Сусрет

Срешћемо се једног дана
испред хотела
који и данас
носи име
пропалог сна
давних времена

Срешћемо се једном...
Ти ћеш ме чекати на станици
а ја ћу изаћи из буса

Не волим то
да не стигнем први
онда када је више него битно

Али
тако ће да буде
и ја ту ништа не могу да урадим

Пружићеш ми руку
и ја ћу своју
осетићеш зној на мом длану

Осмехнућеш се
осмехом којим принцезице
отимају срца заувек

А ја?
Ја ћу бити несигуран
као морнар на сувом
заведени обмањивач
не, не могу да кажем заводник
јер то и нисам

Ја сам само обичан лажов
продавац магле
са осмехом који
слути да зна тајну

Знам
стомак ће ми се стегнути
јер
тебе не могу да лажем
Видећеш кроз мене
и
знати да ти нисам дорастао

Али
занемарићеш знаке
који откривају колико ми је битан
догађај сусрет с тобом

Мој осмех уплашеног дечака
нервозни трзај главом
и храпави глас који продире
из осушеног грла

И поклонићеш ми пажњу
као да сам је вредан
и знам
коначно ће неко да направи
Човека од мене.
 
Kliknite za proširenje...
Mislim da je ovo najbolje što si ikada napisao.
Iskreno je.
Jasne slike ostavlja. Forma- onako... Ali sveukupno, lepo.
Pošto te poznajem imam utisak kao da sam iz prikrajka nekako i posmatrala ovakav susret.

Opisao si sebe prilično tačno, večiti dečače :)
Kiss
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top