Ne traži me na stranicama mojim,
jer davno sam otišla...
Ne traži me medju rečima,
ako ne znaš čitati izmedju redova...
Ne traži me po ćoškovima,
jer se nisam sakrila...
Sva moja ljubav za tebe je u pesmama,
kao što je i moja tuga ostala u suzama...
Možda me nadješ u zaboravu...
jer tamo si me ostavio...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Kako se kaže,
kad ti neko
slomi srce?!
Kako se kaže,
kad ti neko
ukrade dušu?!
Kako se kaže,
za onog što mi je,
noćima krao snove?!
A onda me
jednog jutra,
svojom istinom
...probudio.
Ja sam to
ljubav zvala.
A on...
prijateljstvo!
Prijateljstvo.
Kakva složena reč.
Kako se samo lako
razmeću s' njom...
kao i s' ljubavlju,
...uostalom.
Posle svega...
meni ostaje ljubav,
u pesmama,
a njegovo prijateljstvo,
u lažnim tragovima.
Život ide dalje.
Po ko zna
koji put...
Mora se preboleti,
i ispočetka
...ponovo voleti.
Još volim da se borim.
I srce je sasvim slobodno...
Sve moje lude želje žive u likovima oko mene, u mojim danima, u snovima...
Ovako se zna - kada je trenutak u pitanju, ljubav prošlih dana dolazi da te potraži...
Odmah te nalazi, ne lupa na vrata...ulazi tek tako.Iznenada...
Nevaspitana i lepa kako samo ljubav može biti...
Ja nisam imala dve velike ljubavne priče.Samo jednu.
***
Zbogom i hvala ti...
Onda kad je sve lepo, kao ovih dana..,uživam u toplim napicima, u mekim jastucima moga kreveta.U serijama koje volim, u čvrstim snovima i nasmejanim jutrima...
u najboljim drugaricama, našim večerima, našim strahovima i pobedama...
uživam u toploti sunca i hladnoći večeri...
uživam u fizičkom zadovoljstvu...
Trudim se da sakrijem, ali znam da uvek vidiš više nego što želim da pokažem....
Vidiš kako se znojim tražeći nešto na čemu ću smiriti svoj pogled, a da to ne budeš ti...
Drhtim ispod savršeno mirnog tela.
Znam o čemu sanjaš svake noći, jer svi izgubljeni ljudi dele snove...
Potpuno si izgubljen u svojim lažima, u svijetu koji si sam odabrao...
A koji ti se sad ruši.
Izgovorio si jednu laž previše...
Uzrokovao si jednu suzu više...
Lazareva subota - Vrbica
Subota uoči praznika Cveti (koji uvek padaju u šestu nedelju Časnog posta) posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila.
Tada se u našim hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje, i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek olistali. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli grančice, i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote.
Ovaj praznik je isključivo praznik dece. Za taj dan majke svečano obuku svoju decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, donose, svečano obučenu, crkvi, kupuju im...
Znam da ces jednom
doci meni,
uplakan, nesrecan i tuzan.
ja cu ti reci da si mi takav,
previse jadan i ruzan.
Znam da ces opet
doci meni,
ostavljen, nesrecan i sam.
A ja cu reci
da ti posle svega,
ni trun iz oka ne dam.
Kasno je, dragi,
za oprostaj
dugo je vremena proslo.
Koliko je samo
vode proteklo,
drugo je vreme doslo...
;):cool::)
Setala sam sinoc
kejom do ponoci
a onda je nesto
privuklo moje oci...
Jedan par je sedeo,
zagrljen u mraku,
nisam znala da ste
dugo vec u braku...
Posle sedam godina
da te vidim tako...
Ne znam samo
zasto mi nije bilo lako?
Celu noc sam mislila
o ljubavi nasoj,
o proslosti tuznoj
i o sreci vasoj...
Ujutro sam ustala
sa jasnim mislima...
Ja sam dobro, rekla sam...
pa to je sudbina... :);):super:
U sobi mraka, placa i tuge,
sinulo Sunce ovoga jutra...
U mojim ocima sjaj ali i nemir neki,
kako ce mi biti sutra?
Kako je lepo kad proslost ode,
kad srce ozdravi i ojaca,
kad se nasmejes novom danu
bez bola, tuge i placa...
Sunce je najzad u mojoj sobi
i ja ga srecna grlim...
Od danas zivim za sebe
i novoj ljubavi cu da hrlim... :)
Jos jedan mladi zivot
nestao je
jos jedno srce da kuca
prestalo je...
Zalud sav zivot prepun ideala,
uzalud sve zelje, nade i snovi,
prokleta je ova magistrala,
odose neciji sinovi!
Jos jedan dan pun suza mojih,
majka sam, zalim,
i suze ne brojim
samo se jako, ali bas jako
za svakog sina bojim...
Prokleta nek je i ta sloboda,
putevi nasi zivote nose...
dok ovo pisem, jecam,
i secam se njegove smedje kose...
Mladost - ludost, kazu stari,
a svi smo mladi bili...
brzinom svetlosti smo jurili,
i alkohol smo pili...
Tuga i zalost sad vlada mnome,
ne mogu nikom da sudim...
ne zelim zlo nikome,
i volela bih jednom
da se u bezbednom svetu budim.
Ako me pitaju za tebe
reci cu da si
nestala
Ne mogu im reci
da me nisi ni volela...
Pomisao
da si me izdala
ne smem da...
iskoristila,napustila
Smem samo da kazem
da sam te voleo
pazio ali..
kratko,kratko je trajalo.
Васкрс
Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свима људима од Адама и Еве до последњег човека на земљи даровао вечни живот. Због значаја овога празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике, и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада пак не пре те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.
За Васкрс су, такође, везани лепи обичаји у нашем народу. У целом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везаи обичај даривања јајима.
Јаје...
Potlaceni,potlacene
dah vazduha otimaju
zov ocaja iz dubine
sitne duse pomracene
Razbacane,razjedene
to placaju san o sreci
sa naklonom gresnih misli
svetim sjajem pokrivene
Izdvojene,odbacene
svetlost dana ne poznaju
oglusene o molitve
slepom verom izmorene
Osudjeni,zarobljeni
ti na kraju otkrivaju
da su spremni..
mucenici,sakriveni.
E veceras moram biti iskrena,
zar ne?
I do sada sam bila
ali sam ponekad
istinu i od sebe krila...
Ali veceras, samo veceras
i sebi cu priznati istinu,
moram...
i to na brzinu,
da me niko ne cuje,
i moju ljubav ne otruje...
Istina je da jos o njemu sanjam,
istina je da mu zelim srecu,
istina je da mu se s puta sklanjam,
jer ako ga sretnem
odolet mu necu...
Samo veceras cu sebi priznati
da cu ga uvek voleti...
i dok o tome pisem, znam,
nikada ga necu preboleti...:heart:
Ceo dan mi je bio naporan ...a vece jos teze...Samo neka tuga oko mene...i plac. Jedna mladost sa brojem 21 je bila ugasena, komsiju udarila struja... Plakala sam zbog mladosti, zbog zivota koji je tek poceo...i vec je gotov, zavrsen...zbog svih mladosti koje pocinju...zbog svoje slabosti... prema mladosti.
San mi nije dolazio. Budna razmisljam o svemu...o smrti, idealima, promasenim zivotima...o ponovnom rodjenju, reinkarnaciji...o kosmosu, o njoj...mojoj sreci. Razmisljam o trenutku kada me je moja dusica upitala:A kad ce moj tata oziveti? Suze nisam mogla da zaustavim...samo sam okrenula glavu, da me ne vidi da placem i tiho joj odgovorila: Doci ce, ljubavi...Bila sam ljuta na sestru zato sto joj budi nadu da ce tata doci, jednog...
Pamtim
tvoj dah na mome licu...
pamtim i strah koji me pece,
kada si me poljubio
i pozeleo dobro vece...
Pamtim
dobro tu Novu godinu,
koja mi donese nemir ...
pogledi su nasi govorili
da nam je mali i Svemir...
Slutim
da nasa ljubav i zelja
do danas prosla nije,
da nam se strast i zelja
jos uvek u srcu krije...
Pamtim...
i pamticu jos dugo
poglede nase u tami,
a znam i ti to znas
da ne smemo ostati sami...
Pamticu
svaku rec tvoju
i osmeh upucen meni,
i vece kada ti rekoh:
ne smej se pogresnoj zeni!
Pamtim
sta si mi tada rek'o,
da greska nije moja...
da cu zauvek ostati
jedina ljubav tvoja... :heart::cmok:
,,Zauvek se pamte oni, s kojima se ni grlili nismo, cije su nam usne ostale nepoznate, kojima smo samo s proleca, u snu...
tamo negde, na drugom kraju sveta
postoji neko
ni sama jos ne znam ko je...
al pricamo nocima, vrlo dugo
i reci ne mogu da nam se zbroje...
zna me po slici samo
i recima koje mu redovno pisem
a zeli uporno da me vidi...
doci ce uskoro, rece,
a ja se bojim, sta ako mi se svidi?
govorim sebi, danima,
prazne su to price...
uveravam sebe da me ne zanima
ali...sumnjam u srce svoje...
sta ako nesto medju nama ima?
danas sam resila...
stavicu tacku il mozda zarez mali...
vise mu necu pisati ni slova
oprostaj od mene
bice mu bas pesma ova... :):bye:
Svice
a meni je pred ocima tama...
Zora je
a ja tuzna i sama...
Kad ovaj dan prodje, sivi,
i kisa kada stane,
bicu opet ona stara, vesela,
ko ptica sa one grane...
Dan drugi
a na mom licu osmeh...
Seta je
otisla putem svojim...
Sunce je svratilo i u moj stan
i sad osmehe brojim...
Zraci mi sapucu nesto,
ponosno na prozoru stojim...
Sreca je
uvek uz mene bila...
samo sam je
povremeno ignorisala...
Cudna je ova sudbina,
o njoj sam cesto pisala,
ali da se ponovo rodim,
nista iz zivota ne bih brisala.:manikir::D
Kroz sume guste sam prolazila,
preko trnja i kamenja preskakala,
okove oko srca skidala
bez kljuca i drugih pomagala...
Kroz mnogo prepreka sam prosla
da budem to sto sada jesam,
sama se grcevito borila i
opet se pitam:,,bez tebe, gde sam?''
Zorila sam zore i jutrila jutra,
da nesto u svom zivotu postignem...
Ali zalud sve je, sad se samo pitam,
kojom sumom mogu do tebe da stignem?
Prepreku sam svaku preskakala lako,
niko mi nije mogao na put stati...
da ce sve jednom izgubiti smisao,
ja to zaista nisam mogla znati!
Pokusavam malo snage da nadjem,
da opet lako kroz trnje prodjem...
i naci cu put kojim cu moci
najbrze do tebe da dodjem... :think::bye:
Snazno kao nikad
kroz zivot koracam...
ne dam da me tuga smrvi...
Ne plasim se bola, suza a ni placa,
posle, kad sve prodje,
ljubav ce moja da me zagrli...
Tuga u srcu i mojoj dusi
prolazna je samo.
Ona me unistiti nece...
Svim svojim bicem i svojim srcem,
uporno idem dalje,
na korak sam od svoje srece.
I moje ce vreme
jednom doci, znam...
Zelim da verujem u svoju moc.
Kroz suze gledam ceo zivot svoj,
brisem ih i s osmehom
cekam carobnu noc... :)
sve sto smo imali nekad, nestalo je...
i pogledi
i neznost
i sreca...
sve sto smo doziveli nekad, ne postoji vise
ni strast
ni zudnja
ni zelja...
ostale su samo uspomene u dusi
i neke dosadne u oku kise...
sve o cemu smo mastali nekad, nema ga...
ni put u Rim
ni gledanje u Sunce
ni brza voznja motorom
sve sto smo postigli, preko noci je nestalo...
da smo jedno bice
da mislimo pogledom
samo je jednog dana, iznenada,
voleti srce prestalo... :heart:
[Е мој сине
Биће дана биће ноћи
Једног дан спас ће доћи
И да спречи нико неће моћи
Да слободно сунце сине
Са Динаре
Мили сине
Opet ona..
Nisam pobegao daleko
Zelim je!
Najezim se uvek kada me vodi preko
To nema vidjenje
I opet taj sram
na krilu mome sedi
zeli da joj se dam
Bolja je,nema teze
druge tako ne grizu
odvaja ona polako
danas je bila blizu
Polako gusi me
telo otkriva hladno
silinom ...
uvek povrati me
opet pogleda gladnog
Zasto nocu?
Putevi,strah...o zgresio sam
svaki put ja odem
da svoju dusu njoj dam.
Pronadjoh pre neki dan medju starim CD-ovina Kerber i sa uzivanjem sam slušala Galetov glas ali jedna pesma me je navela na razmišljanje...
Prvi stih je: "Nek' sada ratne igre prestanu.."
Ratne igre... Kroz glavu su mi tada prošle mnoge slike uplakanih majki, krvi, nasilja i uništenja... svih ljudi koji su patili i ljudi koji sada pate...
A onda se zapitah čemu sve to? Čemu nas je civilizacija dovela?
"...Jer više nema ničeg u tebi, u meni..." je sledeći stih. Zašto idemo težim i bolnijim putem kada nam on donosi samo nesreću?
"I nije važno ko počinje,
uvek na kraju ćutimo,
kad mnogo toga treba reći.
al' nema reči, reči za istinu..."
Zaista, nije ni važno ko počinje... jer će se ubijati i mrzeti ljudi koji se ne poznaju, zbog...
Ponekada,mazohistički ukucam u pretraživač ime i prezime jedne "male" koja je "naveliko" uticala na promenu toka moga života.Informišem se tako o njenom naučnom i drugom radu kod bivšeg šefa moje države,kao i o tekućim afinitetima iste.Nedavno me baš iznenadila - napravila je fotomontažu svoga lika u jednu čuvenu sliku po kojoj je napisana knjiga i snimljen film.Potpuna identifikacija.Meta - oženjen matorac.
p.s.
,
Odustala sam od toga da joj pošaljem pismo.Izbrisala sam ga .Bilo je neumesno emotivno,gotovo nastrano za današnjeg, opterećenog čitača.Jednostavno ne umem da se doziram,a to je greška,naučilo me iskustvo...
Neobična devojka, sanjivog pogleda ,pričom punom razvučenih vokalia, blago propuštenih kroz nos.Kao mačka usred rastezanja.Sa zadrškom,prosto.
Poslala je svoj portret na blog gde se posle tridesetogodišnjeg razilaženja sabiramo polako ,ona medju poslednjima...
...Tako ruski plava,blago nagnute glave,sa raznobojnim djindjuvama oko vrata,nemarno skupljene kose,beskrajno drugačija,svoja.
Sve,sve je sačuvala,svo bogatstvo koje je imala sa 18.
Kad sa nekim, sa kim ste se prvi put videli i nemate zajedni~kih tema, pri~ate obi~no bar pomenete vreme. Kad pri~ate sa nekim koga znate, ali niste preterano bliski - tema vreme je nezaobilazna. Kad svakodnevno komunicirate sa prijateljima, porodiciom, poslovnim okru`enjem, tako|e se morate bar ponekad dota}i vremenskih prilika i neprilika: Hladno ovih dana.... ili : Videste li onu vejavicu na auto putu... ili: Samo da do|e leto...Ma, nek je i 40 stepeni, sve je bolje od snega...Ja bih najvi{e voleo/la da je stalno 25 stepeni....Nikako ne podnosim vru}inu.... E, nekad su bile prave zime- ovo sad...Ja obo`avam oluju, grmljavinu...
U autobusu, liftu, na poslu, ku}i...
Pogotovu danas kada su klimatske oscilacije izra`enije nego...
Podešeno tako da mu se ne zna ni početak ni kraj, ni ustajanje ni umiranje, ni ime ni prezime. Ako bi neko nekad i saznao, bivao je zatrt svaki trag njegovog postojanja. Možda nekad, možda juče, ali ipak je više verovatno da nikad neće doći taj trenutak kada ćemo saznati potpunu istinu. Negde je postojao trag, odavno nestao, obrisan, a sa njim su obrisani i uništeni i oni koji su taj trag nosili u sebi i koji su mogli da nas upute u nepoznata stvaralaštva tog nepoznatog plemena iz nepoznatih dana. A možda ipak i nije sve tako daleko, možda nije sve izgubljeno. Daleko iza nas, u tamo nekom vremenu ostali su tragovi, koji do naših dana nisu sačuvani. Ostala su nagađanja učenih ljudi koji svojom mudrošću pokušavaju da oplemene ono malo...
Razmišljam o mom intervjuu koji sam dao RTS - u, posle beogradske premijere predstave '' Dve karte za Beč '' ...