Iako vecito budjen , jutros ja probudih jedan grad. Koracah sporim korakom po njegovoj kaldrmi, kisa mi i nije toliko smetala.. bar ne, koliko vetar. Po sta sam isao i sta sam trazio ne znam, verovatno sam opet hteo ubiti onaj svoj nemir u sebi i odigrati jednu partiju pokera sa sudbinom... iako neocekivano opet dobih cetri keca..
Sve je bilo onako kako treba, cak je i kisa prestajala padati kada bi shvatila da pocinje da iritira. Sedeli smo na jednom poprilicno mirnom mestu, bar u to doba dana, pricali.. smejali se..pusili.Dim ronhila crtao je neke neobicne prikaze iznad nasih glava, imao sam osecaj da nas citavo nebo posmatra, a ja, po prvi put u zivotu bio sam i glumac i publika. Dugo je vremena proslo, mnoge stvari su se promenile..al' opet ni vreme ne moze izbrisati neke stare navike, bar sam ja tako gledao na to. Poceo sam od zelje da samo dodjem, da napunim dusu onim vazduhom koji samo se dole nalazi, ali svaki covek je sebican na svoj nacin, pa tako i ja. Sirili su se dometi mojih zelja i ciljeva, pa tako u jednom trenutku bejah par centimetara od njenih usana, ali neka pomisao da razmisljam me zaustavi i samo joj se naslonih na rame. Prilicno zadovoljan vec i tad bejahu, pa mi to nekako potisnu i one ciljeve... Krenuli smo u setnju, a nebo se opet otvori, bas kao da ga to zamolih. Jedan kisobran nas je cuvao od kise koja u tom trenutku poce sve jace da pada..Moja ruka zavrsi na njenom ramenu i tako, prateci njen korak koracali smo prema Trgu. Rastanak mi je uvek najteze padao, pa tako i ovaj put. Hiljade nekih ideja, kritika i zalbi upucivalo je srce mozgu. Kratki blagi zagrljaj, pa poljubac u obraz... Srce tada nadjjaca um i usne pohitase prema njenim. Otvoreno nebo, kisa,jedan kisobran i jedan poljubac. Tesko je tu sliku opisati recima. Htede mi nesto reci, pa na dobri stari fazon pozurih sa pitanjem, a odgovor joj uskratih jos jednim poljubcem, pa jos jednim.. Leva noga je vec zakoracila na cestu i vec su odzavanjale reci "Vidimo se" kada se desi jos jedan, kraci ali nekako najsladji, u zurbi..
Vracao sam se peske prema svome gradu i prebirao po mislima. Ni kisobrana nisam imao vise, a kapuljacu ne stavih na glavu, nisam mario jednostavno.. Kisa stade.. Opet kao marioneta. Ne znam sta je Bog danas hteo postici ovim, ne znam ni sam mnoge stvari od danas... Al' znam da sam danas se bar na par sati prisetio sta znaci biti srecan….
Sve je bilo onako kako treba, cak je i kisa prestajala padati kada bi shvatila da pocinje da iritira. Sedeli smo na jednom poprilicno mirnom mestu, bar u to doba dana, pricali.. smejali se..pusili.Dim ronhila crtao je neke neobicne prikaze iznad nasih glava, imao sam osecaj da nas citavo nebo posmatra, a ja, po prvi put u zivotu bio sam i glumac i publika. Dugo je vremena proslo, mnoge stvari su se promenile..al' opet ni vreme ne moze izbrisati neke stare navike, bar sam ja tako gledao na to. Poceo sam od zelje da samo dodjem, da napunim dusu onim vazduhom koji samo se dole nalazi, ali svaki covek je sebican na svoj nacin, pa tako i ja. Sirili su se dometi mojih zelja i ciljeva, pa tako u jednom trenutku bejah par centimetara od njenih usana, ali neka pomisao da razmisljam me zaustavi i samo joj se naslonih na rame. Prilicno zadovoljan vec i tad bejahu, pa mi to nekako potisnu i one ciljeve... Krenuli smo u setnju, a nebo se opet otvori, bas kao da ga to zamolih. Jedan kisobran nas je cuvao od kise koja u tom trenutku poce sve jace da pada..Moja ruka zavrsi na njenom ramenu i tako, prateci njen korak koracali smo prema Trgu. Rastanak mi je uvek najteze padao, pa tako i ovaj put. Hiljade nekih ideja, kritika i zalbi upucivalo je srce mozgu. Kratki blagi zagrljaj, pa poljubac u obraz... Srce tada nadjjaca um i usne pohitase prema njenim. Otvoreno nebo, kisa,jedan kisobran i jedan poljubac. Tesko je tu sliku opisati recima. Htede mi nesto reci, pa na dobri stari fazon pozurih sa pitanjem, a odgovor joj uskratih jos jednim poljubcem, pa jos jednim.. Leva noga je vec zakoracila na cestu i vec su odzavanjale reci "Vidimo se" kada se desi jos jedan, kraci ali nekako najsladji, u zurbi..
Vracao sam se peske prema svome gradu i prebirao po mislima. Ni kisobrana nisam imao vise, a kapuljacu ne stavih na glavu, nisam mario jednostavno.. Kisa stade.. Opet kao marioneta. Ne znam sta je Bog danas hteo postici ovim, ne znam ni sam mnoge stvari od danas... Al' znam da sam danas se bar na par sati prisetio sta znaci biti srecan….
