Na silu

[Niz njeno mlado golo telo slivala se voda...Kada bi barem mogla da spere sve grehe,da ih zauvek odnese...
Kada bi barem mogla da ucutka taj skicavi glasic u svojoj glavi,to malo stvorenje koje je tera na SECANJE...
Snazne muske ruke obavijene oko njenih bokova,vreo dah na potiljkui miris muskog znoja u nozdrvama.
Da li je bilo lepo?Ne...
Da li je bilo grozno?Ne...
bilo je ponizavajuce...
Uzimao je sve i ako nije dozvolila,nije dobila nista sem par modrica i...
Nije se otimala.Gledala je u belinu zida pred sobom pokusavajuci da postane deo njega-hladna i prazna.Nije osecala bol,samo tugu...Nije plakala,suze nisu bile dovoljne.Nije jecala jer jecaji nisu dovoljno snazni da uguse krik.
Samo se prepustila i cekala...
Tako beznacajna,tako otudjena od sebe same,tako ponizena...
Osetila je vrelinu medju nogama i gotovo da se obradovala.Gotovo je!
Slobodna je da zaboravi,da izbrise iz secanja i ponovo bude cista i bela poput zida pred njom.
A onda se zagledala bolje...mala mrlja se crvenila pred njom,jedna mala kapljica krvi ostavila je svoj trag.
Tada je znala da ce u sebi zauvek nositi jedan mali trag,crven pout mrlje...beleg na dusi,tinjajucu tugu,tupi osmeh bez radosti...
Neke stvari ma koliko duboko zakopali ipak isplivaju na povrsinu...]
 
Kliknite za proširenje...
eee, to neće moći dok si veštica...;)
šalim se...teško je to baš kad mi hoćemo...kažu da se najlepše stvari dešavaju kad se najmanje nadamo...al' aj sad pa ne nadaj se...teško..:(
 
:)a sve smo mi pomalo vestice,samo to sve ne priznajemo,lakse nam je da glumimo male,uplasene princezice...
jeste tacno da kada juris za necim nikada ga ne stignes,valjda je vreme da ubacim u prvu i pustim da se stvari malo uspore...
i naravno cekam tog princa na belom konju:)
 
pa desava se,zanesemo se ponekada,ne primecujemo ocigledne stvari a posle krivimo sudbinu ili sta vec...
ali kao sto si jednom rekao:mozda je potrbno da sretnemo mnogo pogresnih da bi znali da prepoznamo pravog/u...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top