Ovde u Beogradu lagano provodim vec drugu godinu studija ... Doshao sam iz manje provincije Srbiji. EEEeeehhh... Kako sam samo kleo taj mali Krushevac... Svakog bozjeg dana... Kumio sam, molio i sanjao da zivim ovde. U metropoli. U Beogradu. Koliko sam samo bio naivan... Da se ne lazemo ima dosta stvari kojima se mozes zanimati... ali... Sve je ovde nekako bez dushe... Hladno i sivo. To shto stranci pricaju da smo mi srdacni to je glupost i posledica nashe patoloshke, platonske ljubavi prema deviznim licnostima koje nam dolaze preko grane. Dovoljno je da sednete dva puta dnevno u gradski prevoz i uvericete se u "cuvenu srdacnost". Nikako da se otmem utisku da u vazduhu nad Beogradom lebdi ogroman oblak negativne energije. To se spozna na licima ljudi koji hodaju njegovim sivim ulicama... Dobra je pak stvar sto u tom sivilu covek moze lako da bljesne i zablista, losha stvar je sto to bode oci drugima koji su na sivilo naucili. Nadam se da sam to samo ja... Da josh nisam upio topli Beogradski duh...