Blogovi

NAJSJAJNIJI BISERI PREOBOGATE FILOZOFSKE FRAZEOLOGIJE ------------------------------ Drage prijateljice i poštovani prijatelji, Sve vas, naročito one – meni slične i nalične, koji bezuslovno, istinski i zbiljski, srcem, dušom i celim biće, kao nešto najljubljenije, najvoljenije i najželjnije, ljubite mudrost iz razloga što vas ona prosvećuje, prosvetljuje, predvodi i pomaže vašim mislima da se spajaju sa nebesima pozivam da mi se pridružite na ovoj lepoj temi i u njoj ostavite deo sebe i produkt vaših misli. Pitam se, naročito iz razloga kada se na sve oko sebe gleda kroz tu, od ljubavi i misaonosti sazdanu, prizmu, da li i koliko smo sami odgovorni, naše ćutanje je toliko gromoglasno da nas to zagluvljuje, a još gore od toga – to i...

Pozdrav, da li je iko koristio ovu teniku čija je suština -preuzeti odgovornost za ono što ti se dešava odnosno " šta je to u meni što privlači takve ljude i događajea" i čišćenje i opraštanje, da bi došli do Nulte granice tj. praznog prostora misli-očišćenih od svih starih programa i uvjerenja, i da bi dostigli unutrašnji mir. U stvari, mi ne znamo šta čistimo, čisti Bog, Univerzum, kako već ko naziva ili vjeruje/ne vjeruje, sa četiri rečenie -riječi: HVALA VOLIM TE OPROSTI MOLIM TE . Iskustva oko ove tehnike, ukoliko neko ima, molila bih da mi napiše! Hvala Hvala Hvala svima :heart:

Baruch Spinoza: "Razum ne može pobediti emociju, emocija se može zameniti ili savladati samo jačom emocijom." - Pitanje je kako dodje do takve promene ili kako nastane drugačija, jača emocija? Emocije, nagoni, osećanja, misli i razum se često razdvajaju i suprostavljaju iako su različiti nivoi i komponente iste/jedne svesti. Izmedju njih postoji stalni pokret, transformacija i uslovljenost. Čim nešto osetimo instanto se pojave misli. Razlog tome je što sažeta snaga, dubina ili intenzitet osećanja ekspanzira u misli. Razlaganjem i širenjem emocije u misli postajemo svesni dubljeg stanja svoga bića. Drugim rečima, tumačimo emociju koja je do tada bila skrivena i nesvesna. Medjutim, postoji i povratna veza misli na emocije i osećanja...

Na Krstarica forumu, danas sam dostigao neverovatnu prekretnicu — mojih 40.000 postova! Ovo nije samo broj; to je putovanje koje traje već pet godina, puno smeha, učenja, izazova i prijateljstava. Kada sam se prvi put prijavio na forum, nisam mogao ni da zamislim koliko će mi ova zajednica značiti. Počelo je kao obična radoznalost, kao mesto gde mogu da čujem mišljenja drugih i podelim svoja. Ali vremenom, Krstarica je postala mnogo više od toga — mesto gde sam mogao da budem deo nečega većeg, zajednica koja se neprestano razvija i raste. Tokom ovih godina, vodili smo bezbrojne diskusije, od ozbiljnih tema kao što su politika i nauka, do onih laganijih, poput muzike, filma i svakodnevnih životnih situacija. Na svakom koraku, čuo sam...

Kiza živi na Beogradskoj opštini Vračar. Krug koji obilazi kao pešak nije veliki. Kako se sve njegove potrebe završavaju u centru Beograda, nije teško zaključiti da za njega, odlazak u neko od prigradskih naselja predstavlja pravi izlet. Te večeri je rešio da se odazove na poziv prijatelja i svrati do njegove kuće koja se nalazi na opštini Rakovica. Kiza odlazi do Vlade. Vlada je momak mršav ali čvrste građe. Njegovo zanimljivo lice odaje pomalo preku narav i karakter izvajan muškom odvažnošću. U biti, njegov duhovni pokret, onaj kojim on zrači, je dubok i srdačan, dok Kiza, crtama lica odaje snažan utisak stamenosti i tajanstvenosti. Nekakva sen, koja kao da se odomaćila na Kizinom licu, prava je zagonetka, čak i za ljude koji ga dobro...

BALADA O BUREKU Jede mi se burek. Kad bolje razmislim burek jedna od malo konstanti u mom zivotu. Burek sa ocem,burek za dorucak,burek za ručak, burek za veceru,užina burek, burek protiv mamurluka,burek u društvu ili sam protiv bureka, hladan burek od juce,prazan burek,burek sa sirom,burek sa mesom, burek sa jabukama,burek na brzinu..... Godinama sam merio kvalitet gradova u kojima sam bio po kvalitetu bureka koji sam tamo jeo. Upoznao i jeo, gotovo sve škole i stilove, gotovljenja njegovog. Burek nije tek obična hrana...

Rusija – večita pretnja za Evropu? Razumevanje istorijskog razvoja ruske države Miltijades Varvunis Ako neko želi da razume zašto je Rusija uvek bila smrtna pretnja Evropi, neophodno je ispitati istorijski razvoj ruske države. Sa izuzetkom srednjoevropskih naroda, zapadnjaci često posmatraju Rusiju kroz sferu Sovjetskog Saveza i Drugog svetskog rata. Ali moramo pogledati dalje unazad ako želimo da razumemo rusku naciju i dugoročne imperijalističke ciljeve i motivaciju Kremlja. Vizantijsko-azijatska kultura Ovde je preko potrebno jednostavno objašnjenje istorijskih kulturnih elemenata i tradicija koje su uticale na Rusiju i njenu civilizaciju. Konfrontacija između Rusije i Slobodnog sveta često se prikazuje kao sukob Istoka i...

... ...nema nista bolje za ranu od jauka on blokira sledece radjanje rane suza odlijeva casu bola i neda rani da se otkrijeva treba i potrebno je da se rani pokloni postovanje da se ne poradja ili plagira sebe usitnjava ...moje iskustvo sto se rana tice volim samo ostale rezove i savova tackice...

... ...misli koje setamo zaustave se i okrajke zapisujemo ili ostavimo za sjutra da zrenu i osamostale se a znamo da tako nije iako teznja da se obnavljamo nece da nedostaje uvijek i preneseno u snovima ne gasne sjecanje na sebe a mogucnost ispravke pokvari zal za neostvarenjem kako isto proljece nema sebe tako i nepovrat ne svice unatoc zelji da opet bice ...ne svice da bi se ponovilo svice da pritisnemo i nestane i tako moze samo nanovo , da svane...

KAPORU S'LJUBAVLJU Šta se to desilo sa danasnjim kafanama? Gde su nestala ona divna mesta gde se dobro jelo? Nikada vise restorana,valjda ne postoji relevantna svetska kuhinja koja nema svoj restoran u mom gradu. A u internacionalnim kuvari se utrkuju da sastave nespojivo. Tanjir sa jelom vise izgleda kao nadrealisticka slika nego nesto od cega bi se posten svet najeo. Gde su nestali svi oni restorani gde se ulazilo kao u drugu kucu? Svestan sam da je drugo vreme,svestan sam da u mom zaljenju vise ima tuge za mladoscu nego realne osnove za primedbe. Ali zar se vise nikom ne jede pasulj sa rebarcima? Zar zaista vise nema ljubitelja skembica? Da li smo srljajuci nezadrzivo u progres izgubili sposobnost da se radujemo malim i obicnim...