Банатска равница...

Рођена сам у Београду, али као да нисам.
По мами сам Кикинђанка, и једино су ми у срцу банатска равница и непрегледна поља кукуруза и сунцокрета. Давно, као девојчица, поклонила сам срце једном Миши из Руског Села...
То је била дечија љубав, али, ја се и дан -данас сећам хладних зима, саоница у којима су били упрегнути Путко и Зекан мога деде и кожуха у које су нас увијали док смо јездили непрегледним пространствима: '' Хај, хај, баш нас брига, возимо се на таљига '', како то рече Ђоле Балашевић!
Што сам старија, све више ме вуку она лета када сам проводила школске распусте у селу, ушорени сокаци, канали поред пута, котарке у којима сам се крила, клупице испред куће и она дуга, спарна поподнева испод багрема... еее, да ли ја то старим, кад ме сећања овако притискају... кад - тад, отићи ћу из луде престонице и наћи ћу неког Лалу да му будем Соса '' подигнутог носа.''

 

[Bojan_BRT]

Banat je najlepsi od sve tri regije

 

[duska.vodolija]

Astrodita, tvoje njezne rijeci su me dotakle bas.
Moj rodni kraj je Backa i u njemu Ravno Selo, Nigdje zore nijesu tako carobne,kucice u nizu ko hlebcici poredjani, dudovi razlistani, nebo zvjezdano i tako u nedogled mojih sjecanja ,jer sam ga ostavila nijesam se ni okrenula,i to me cesto boli.Tako sad ostavljen zivi u mojim sjecanjima.

 

[Astrodita]

Драга Душка,
вратићеш се у свој родни крај!
Кажу, тамо где смо први пут удахнули ваздух, увек се враћамо, неко у мислима и са успоменама, а теби желим да кад - тад дођеш у Бачку и да тада умине тај бол, и чежња која ти душу притиска... љуби те Астродита.