Čitam istorijske knjige i gledam istorijske filmove i znam. Postoje dvije istine koje su vezane za ratove. Jedna istina je prljavo osvajačka, a druga je požrtvovano oslobodilačka. O prvoj ne želim da pričam, suviše bijednom predstavlja civilizaciju čiji sam mali dio i ja sama. Druga istina je fascinantna. Slušam priče o velikim carevima koji su ispred svojih ratnika i onih koji su to silom prilika postali stajali spremni da zamjene krunu, carsku riznicu, udobnost carske postelje za hladnu dubinu zemlje i odbranu onoga čim su carevali i čemu su služili. Velika su herojstva vezana za ta vremena, ukoliko nas istorija ne laže. Car Lazar nije sjedio u svojoj carskoj stolici prodajući zemlju tuđuncima pod izgovorom mirovnih pregovora. Išao je...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Svi mi kad tad u zivotu upoznamo Leptira. Leptir je osoba, covek ili zena, decak ili devojcica izgubljena u ovom svetu, uzidana u teske zidove svoje maste , zaglavljena u balonu svojih snova. Leptir zna sve o ovome svetu, a ustvari ne zna nista.. jer nista nije imao priliku doziveti. Leptira upoznamo bezazleno, slucajno i isto tako ga zavolimo, slucajno.. iskreno. Leptira primetiti ne mozemo, dug je njegov let i borba oko nas, a mi to ne vidimo, sve dok leptir od umora ne krene padati a mi pruzimo dlan i ponudimo mu utociste... i tek tada pocinju svi nasi problemi. Onako malen , prestrasen uvuce nam se pod kozu i mi pocinjemo jedan potpuno novi zivot. Toliko malo ljubavi mu treba, a mi mu ponudimo tako mnogo. Leptir nam postane sve ono...
"Danas sam te sahranio.
U malog grobnici, sa crnim spomenikom, bez slike, vec samo sa imenom tvojim, prekriven ruzama, punih ostrih seciva, napopljene krvlju. Krvlju tom pisem ovu zakletvu:
Kunem ti se
Nikada vise...
necu pomisliti na tebe
necu vise vristati tvoje ime, cak ni u snu
necu vise pustiti ni jednu suzu jer ih vise i nemam
necu dozvoliti opet pakao, jer se i njega vise ne bojim
necu pasti nikada vise na tvoje reci i suze
necu dozvoliti da me molis
Poslednje zelje nema
Sve je nestalo u nistavilu, kao da nikada nije ni bilo nista lepo, nadahnuto...
Ovog puta nema vise suza
Bol je nestala
Ko je pobednik u ovoj prici?
Napisano, 06. aprila 2008
20:00h
Kada se divlje zveri probude u tebi, nemoj me prestati voleti.
Udahni i tada mali deo mene. Moje srce i dušu. Nemoj poput vetra
koji te nosi beskrajnim lutanjima tvoga bića da nestaneš, bez i jednog traga
jer te želim uvek pratiti u svakoj stopi tvoga postojanja. Ne želim da
izgubim i jedan deo, tvojeg divljeg srca. Tvojih nemira koji te prate.
Ogledalo tvoje ljubavi je sva moja želja, koju želim da imam na javi zajedno sa tobom.
Uz tebe. Kraj tebe. Ne želim da zauvek ostanem, zarobljen u snovima gde sam te
sreo, gde si zarila svoje nokte, oštre poput kandzi najdivlje zveri, tvoga bića.
Voli me strasno. U agonij. Voli me svojim umom i kada nisam kraj tebe.
Nanesi mi ljubav poput iskonske boli. Poput užasne patnje, koja se može doživeti...
Desetine upaljenih, mirišljavih sveća, bile su jedina svetlost u sobi. Miris vanile. Svuda po golim zidovima, oslikavale su se siluete i senke, raznih predmeta. Tišinu je razbijala muzika, koja se čula, tek toliko da se može osetiti u srcu.
Glava mi je bila u tvome krilu. Tvoja ruka u mojoj kosi. Milovala si me, češkala. Sklopio sam oči, a dobro znam da si pratila i posmatrala konture mog lica. Prstima si šarala po mojim usnama. Osećao sam kako dišeš.
Upalila si cigaretu i povukla dim. Otvorio sam oči. Gledala si me, nasmejana. Pružio sam ruku i iz tvoje, uzeo cigaretu.
- Znaš - rekao sam - Šta će biti onog dana, kada nas više ne bude bilo?!
Tišina.
- Kada ne bude više ovih momenata, kada neću moći da držim svoju glavu u tvome krilu i...
Odlaziš
i ne smem da priznam
da se plašim,
da umirem od straha, ustvari.
Odlaziš
i ne mogu te zaustaviti.
Moja ljubav nema tu snagu
iako bi mogla stenu razbiti,
kišu osušiti,
iako bi mogla život začeti!
Odlaziš,
sa mirisom moje kose na ruci.
I sve što ti večeras rekoh
dugo ćeš čuti u tami.
I sve što od mene ponese
još će ti drhtati u srcu,
ali će tvoja ruka zagrliti nju
i Mesečeva svetlost će obasjati
vaša tela u trenu istine.
Uzalud sve moje upućeno tebi
i želja moja da ti život
samo od sreće i snova
bude satkan.
Odlaziš
i ne osećaš koliko se plašim
da se nikada nećeš vratiti
da ti obrišem suzu u oku,
ispunim prazninu u srcu.
Da li se ikada okreneš
dok odlaziš?
Osetiš li dubinu moje patnje
i ovaj...
V – REŠENJE
Imajući u vidu da je Beograd, kao i većina gradova u Srbiji, razvučen i da obiluje pravim prirodnim bogatstvom u travnatim zelenim površinama, šumama i parkovima :
1. Mini azili po svim opštinama izvan užeg i šireg centra grada.
Mini azili treba da smeste , najviše do 50 pasa, a poželjno 35. Treba da
“izranjaju” iz prirodnog ambijenta da se sa njim stapaju, osmougaonog oblika, sa živicom i drugim puzavicama, (EI 17 ima projekat).
Mini azil treba da ima ambulantu,boksove za pse, prijemno odeljenje, mali karantin, ostavu, malu kuhinju itd. Prednji deo ima malu fontanu i deo za posetioce ( pojedince, škole, predstavnike sedme sile, televizije, organizacije za zaštitu životinja itd).
U mini azil se smeštaju “novi” psi...
Prilično utopističke reči,ali lepo zvuči
Radi, kao da ti novac neće trebati
Voli,kao da te niko nikad nije razočarao :cmok:
Pleši,kao da te niko ne gleda :cool:
Pevaj kao da te niko ne čuje, :whistling:
Živi,kao da je raj na zemlji. :)
Šetajući ulicom, po kiši, blatu i truleži... setim se da sam još letos tražila posao kao luda. A sada leta više i nema, polako je otišlo, može se reći da se nije ni pozdravilo kako treba, obično se odjavi nekim žestokim nevremenom, bar je tako bilo poslednjih nekoliko godina... I šta je sad drugačije?
Mislim nešto, gde god da krenem, šta god da uradim, neću izbeći ljude. A letos, na 40 stepeni, omladinska mi je našla posao.
Neću da se žalim, jesam radila za džabe, ali je lokacija bila sasvim fensi. Da se čovek zapita ima li smisla ulaziti unutra po te i tako zarađene pare, a kad jednom uđeš, više nema napolje... i tu iskusim lepotu radničkog života.
Ipak, ništa nije lepo i nema tu čar kao rad sa ljudima. Na svaka dva koraka novo...
Међународни фестивал дечјег стваралаштва
“ Деца у Лужници”
из ликовне културе и матерњег језика до сада је успешно организован шест година за редом у ОШ “ Светозар Марковић ”- Љуберађа, а на коме је учествовало до сада око 50.000 радова ученика из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Мађарске, Румуније, Грчке, Шведске и других европских земаља. У просеку сваке године учествује око три хиљаде радова ученика основних школа. Зато је овај фестивал по броју радова један од највећих у нашој земљи.
Фестивал је израстао из акције “Школама на ивици опстанка”, која је започета 18. фебруара 1998. у основној школи "Светозар Марковић" - Љуберађа, односно у издвојеном одељењу у Бердују, на иницијативу учитеља Драган Ћирића, нишког песника...
Odavno vec
nema za mene poruka
ni sa neba
ni sa zemlje:
pusto vreme
ostavljen,
na milost i nemilost velikom
belom svetu tamnicara
utamnicenih,
koji mi tebe skriva,
niti mi sta govori,
niti mi Boga prima.
Daleko negde, gde Boga ima,
al' gde ne pomaze,
sanjam opasan san:
Bezbrizno zivimo i lako.
Raduju nam se
na ovom i onom svetu.
Odjednom
budi ,me prezaposlena straza
i iza ledja kriju komade smrti,
Tako zapocne svaki dan:
Bez tebe,
i bez poruka
i s neba, i iz zemlje. :cry:
moja dusa boluje i pati bez tebe,tako sam umoran i sam................
Dogodilo se na današnji dan ...
Srk ...
Pričam jutros komšinici u prodavnici kako sam čitao da žene češće imaju noćne more od muškaraca ( čak 30 %) njih i da njihovi snovi imaju jači emotivni naboj...a da ni naš muški naboj nije zanemarljiv potvrdjuje podatak da i 19% ispitanih muškaraca takodje ima noćne more...pa tako iskoristih priliku da joj se požalim za ovu moju noćnu moru, jer sam se jutros probudio sav okupan u znoju...'' A šta ste sanjali? '' – pita ona znatiželjno. '' Ma bolje ne pitaj '' – odgovaram ja još pod utiskom svega odsanjanog ''...sanjao sam da me jure neke žene...a ja bežim, bežim...i pazim da se ne sapletem kao prošli put kad su me stigle...pa im onako preko ramena u trku dobacujem : '' A što ste vi gole ? ''...a...
...privedi je kraju,ili svoju nogu pred mene pruzi,da bi je mogao poljubiti...Zar ovako kako je sada,dalje moze ostati?? Sme li se skrstenih ruku sediti i nista ne ciniti?? Smiluj se na mene! Odmoran ne shvata nista o patnjama iscrpljenog i sta jedan sit bogatas zna o gladi prosjaka kog je pozvao za sto?? I on ipak jedan zalogaj pojede,da bi time gostu cast ukazao. Nismo li mi oboje ljudi_deca,ti kao ja,iako si ti bujno zelenilo a ja sasusen trn. O ti,spasu moje duse,gdje si?? Zasto si mi zivot otela?? Ima li greha u mom srcu,koje usrdno za oprost moli,osim sto tebe voli?? Od hiljadu noci meni samo jednu pokloni! Jer,vidis,ja sam sve proigrao i izgubio.... Ne reci,ne!! zar ces se na mene srditi? Ako je to tako,onda vodom mojih suza...
Ochekujem te
Ochekujem te svakoga trena,
U zraku Sunca proletnjega,
U kapi jutarnje rose,
Na mirisnoj lati ruze,
U bajnom obzorju-
Najvedrijega dana u zivotu.
Ochekujem te u shapatu,
tihog povetarca,
U mekom sutonu,
Na cvetnoj livadi razigranu-
Prepunu radosti i smeha.
Na svakom izvoru te ochekujem-
bistra pogleda-duboka.
Ochekujem te na rekama i potocima
I svugde gde zivot buja
Jer shta bi on bez tebe-
sreco moja i chemu?
U pesmi najlepshoj te ochekujem,
Na proplancima i livadama,
medju jelikama te ochekujem,
Kao najlepshu i najvitiju.
Na mesechini te ochekujem srebrnoj.
Medju zvezdama te prepoznajem-
Onim najlepshim i najsjanijim.
Samo u srcu tebe osecam,
I topim se u sreci nemerljivoj,
Shto imam pravo...
Pre vise hiljada godina postajala su bica koja su bila jači od bogova imali su svu moč nad svime a to se bogovima nije svidelo pa su im prevarom tela razdvojili napola da bi im bila podana i bez ikakve moci više, tako su nastali muškarac i žena .bogovi su znali ako se ponvo spoje da če ponovo biti jači od njih pa su rešili da ih kompletno izmešaju od toga dana svako traži svoju izgubljenu polvinu a jedan od bogova se sažali nad njima i dozvoli da se svaka prava polovina jednom ali samo jednom u životu sretnu ali je na ljudima bilo da li ce se prepoznati i spojiti se da bi bili ponovo jači od svake sile na svetu.
A ta sila,ta moc,ta magija zove se LJUBAV!
Sa mrežnim marketingom sam se sreo prvi put krajem 1999. godine. Od tada je prošlo osam godina, dok me prijatelj nije upoznao sa stomatologom iz Beograda, koji me je upoznao sa poslovnim poduhvatom kompanije iz Jagodine koja svoje proizvode distribuira putem mrežnog marketinga.
Godinu dana korišćenja izvanrednih proizvoda i druženja sa izvanrednim ljudima koji mi pomažu da izgradim uspešan posao, učinili su da nestane svaka sumnja. Danas sigurno znam da sam napravio pravi izbor i da sam našao pravi put ka ostvarenju snova. Naravno posao u mrežnom marketingu nije nimalo lak, ali sam imao sreću da se nađem u timu nesebičnih, iskrenih ljudi velikog srca koji ponekad veruju u mene više i od mene samog i na tome sam im veoma zahvalan...
Dok srčem prvu jutarnju kafu ...
Srk ..
Čitam kako se radikali sve više lupaju u glavu za koga da se odluče Tomu ili Šešelja, pa razmišljam kako su u pravu oni koji tvrde da je svaki rastanak bolan.... ( za sada su se potukli samo u Nišu i Kikindi )...
Srk ...
Onda čitam ovu izjavu g. Todorovića koji ponosno tvrdi da je većina članstva za Šešelja, pa ne mogu a da se ne setim one : Čega se pametan stidi....''...
Srk ...
Nekada davno čitao sam knjigu '' Ljudi sa četiri prsta '', a sada čitam kako je iz BIE nestao jedan prst i to onaj sa otiskom Ratka Mladića, pa ne mogu da se otmem utisku da je i tu neko od zaposlenih umešao prste...
Srk...
I dok g.Šormaz tvrdi kako je gasni aranžman u stvari poklon Rusije Srbiji ( a zna se da se poklon...
Pokušala sam ovu pesmu da nadjem na internetu i nisam uspela.Neću biti optužena za copy-paste :).Zemljotresni Bodler...
Šarl Bodler
Džinovka
U vreme kad zemlja u zamahu stade
da sve čudovšta radja gorostasna,
o,zašto ne živeh kraj džinovke mlade,
ko uz kraljičin skut mačka sladostrasna.
Gled'o bih joj telo gde sa dušom cveta
i slobodno raste u igri poroka
odgonetao bih da l' ljubavna seta
stvara vlažnu maglu oko njenog oka
Prošao bih njena prostranstva golema
penj'o se uz golet golemih kolena.
A katkada leti,kad je sunce sludi
pa je izmorenu prostre preko trava
snev'o bih u senci njenih bujnih grudi
kao tiho selo što kraj brda spava.
***
Big Girl
Charles A. Bibbs
E ovako: neka devojka je nabavila moj broj i stalno me cima, salje poruke itd. Dosao sam u situaciju da mi se ona straaaaasno svidela i da bih se smuvao sa njom ali postoji jedan problem... Ona je jaaako debela ali je bas slatka. Ako se smuvam sa njom, zezace me svi koji me poznaju i moj zivot ce se pretvoriti u pakao. A ako se ne smuvam bice mi strasno krivo jer mi se bas dopada. Sta da radim? Cekam komentare...
Zivim da se vratis
znam da je tesko opet da nadjes put
zivim da te nadjem
zbog tebe zivim ja, ti si jedini razlog ja znam
Al' ostani sama da te pronadjem
i da te vratim
znam da je tesko opet da nadjes put
Zivim da te nadjem
zbog tebe zivim ja, ti si jedini razlog, ja znam
ostani sama, ostani, molim te
Rekla si da cemo sve,opet ponovo,
ako bude nam sudjeno...
Ja zauvjek bicu tu,zakletu ljubav cekatcu
reci mi gde da nadjem te i dolazim,dolazim
Zauvek bicu tu samo na tebe cekacu
reci mi gde si nestala da znam,
zeno bez imena
Dugi dani igra sudbine,kad ne ide
tvoje ime drugom malo je,a meni je sve
A bilo je samo jednom i nikada
sad daleko od tvojih usana i pogleda
Dve polovine jabuke...Na razlicitim krajevima sveta...Lutaju...
Ima stvari koje ja i Vi radimo, a koje nisu ni hitne, ni važne, ali ih ipak radimo kako bi smanjili stres, malo se udaljili od onih hitnih stvari koje izazivaju osećaj pritiska (moram ovo, moram ono) i kako bi se jednostavno opustili od svakodnevnih problema...
U ovom blogu ću govoriti o tome, o tom „opuštanju“ i kako da ga učinite korisnijim, a ne štetnim...
Dakle, svako ima vreme kad ga pritisnu problemi, brige, i ima potrebu da učini nešto, čisto da malo prestane da se koncentriše na te probleme...
Da li ste ikad razmišljali o tome?
Koja je to stvar koja nije ni hitna ni važna ali vam pomaže da se opustite? Nekom je to gledanje televizije ili nekog filma. Nekom su vežbe disanja, i opuštanja mišića, ili meditacija... Nekom je to...
Prošlo je već pola godine od početka akcije POKLON. Još mi nije dosadila, čak kao i da postaje interesantnija. Razvio sam neku, samo svoju, metodu ocene karakternih osobina analizirane osobe. Kada vidim neke, voleo bih da grešim! Za neke bih voleo da ne grešim! Ko će svetu ugoditi!
Igram se analize - to se igra Devica što čuči u meni. Više od 2/3 je lepši pol. Uprosečen datum rođenja - 12.02.1979 - najlepše godine. Što nisam 10 minuta mlađi.
Uprosečeno vreme rođenja - 11:42 Kao da im se ne dolazi rano na ovaj svet. Imam blagi osećaj da ih od njega mnogo i ne očekuje. Voleo bih da grešim! Moja babuška i ja smo lepo proživeli svoje - ni u bunilu se ne bih menjao - za nju ne znam.
K'o da sam postao narcisoidan - jedva čekam da mi komp javi...
Ide sen moja pored mene,
Ognjena sablast i džin modar,
Predamnom kao vod bez smene,
Kao zbir za mnom, nem i bodar.
Pred šumom presta da me prati,
Za šumom vec me opet ceka;
Pred prag ce crkve zbunjen stati -
Taj prediskonski strah coveka.
Taj sjaj što mrkne i što sjaje,
Taj govor tela recju tamnom!
Dokle ce ici i šta traje -
Ta gorka igra sunca sa mnom?
Sve ce pod nebom dalje sjati,
A sen i covek, dva blizanca,
Na raskršccu ce nekom stati
Da oba zbace teret lanca...
No tražice se, dok dan sija,
Dve sudbe vecno sjedinjene:
Senka od zemlje bezmernija,
I covek lakši i od sene.
Danas sam tuzan. Dok cekam na tebe,mislim da je sve bio san.Moja nadanja,uzaludna su, moje pesme za tebe predstavljaju samo prazne reci,sve je to vetar I tastina.Neki osecaj praznine me, vuce me poput sidra na dno tamnih dubina.Ali ovog puta nema nikog, da me spase.SAM, samoca je moja muza, moja druzbenica, koja je oduvek bila verna meni.Prati me vec strasno dugo.Ona je ozgleda jedina konstanta u poslednje vreme.Moje misli,ona je nasla nacin kako da ih okupira.Moja subina je kleta.Nevoljen, sedim I razmisljam o Tebi,ljubavi moja jedina, ja sam sirak bez igde ikoga.Kako bi rekao veliki Njegos,slamka sam medju vihorove.Kuda dalje? Misli me vode u jedan svet neistrazen,samo moj,u tome svetu imaginarnom, TI postojis.Samo u tom svetu,ti me...
Show The Way - David Wilcox
You say you see no hope,
you say you see no reason we should dream
That the world would ever change
You're saying love is foolish to believe
'Cause there'll always be some crazy with an Army or a Knife
To wake you from your day dream,
Put the fear back in your life...
Look, if someone wrote a play
Just to glorify what's stronger than hate,
Would they not arrange the stage
To look as if the hero came too late
Hee's almost in defeat
It's looking like the Evil side will win,
So on the edge of every seat,
From the moment that the whole thing begins
It is...
Chorus:
Love who makes the mortar
And it's love who stacked these stones
And it's love who made the stage here
Although it looks like we're alone
In this...
Čovek je poželeo
cvet i leptira na njemu.
Dobio je kaktus i gusenicu.
I bio je razočaran. Jako.
Bodlje kaktusa su bile sve samo ne lepe.
a i gusenica nije bila ono što je očekivao.
Ni kaktus ni gusenicu nije bacio nego čuvao, pitajući se s vremena na vreme u čemu je pogrešio kada je tražeći jedno dobio sasvim drugo.
I jednog dana kaktus je procvetao najlepšim cvetom, a gusenica se preobrazila u leptira velikih i razigranih krila.
Od prvog trena je dobio što je tražio iako je to tek kasnije mogao videti.
I bio je sretan...
Dogodilo se na današnji dan ...
Srk...
Eto konačno prodje i ova frka oko mog rodjendana pa najzad mogu malo da se odmorim i sredim utiske dok srkućem kaficu....
Srk ...
U suštini bilo je super...Skoro se nisam zezao kao to veče...moj veliki koncert na terasi prošao je veoma zapaženo kod publike koja se spontano okupila na ulici i svaku pesmu nagradjivala aplauzom...a nezavisni rok kritičari ( nekolicina srednjoškolaca ) je neumorno cupkala u ritmu muzike i povremeno dobacivala ...'' Vojo care '' , ( sad možda ovo i nije bitno za celu priču, tek setih se slučajno)...Iako mi je glas malo promukao od hladnog piva, ( pa nisam mogao da dam svoj maksimum...za koji ni ja nisam baš siguran koliki je), mislim da su najbolje prihvatili ovu moju...
Najprvin da se zahvalim na savjetima i na tome sta ste me ljepo primili...danas vam zelim pisati malo o prijateljstvu ustvari sta je to prijateljstvo jel moze neko da kaze,a da je siguran u to....:)eto pocet cu sa svog stajalista i nacina kako ja gledam na to...epa ovako pocnes da izlazis,upoznajes nove ljude,pa ti od masu njih ostanu njih par koje si izabrao i u koje se uzdas imate slicne interese,slazete se...ulazes puno u to prijateljstvo,pa ipak cemu sluze prijatelji nego da ste uvjek tu kad vas trebaju...djelite ljepe i ruzne stvari sa njima,dajete si savjete,pa samo taj osjecaj da nisi sam...ali...nekada sam mislila da svi razmisljaju i dozivljavju stvari kao ja,a nisam bila svjesna toga da smo svi mi razliciti,jer ako ti zelim...
Pitam se samo,zar je moguce da se bas to meni desava...nije valjda da starim,ma neee....mislim da sam se zasitila svega,pa tek mi je 24god.ustvari tocno za mjesec dana cu napuniti 25...hm...pa nije to ni tako strasno osim sta vec dugo neizlazim nigdje...nemam volje za nista,a kad se sjetim pa nije me ni bog mogao zaustaviti bila sam puna zelja,snova,nikada me nije bilo kuci,a sada posao,kuca-kuca,posao...pa sta se to desava samnom!skoro pa svaki dan stara kvoca....halllooo do kad ti mislis zivjeti pod mojim krovom,kada ces naci decka,mislis se ti ikada udati...joj oprosti mama,ali nemogu doticnog nikako upoznati(pa kako i da ga upoznam kad sam stalno kuci)nisam ja mama kriva sta zivim u ovo novo doba kada se na 25 godisnjakinje ne gleda...
Nemoj sreco, nemoj danas
opet reci da me volis.
Nemoj sreco, nemoj danas
ti za ljubav da me molis.
Nemoj sreco, nemoj danas
danas nisam dobre volje,
nemoj sreco, nemoj danas
mozda sutra bude bolje.
Nemoj sreco , nemoj danas
stare rane da otvaras.
Nemoj sreco , nemoj danas
da me lazes, da me varas.
Nemoj sreco , nemoj danas
ova ljubav nije za nas...