Posle oko 16 meseci boravka van kuce, sto bi rekli, preko grane- dosao sam na odmor.
Oni koji su to doziveli vise puta, uvek pamte prvi dolazak kuci I na to su me upozoravali.
Znaci, bio sam pripremnjen za mnoge situacije, ostalo je jos samo da dozivim to.
Naravno, dolaskom sam sokirao prvo majku, koja se gubila na trenutke a onda i brata I oca. Jeste da sam iznenadio, ali nisam ocekivao da ce to da bude bas kao da sam dosao iz mrtvih. Iako smo cesto odrzavali kontakt putem maila,sms,telefonom, zapitao sam se kako je to bilo pre kad se sve svelo na neko pismo kojem je trebalo mnogo vremena da dodje na pravu adresu, ako se napise na vreme tj. znate ono … danas cu, sutra cu …
I ja sam bio uzbudjen, predvideo sam mnoge stvari pa sam se...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Čeznem da ti kažem da te volim, ali plašim se da ću izgubiti ono najsvetije što imam, a to je tvoje prijateljstvo.Noćima sanjam te i muče me osećanja prema tebi. Nemam hrabrosti da si moja radost, da mi sačinjavaš mladost i činiš me srećnim. Posmatram te i poželim da vrisnem snažno i celom svetu kažem da te neizmerno volim ali bojim se da bi mi se smijala. Ne znam da li i ti mene voliš i da li bi mi uzvratila ljubav koju čuvam samo za tebe. U trenutku sve bih ti rekao, ali opet me muči crv sumnje da će moj bol tvojim odbijanjem postati još veći. Bojim se da te ne izneverim i nerazočaram. Nedostaje mi hrabrosti jer plaši me pomisao da ću biti duboko povređen. Zato svoja osećanja iznosim na ovo parče lista i svoj bol i tugu čuvam samo za...
Ti utehu cekash. Ne, utehe nema:
To utehom zovu, zovi zaboravom;
Jad istinski dubok nikad ne zadrema.
Rastrzana tako medju snom i javom,
Gledajuci kako nepomicno bdije
Taj Andjo Stradanja nad tuznom ti glavom,
Ti zelish i cekash. I ne znash da nije
Ni sad ispijena ta cemerna casha,
I svrepi otrov jedne ironije;
I da ce nas vecno strashna proshlost nasha
U nemirne noci da trgne i seti,
Kao zveket lanca starog robijasha.
Surovi ce dani doci i uzeti
Svaki po svoj deo od srca sto bunca,
Sto zeli, sto moli; a ti cesh se peti;
Peti neprekidno, do kobnog vrhunca,
Golom stopom, bleda, smrzla, jadno dete
Pruzajuci ruke i vapijuc: Sunca!
I tako ti dani bez srece i mete,
Odnosec svoj deo stradanja i suza,
Kao gavrani ce...
Secate se onog filma "Jet set"? U njemu se pojavljuje krajnje neobicna (mozda je adekvatnija rec JEZIVA) pesma pod nazivom "Ti propadas" koju izvodi neafirmisana pevacica Minela. Doticna je preko noci postala popularna (iako apsolutno niko nije znao kako izgleda) , pesma se jedno vreme cula na svakom koraku, a u mobilnom telefonu zauzimala je pocasno mesto. I onda je polako pala u zaborav. Na svu srecu. Pre nekako sam surfovao netom i na jednom sajtu vidim velikim slovima naslov "MINELA (TI PROPADAS) SNIMILA SPOT ZA ISTOIMENU PESMU" Kliknem na link, odem na YouTube i pogledam. Kad ono, haos, kao sto sam i ocekivao. Pevacica jos i izgleda normalno s obzirom na to kako su je ljudi zamisljali. Pesma ponovo postaje aktuelna, ovoga puta...
U SVETLOSTI
Vec ocajan i lisen moci,
Ja nisam ocekivo spas.
Tada, u cemernoj samoci,
Tvoj nezni zacuo sam glas.
I on je bio kao zov
Na novi put, na zivot nov.
I ti mi svoju ruku pruzi,
I ljubav nas u jedno zdruzi.
Kako je duga bila noc
U kojoj, draga, tebe snivah!
Vec mislio sam: neces doc.
I rekoh: ona ti je ziva
U tvojoj zelji, tvome snu,
Al odista je nema tu.
Zemaljskim stazama ne kroci
Ta, cije divne cekas oci.
A gledaj: nebo sija plavlje
Otkada ugledah tvoj lik.
Lepota, snaga, svetlo, zdravlje
Ugusise u srcu krik.
Ocima tvojim obasjani
Proticu sada moji dani.
Raskosan rujan, vedar, zut.
Otvara jesen za nas put.
Podjimo zagrljeni, draga,
U ovaj zacarani svet;
U ljubavi je cudna snaga,
Sto korak...
Ви сте човек. Ја сам човек. Ми нисмо савршени. Не будите превише строги према себи. Ништа није савршено.
Покушајте, посебно у тешким тренуцима, да се смејете себи и свету. За то је потребна велика храброст.
Видите, то је пут ка храбрости. То је пут ка остварењу свих својих жеља. То је пут без стреса. Као игрица.
Читао сам књигу "BUSHIDO THE SOUL OF JAPAN" by INAZO NITOBE. Можете (легално) да је скинете или барем прочитате, овде ако знате енглески језик http://www.gutenberg.org/etext/12096
Ту каже у једном делу, "Постоји чак и весео(духовит) елемент у природи храбрости. Ствари које су озбиљне за обичне људе, су само игра за храбре."
Дуго сам размишљао о томе...
Шта је то "лаган поглед на живот"? Смиреност. Смирена присутност ума...
Ti si jedna predivna i posebna osoba,koja isijava dobrotom i pozitivnom energijom. Ti zasluzujes da budes srecna i ispunjena u svakom pogledu. A ja nisam siguran, da sa tolikim mrakom koji postoji u meni i oko mene u ovom periodu, da mogu da ti pruzim sta tebi po pravu i bozijoj pravdi pripada. Nezelim da ti moj mrak prekrije to bozanstveno svetlo kojim isijavas svu dobrotu i dragocenu svetlost kojom obasjavas svet oko sebe. Nemam reci kojima bih mogao da ti se zahvalim na svetlosti i paznji, koje je moje izmuceno bice skoro zaboravilo kako izgleda. Jedino te molim da se nepromenis nikada, i zelim ti od sveg mog srca,I da nadjes nekoga koji stvarno zasluzuje da bude sa tobom. Mozda da smo se nasli ranije, dok je sunce u meni isijavalo...
Дневна соба, напред се види предсобље и улазна врата.
Трпезарија. Десно се виде велики унутрашњи прозори ка ходнику а лево се види дневна соба.
Кухиња, трпезарија и дневна соба.
Трпезарија, у дну је дневна соба.
http://saletovepesme.files.wordpress.com/2008/07/2008-07-24_115706.jpg
Дневна соба.
http://saletovepesme.files.wordpress.com/2008/07/2008-07-24_115757.jpg
Поглед из ходника на трпезарију, види се велики унутрашњи прозор и стаклена клизна врата.
Твоје руке осећам у мраку самоће око мене
док последњи зрак нестаје са хоризонта.
И долази љубав а ни месец се није појавио.
Желео бих поново да видим сребро месечине
на твом прелепом лицу.
И одсјај у оку што гаси звезда сјај.
Нема храбријег човека
до онога који који јутро чека
са именом жене у срцу,
која је далеко од њега.
И смелијег од оног што на починак иде
не стрепећи од сутрашњице
јер последње што на уснама пред сан му беше-
њено слатко име.
Нити тужнијег од њега кад ујутро прогледа
јастук крај себе не изгужван,
и очи затвори да плакао не би,
што она није крај њега.
Ljubavi moja nežnih ruku, slatkoga glasa i predivnog
stasa, noćas moje srce udara u ritmu basa, moje misli
u zagrljaj sa tobom lete, moje ruke žele da tebe osete,
oči te gledaju čak i kada te ne vide, jer ti si nacrtena sa
unutrašnje strane moga očnog kapka, spavanje u
mraku je vrlo dosadno ako u njemu nisi i ti, noćas
kompjuter kao da namerno bira neke tužne pesme da
uveća moju želju za tobom i tvojim glasom, miris tvoj
u svome uzdahu osetim, miris ljubičastog orbita igra
tango po mome nosu, sa usana svojih zubima stružem
kožu nebi li našao ostatke tvoga labela da me umiri,
jer očajnički žudim za poljupcem tvojim, ali ne želim da
te svojim glasnim mislima probudim pa ti šaljem moje
ruke da kao češalj prolaze kroz tvoju...
Čuvaru srca moga
što za tobom kuca,
želim biti deo života tvoga
ako ne, moje će srce početi da puca.
Venama mojim teče krv vrela,
krv vrela, crvena i bela,
krv je vrela jer želim da si moja cela,
ali samo ako to budeš htela.
Moji snovi prepuni su tvoga glasa,
tako lepog i punog sreće,
glasa punog nekakvog spasa...
na sreću sve se u dobrom smeru kreće.
Ljubavi moja vesela i mila
volim te kao nikoga na svetu,
moja ljubav je velika svetska sila,
za tebe bih uništio i celu planetu.
Tvoje oči mene zrače,
Sunce si moje puno lepote,
moji pogledi na tebe se kače
tvoje srce prepuno je dobrote..
Za Sanju smišljeno :heart:
:heart::heart:Samo sam jednom iskreno volela...
samo sam jednom svoju ljubav dala...
samo jednom sam plakala glasno...
i njegovo ime...cele noci zvala...
O vrati se milo moje...srce te zove
stavi glavu na moje grudi..chuj otkucaje ove...
Nikada nikog voleti necu...samo tebe znaj
a zivot sa tobom je i pakao i raj...
O andjele, zovem te ja...svake noci, svakog jutra
bez tebe necu...doziveti novo sutra...
umirem ti zlato moje...moja dusha sada vene,
zato shto si otishao...daleko od mene!!!!
mislim da se vecina vas, koje je privukao naslov, nalazi u istoj situaciji kao i ja.
u ponedeljak vam drago, milo i nadsve pametno detence krece u PRVI RAZRED.
kako preziveti?
sa ogromnom kolicinom ponosa najvise, strepnjom i srecom planirate kako cete ga pustiti da ide u skolu.
ja sam vec isplanirala kako cu ga pratiti, gde da se sakrijem da me ne vidi i tome slicno.
Mislim, do juce smo ga vodali za ruku, budno pratili svaki njegov korak, a sada ,molim vas, treba da ide sam.
Neverovatno.
E,onda sam se setila, vozicu ga kolima, a po njega cemo ici njegov dvogodisnji bata i ja, pod izgovorom da bati treba setnja(palice dok ne kaze< 'ocu sam>)
Druga stvar je kako ga pripremiti. Torbu, sveske, peretonicu, patike i garderobu je sam vec...
Ministar odbrane Dragan Šutanovac najavio je 26. avgust 2008. godine da će do kraja 2009. godine biti završeno više od 500 stanova namenjenih bivšim i sadašnjim pripadnicima Vojske Srbije.
Posle uručenja ključeva od 45 stanova u beogradskom naselju Bežanijska kosa, Šutanovac je rekao da će do kraja godine biti završeno 110 stanova, a do kraja 2009. još oko 400 stanova.
On je podsetio da su stanovi na Bežanijskoj kosi počeli da se grade još 1992. godine i da su radovi na njihovom završetku, posle više prekida, počeli krajem 2007. godine, zahvaljujući angažovanju Ministarstva odbrane.
On je najavio završetak započetih stanova na Bežanijskoj kosi, istakavši da će se graditi novi, ne samo u Beogradu već i na prostoru cele Srbije...
igrom slucaja od silnih planiranih destinacija ovog leta odlucili smo se za bec... mogli smo da ga zaobidjemo i odemo pravo u berlin.
igrom slucaja vracajuci se iz dvorca belvedere, izabrali smo nekakvu trasu, setali se bez preteranog cilja, lutali, razgledali ulice.
igrom slucaja od silnih kafea, pabova i poslasticarnica odlucujemo se da predahnemo u nekom zamracenom a la ragina glava pabu: lokal pust, nigde nikoga, tri francuskinje i mi, osoblje izgleda kao da i nije osoblje, nego eto odlucili da nas posluze ipak. zidovi izlepljeni novinskim tekstovima, fotkama, uspomenama. na svima su neki bokseri... u stvari kad se malo bolje zagledate vidi se da je u pitanju jedan te isti covek... od smesnih fotki iz 70ih u pozi sa rukavicama...
бели облак је прекрио сунце, ни месец се не види... Тупи звук грома пара небо. Снежне пахуље покриле су земљу. Бели ковитлац утро је пут богињи зиме. Све је стало. Студен је за секунд освојила цео унутрашњи свет. Покрети су стали. Откуцаји су стали. Снови су се заледили. Време је стало. Тишина је осојила и мисли, и оне су стале. Само понеки дашак студеног ветра који тера беле пахуље ка земљи, и сакрива све што постоји. Нема сунца, и оно се заледило, и срце је стало, стегло се, склупчало... Твоје речи су га натерале да се повуче. Нема више откуцаја која растерују зиму. Само студена тишина који повремено прекине случани налет ветра и понека пахуља...
N A P E S K U P L A Ž E
(Posvetna pesma)
Pena talasa
briše
tragove stopala
na pesku plaže.
Moji se još tu vide
a njenih
odavno nema više.
SVEMIR SE U OKEANU OGLEDA
Svemir se u okeanu
ogleda.
Iskri
u peni talasa
u zvuku.
U noći
pod grozdovima zvezda
kao da samo treba
pružiti...
RATNA LADJA
(Posvecena srpskom pesniku Bozi Timotijevicu*)
Plove nemusti
sivo obojeni
celicne nemani
ko hladne senke
koje
sudbinu nam kroje.
Evo je opet na horizontu
ratna ladja
sa topovima i
raketama
uperenim na obalu.
Preti
nemusta ladja
kupacima na plazi
ribarima u barkama
deci koja se igraju
na obali.
Ljubavnicima.
Spavacima i pesnicima
razbija snove
mrsi stihove
a muziku
zaglusuje
marsevima.
...................................
ANDROMEDA
Jednom u barci
sam
u mrkloj noci bez mesecine
ugledah Andromedu.
I videh
milijarde
trerptavih njenih zvezda
spletenih
u sazvezdja nespoznajna.
Naslutih
planete nedosezne
okeane bezimene
sumrake crvenih sunaca
gde tonu u talasima...
Ум је као мишић, развија се само када се користи...
Један од начина да тренирамо тај мишић је да читамо...
Читајте отприлике око 60 мин/дневно(минимално 30 мин.). Нешто што вас интересује, нека нова област. То је, отприлике 1 књига недељно. То је 50 књига годишње. А то ће се претворити у 500 књига за 10 година. Просечна особа чита око 1 књигу годишње и мање. А Ви, читајући 1 сат дневно имате велику предност у односу на "просечну особу". Постаћете пметнији и стручнији у пољима која одаберете... Квалитет живота ће вам се повећати... Открићете нове ствари којих нисте били свесни, постаћете бољи и бољи из дана у дан...и све то за само 1 сат дневно...
Па још ако научите технике брзог читања и фото-читања, замислите могућности...
Срећно...
Eh, depresija. Dobra stara drugarica.
Šta god da uradim muka mi je od toga. Ako ništa ne radim onda se tek skenyam...
Ali to nije bitno sada. Našla sam na jednom specifičnom pretraživaču svoju "staru simpatiju" i momentalno se setila teme koju je onomad Beti postavila... "googlate li stare simpatije", a ustvari nisam ni znala šta je time htela da pita..... i ne znam ko me je terao da ukucam njegovo ime i prezime. Čak nisam bila ni sigurna da se tako preziva.....
Od 16 ljudi, uključujući i mene, svih generacija..... jedini on iz moje. U toj nekoj grupi. Koje su šanse.....
Čemu to?
Jao kako smo mi ljudi jadni pa želimo da verujemo u te neke znake, u veličinu svojih postupaka, Boga ili zvezde..... kako je samo silna ljudska želja da Bog...
Umorno sunce zalazi za oblake
i boji nebo u najlepse boje
Posmatram prizor i gledam neke oci,
A tako bih voleo da su tvoje.
I ona je sada tu,
cuva me i voli
i na mojim usnama ostavlja svoj trag,
ali ne zna da svaki njen zagrljaj
duboko u dusi stvara mi boli
i ne zna da jos uvek si mi samo ti draga.
Oh,kako bih voleo da sam ptica
da dohvatim sunce,pa neka me sprzi,
kad me samo tvoja ljubav u zivotu drzi,
a kad tebe nema
nestajem i ja...
Da li vredi shto ovo radim...da li vredi shto ti ovo pishem???
Da li zasluzujesh da te volim...i da bez tebe ne mogu da dishem???
Pokazi mi razlog da budem ovakva prema tebi...pokazi mi...
Prema ni jednom drugom...ovakva bila ne bi..al prema tebi bi...
Ni jednog drugog voleti necu...nikada ludo...ko shto volim tebe...
ni zbog jednog drugog, nisam ovoliko...muchila samu sebe...
A razloga nema...ne vidim nishta..oko mene noc...i svuda je tama...
Ne vidim razlog da te volim svim srcem...jer sam ostala sama...
Otishao si...u daleku zemlju tu...
blizu sam ti...samo u snu...
da li cesh mi ponovo doci...veliko je pitanje znam...
jer ni sada ne znam...da li si sa drugom..ili sam...
Ni sada ne znam da li me i dalje volish...
ne znam ni da li...
Da sam te ukrao
i legao pored tebe
da li bi leto zamirisalo
kao što tvoja kosa miriše
da li bi pisalo u mojim pesmama
ono što sad ne piše
kad sam žedan tvojih uspomena
tvojih godina prije mene
ljubomoran na sve one
koji su s tobom delili
sve ono što nisam ja
da sam te ukrao
i legao pored tebe
i ljubio tvoje lepe prste
tebe bih isto napravio
od ljubavi čvrste
nežnu
s nebom u očima
da me pratiš
i vratiš s neba do sebe
da sam te ukrao
možda ne bih imao ništa
ali bih imao tebe.
So long - I've been looking too hard
I've been waiting too long.
Sometimes I don't know what I will find
I only know it's a matter of time.
When you love someone - when you love someone
It feels so right so warm and true -
I need to know if you feel it too.
Maybe I'm wrong -
Won't you tell me if I'm
coming on too strong?
This heart of mine has been hurt before
This time I wanna be sure.
I've been waiting for a girl like you
To come into my life.
I've been waiting for a girl like you
A love that will sunrive.
I've bee waiting for someone new
to make me feel alive
Yeah
waiting for a girl like you
to come into my life.
You're so good - when we make
love it's understood
It's more than a touch or a word we say.
Only in dreams could it...
:heart:Nakon beskrajno lepih trenutaka, provedenih sa tobom, ostavio si me samu.....nenamerno, znam....ali nema te vishe kraj mene, a to me boli.....
...sama sam kriva....sama sam trazila ovo shto sam dobila...nashla sam tebe, fudbalera...iako sam znala koliko ce mi ta tvoja karijera promeniti zivot...mislila sam da se mogu navici...da cu uspeti da te pratim svuda i da nas nishta nece razdvojiti....ali pogreshila sam.
Rusija je kriva shto sada patim za tobom....od kada si otishao...postala sam osoba bez srca, ali ipak ziva....Moje srce je tamo gde si ti...prati te u stopu...kuca za tebe...kao i uvek, daje ti snage i volje za neke nove bitka... Ono ti je uvek bilo podrshka kada izadjesh na teren...bodrilo te svakim svojim mishicnim...
Ljubav mi teče kroz vene
Ako me ikada budeš ostavio, zbog neke druge
Mojim životom teći će godine usamljenosti i tuge
Srce će mi pući na hiljade komada
Umreću od ljubavi i bola ovako mlada.
Ne žalim za svojom mladošću i životom
Žaliću za tvojom ljubavlju i lepotom.
Žaliću i zbog tebe što si otišao sa drugom
I moj život ispunio ljubomorom i tugom.
Nikad me nemoj ostaviti, zbog neke druge žene
Jer mi ako nisi znao, LjUBAV MI TEČE KROZ VENE.
Pašću odmah tu od okrutnog bola
Kao čaša sa, od preljube napravljenog stola.
Molim te, čuvaj me i pazi, od svih zla
Ne zaboravi da te najviše na svetu volim ja,
I druge će te voleti, ali ne kao ja
Ja sam za tobom patila, da li ona patiti zna?
Nedaj me nikom, čuvaj me za sebe,
I opet ti kažem da...
:heart:Sada sam cvet koji ispushta poslednje prijatne mirise...cvet koji je josh koliko toliko nekome drag...a uskoro znam da nestajem i znam da za sobom ostavljam samo trnovit trag... Znam da vishe nikome necu biti ista...znam da ce me patnja i bol promeniti...ali ne zelim da se oduprem...Ne znam zashto, ali znam zbog koga!!!!
Mirim se sa time da te mozda nikada vishe necu videti...da tvoj lik ponovo vidim, osecam da necu doziveti...nema mi spasa...shta ce mi zivot bez tebe... Bolje je da umrem...da ne muchim sebe...
Oprosti, ako greshim...oprosti ako nije trebalo...ali kasno je...malo je od mene ostalo...
......I ruza je uvenula...nikome draga nije...ostalo je trnje shto za njega poruku krije... Sve shto je lepo, kratko traje, ovo...
:sad2::sad2:"Dobar dan, majko, da li je Ivana kuci?" reche mladic, sa ochajnim pogledom uprtim u gospodju koja je stajala na vratima pred njim, odevena u crno.
"Zakasnio si, sine, ona vishe nije ovde...ali me je zamolila da ti ovo predam, ako se ikada budesh pojavio!" sa suzama u ochima, majka iz dzepa izvuche, komad izbledele hartije..."Ovde cesh naci odgovor na sva tvoja pitanja...Ivana je umrla pre godinu dana!"
Neiscrpan slap vodopada, slivao se iz njegovih crnih ochiju. Levom rukom je stezao srce, a desnom komad hartije u kome je pisalo:
"Chekala sam te da se vratish...chekala, chekala...godine su prolazile, a ja sam se ludachki jako nadala da cesh mi doci. Mislila sam o tebi, dozivala te, ispisivala tvoje ime suzama i...