Možda Faraonn drugačije i ne postoji osim duhom, osim neoblikovanim stanjem
nadraženog uma koje propušta kroz onomatopejske tišine mrtve straže čitalaca.
Tu tišinu dopunjuju lutajući pisci i pesnici koji iz velike putne torbe ili kofera izvlače
jednu po jednu od nekoliko miliona napisanih pesama i strpljivo ih ređaju na svetski
poznate stranice etra...
Oni umorni, s pesničkim žarom u očima, veseli i razdragani dok nude svoje stihove,
uvereni su da ih čitaoci razumeju, da su na njihovoj strani...
Oni lutajući koji su prestali da se stide svojih radova, pa su prolazili pored užarenih
lokomotiva koje su vukle čitave verbalne kompozicije - kao da ih poznaju decenijama...
Pošto je pesnika uništila - progovorila je pesma, taj smrtonosni život koji sigurno
jedino kroz pesmu smrti odoleva, prevazilazi i nadživljava sve...
A, Faraonn, fanatik dostojan divljenja,
nastavlja da piše, "zapisuje ono što je ostalo"
i nada se da
..."citanje ce
Valjda
Pozvati kariku
Koja nedostaje…"
O, volela bih da mu kažem da ne mora biti dobar za sve,
da će zvezdana noć trajati večno, mnooogo duže od ludila slepih ljudi...
Volela bih da ga nežno pitam da li je blizak sa melanholijom...
Znam... rekao bi: "O, nisam dobar, nisam dovoljno dobar da ne budem sam..."
Odavno učinke poetike forme "moćne lokomotive" merimo po upečatljivosti i
lepoti krajnje svedenih stihova i množini značenja neizrecive čari koja je u njima...
Sive kapi ovovečernje kiše padaju po čudesnom kipu usamljenog pesnika...
Pogledajte prilog 1664195
Ipak, vodim računa o obliku rečenice, izbor reči, i vid i zvuk i tako to i sve ostalo pride i okolo što dođe.