Covek se navikne na sve, pa tako i na samocu. No, moram priznati da me samoca iz dana u dan sve vise muci. Zapravo, tada pozelim nekoga ko bi razumeo osobu poput mene, sto uopste nije lako!
I, nisam u depresiji..
Nisam pacenica odlepljena od zivota..
Samo razmisljam o trenutnom stanju moje medene dusice...
:)
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Pa posto je moj komicni osvrt imao jako veliko interesovanje, za ninu i ostale koji se bune: ovo bi bio komicni osvrt sa zenske strane...
- Za vreme masaže ne moraš da crveniš zbog erekcije.
- Ne dobijaš napad epilepsije čim ti padne par dlaka s' glave.
- Statistički gledano, šanse da te uhvate u ljubavnoj aferi su veličine makovog zrna.
- Za vreme brodoloma, spasavaju te medju prvima.
- Jer frajeri još uvek misle da moraju plaćati tvoje račune, a ti možeš ono ušteđeno investirati, recimo, u novog dečka.
- Bolje je biti tatina devojčica nego plačljivi mamin sin.
- Možeš zadržati vozačku dozvolu i pri najvećim prekršajima (šifra: krokodilske suze).
- Na kraju krajeva, žene su te koje odlučuju koliko će se ljudi roditi u sledećem...
...moj je deda voleo da obuče dokolenice,veže maramu oko glave i gleda „Cigani lete u nebo”.
Misliš da je neko smeo da zucne za vreme filma?
Jedino je bilo dozvoljeno da se kaže „Pira mange romale, pira mange čavale”,na šta bi on samo podigao štap malo od poda, pa ga opet tupnuo dole.
Inače, guma na štapu je morala redovno da se menja svaka dva meseca.
Štap je obrni okreni,neophodna stvar.
Ne znam kada je tačno došao taj dan i KO je bio taj što je rekao „e,od danas štapovi IŠ iz mode!” ali tom čoveku ja sigurno ne bih digao spomenik.
U stvari, ja dedu nikad nisam ni imao, ali kad god me stegnu krsta volim da izmislim neku tradiciju tako što ću da je potpomognem lažima a hodanje štapom.
I to je ok.
To mi je na babu..
Baba je...
"Da te bar mogu poljubiti...kafu ti skuvati...u krevet doneti-pa te poljubiti...-Al` toga nema i ne postoji..."
Cesto sebe podsetim na Mel Gibsona u onom filmu TEORIJA ZAVERE. Ne znam zasto ali mi se desava da pocnem da sumnjam u nesto bez razloga i na kraju... BUDEM U PRAVU. Iskreno, ne volim kada se to desava, ali cinjenica je da je sve ucestalije.
Pre neki dan sam zavrsila sa citanjem knjige DOSIJE OMEGA. Neopisivo je da sam u toku citanja mogla da prepoznam svoje misli, a mozda i recenice. Strasno je kako je sve jezivo, a jos strasnije kada covek pomisli da to jeste tako!
Za one koji nisu procitali knjigu, kratak rezime:
govori o NOVOM SVETSKOM PORETKU, koji je vesto ususkan u krilu covekoljublja, humanosti i pomoci obicnom coveku koji se nasao u oluji nemoci svoje drzave. Sve su to veliki dusebriznici koji se osmehuju sa svih strana...
Pre neki dan sedim i razmišljam nešto: kako bi bilo lepo kad bih ikako mogla da mu kažem neke svoje misli, i da budem uverena da je to do njega stiglo...Toliko mi je žao što nema neke ''nebo-zemlja'' pošte, što više ne mogu da čujem njegov odgovor na svoje nedoumice, njegovu utehu, njegove kritike....Ništa ne znam. Pustim ponekad glas pa samoj sebi odgovaram, onako kako mislim da bi mi on odgovarao, ali....nisam sigurna da li pravilno razmišljam....Preispitam se zilion puta, pokušavam da osluškujem, pravim se da čujem njegov glas, a u stvari čujem samo svoje srce kako plače...
S druge strane, uverena sam da je on tu negde, u mojoj duši sigurno jeste, uspomena na njegovu izuzetno snažnu ličnost i harizmu neće izbledeti. Ne mogu da...
Konačno je došao i taj dan.
U naše malo mesto došao je veliki pisac.
Još ga niko nije video, ali smo ga svakako zamišljali kao nekog od njegovih junaka.
U stvari, zamišljali smo ga kao skup svih tih junaka odjednom.
Rekli su da će veliki pisac potpisivati knjige i da budemo ispred biblioteke u 7 uveče.
Lepo sam se obukao i stao u red.
Kako sam se približavao tako je moja trema rasla. Do tog momenta čuvao sam sve njegove knjige u glavi,
a sada je sve ipak pretilo da se rasprši i postane vidljivo, opipljivo.
Najzad, pružio sam svoju knjigu, pisac je uzeo belom, žilavom rukom a onda se nagnuo ka meni i rekao nešto....
"Molim"? rekoh sa izvinjavajućim osmehom (jer od uzbuđenja zapravo nisam čuo šta je izgovorio)
"Čoveče, ja sam...
Naravno da nemam para koliko želim. Naravno.
Zato tražim krivine, da budem pametna i iskusna za male pare.
Nisam otkrila ništa novo, ali ako odete do Kolarca minut pre koncerta, ulazite za dž. Čak može da se bira - balkon ili parter. Ej, malo li je?
Sedeli smo danas u trećem redu, a Božidar Đelić u petom :p
I to mi fri, a on platio.
Ko je blesav?
Ko je, doduše, student?
Narodno pozorište ima kartu za treći balkon koja košta 50din, i to u toku prvog čina zapamtiš sedište koje ćeš na pauzi da zaposedneš. Po mogućstvu - parter.
Tako planiram i dalje.
A o koje mrvice kulture se vi grebete?
Znate li nešto što ja ne znam?
dan 1.
sarma od kiselog kupusa. nisam oduševljena. previše je kiseo i smeta mom želucu i ostalim iznutricama. ali tradiciji se u zube ne gleda. posebno ne ako su kvarni.
ima mi ukus na podvarak, a podvarak ne volim. previše je masno, i ima ukus koji nije zbir ukusa kupusa, pirinča i mesa, nego poseban ukus sarme. to ne volim, ali sarmu od kiselog kupusa baš to čini posebnom i vrednom pomena u mom blogu.
dan 2.
sarma od zelja/raštana - divna, tamnozelena, blagog ukusa, sjajna sa kiselim mlekom. ne štipa me za oči kao sarma od kiselog kupusa. obožavam sve što je tamnozeleno, i oduvek sam volela spanać, čak i kad ga ostala deca nisu jela. volim i kiselo mleko.
ovde meso baš lepo dođe do izražaja.
dan 3.
sarmica sa crevcima. to je pravila...
Pošao Mujo na posao u svojim starim cokulama.
Klopara on drumom tako, kad mu se otkači 'Tommy' sa pojasa (onaj malj od 90 kg. što uvek nosi sa sobom ) i pade direkt na dve žabe koje su tu na putu počinjale svoje jutarnje parenje...
On se saže da ga podigne, pogleda u nešto zelenkasto što se ukaza ispod pa reče: "Jeb'o majku vid' glanc nove mokasine!!" pa ih nazu umesto starih cokula i zadovoljno odkreketa dalje...
Osvanu je jos jedan hladan tmuran dan...kazu pao je i sneg,ali ja jos uvek nIsam izasla iz svoje "pecine" da se u to uverim i sama.
Ne volim zimu i ne volim sneg,ovo bi me verovatno bacilo u ocaj da sam losije volje.Ali jutros kao da nista ne moze da pokvari moje dobro raspolozenje i da skine osmeh koji titra u uglovima usana...
Jedan telefonski poziv mi je sinoc ulepsao vece a danas mi secanje na njega ulepsava i dan.
Nisam osvetoljubiva i ne sladim se,samo mi se svidja u kom se pravcu stvari odvijaju...
Kako je to cudno...kako se stvari same od sebe desavaju cim nam postanu nebitne,kada okrenemo glavu na drugu stranu sve su oci najednom uprte u nas.
Ne likujem,nemam ni razloga...samo mi je drago sto sve polako dobija smisao,sto se sve...
Ono sto mi se stalno desava: ukoliko cujem pesmu koja mi apsolutno lezi u tom trenutku, ja osetim potrebu da je iznova preslusam... i iznova... i iznova. Nekada i po tries' puta uzastopno. Zbog ove navike su mi se brojne kasete izlizale a CDovi sagoreli.
Znam da se to ne dogadja samo meni. Vecina nas koji smo liseni sluha imamo tu potrebu... A mozda i gresim.
Ipak, silovanje trake ima jednu prednost. Ukoliko ti neka pesma ne dosadi iako si je nedelju dana slusao po 50 i vise puta, znaci da ima neceg u njoj. Svi, ali svi hitovi na prvu loptu vrlo brzo dosade, provereno.
Знам да је мало рано за то, али колико сам приметио у последњих неколико година, људи се што свесно, што подсвесно припремају за празнике негде од средине новембра... Иначе, ускоро ће и у продавницама празнична снижења...
Kolarac, nedelja 28.oktobar, dvaput su vraćani na bis, izvanredni Avishai Cohen trio.
Avishai Cohen - kontrabas
Shai Maestro - klavir
Mark Guiliana - bubnjevi
Šta sviraju? Ključne reči: Izrael, fanki, džez, ritam, melodija, oduševljenje, osećajno, osmeh, slikovito, zažmuri, iznenađenje, još, umetnost, virtuozno, neistraženo, zadivljujuće... Lista je nepotpuna.
Kome sviraju? Mladima odraslim na Stingu, starima željnim promene, zaljubljenicima u melodičnost, onima koji vole muziku, onima koji jedva čekaju da vide šta će sledeće, onima koji vole jednostavnost, onima koji poznaju i koji ne poznaju džez, onima koji očekuju fenomenalan doživljaj kada odu na koncert.
E, svima njima, i još ponekima, treba da bude žao ako nisu otišli na...
31.10.1883.
Kompas je crk'o, orijentisemo se po suncu i zvezdama (kada nije oblacno - prokleti oblaci).
Posada je jos uvek dobro raspolozena, cure su dobro.
30.11.1883.
Jak vetar nam je rastrgnuo sva jedra osim jednog. To nas je jako usporilo.
Posada je jos uvek dobro raspolozena, cure su dobro.
01.01.1884.
Slavimo Novu godinu, je*e nam se za vetar koji nas baca tamo, samo, ne znamo gde smo jer 25 dana nije bilo cistog neba.
Posada je jos uviek dobro raspolozena, cure su dobro.
28.02.1884.
U olujnoj noci smo doziveli brodolom.
Spasilo se 30 mornara i kuvarica Mary, ruzna ko smrt. Sve cure iz luke su se utopile. sta cemo bez njih!
Spasili smo se na pusti otok.
25.03.1884.
Na srecu nas je odnelo prema jugu, zato nam...
Ima jedan čovek što je rešio da sredi sve svoje poslove i da se onda posle 40 godina provedenih u inostranstvu, vrati u svoj rodni kraj..
Spakovao je stvari, kupio kartu za avion, a onda ga u taksiju do aerodroma kidnapovali neki banditi, potpuno ga zamenivši za nekog drugog lika.
Ali to nije bitno..
Bitno je da su ga držali zatvorenog u podrumu blizu 7 godina i terali ga da napamet uči himne svih zemalja na svetu.
Pa ti sad idi negde..
Kada pogledaš mene vidiš jednu ogorcenu facu kojoj je dosta života,ali kada se bolje sagledaš u moju dušu videćeš jednog pesnika ulica,mraka,i kafana koji vapi za boljim životom bez jade,bola,bolesti,smrti i ubistava koji bolno traži život pun ljbavi,strasti,veselja i druženja....tako pomozite mi da nadjem takav život,živite bez nasilja ŽIVELI
Srpkinja o kojoj ceo svet prica.
http://www.ananova.com/news/story/sm_2587578.html
http://www.foxnews.com/story/0,2933,309504,00.html
http://www.metro.co.uk/weird/article.html?in_article_id=74832&in_page_id=2
Mis'iiim....
sedim sinoc sa drugaricom,cavrljamo nesto neobavezno,meni daljinski u rukama i menjam programe,potpuno nesvesno.
zaustavljam se na pinku,vidim neki film vec uveliko traje.nazalost sad sam zaboravila o kom je filmu rec a jucerasnje novine nisam kupila.
sustina je sledeca - angelina jolie u ulozi humanitarnog radnika u africi - u filmu frka,panika,crncni se rokaju medjusobno,ona i neka crnkinja,njen vozac u filmu jure kroz guzvu.tamo se digla prasina,pucnji na sve strane,oce li iko izvuci zivu glavu,vec publika pocinje da trese itd....
kad nailazi scena koja me je sokirala.
bukvalno.
kaze angie onoj zeni sto je vozi - zaustavljaj kola,odmah! ona zaustavi kola angie istrcava i situacija je sledeca - naravno pobesneli afrikanci se i...
У једној кући на дну улице
у мрачном углу на полици,
под покровом честица фине прашине
једна застава уморна лежи.
Никад се на сунцу вијорила није
и никад је нису поздрављали гордо.
А очи су многе због ње сузу пустиле
То је застава са сандука једног оца и мужа.
Сале
Rodjena sam pod kamenom
Nocas nemoj da me budis
Srce se u steni sazidalo
bez uzdaha
bez strepnje
bez misli suludih
Rodjena sam pod kamenom
Gde su mi koreni
cveta u popoljku
potisnuti
Pod zvezdom
Pod svodom
Pod zemljom
koja se gubi
Ako nestanem
proglasi me pticom
Da letim
da trazim
zemlju koju mi ukradose
Da pevam zori
kojoj svitanja su mrska
Rodjena sam pod kamenom
na medji!
Granice su krvlju ispisane!
Ako zaspem
probudi me u pesmi!
Gde jos uvek disati mogu
kao u izgubljenoj zemlji
čačka Mujo uvo malim prstom, čačka, čačka.. pa iščeprka eustahijevu trubu sa sve čekićem,
a onda ga pogleda pa vrati nazad i reče: "još je mali.."
...Prolazimo kroz vlaznu tamu i pust, neosvetljen predeo.
Jelena se nece vise javiti. Mrak, vlaga. To nije njen element.
Preda mnom je noc bez sna, nedogledna, jarosna, uoblicena pustinja.
Cini mi se da je zivo bice nece videti i preziveti ni videti joj kraja.
A meni valja ziveti, i cekati.
Ziveti sa nadom, u cekanju. Pa i bez nade...
satima sam pustala da te voda spere iz mojih misli, sa moje koze, usana,...sedela sam potpuno mirna dok se voda hladila oko mene...slivala se niz moje telo, a tople suze niz lice...nije bolelo...samo je ostala gorcina na usnama...nemam te...i sa time se moram pomiriti...i hocu, barem verujem da ce biti tako...morace, na kraju krajeva...
znala sam da ces me ostaviti u jesen, lici na tebe da nemas ni malo obzira....tmurni hladni dani, kao i osecanja, samo pomazu mom ionako krhkom nervnom sklopu....prokleta bila svaka mala stvar koja me na tebe podseca i koja ce me podsecati, da vise nikada necu imati ono sto je moje, moje, polazem pravo na tebe i na nase trenutke!...bice mi sa nekim i lepse i bolje, vise ce me i voleti i vise volecu...ali...
Reci mi Boze zasto se budimo
u ovom tmurnom i surovom svjetu
svoju dobrotu nesebicno dok nudimo
hranimo tudju beskorisnu sujetu.
Kakav je smisao moga zivota ,
kada jedino jos ljubav mogu da dajem
u cemu je car i njegova ljepota
kada svaka greska tera me da stajem.
Mora li da boli bas ovako snazno
ovo jadno srce sto od tuge sad se kida
koliko ce jos ljudi da predstavi se lazno
a koliko ce tu masku besramno da skida.
Ponekad je strasno gledati u ljude
zivjeti svoj zivot u ovom moru lazi
i misliti kako ce sutra da nam bude
kada sve to sto je sveto prestane da vazi.
Hocemo li biti...
Ne, zaista
Duh se ne naplacuje
On se poklanja , daje
Nudi se novoj deci
Ali nikako
Za grube zetone
Jer otici ce
I sta ces onda
Kako ces onda
Tad, kako ?
Zaista vam kazem
Vec ste bogati
Vi koji Duh ljubite
A ti u meni
Ti koji trazis
Zaista ti kazem
Odjebi
sa svojim ocekivanjima
Odjebi daleko
U talasima
Vezan je, vezan
Sve vise je postajao
Dok nije postao
I dalje
Jos
Dublje u tvrdo
Postaje slep
O, tako grozno
Slep
U jami
Cuju se zvuci
I on se
Boji
O, tako grozno
Boji
Šeta gospo'n Micubiši svojim parkom sav u mislima oko novog četvorotaktnog motora..i taman da po ko zna koji put sa tugom zaključi kako je harakiri jedino časno resenje, kad iz grma, sa čvorugom na celu i cilindrom navr' glave iskoči Željko Bebek u belim helankama, začkilji na jedno oko i zapeva:
Šta - bi - dao - da - si - na - mom - mjestuu..... !!