TOLIKO SAM SANJAO O TEBI
Rober Desnos
Toliko sam sanjao o tebi,
Da gubiš svaku svoju realnost.
I da li je još uvek čas da dostignem to
živo telo i da poljubim na tim usnama
rađanje glasa, što mi je tako drag?
Toliko sam sanjao o tebi,
Da se moje ruke, naviknute da grle tvoju senu,
Spoje na mojim grudima, ne bi li možda osetile
Obrise tvoga tela,
I da sam pred stvarnom pojavom onoga, što me
tako muči i upravlja sa mnom već danima
i godinama, postao bez sumnje sena.
O, osećanja neodlučnosti!
Toliko sam sanjao o tebi, da je bez sumnje
Prošlo već vreme moga buđenja.
I ja sada spavam stojeći s telom izloženim
Svim pojavama ljubavi i života,
I da bih tebi, o jedina, koja i danas za mene
još uvek nešto značiš,
Mogao teže dodirnuti čelo i usne,
Nego bilo koje usne i bilo koje čelo.
Toliko sam sanjao o tebi,
toliko hodao, govorio i spavao sa tvojom senom,
da mi sad više ništa ne preosta, a možda i zato,
da postanem prikaza među tim prikazama
i sena sto puta više nego sena, koja se šeta
i šetaće se radosno
po sunčanom satu tvoga života.
TOLIKO SAM SANJALA O TEBI
Toliko sam sanjala o tebi
Toliko tragala
Da sam ostala bez snova
Da sam ostala bez tragova
Da sam rođene pokrala
I da sam sama ostala
Toliko sam sanjala o tebi
Toliko (b)ludela
Da sam sve svetinje zgazila
Da se nisam ni budila
Da sam se na sve usudila
I da sam sve izgubila
Toliko sam sanjala o tebi
Toliko
Toliko sam sanjala o tebi
Toliko prizivala
Da si došao
Da si se ko k*rva nudio
Da si me poljubio
I da si me probudio
Toliko sam sanjala o tebi
Toliko nevino
Da te nisam ni dotakla
Da sam te samo gledala
Da sam se o taj san spotakla
I bezgrešnog jutru predala
Toliko sam sanjala o tebi
Toliko
Toliko sam sanjala o tebi
Toliko sebično
Da si otišao
Da si samo naslutio
Da si mi vodu zamutio
I da si me naljutio
Toliko sam sanjala o tebi
Toliko stravično
Da će te ta noć progoniti
Da će te snovi orobiti
Da ćeš se u grešne sam preobratiti
I da ću te grešnog dobiti
Da ćeš se već grešan vratiti
Toliko sam sanjala o tebi
Toliko
Da te ne uprljam
Senzitivna, nepostojana i saosećajna
i ogledalo eksponentnosti i nemilosrdnosti
da, sve to sam ja
i sve to si mi ti
negujem tu istrajnost u sebi
kao okoreli rasipnik i cigareta i ravnopravnosti
ovih dana
ja sam tiranin sebi
u odolevanju sopstvenim čarima
i prikrivanju dubokih osećanja
kojima ne mogu da izbegnem
odričući se putenih želja
jer nema veze
and nothing else matters
burbon ni ne liznuh
i nisam toliko usamljena ni sama
da ne mogu prepoznati ukus tvog jezika
odlučila sam
želim
odrekla bih se svake darovitosti
i scenografije i svih svojih likova
jer kao jež već si mi pod kožom
kao horizont već si nada mnom
i predajem se
vodi me
Heh, Pinokio stari...
poklon od prabake
moja prva igračka i lutka
najdraža
oteta
zadnji put ga videh
odlazeći u nepoznato
na đubrištu
pored izgubljenog doma
zlom unakažen
kao da još je čekao
kao da još bi se igrao
kao da je prepoznao
i bez kikica svoju wunderkind
osvrnula sam se samo
u suzama
da, još sanjam o tome...
košmare i noćne more
Spavaj, Pinokio moj
