Znate onaj osecaj koji imate kada znate da nesto nije dobro za vas ali ipak ne mozete da naterate sebe da odustanete i odete?
Osecate da je previse,da vas gusi i da niste srecni ali to nesto u vama vam ne da da pobegnete glavom bez obzira i ako znate da je to najpametnije.
Epa tako se ja sada osecam,zver uhvacena u zamku sopstvene sujete i ponosa.Zar ja nesto da ne mogu,zar ja prva da se povucem i mahnem belom zastavicom?Svesna da samo sebi nanosim stetu ,jer jos jedan tragicni raskid ne zelim da stavim na listu svojih razocarenja,i dalje poput nedokazanog deteta pokusavam da od zabe napravim princa.Nije mi jasno zasto ponovo insistiram kada mi do sada nikada nije uspelo.Zar je u nasim zenskim genima da menjamo sve muskarce oko...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Po ko zna koji put gledao je toga dana veliki prorok u kotao sa vodom.
Ratovi...bolesti..veliki pozari...atentati..čovek sa plavim turbanom...sve mu se to jasno prividjalo na površini vode, a on je sve to frenetično zapisivao perom u svoju svesku.
Najednom, voda u kotlu se opet uzburka..pojavi se neko okruglo lice i kao da nešto hoće da kaže..
veliki prorok se naže nad kotao ne bi li čuo još jednu poruku budućih vremena....
Pola sata kasnije sedeo je za trpezom, srkao skromnu čorbu...dok je leevom rukom pritiskao parče leda na poveliku čvorugu:
"I?! Saznade li ovaj put ko je taj čovek okruglog lica?" upita ga žena zabrinuto.
"c" procedi Nostradamus ne odvajajući pogled od tanjira...
Znaci ovako, Rain i Kisa su jedna osoba.
Ovo mi je jedinstvena prilika da ostavim blog kao Rain, na mom tabletu ostala mi je registracija, otvorena dobrodoslica za mene, a ja zaboravila password, ako se odjavim. Pa necu, nastavljam Kisin dnevnik. Ma nema veze, necu jos i za to da se sekiram. Iako se sekiram za gomilu stvari koje imaju i jos vise nemaju nikakve veze sa mnom. Takva sam ja - sekirljiva. To mi ne valja. Znam.
Elem, da nastavim sa dnevnikom, mojim zivotom... Vec znate, normalno ako ste procitali, da mi se kao Kisi jedan tekst koji je po mom misljenju (skromnom) bio veoma kvalitetan - izgubio -zato sto jos uvek ne kapiram ove blogovske stvari. Ali, dobro, valjda cu ih vremenom savladati.
Danas sam zaspala u vreme kada sam...
Znaci ovako, Rain i Kisa su jedna osoba.
Ovo mi je jedinstvena prilika da ostavim blog kao Rain, na mom tabletu ostala mi je registracija, otvorena dobrodoslica za mene, a ja zaboravila password, ako se odjavim. Pa necu, nastavljam Kisin dnevnik. Ma nema veze, necu jos i za to da se sekiram. Iako se sekiram za gomilu stvari koje imaju i jos vise nemaju nikakve veze sa mnom. Takva sam ja - sekirljiva. To mi ne valja. Znam.
Elem, da nastavim sa dnevnikom, mojim zivotom... Vec znate, normalno ako ste procitali, da mi se kao Kisi jedan tekst koji je po mom misljenju (skromnom) bio veoma kvalitetan - izgubio -zato sto jos uvek ne kapiram ove blogovske stvari. Ali, dobro, valjda cu ih vremenom savladati.
Danas sam zaspala u vreme kada sam...
Напуштеност
На . . .
Немирнината како блесок убедува
да се продолжи танцот во океанската ноќ,
во длапката на доверливоста,
загнездени кометни изговори кои
ништат во магливото дишење
се пресретнуваат со осаменоста,
таа ги ловеше сликите со
шепотење за течното воскреснување
на крајбрежниот светилник спружен
во незнајните слоговни семиња,
во празните соби каде се гаси душата
на грстот неминливи,
закопано – истрајни фотографии
сместени во
живата нестабилна острина.
na mojata sakana ana
I jos jedan dan prolazi...Nekako cudno topao i mek...nesto cudno u vazduhu lebdi,neopipljivo ali tako pisutno.Poput prasine lepi se za lice i dlanove...Guta me neki cudan osecaj nostalgije...
Secanje na bivse ljubavi,na isplakane suze i osmehe koje smo delili.Na onaj cudan osecaj u stomaku kada udahnemo dobro poznati miris,jis uvek ga ponekada osetim kada se ujutru probudim i okrenem ledja zidu.Na sve one slatke male tajne koje stanu u jedan pogled...kao da me odjednom secanje zajedno sa suncevim zracima preplavljuje,i ne znam sta me toliko pece-vrelina zraka ili vrelina tuge satkane u proslosti?
U mojoj glavi smenjuju se dani,svi isti i svi drugaciji...Dani kada sam bila neko...
Secam se ovakav grafit je krasio jedan od novosadskih zidova tamo negde krajem devedestih verovatno kao oslikavanje tadasnjeg stanja u voljenoj nam zemlji.Elem od tada je proslo dosta godina zvanicno vise nismo Kolumbija vec "moderna evropska demokratska zemlja " kako nam tepaju nasi vrli vlastodrzci ali protekle nedelje smo u medijima imali priliku da vidimo dva naizgled nepovezana dogadjaja . Slucaj1. U petak ujutro se na Petlovom brdu dogodilo trostruko ubistvo u kome su ubijena tri muskarca od ranije poznata policiji sto nazalost i nije neka neuobicajna vest ali ovde je zanimljivo sto su gorepomenuti pobijeni prilikom pokusaja reketiranja jedne firme za proizvodnju namestaja, kao i to da je ubistvo...
e Haso! dođi brzo da vidiš što sam nabavio vudu čekić!
-aa? šta ti je tooo?
ma samo gledaj, reče Mujo, pa spiči Hasu po sred čela a ovaj zapeva ko iz topa :
Ariki Brrrr Mutuana Gipelile Sha la la-la la-la
Ariki Brrrr Kewana Gipelile Sha la la-la la-la
Tumbala Tumbala Maringa Sha la la-la la-la
Ariki Brrrr Tatana Bitonga Sha la la-la la-la
Hey Jamboji Bara Bara
Hey jamboji Bara Bara
Mulangati Chilungati
Hey chira ba ba
Ramaya Bokuko Ramaya abantu Ramaya
Miranda tumbala Ho Ho Ho
Ramaya bokuko Ramaya abantu
Ramaya Mitumbala
Ariki Brr Mutuana Gipelile Sha la la-la la-la
Ariki Brr Kewana Gipelile Sha la la-la la-la
Tumbala Tumbala Maringa Sha la la-la la-la
Ariki Brr Tatana Bitonga Sha la la-la la-la
Hey Jamboji Bara Bara
Hey jamboji...
Rodjen sam skoro davno. Volim svoj grad..voleo sam ga. Ma volim ga jos uvek ali me nervira. Ma ne nervira me .. nerviraju me ljudi..ljudi koji ga vode..
GLEDAJ BRATE OVOG PRIMITIVCA ! !
OVO SU JEDINI SNIMCI KOJI PRIKAZUJU JAGODINU KAKVA JESTE..
U JAGODINI JE MEDIJSKI MRAK ! ! ! OGORČEN SAM
i kao što pročitah na nekom blogu..
TI NISI MOJ PREDSEDNIK..TI NE PREDSTAVLJAŠ MENE !
Vraćaju se Mujo i sin mu, sa utakmice, ulaze u kuću, kad unutra nekakva lupnjava...
Pogledaše odakle lupa dolazi, kad eno Fate kako besno tuče žilavu šniclu kuhinjskim maljem za lupanje istih.
"Tata, a što majka 'nako tuče?" upita sinčić.
"Sine, kad ovako tuče...onda je nećemo zvati majka nego MALJKA.." reče Mujo sav ozaren, i odmeri Fatu od glave do pete pogledom koji je nagoveštavao razmenu erotskih informacija negde tamo posle deset..
Kada bi se piraterija smanjila za "svega" dva do dva i po procenata, otvorilo bi se bar 1 200 radnih mesta, a i drzava bi dosta novca zaradila - kazu strucnjaci, procenivsi danasnji nivo piraterije u Srbiji. Zamislite, hiljadu i dve sotine novih radnih mesta - da ne zbunim ljude ovolikim nulama! To jeste veliki, ali ako ga uporedimo sa oko 900 000, odnosno devet stotina hiljada (opet, da se ne zbunimo) zvanicno neyaposlenih ljudi - kakva je racunica? Ne bi trebalo da budete matematicki genije, pa da vidite da je odnos vesi nego zalostan.
Naravno, ovakve projekcije su dali, ako drugi, nego "strucnjaci" iz raznih kompanija koje se bave softverom u nasoj zemlji. Ne mogu a da se ne zapitam da li je ovde rec o stvarnoj zabrinutosti za drzavu...
I jos jedan dan prolazi...Nekako cudno topao i mek...nesto cudno u vazduhu lebdi,neopipljivo ali tako pisutno.Poput prasine lepi se za lice i dlanove...Guta me neki cudan osecaj nostalgije...
Secanje na bivse ljubavi,na isplakane suze i osmehe koje smo delili.Na onaj cudan osecaj u stomaku kada udahnemo dobro poznati miris,jis uvek ga ponekada osetim kada se ujutru probudim i okrenem ledja zidu.Na sve one slatke male tajne koje stanu u jedan pogled...kao da me odjednom secanje zajedno sa suncevim zracima preplavljuje,i ne znam sta me toliko pece-vrelina zraka ili vrelina tuge satkane u proslosti?
U mojoj glavi smenjuju se dani,svi isti i svi drugaciji...Dani kada sam bila neko...
Da, da znam. Veoma glupa tema, ali bilo mi je dosadno, i nisam znala shta da napishem...::???:
Ne znam za was, ali meni je britanski akcenat tooooliko jebozowan, da se odmah napalim cim ga cujem:D voooolim ga:D
ovo je sve što sam uspela da prebacim za ovo kratko vreme.
ne snalazim se baš najbolje, ali trudim se.
5.11.2007.godine
IZGUBLJENI SVET
Otvaram staru skrinju secanja u pratnji opore skripe zardjale sarke od zaborava nepodmnazane. Pokolopac je masivan, tezak, pritisnut paucinom vremena pletenom vestim nogicama pauka. Pomeram zrnca prasine natalozenih na dusi ispisanih redaka slozenih po datumima davno proslog vremena.
Pustam dah iznad nevidljivh cestica koji se ledi pod naletom izgubljenih maglovitih predela sto otvaraju vidike, ocrtavajuci stazu po kojoj trebam da napravim korak kroz vreme. Savijam ramena , spustam glavu do kolena, postajem tako sicusna I mala tek da mogu stati u bocu sa porukom ostavljenu na vrhu kovcega ,spremnu da mi zameni brod kojim bi se otisnula na daleko putovanje. Da, trebam postati tako malena da bih...
Иако Крста и даље мало каска за најновијим трендовима, ова побољшања што су данас уведена, посел дууууго чекања, између осталог и блог, су за сваку похвалу :-D Чак и иде глатко :-D Админи, браво, и само наставите тако :)
I dok tako ful sredjena prolazim glavnom ulicom za sobom cujem zajedljive komentare...Nekada su me pogadjali,sada me samo nasmeju.Ljudi ne prastaju razlicitost,ne prastaju kada nisi kao oni...
Kako im ugoditi,kako se dopasti svima?Ne valja kada si mamina princeza,ne valja kada si kucka.
Zar se ovde muskarci toliko boje pametnih riba?Sposobnih da se prilagode svakoj sitaciji i svim ljudima...Pomalo vestica,pomalo vila-ja sam svoj carobni stapic davno bacila.
Ako je potrbno da glumim da mi je princ na belom konju koji ce poput viteza da me spasi neophodan u zivotu onda bolje da zauvek ostanem sama...Rado pristajem na komromise,oni su sustina svih medjuljudskig odnosa ali ne preterujmo...Mogu biti sve sto pozelis,i tvoja vestica i tvoja...
Твоја лепота
Једну ствар себи морам признати,
Колико си ти лепа, ја те не могу љубити.
И са судбином морам да се помирим,
ја љубављу мојом, такву лепоту
- не могу да подмирим.
И хиљаду пољубаца на врат да ти ставим
и да ту лепоту даривам златом правим-
Опрости, опрости..
Никада твоју лепоту
ја досећи не могу...
Сале
ova slika mi je nekakako bas bas...
ova jabuka kao da daje neku erotucnu crtu ovoj fotografiji,a to je samo jabuka...:lol:
nisam expert,ali sam zato glupavo iskrena:D
(ovo je bio ogroman mejl koji se na pola izbrisao, sto znaci da nije bio ni posebno bitan,,ali evo ostatci...)
.....kako se ponekad ne zapitaju da li je mozda osoba koju trenutno smatraju mizernom, sutra moze odlučivati o daljem toku njihovih budućih mizernih zivota,, zašto se sve radi nekako proračunato,,da li i ja proračunavam kada biram ,,prijatelje koji će biti tu, koji neće..koji će mi mozda trebati,,jer nadam da nikad neću biti toliko sebična da trazim za ono što sam fiktivno dala,,ne bih to volela,,u bilo kojem odnosu i sa bilo kim..to bi onda bio čini mi se promašen zivot i moja svrha u njemu,,ako mi svrha nadam se nije da radim kao konj,,da bih postigla da se prehranim,,pročitam ono što mozda drugi nisu,,znam ono što drugi...
Filmski festival Slobodna zona pocinje
ove nedelje.
Od 9. novembra u DKC-u iliti - Kulturnom centru Beograda mozete
pogledati niz izuzetnih filmskih ostvarenja po simbolicnim cenama. Ne
znam koliko medju vama ima filmofila, intelektualaca, umetnika,
radoznalih ljudi koji zele da vise saznaju o svetu... ( jer im ovaj
festival definitivno pruza priliku za to )... Ili ste prosto poput
mene najvise od svega uzivalac u kvalitetnim filmovima - onda je ovaj
festival nesto sto ne smete propustiti.
Da pocnem od cene karte - koja je zaista simbolicna, i iznosi "celih"
150din ( pri cemu je sav novac od prihoda Festivala namenjen Svratistu
za decu i mlade koji zive i rade na ulici ), a nastavim sa tim da je
je rec o filmskim ostvarenjima iz celog...
Uskoro ce da svane...Ne mogu da spavam,cekam novi dan budna...Cekam da vidim tu najguscu tamu pred izlazak sunca...Lep je zalazak , al meni se eto cini, zar nije lepse docekati novo jutro,gledati borbu izmedju svetlosti i tame gde svetlost pobedjuje...Radja se novi dan ,novi pocetak...Da li moze novi dan da pocne a da se prethodni nije zavrsio...Eto cekam da vidim tu granicu,mnogo puta sam dosad docekala novo jutro al nikad se nisam zapitala gde je...Kad se zavrsava noc a kad nastaje novi dan...Znam negde tu negde u SVITANJE...
Свети Сава
Ко удара тако позно у дубину ноћног мира
На капији затвореној светогорског манастира?
"Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата,
Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге -
Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,
Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,
И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.
Отвор'те ми, цасни оци, манастирска тешка врата,
И примите царског сина ко најмлађег свога брата..."
Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
И с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог, где се Божје име слави,
Са буктињом упаљеном...
10.
Književno veče i igranka.
LUKA: Slušajte! Nemac Simon je, početkom veka, uveo i radnu terapiju, u kojoj, osim pacijenata, učestvuju i njegove moždane ćelije...
LAZA: Daj, sinko, ne lupaj gluposti, nego pređi na stvar.
LUKA: Ozbiljno vam kažem, ali dobro, kad ćale kaže, onda idemo na stvar. Ovo je književno veče našeg odeljenja, posvećeno Đuri Jakšiću...
DULE:
Pa, što ne uze neku drugu knjigu iz ormara. Već četvrti put uzimaš Đurine pesme.
LUKA: Prva će svoje pesme da čita Ksenija.
KSENIJA: Ovu pesmu sam posvetila svojoj prijateljici Zlati. (čita)
Zlato,
Ti koja si rođena Đorđević
I rodila Danijelu sa Vladom Pantićem
Zlato,
Ti koja si pobegla od mene
Ako te moje telo zanima
Nemoj da lutaš
Ja te očekujem.
LUKA: Dule Savićević!
DULE...
Gleda on, gleda ona.
Nisu ružni, nisu ni lepi, onako srednje. Nisu ni prepametni, nisu ni glupi, onako, srednje.
Ona je stidljiva, on je nespretan.
Ali svideli su se jedno drugom. Vreća i zakrpa, šerpa i lonac, i sve te metafore jingjang zajedništva.
Nju je sramota "jujuju, šta će on da pomisli?" da gleda u njegovom pravcu, a ne ume sa rečima da bi joj se obratio. I tako se malo, krišom, gledaju.
Tek se nekako on osmeli da zatraži njen broj od zajedničke drugarice.
Oklevao je. Nije imao ideju šta bi mogao da napiše u poruci, a za poziv nije imao hrabrosti.
Uvod, razrada, zaključak, svaki čovek ima svoju simpatiju, pa tako i ja.
Posle dvoiposatnog preznajanja odluči da bi mu najbolji drug napisao odgovarajuću poruku. Nepretencioznu i...
Босански бегунци
Тужно шуми хладна Дрина
И Миљацка бистра вода,
Јер Босна је потлачена,
Њена слава и слобода.
Опустеле цветне равни,
Под згариштем села леже,
А потомци Нинослава
У гудуре мрачне беже.
Ено чедо мајка води,
Од ужаса да га скрије,
Уморан је деда пао,
А унука сузе лије.
А кад хладни ветар дуне,
И жарко нам лето оде,
И они ће тражит крова
Где их сузне очи воде.
Зато тужно шуми Дрина,
Зато тужи Босна цела,
И Босанац сузе лије
На згаришту својих села.
Аутор песме је Војислав Илић...Уз песму би требало погледати слику
Уроша Предића "Босански бегунци"
Došli Mujo i Haso u Muzej naučne fantastike, gledaju okolo eksponate, dođoše tako do Vremeplova pa će Mujo veselo: "E bas me interesuje kako ovo radi...!" i zakorači da uđe u mašinu..
"Ma džečeš unutra..jesi lud..isteraće nas čuvar!" poče Haso da paniči, ali Mujo samo skide svoj Seiko, pruži ga Hasi i reče: "Samo ti meri vreme i ne brigaj brige" i, nestade u eksponatu.
Ubrzo mašina poče da se trese, šišti..dimi i svtetluca...ne prodje pola minuta..kad iz vremeplova izadje Elvis Prisli sa svežom čvorugom na čelu i reče nervozno: "Damn! Ovo je šesti Hartbrake hotellll sa pokvarenim liftom!" i vide Hasu kako zabezeknut drži sat u ruci, uze mu ga, pogleda, pa upita: "How much is it?"
Drvena pesma Djordje Balašević
Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar...
Mog drvenog konjića...
Kanap i zvuk točkića...
Vrbice zvon...
Za mnom verni Sančo moj...
U pohodu na Nespokoj...
Snio sam još i svoju prvu tamburu...
Kako k'o noćna dama
Iz južnog Amsterdama...
Iz izloga... Mene klinca zavodi...
Na smrtne grehe navodi...
'Di je to drvo raslo, od kog' je tesana?
Da l' se pod njime neko nekada ljubio?
Otkud' u njemu izvor svih mojih pesama?
Da l' je to znao onaj ko ga je dubio?
'Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova?
Da l' nas je ista kiša mladjane zalila?
Ko mu je grane kres'o, mati ga njegova?
čija je ruka lišće s jeseni palila... da znam?
Snio sam, onda, krevet, sav u čipkama...
Obesnu igru vatre...
Sklopljene...
13.
Ksenija i Zoran, u dnevnom boravku.
ZORAN: Danima sebi postavljam pitanje: Zašto se toliko duša ovde hara i uništava medikamentima? A takvih umova tu ima da bi brzo izvukli iz bede ma koji kraj i ma koju oblast življenja, pa makar to bilo u govnima do guše.
KSENIJA: Molim te, ne budi prost!
ZORAN: Oprosti! Ali, pitam se i ovo: Treba li da promenimo mesta? Međutim, u ovoj pišljivoj zemlji nema toliko duhovnih kazamata da bi u njih stali svi oni bez mozga koji su sada napolju. I, naravno, poslednje pitanje je: Ko je sada tu zdrav i normalan?
KSENIJA: Opet si čitao novine? Još jednom dokazuješ da nisi čovek od reči?
ZORAN: Kako nisam od reči?
KSENIJA: Obećao si i sebi i meni da ćeš da se okaneš politike! Obećao si da nećeš da čitaš...