Blogovi

Molim, odmaknite se od izložene slike! -------------------------------------------------- I tako, lutajuće i život shvatajuće olako, nađoh se jednom prilikom, pre nešto više od desetak godina, u Muzeju umetnosti u Filadelfiji. Od stotine izloženih slika, jedna mi privuče svu pažnju. Scena koju videh pred sobom mi je intimno, baš onako leptiravo u donjem delu stomaka, poznata i zato poželeh da je pravilno shvatim, oku iz inata. Na slici zvanoj »Le marché, Gisors« (Tržnica, Gisors) francuskog impresioniste Camille Pissarro-a, žene sa sela, u širokim suknjama i sa maramama, građanima Gisorsa prodaju sveže povrće i voće. Svojstveno impresionizmu, nema tu oštrih detalja za koje se posmatrač može "uhvatiti", niti je to analiza karaktera...

KADA TI DOJAVE, NAJMILIJE MOJE --------------------------------------- Kada Ti dojave, najmilije moje, a dojaviće, nego šta će - dušmani jedva dočekaće, ali i njima mržnja doakaće, da nema me više pogledaj tamo-gore, u to sveto nebo plavetno, baš tamo-gore gde se zvezde gnezde, u tom treptećem sjaju i beskraju, nastavljaju plemenite pesničke duše da slobodno jezde, večito vrludaju i blaženo uživaju.. Da, nego šta – to je živa, živcata, istina, pesnik i jeste vragolasto dete zalutalo na Zemlju sa neke daljne planete ... Još dok sam bio dete, jest`, Majke mi Presvete, osetio sam u duši, srcu i guši kako me dodiruju zvezde, dok sam vrludao u beskraju žudljive nade, s` osmehom blažio ovozemaljske tuge, bole i jade i, naravski, ljubovao...

- Mislim da preterana spoljašnja interakcija može objasniti emocionalnu inteligenciju. Ego koji se previše orijentiše na spoljašnje dogadjaje i informacije, a zapostavlja samospoznaju nije svestan unutrašnjeg stanja svoga bića i dubljih osećanja. Zato i dodje do raskoraka izmedju intelektualne sposobnosti i emocionalne zrelosti. Takva ličnost može biti veoma inteligentna, ali joj neodstaje emocionalni uvid. Nije u stanju da pravilno proceni ni svoje, ni tudje emocionalne potrebe. To je zaista interesantna i fascinantna tema. Nadam se da ćemo je nastaviti, jer bih želeo da se vratim predjašnjem razgovoru o Idejama, ako nemate ništa protiv? Šta još možete reći o njima? - Naravno da nemam. Ideje se medjusobno razlikuju po individualnim...

- U to ne sumnjam. U fizičkoj sferi se shvatanje kreće samo u okviru oblika i pojave. Sve je time odrejeno. To je razlog što se pojmovi nepostojanja i ništa ne mogu odrediti. Šta je po vama ništa, a šta nešto? - Hm. Dobro pitanje. Ništa se poistovećuje nepostojanjem, a nešto postojanjem. - Kako vi shvatate nepostojanje? - Uh, vi ćete mi u potpunosti razneti mozak vašim pitanjima. - nasmejao se David. - Ali, dobro. Shvatam ga kao tamu. - Tama nije ništa, već Nešto što postoji u univerzumu. Na osnovu vaše definicije nepostojanja proizilazi da tama nije nepostojanje nego postojanje pošto je Nešto. - U pravu ste. Zaista je teško predočiti nepostojanje ili ništa. Ipak, može se reći da je ništa odsustvo bilo čega ili bilo koje pojave i...

- U svakom slučaju. Čak i ako poremećaj nema psihički karakter, već je organske prirode mogu se preduzeti potrebne mere da se učini nešto u vezi toga. Što pre se potraži pomoć pruža se veća šansa za uspešnije lečenje. Pored toga, rad mozga je usko povezan s mislima i osećanjima. Nepravilna reakcija na stresne situacije aktivira destruktivna osećanja i disfunkcionalne misli. Dugotrajna izloženost takvom načinu mišljenja može dovesti do hemijske neravnoteže i promena na mozgu ili stvoriti ogranski poremećaj. - Da li postoji neka vrsta pregleda da se ustanovi šta je u pitanju? - Postoje različiti instrumenti koji posmatraju mozak u procesu mišljenja. Njima se vidi koji deo mozga nije dovoljno aktivan, a koji je previše aktivan. - Šta...

Majstor mi radio nešto oko struje pa naplatio materijal i ruke, sve skupa nekih 50 KM, što je ruku na srce, bilo jako povoljno. Druga stvar što nisam imala sitna, pa sam mu te pare obećala sutradan odnijeti na ruke, pa sam se smzla dok sam išla njegovoj radnji na drugom dijelu grada, iako su mi ruke bile u dzepovima. Negdje na pola puta do njega sustiže me neki dečko vozeći bicikl bez ruku. Išlo mi je na ruku što je odjednom stao da nešto podesi na biciklu, pa sam imala priliku da mu kažem da bude li tako vozio može polomiti ruke. Poslušao me i nestao negdje ispred mene. Produžila sam i ja dalje, a onda na trenutak zastala kraj izloga knjižare koja je bila na putu do radnje, u čijem izlogu ugledah Marinkovićeve "Ruke". Sjetih se kako...

- Zašto? - Zato što je preko tela upleten u mrežu pojave. Neprestano se nalazi pod uticajem telesnih nagona kao i negativnih osećanja koja se stvaraju u interakciji sa okolinom, pa se uvek mora uspostavljati ravnoteža. Svakom se desi da pogreši, izgubi kontrolu, padne u očaj i depresiju, da se uznemiri i da nepromišljeno reaguje. Nije uvek lako stići do unutrašnjeg, živog centra koji izdiže um. - Slažem se. Ipak, rekao bih da postoje velike razlike u reakcijama ljudi. Neki su skloni agresiji i nepromišljenom, nerazumnom reagovanju, dok su neki miroljubivi i razboriti. Šta je uzrok takvih razlika? - Uglavnom duhovni razvoj mada nije isključen ni neurološki poremećaj. Osobe s višim stepenom samospoznaje su svesnije. Imaju uvid u...

- Naravno. Um je neophodan. Koliko sam shvatio važno je postići integralnost uma. Kada je dezintegralan ne koristi puni svesni kapacitet. Zato se reaguje i misli disfunkcionalno, automatski i nepromišljeno. - Da bi proizašle nove, originalne misli, koje unose razumevanje u situaciju i vlastitu reakciju, um se mora izdignuti i spojiti s nadsvesnim. Nadsvesno se često naziva i supersvesno. Pominjao ga je William Walker Atkinson krajem 19 i početkom 20 veka, Edith Lyttelton, M. Jules Bois. Medjutim, taj nivo još uvek nije dovoljno poznat i priznat kao podsvesno. Danas niko ne sumnja u postojanje podsvesnog. Isto se ne može reći za nadsvesno, odnosno za dušu i duh ili Sopstvo kao suštinu bića. Ima dosta ljudi koji ne veruju u njihovo...