(asocijacija "Ledena reka plača")
Prohladno kišno martovsko veče devedesetprve, sa Jelice se čuje eho trube uz pesmu, „Na planini na Jelici....“ prolamjući se čačanskom dolinom. Kao da upozorava na apsurd i besmisao minulog rata i ratovanja u opšte.
Ispraćamo sestrića Ratka na odsluženje vojnog roka. Mislili smo: - na svu sreću - u Sloveniju, jer su već tada na Kosovu i Metohiji, iredentisti uveliko izvodili svoj krvavi pir.
Ratkovo još uvek detinje lice, sa jedva punih osamnaest, zračilo je odvažnošću prisutnom od vajkada u srpskom mentalitetu, kada je patriotizam i odbrana rodne grude u pitanju.
Otac Savo sa osećajem ponosa u srcu , i majka Mira sa skrivenom ali jedva primetnom zebnjom i skrivenom suzom na licu (da Ratko ne primeti) grle i ljube svog sina.
Nakon nekoliko dana Savo i Mira odlaze u Vrhniku u Sloveniji na zakletvu, tamo im se obratio Predsednik opštine sa rečima dobrodošlice i utehe da ne brinu za svoju decu jer su oni u dobrim rukama.
Krajem juna Ratko, sa svoja četiri golobrada druga postade jedna od prvih žrtava, Janšine i Kučanove „dežele“.Početkom jula, mesto pesme i veselja za povratak vojnika, Čačkom se prolamaju krici i lelek majke za izgubljenim sinom, koji je tek trebao da živi. Tu i tamo se otme po neka psovka, upućena Janši, Kučanu, Brovetu, Kadijeviću i Miloševiću. Kod oca ophrvanog bolom, javi se želja za osvetom „Za mog Raleta ubiću! Ubiću Slovenca u bašti kad bere jabuku.“
Osećam stravičan bol koji nadima grudi, bez muške suze u oku.
Majčino srce nije izdržalo bol za gubitkom sina Ratka. A bivša država je samo uvećala bol i patnju „obezbedjujući“ mesečnu naknadu od 24,oo din. za gubitak sina.
Može li se zamisliti reakcija nesrećne majke, kojoj poštar svakog meseca donosi „bedu“ kao naknadu za gubitak dragulja.
![url]](/proxy.php?image=http%3A%2F%2F%5Burl%3Dhttp%3A%2F%2Fimg197.imageshack.us%2Fi%2Fkurir09052006.png%2F%5D%5Bimg%3Dhttp%3A%2F%2Fimg197.imageshack.us%2Fimg197%2F4073%2Fkurir09052006.th.png%5D%5B%2Furl%5D&hash=12b5bb6750cada35d93a6f545cfd4af3)
http://profile.ak.fbcdn.net/object3/338/28/n35263412573_8028.jpg Ratko Jovanović
Prohladno kišno martovsko veče devedesetprve, sa Jelice se čuje eho trube uz pesmu, „Na planini na Jelici....“ prolamjući se čačanskom dolinom. Kao da upozorava na apsurd i besmisao minulog rata i ratovanja u opšte.
Ispraćamo sestrića Ratka na odsluženje vojnog roka. Mislili smo: - na svu sreću - u Sloveniju, jer su već tada na Kosovu i Metohiji, iredentisti uveliko izvodili svoj krvavi pir.
Ratkovo još uvek detinje lice, sa jedva punih osamnaest, zračilo je odvažnošću prisutnom od vajkada u srpskom mentalitetu, kada je patriotizam i odbrana rodne grude u pitanju.
Otac Savo sa osećajem ponosa u srcu , i majka Mira sa skrivenom ali jedva primetnom zebnjom i skrivenom suzom na licu (da Ratko ne primeti) grle i ljube svog sina.
Nakon nekoliko dana Savo i Mira odlaze u Vrhniku u Sloveniji na zakletvu, tamo im se obratio Predsednik opštine sa rečima dobrodošlice i utehe da ne brinu za svoju decu jer su oni u dobrim rukama.
Krajem juna Ratko, sa svoja četiri golobrada druga postade jedna od prvih žrtava, Janšine i Kučanove „dežele“.Početkom jula, mesto pesme i veselja za povratak vojnika, Čačkom se prolamaju krici i lelek majke za izgubljenim sinom, koji je tek trebao da živi. Tu i tamo se otme po neka psovka, upućena Janši, Kučanu, Brovetu, Kadijeviću i Miloševiću. Kod oca ophrvanog bolom, javi se želja za osvetom „Za mog Raleta ubiću! Ubiću Slovenca u bašti kad bere jabuku.“
Osećam stravičan bol koji nadima grudi, bez muške suze u oku.
Majčino srce nije izdržalo bol za gubitkom sina Ratka. A bivša država je samo uvećala bol i patnju „obezbedjujući“ mesečnu naknadu od 24,oo din. za gubitak sina.
Može li se zamisliti reakcija nesrećne majke, kojoj poštar svakog meseca donosi „bedu“ kao naknadu za gubitak dragulja.
http://profile.ak.fbcdn.net/object3/338/28/n35263412573_8028.jpg Ratko Jovanović
