Немојте...

Немојте ми говорити о срећи.
Немојте ми говорити о путу.
Немојте ми говорити.

Ћутите.
Само ћутите.
И пустите ме да седим у тами...

Јер.

Већ одавно лутам и више не знам пут.
Само пратим стазе.
Да ли сам још увек луталица?
Ох, тако бих волео да јесам.
Али, плашим се да сам бедник и бескућник.

Јер


Срећа је моја на крају пута
који не могу да пронађем...
Или се он сам од мене скрива...

 

[gagili48]

Ne, samo si pogresio skretanje...ali naci ces ga ako verujes u sebe...

 

[apocalypse_iki]

Mozda je sreca samo koncept izmisljen da pruzi neku nadu da, kada dodjemo do kraja nekog puta, poverujemo da postoji neki drugi, bolji, koji obecava vise... Uh, cini mi se da sam okoreli pesimista... Samo da znas, u poslednje vreme se jako retko udubljujem u razmisljanje o necemu procitanom, tako da je ovo moj nespretan nacin da ti kazem da su tvoji stihovi ''potrefili neku zicu'' u meni...