Američki fizičar i nobelovac Richard Feynman je smatrao da je otvoren, nepristrasan, ispitivački um put ka istini, novim otkrićima i napretku. Otuda njegova izjava: "Prvi princip je da se ne smeš zavaravati, a sebe je najlakše prevariti."
Za naučnike i naučno istraživanje je rekao:
"Ustanovili smo da je za napredak od najveće važnosti prepoznati svoje neznanje i ostaviti prostor za sumnju. Naučno znanje je skup izjava različitog stepena sigurnosti - neke su najnesigurnije, neke gotovo sigurne, ali nijedne apsolutno sigurne.
Mi, naučnici, smo sada navikli na to, i uzimamo zdravo za gotovo da je savršeno konzistentno da smo nesigurani, da je moguće živeti i ne znati. Ali ne znam da li svi shvataju da je to istina.
Naša sloboda sumnje nastala je iz borbe protiv autoriteta u ranim danima nauke. Bila je to veoma duboka i snažna borba: dozvolite nam da preispitujemo - da sumnjamo - da ne budemo sigurni. Mislim da je važno da ovu borbu ne zaboravimo i da tako možda izgubimo ono što smo stekli."
"Mi smo na samom vremenskom početku* za ljudski rod. Razumljivo je što se borimo sa problemima. Ali postoje desetine hiljada godina u budućnosti. Naša odgovornost je da uradimo što možemo, naučimo šta možemo, poboljšamo rešenja i prenesemo ih dalje.
...Naša je odgovornost da ljudima budućnosti ostavimo slobodne ruke. U poletnoj mladosti čovečanstva, možemo da napravimo ozbiljne greške koje mogu da zaustave naš rast na duže vreme. To ćemo učiniti ako kažemo da imamo odgovore sada, tako mladi i neuki kakvi smo. Ako potisnemo svaku diskusiju, svaku kritiku, proklamujući - 'Ovo je odgovor, prijatelji moji, čovek je spašen!' - osudićemo čovečanstvo dugo vremena na lance vlasti, ograničene granicom naše sadašnje mašte. To je učinjeno toliko puta ranije.
... Naša je odgovornost, kao naučnika, znajući za veliki napredak koji dolazi iz zadovoljavajuće filozofije neznanja, za veliki napredak koji je plod slobode mišljenja, da proglasimo vrednost te slobode; da naučimo kako se sumnje ne treba bojati, već je treba pozdraviti i diskutovati; i da zahtevamo tu slobodu kao našu dužnost prema svim budućim generacijama."
* misli na početak naučnih dostignuća
------------
Budistička izreka: "Svakom čoveku je dat ključ od vrata raja; isti ključ otvara i vrata pakla."
Feymanovo objašnjenje: "Šta je onda vrednost ključa za nebo? Istina je, ako nam nedostaju jasna uputstva koja nam omogućavaju da odredimo koja su vrata raja, a koja pakla, ključ može biti opasan predmet za upotrebu. Ali ključ očigledno ima vrednost: kako ćemo ući u raj bez njega?"
- Ključ je um. Kroz misli zapadamo u zabludu, očajanje i ropstvo, ali isto tako pronalazimo rešenje, istinu i slobodu. Zavisi od toga koliko razumemo sebe ili kompleksnu strukturu naše svesti, odnosno uzroke nastanka disfunkcionalnog mišljenja i način kako da ga prepoznamo, zaustavimo i predjemo na funkcionalno.
Za naučnike i naučno istraživanje je rekao:
"Ustanovili smo da je za napredak od najveće važnosti prepoznati svoje neznanje i ostaviti prostor za sumnju. Naučno znanje je skup izjava različitog stepena sigurnosti - neke su najnesigurnije, neke gotovo sigurne, ali nijedne apsolutno sigurne.
Mi, naučnici, smo sada navikli na to, i uzimamo zdravo za gotovo da je savršeno konzistentno da smo nesigurani, da je moguće živeti i ne znati. Ali ne znam da li svi shvataju da je to istina.
Naša sloboda sumnje nastala je iz borbe protiv autoriteta u ranim danima nauke. Bila je to veoma duboka i snažna borba: dozvolite nam da preispitujemo - da sumnjamo - da ne budemo sigurni. Mislim da je važno da ovu borbu ne zaboravimo i da tako možda izgubimo ono što smo stekli."
"Mi smo na samom vremenskom početku* za ljudski rod. Razumljivo je što se borimo sa problemima. Ali postoje desetine hiljada godina u budućnosti. Naša odgovornost je da uradimo što možemo, naučimo šta možemo, poboljšamo rešenja i prenesemo ih dalje.
...Naša je odgovornost da ljudima budućnosti ostavimo slobodne ruke. U poletnoj mladosti čovečanstva, možemo da napravimo ozbiljne greške koje mogu da zaustave naš rast na duže vreme. To ćemo učiniti ako kažemo da imamo odgovore sada, tako mladi i neuki kakvi smo. Ako potisnemo svaku diskusiju, svaku kritiku, proklamujući - 'Ovo je odgovor, prijatelji moji, čovek je spašen!' - osudićemo čovečanstvo dugo vremena na lance vlasti, ograničene granicom naše sadašnje mašte. To je učinjeno toliko puta ranije.
... Naša je odgovornost, kao naučnika, znajući za veliki napredak koji dolazi iz zadovoljavajuće filozofije neznanja, za veliki napredak koji je plod slobode mišljenja, da proglasimo vrednost te slobode; da naučimo kako se sumnje ne treba bojati, već je treba pozdraviti i diskutovati; i da zahtevamo tu slobodu kao našu dužnost prema svim budućim generacijama."
* misli na početak naučnih dostignuća
------------
Budistička izreka: "Svakom čoveku je dat ključ od vrata raja; isti ključ otvara i vrata pakla."
Feymanovo objašnjenje: "Šta je onda vrednost ključa za nebo? Istina je, ako nam nedostaju jasna uputstva koja nam omogućavaju da odredimo koja su vrata raja, a koja pakla, ključ može biti opasan predmet za upotrebu. Ali ključ očigledno ima vrednost: kako ćemo ući u raj bez njega?"
- Ključ je um. Kroz misli zapadamo u zabludu, očajanje i ropstvo, ali isto tako pronalazimo rešenje, istinu i slobodu. Zavisi od toga koliko razumemo sebe ili kompleksnu strukturu naše svesti, odnosno uzroke nastanka disfunkcionalnog mišljenja i način kako da ga prepoznamo, zaustavimo i predjemo na funkcionalno.
