РАДИ СЕЋАЊА на стару АМБАСАДУ

...................................................................

Тражим пута да ме води, негде тамо
где ћу моћи када дођем, угледати очи скрите
Да у мени сва оживи расцветана душа, само
да не буду друге очи, мојим сном не усните.

И те очи у сну моме
можда нису никад биле.........?
Са погледом кад ме сломе
постаће ми драге миле.

ЗК
......................................................................

Немој ићи, сад
Никада не, крећи
И кад су мисли, чемер и јад
Са тобом ћу нешто, можда ново стећи...........

Не одлази од мене
Јер од трена, кад се песма буди
Ја не дам ливади, с јесени да вене
Остани, где си, тихо се пробуди.........

Немој, ићи
Ни када јабука свене
Чекам, можда ћеш ми прићи
Да кораком својим, ти понесеш мене....

ЗК

 

[Walburga]

Песма је лепа, смислена, али ми наслов не одговара. Када песници говоре о очима, они те очи углавном представе као очи неке девојке из снова (песма, Можда спава, Дис) које упућују на неке његове изгубљене жеље.

 

[opanak]

Postoje crtice iznad stiha ili pesme...i jedne i druge....pa je to samo deo iste ...normalno pesme........ koja se može zvati OČI................inače oči u tekstu koristim kao lepezu figurativnog izražavanja ili poimanja sagledavanja tj. pogleda uslovno rečeno..................npr.želja,nada,život, slutnja,strepnja...............itd......a možda i grešim..inače želje nikada nisu izgubljene samo ako su iskrene i prave......vremenom ih vreme stavi tamo gde pripadaju.....pamćenju ili zaboravu tj.KUĆI SEĆANJA-povremenog-......HVALA NA KOMENTARU....Poz.

 

[*Purple Baby*]

Zasluzena 5...

 

[Cicoka]

Uvek u elementu i sferi izmedju sna i jave sa uputstvom u realno ne tako daleko,bravo.U jednom stihu(uvod razrada i zakljucak uz stilske figure,)pa to mogu samo pesnici stvoreni iz gena-ti si veruj mi kompletan.