Причали су ми стари. Онако, шеретски се осмехујући, са неком далеком тугом испод обрва.
Није било лако, јок. Замисли ти то, оставити све. Спаковати и понети са собом комад живота и сећања на родну груду, па разгулити ,,возом без возног реда“, у непознато. Где те посаде, ту има да никнеш. Па се ти разгранај, брајко мој, заврни рукаве и навали.
Еј, кад би непрегледне оранице и ове преостале швапске куће умеле говорити, свашта би се ми наслушали. Одеш из празног, ал' пуне душе. Дођеш у пуно, а душа празна, вазда жељна завичаја. Тја.
Статистика каже да је највише чељади дошло из околине Купреса, Босанске Крупе и Гламоча. Купрешани, Крупљани, Гламочани. Tу наводници не требају, тол'ко је ствар важна. То мора да се разграничи. И...