Šta je trebalo učiniti 1918. godine i kako riješiti probleme Jugoslavije

[bh_citadela]

Opet ta wikipedija...

Mislim da razgovor zalazi u besmislicu, po pričama o Italiji koje dovode u upit je li trebala nastajati (??? ) ili slično. Krajnji je problem što ovdje bh citadela pod velikosrpskim pojmom ima krajnje uskogrudni i laički vid na pojam i ideju 'Velike Srbije', koja dolazi najčešće iz okolnosti kakve-takve jesu danas iz Hrvatske i BiH Federacije najčvršće potpomognuto neznanjem.

Svi narodi, pa čak i Amerikanci. su imali ili imaju velikoXXXke nacional-romantičarske iredentističke ideološke pokrete. Npr. jedan najbolji primjer velikobošnjaštva bi bio Husein-kapetan Gradaščević.

Po čemu je Gradaščević velikobošnjak.
On se samo zalagao za Bosansku autonomiju.
Al' eto , Omer paša Latas, nekadašnji hrišćanin , ugušio taj ustanak.
Gušio je i grčki ustanak na Krtu 1867.,
ali tu nije imao uspjeha zbog loše turske flote, pa se povukao.
Po tvome ispade da su i Karađorđe i Miloš velikosrbi, to niko nie rekao, prema tome - nema zlonamjernog tumačenja.

Može li se i Latasu zamjeriti? Posebno kada gledamo iz Mešine Tvrđave :
"To nam je sudbina. Kad ne bi bilo ratova, poklali bismo se
medju sobom. Zato svaka pametna carevina potrazi neki Hocin, da
pusti zlu krv narodu i da nagomilana nezadovoljstva odvrati od
sebe. Druge koristi nema, ni stete, ni od poraza ni od pobjede.
Jer, ko je ikada ostao pametan poslije pobjede? A ko je izvukao
iskustvo iz poraza? Niko. Ljudi su zla djeca, zla po cinu, djeca
po pameti. I nikad nece biti drukciji.

Zivot naroda je glad, krv, bijeda, mucno tavorenje na svojoj
zemlji, i glupo umiranje na tudjoj. A velikasi ce se vratiti kuci,
svi, da pricaju o slavi, i da prezivjelima piju krv."

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Po čemu je Gradaščević velikobošnjak.

Htio je veliku bosansku muhamedansku 'državu'.

On se samo zalagao za Bosansku autonomiju.

Treba razmotriti o kakvoj je autonomiji govorio - htio bi on praktično nezavisnost da nije smatrao Osmanlijsko carstvo ipak garantom islamske vjere.

Po tvome ispade da su i Karađorđe i Miloš velikosrbi, to niko nie rekao, prema tome - nema zlonamjernog tumačenja.

Jeste rekao (pogotovo tog prvog popljuvaše), i da, jesu.

 

[plageton]

Čisto da ne ostane neispravljeno: nije godišnjica ubistva Petra I nego Aleksandra Karađorđevića.

 

[bh_citadela]

Čisto da ne ostane neispravljeno: nije godišnjica ubistva Petra I nego Aleksandra Karađorđevića.

Da, pardon, Aleksandara I Karađorđevića.

 

[bh_citadela]

Htio je veliku bosansku muhamedansku 'državu'.

Ti ne bi trebao da koristiš Garašaninovu terminoloiju,ako je on bio neupućen u islam, ti pored brojne literature imaš internet na dohvat tastature, pa nauči nešto ako već hoćeš da pišeš o tome. 'Muhamedanac' nije ispravan naziv za vjernika islama, ispravno je musliman.
U islamu nema svetaca, nema ikonografije, Muhamed a.s. je to zabranio,
pa je nazivanje vjernika po imenu Poslanika sasvim pogrešno.

U Bosni je ranije bila bosanska vlastela,ona je primila islam, šta je sporno što ona hoće autonomiju. Koliko znam, seljačke bune u nas u to doba nisu organizovane.

Bosanska vlastela nije upirala pogled prema područjima preko Drine,
pa tu nema velikobošnjaštva.

Treba razmotriti o kakvoj je autonomiji govorio - htio bi on praktično nezavisnost da nije smatrao Osmanlijsko carstvo ipak garantom islamske vjere.

Ovo ti malo lupaš, htio je Knjaz Miloš nezavisnost, ali je dobio autonomiju, za toliko se ,uz pomoć Rusije i Austrije, mogao izboriti.
Gradaščević je bio realniji u svojim traženjima. Ne znam šta je sporno i da je težio nezavisnosti, u tome nema velikobošnjaštva, u Bosni su svi bili Bošnjaci, tek kasnije ,posredstvom vjere, se nacionalno razvrstavaju.
Ako je vjera kriterij za naciju , onda pročitaj ovo :
http://www.islamika.net/hutbe/10-genocida-nad-muslimanima-balkana.html

Jeste rekao (pogotovo tog prvog popljuvaše), i da, jesu.

Pretpostavljam da ti ne smeta pokrštavanje i progon muslimana iz Kneževine Srbije.
Kao ni atentati i državne tajne u političkom životu:
"Knez Mihailo je 1868. godine pao kao žrtva atentata dok se vozio u kočijama na Košutnjaku. Atentatori su bili braća Radovanovići. U jutro 29. maja 1868. godine prišli su kneževoj kočiji i ubili ga ispalivši tri revolverska hica. Policija ih je uhvatila i osudila na smrt. Dokumentacija sa suđenja je proglašena državnom tajnom i sakrivena je. Mihaila je naslijedio njegov rođak Milan Obrenović, sin Miloševog brata Jevrema."
http://bs.wikipedia.org/wiki/Mihailo_Obrenović

 

[Милунка Савић]

Garašaninovu terminoloiju

Шта подразумеваш под тим?

 

[bh_citadela]

Шта подразумеваш под тим?

Pa ovo 'muhamedanac'.
Ima u krišćanstvu razlićitih redova koji su dobili naziv po ličnostima iz tog miljea - isusovci, petrovci, franjevci,.., ali toga u islamu nema.

 

[Dragan_srbcg]

musliman ili muhamedanac, jedno te isto!

 

[bh_citadela]

musliman ili muhamedanac, jedno te isto!

Jeste, ovo drugo je termin koji koriste ,u najboljem slučaju, neinformisani i neobrazovani.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ti ne bi trebao da koristiš Garašaninovu terminoloiju,ako je on bio neupućen u islam, ti pored brojne literature imaš internet na dohvat tastature, pa nauči nešto ako već hoćeš da pišeš o tome. 'Muhamedanac' nije ispravan naziv za vjernika islama, ispravno je musliman.
U islamu nema svetaca, nema ikonografije, Muhamed a.s. je to zabranio,
pa je nazivanje vjernika po imenu Poslanika sasvim pogrešno.

Što se tiče 'Garašaninove terminologije' (gdje ti, kako meni govoriš, 'lupaš'), taj termin je u upotrebi odavno prije njega i sa njim nema ama baš nikakve veze, a kroz istorijski kontekst sam ga ovdje i naveo.

Bosanska vlastela nije upirala pogled prema područjima preko Drine,
pa tu nema velikobošnjaštva.

Stara Hercegovina i uopšte teritorija Crne Gore, kao i Sandžak, pa i djelić zapadne Srbije, su sve preko Drie.

Ovo ti malo lupaš, htio je Knjaz Miloš nezavisnost, ali je dobio autonomiju, za toliko se ,uz pomoć Rusije i Austrije, mogao izboriti.
Gradaščević je bio realniji u svojim traženjima. Ne znam šta je sporno i da je težio nezavisnosti, u tome nema velikobošnjaštva, u Bosni su svi bili Bošnjaci, tek kasnije ,posredstvom vjere, se nacionalno razvrstavaju.
Ako je vjera kriterij za naciju , onda pročitaj ovo :
http://www.islamika.net/hutbe/10-genocida-nad-muslimanima-balkana.html

bh citadela, ja sam ozbiljni istoričar koji detaljno proučava istorijsku nauku. Nisam zainteresovan diskusije sa osobama koje svoje informacije dobavljaju sa interneta (ako je to u tvom slučaju...?) i koje nemaju barem neko srednje-šire obrazovanje na tom planu.

Ovdje niko ne govori o ikakvim autonomijama.

Miloš Obrenović je bio zainteresovan za teritorijalno proširenje svoje države, jedan dio tog cilja je i ostvario 1833. godine kada su obećane teritorije pripojene Srbiji. Ideja Karađorđa je uključivala osvajanje osmanskih teritorija koji njegove Srbe odvajaju od Crnogoraca i sjedinjenje sa njima, a srpska država bi obuhvatala po njegovim zahtjevima i čitavu Bosnu i Hercegovinu, što bi tebe najviše interesovalo.

Takođe, možeš li molim te definisati što smatraš pod 'u Bosni su svi bili Bošnjaci, tek kasnije ,posredstvom vjere, se nacionalno razvrstavaju,'?

Pretpostavljam da ti ne smeta pokrštavanje i progon muslimana iz Kneževine Srbije.
Kao ni atentati i državne tajne u političkom životu:
"Knez Mihailo je 1868. godine pao kao žrtva atentata dok se vozio u kočijama na Košutnjaku. Atentatori su bili braća Radovanovići. U jutro 29. maja 1868. godine prišli su kneževoj kočiji i ubili ga ispalivši tri revolverska hica. Policija ih je uhvatila i osudila na smrt. Dokumentacija sa suđenja je proglašena državnom tajnom i sakrivena je. Mihaila je naslijedio njegov rođak Milan Obrenović, sin Miloševog brata Jevrema."
http://bs.wikipedia.org/wiki/Mihailo_Obrenović

O čemu sad ti pobogu? Ja ne znam, je li ti pokušavaš nešto reći? Nema smisla voditi diskusiju ako će ovdje biti trolovanja.

P.S. Opet wikipedija. Tako možeš zaraditi samo žestoko iskvarenu sliku i samom sebi ne činiš uslugu.

 

[Gruban]

Malo smo sa Gradaščevićem otišli sa teme.
Mnogi Srbi smatraju da je 1918 načinjena nepopravljiva šteta stvaranjem države u kojoj su se našli i Hrvati i Slovenci,umesto da je stvorena proširena Srbija od teritorija Kraljevine Srbiju u čijem sastavu je bila i današnja BJR Makedonija, teritorije nekadašnje Kraljevine Crne Gore,teritorija današnje AP Vojvodina i delova teritorija BiH i RH.
Za takav poduhvat vodstvo tadašnje Srbije ili nije moglo da obezbedi međunarodnu podršku što mišljenja sam nije bio slučaj ili je bilo "pohlepno" na svakako bogatije i privredno razvijenije krajeve a to je današnja Slovenija i ostatak Hrvatske.
U stvarnosti i ta država sa sve Slovenijom i Hrvatskom funkionisala je kao proširena Srbija.
Unutrašnje granice 1918 nisu povučene jer bi to ugrozilo dominaciju Beograda i olakšalo separatizam.Tek 1939 dolazi do unutrašnjeg razgraničenja na praktično tri jedinice - jednu sa slovenačkom,drugu sa hrvatskom i treću sa srpskom većinom.Te granice su povučene uspostavom Banovine Hrvatske.To se desilo, u za beogradske vlastodržce vrlo nepovoljnom međunarodnom okruženju , i na svega nekoliko dana pred početak Drugog Svetskog Rata.Ali je i taj sporazum sa Hrvatima bio neuporedivo bolji od onoga što se dogodilo nekih 6-7 godina kasnije. Komunistička revolucija i okupacija je sve to poništila i granice Srbije vratila u tzv.predkumanovske tj.pre Balkanskih ratova.

 

[Dragan_srbcg]

Jeste, ovo drugo je termin koji koriste ,u najboljem slučaju, neinformisani i neobrazovani.

bla bla ,.........glupa si ko kamen.........

 

[plageton]

Reći da je Garašanin bio neupućen u islam zato što je Muslimane/Bošnjake zvao muhamedancima ima podjednako smisla kao kada bi rekli da je Husein-beg Gradaščević bio neobavešten jer je Srbe nazivao kaurima.

@ bh_citadela, bio bih zahvalan ako bi me uputila na izvor koji upućuje ne slučajeva sistematskog pokrštavanja islamskog stanovništva u kneževini Srbiji.

Što se progona tiče, o tome bi se dalo diskutovati, ali ovo za pokrštavanje prvi put čujem, niti sam čuo za porodicu za koju se zna da je bila muslimanska pa prestala to da bude jer je nasilno pokrštena.

 

[čvrsnica]

Pa ovo 'muhamedanac'.
Ima u krišćanstvu razlićitih redova koji su dobili naziv po ličnostima iz tog miljea - isusovci, petrovci, franjevci,.., ali toga u islamu nema.

jesam li dobro shvatio,poistovjecujes muhamedance sa nekim katolickim redovima?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Malo smo sa Gradaščevićem otišli sa teme.
Mnogi Srbi smatraju da je 1918 načinjena nepopravljiva šteta stvaranjem države u kojoj su se našli i Hrvati i Slovenci,umesto da je stvorena proširena Srbija od teritorija Kraljevine Srbiju u čijem sastavu je bila i današnja BJR Makedonija, teritorije nekadašnje Kraljevine Crne Gore,teritorija današnje AP Vojvodina i delova teritorija BiH i RH.
Za takav poduhvat vodstvo tadašnje Srbije ili nije moglo da obezbedi međunarodnu podršku što mišljenja sam nije bio slučaj ili je bilo "pohlepno" na svakako bogatije i privredno razvijenije krajeve a to je današnja Slovenija i ostatak Hrvatske.
U stvarnosti i ta država sa sve Slovenijom i Hrvatskom funkionisala je kao proširena Srbija.
Unutrašnje granice 1918 nisu povučene jer bi to ugrozilo dominaciju Beograda i olakšalo separatizam.Tek 1939 dolazi do unutrašnjeg razgraničenja na praktično tri jedinice - jednu sa slovenačkom,drugu sa hrvatskom i treću sa srpskom većinom.Te granice su povučene uspostavom Banovine Hrvatske.To se desilo, u za beogradske vlastodržce vrlo nepovoljnom međunarodnom okruženju , i na svega nekoliko dana pred početak Drugog Svetskog Rata.Ali je i taj sporazum sa Hrvatima bio neuporedivo bolji od onoga što se dogodilo nekih 6-7 godina kasnije. Komunistička revolucija i okupacija je sve to poništila i granice Srbije vratila u tzv.predkumanovske tj.pre Balkanskih ratova.

Tu si u pravu. Svi komunisti su koristili isključivo etničk iprincip, ili barem gotovo isključivo, ra razgraničenje unutrašnje. Jedino su Jugosloveni napravili izuzetak, rabljeći sve i svašta - za naka je to bila 1878. godina, za Srbiju je bilo pred 1912. godine, a za Hrvatsku su korištene granice 1939. godine.

U suštini, ono što je predstavljeno Milovanu Đilasu i što je on mogao samo potpisati jeste ono što je iskalkulisao uski partijski komunistički vrh, koji se gledao sopstvenim između ostalog, ali prvenstveno, lokalnim patriotskim i nacionalnim osjećajima. Sva opravdanja i branjenje granica povučenih 1951. godine (ne 1945. tada nije još bilo gotovo) su samo iskonstruisana obrazloženja sa eksplicitnim ciljem da opravdaju takvu odluku.

Međutim, kada spominješ sporazum Cvetković-Maček, trebaš imati na umu da je on bio početak, a ne nekakav konačan dogovor, koji su komunisti nametnuli - a i dan-danas vidimo kolike efekte ima ta konačnost. Mogao bih i napomenuti da je donekle veći legitimitet imao prvi dogovor, jer je posljedica pregovaranja političkih elita, ali svi se sjećamo takođe značajan narodni nedostatak legitimiteta u vidu ratifikacije od strane Narodne skupštine, koja je izostala jer je poslije i društvo razbijeno dolaskom Drugog svjetskog rata.

 

[Urvan Hroboatos]

Tu si u pravu. Svi komunisti su koristili isključivo etničk iprincip, ili barem gotovo isključivo, ra razgraničenje unutrašnje. Jedino su Jugosloveni napravili izuzetak, rabljeći sve i svašta - za naka je to bila 1878. godina, za Srbiju je bilo pred 1912. godine, a za Hrvatsku su korištene granice 1939. godine.

U suštini, ono što je predstavljeno Milovanu Đilasu i što je on mogao samo potpisati jeste ono što je iskalkulisao uski partijski komunistički vrh, koji se gledao sopstvenim između ostalog, ali prvenstveno, lokalnim patriotskim i nacionalnim osjećajima. Sva opravdanja i branjenje granica povučenih 1951. godine (ne 1945. tada nije još bilo gotovo) su samo iskonstruisana obrazloženja sa eksplicitnim ciljem da opravdaju takvu odluku.

Međutim, kada spominješ sporazum Cvetković-Maček, trebaš imati na umu da je on bio početak, a ne nekakav konačan dogovor, koji su komunisti nametnuli - a i dan-danas vidimo kolike efekte ima ta konačnost. Mogao bih i napomenuti da je donekle veći legitimitet imao prvi dogovor, jer je posljedica pregovaranja političkih elita, ali svi se sjećamo takođe značajan narodni nedostatak legitimiteta u vidu ratifikacije od strane Narodne skupštine, koja je izostala jer je poslije i društvo razbijeno dolaskom Drugog svjetskog rata.

Koministima se može predbaciti svašta, no u nacionalnom
pitanju su, glede granica, ispali najracionalniji. Osim kojega sela
i Neuma.

Slovenija je ostala na granicama prema Hrvatskoj, uz proširenja na zapadu.
Hrvatska isto, prema BH stara granica iz A-U (Neum kao nepravda), u Baranji hrvatska
etnička većina, u Srijemu etničko razgraničenje. Po povijesti do 1918. bi bila "do Zemuna".
Srbija- dobila cijelu Vojvodinu na temelju relativne većine (a mogla je ispasti kao BH), Hrvati u sjeverna Bačka pripala Srbiji/Vojvodini da bi se zadržala slavenska većina spram Mađara. Kosovo dobilo autonomiju, a ne samostalnost.
Crna Gora- vraćena državnost.
Makedonija- ostavreno obećanje o nacionalnoj državi Makedonaca.
BiH - anomalija, no država s postojanim granicama dugo u 19. st. i dijelu 20.

Rađeno je to po sovjetskom modelu gdje postoje nacionalne federalne države, poštuju se povijesne granice uz manje korekcije, nacionalne republike dobijaju dotle nepriznati narodi, a neke su države federalizirane iznutra zbog većeg broja drugih naroda (npr. Rusija zbog Čuvaša, Tatara, ..). Nije federaliziran dio Ukrajine gdje su Rusi većina, ni Rusije s Ukrajincima, kao slavenskim narodima.

U usporedbi sa sovjetskim modelom, moglo bi se reći da je "nepravedno" jedino što:

*Kosovo nije postalo odmah federalna država
*Albanci nisu dobili autonomiju u Makedoniji

No, budući da su gledal ina tu zemlju kao na Jugo SLAVIJU, onda nisu prihvatili da neslavenski narodi (ovdje Albanci, Mađari,..) imaj usvoje federalne države, dok su u SSSR-u imali (Gruzini, Armenci, Moldavci, Uzbeci,..).

 

[Urvan Hroboatos]

Iako nisam sudjelovao u ovom slijedu, mnogi naivni upisi
ponukaše me da c/p dio pisanija stare budale Bilandžića, s kojim se
esencijalno slažem u ovome.

http://www.hercegbosna.org/ostalo/raspad.html#peto

Jugoslavija je dakle bila konglomerat nacija, jezika, kultura i religija. Uz to, iz proslosti su naslijedjeni elementi iz cetiri razlicita kulturno-civilizacijska kruga: bizantskog, mediteranskog, srednjoeuropskog i islamskog, koji su ostavili pecate u drustvenom zivotu juznoslavenskih naroda. Razlike u stupnju moderniteta bile su vece nego izmedu najrazvijenije i najzaostalije europske zemlje. Tako, npr., nacionalni dohodak per capita u Sloveniji je bio sedam puta veci od onoga na Kosovu.

U Europi, a mozda i u svijetu, ne postoji tako maleni geografski prostor na kojemu su se stekle tako velike razlike kao sto je to bio slucaj s Jugoslavijom. Moze se reci da su se u njoj isprepleli svi glavni problemi suvremene svjetske civilizacije. Uz spomenute razlike, valja znati da su do osnivanja Jugoslavije 1918. njezini narodi milenij i pol zivjeli odvojeno.

Jugoslavija je za 70 godina testirala sve moguce drustvene sustave 20. stoljeca, sto je jedinstven slucaj u Europi. Od 1918. do 1941. osam je godina zivjela u sustavu kraljevom voljom ogranicene parlamentarne demokracije (19211929), zatim sest godina u sustavu vojno-monarhisticke diktature s elementima fasizma (1929-1935), a nakon toga sest godina u obnovljenom pseudoparlamentarizmu (1935-1941). U II. svjetskom ratu (1941-1945) dozivjela je, osim oslobodilackog, i surov medjunacionalni gradjanski rat u kojemu je poginulo oko milijun ljudi, od toga vise u medjusobnim sukobima nego u borbi protiv okupatora. Za 46 godina nakon II. svjetskog rata (1945-1991) Jugoslavija je od 1945. do 1952/53. imala staljinisticki sustav; zatim ga je mijenjala i tijekom 26 godina (1965-1991) od izrazito centralisticke postala konfederalna zajednica s razvijenijim trzisnim mehanizmom od bilo koje socijalisticke zemlje Europe.

Dakle, Jugoslavija je imala i kapitalizam i komunizam - oba i u "meksem" i u "tvrdjem" obliku - ali i fasizam, okupaciju i gradjanski rat 1941-1945.

U stvaranju, odrzavanju, zivotu i smrti Jugoslavije sudjelovale su i velesile, mozda i vise nego njezini narodi. Sile pobjednice u I. svjetskom ratu - Velika Britanija, Francuska, SAD i Italija - podrzale su 1918. stvaranje Jugoslavije, i to prikljucenjem juznoslavenskih naroda porazene Austro-Ugarske, tj. Hrvata, Slovenaca i Srba, odnosno Hrvatske, Slovenije, BiH i Vojvodine, imajuci na umu dva osnovna cilja: stvoriti od nove drzave snaznu barijeru protiv moguceg obnavljanja novoga njemackog imperijalizma (Drang nach Osten) i ukljuciti ju u cordon sanitaire protiv sirenja boljsevizma iz Rusije. Time je Jugoslavija postala vazan element europskoga versailleskoga poretka izmedu dva svjetska rata.

Jugoslaviju, instrumentaliziranu od strane Antante izmedju dva svjetska rata, sile Osovine - Hitlerova Njemacka i Musolinijeva Italija - razbile su 1941. sto na drugi, tragican nacin potvrduje tezu da njezina sudbina nije bila u rukama njezinih naroda.

Sile pobjednice u II. svjetskom ratu - Velika Britanija, SAD i SSSR - podrzale su obnovu Jugoslavije jer im je ratni cilj bio obnoviti sve zemlje koje je Hitler bio razbio.

Po svrsetku II. svjetskog rata Titova je komunisticka Jugoslavija od 1945. do 1948. bila najvjemiji, najdosljedniji i najekstremniji saveznik SSSR-a. Nakon sukoba Tito-Staljin 1948, Jugoslavija je izborila status izvanblokovske drzave ali je na specifican nacin bila ukljucena u takozvani hladni rat. Naime, ona se 1948. istrgnula iz sovjetskoga satelitskog rezima. Buduci da je to bilo prije stvaranja NATO pakta 1949. i prije stvaranja Varsavskog ugovora 1955, oba su ta pakta tolerirala izvanblokovsku poziciju Jugoslavije sve do raspada sovjetskog imperija.

Sustina medjunacionalnih sukoba i trajne sedamdesetgodisnje krize i raspada Jugoslavije u ideologijama je stvaranja nacionalnih drzava. U tom se pogledu juznoslavenske nacije ne razlikuju od procesa i stvaranja nacionalnih drzava u Europi i svijetu. Svi europski narodi - veliki i mali, razvijeni i zaostali - oblikovali su nacionalne ideologije koje su vecinom zeljele stvoriti velike nacionalne drzave, a koje su obuhvacale i najudaljenije ogranke svoje nacije i najudaljenija podrucja koja su bilo kada bila u okviru "stare, ranije" drzave. Presudna je bila povijesna cinjenica da su juznoslavenske nacije nastale prije stvaranja Jugoslavije 1918. i u nju usle sa svojim ideologijama stvaranja samostalnih drzava. I tada je nastala konfliktna situacija. Pobjednicka Srbija dozivjela je stvaranje Jugoslavije kao ostvarenje svoje nacionalne ideologije, s nadom da ce se ostale nacije stopiti u jugoslavensku, a s vremenom u srpsku naciju. Hrvati i Slovenci su se pak, zbog visestoljetne opasnosti od njemackoga, talijanskog i madjarskog imperijalizma htjeli spasiti ulaskom u "veliku" jugoslavensku drzavu. Makedonce nitko nije nista pitao - njih su podijelili Srbi, Bugari i Grci. Albance i muslimane takoder nitko nista nije pitao. Srbija je 1918. anektirala Crnu Goru.

Buduci, dakle, da su sve nacije bile formirane vec prije, u novoj su drzavi nastavile borbu za svoju drzavnost i time dosle u sukob sa Srbijom, koja je Jugoslaviju dozivjela kao svoju jedinu, uzu i siru domovinu, tim vise sto je oko 40% Srba zivjelo u svim jugoslavenskim zemljama, osim u Sloveniji.

 

[Mrkalj]

Ah, evo i linka na hercegbosnu...

Hroboatos: Nije federaliziran dio Ukrajine gdje su Rusi većina, ni Rusije s Ukrajincima, kao slavenskim narodima.

Nije princip "slovenstvo" nego reciprocitet, tako da su, objektivno, Srbi Krajišnici (Dalmacija, Lika, Kordun, Banija) ipak trebali da dobiju mnogo manje nego što im je dato. Trebalo je da dobiju teritorijalnu autonomiju - bolje u sastavu Bosne nego Hrvatske, a ne da im se da punopravnost, ustavotvornost u čitave tri republike - Hrvatskoj, Bosni i Srbiji.

 

[menjam.se]

Jeste, ovo drugo je termin koji koriste ,u najboljem slučaju, neinformisani i neobrazovani.

Није и термин (у ауторском смислу) нема везе са Гарашанином. Штавише, за хришћане је погрешно да мухамеданце назива "муслиманима", јер "муслиман" значи верник, онај који тражи или се покорава једином Богу, а то су, према хришћанском учењу, они који следе Исуса Христа, Божијег сина, а не мухамеданци који су према хришћанском учењу јеретици, отпадници, богохулници и следбеници лажног пророка и Сатане. Други разлог због којег се наглашава Мухамедово име јесте да би се нагласило да су мухамеданци, као религија, култура и начин живота, страни на европском тлу и страни европском духу и култури, већ су везани за Азију, Блиски Исток и Арабију.

Термин "мухамеданци" за следбенике (лажног) пророка Мухамеда је био у интернационалној употреби све доскора и постојао је у свим европским језицима, а не само у српском. Тек одскора се све чешће замењује политички коректнијим термином "муслиман" (иако је он погрешан), али је термин "мухамеданац" и даље у равноправној употреби: следбеници Христа - хришћани, следбеници Мухамеда - мухамеданци.

 

[Urvan Hroboatos]

Ah, evo i linka na hercegbosnu...



Nije princip "slověnstvo" něgo reciprocitet, tako da su, objektivno, Srbi Krajišnici (Dalmacija, Lika, Kordun, Banija) ipak trěbali da dobiju mnogo manje něgo što im je dato. Trěbalo je da dobiju teritorijalnu autonomiju - bolje u sastavu Bosne nego Hrvatske, a ne da im se da punopravnost, ustavotvornost u čitave tri republike - Hrvatskoj, Bosni i Srbiji.

Bogus. Nema teritorijalne autonomije za Hrvate u Sloveniji, u Bačkoj, Muslimane u Sandžaku u Srbiji i CG, Srbe u Makedoniji itd.

Slavenski "bakljaški" narodi ne dobijau autonomije (njima 5 priključili se Muslimani).

 

[Urvan Hroboatos]

Bogus. Nema teritorijalne autonomije za Hrvate u Sloveniji, u Bačkoj, Muslimane u Sandžaku u Srbiji i CG, Srbe u Makedoniji itd.

Slavenski "bakljaški" narodi ne dobijau autonomije (njima 5 priključili se Muslimani).

A i granice se ne mijenjaju, kad za to nema nekog važnijega razloga. Bitnije mijenjanje
granica BH moglo je isto značiti inkorporiranje većega dijela Muslimana iz Sandžaka u BH.
BH granica je bila i ostala povijesno najstabilnija od 1879. naovamo (pa i prije).

 

[Mrkalj]

Bogus. Nema teritorijalne autonomije za Hrvate u Sloveniji, u Bačkoj, Muslimane u Sandžaku u Srbiji i CG, Srbe u Makedoniji itd.

Slavenski "bakljaški" narodi ne dobijau autonomije (njima 5 priključili se Muslimani).

'Ajde ne petljaj. Otkad su Bačka i Sandžak republike? Radi se o minornim procentima Hrvata u Sloveniji i Srbiji.

 

[Sitz im Leben]

Није и термин (у ауторском смислу) нема везе са Гарашанином. Штавише, за хришћане је погрешно да мухамеданце назива "муслиманима", јер "муслиман" значи верник, онај који тражи или се покорава једином Богу, а то су, према хришћанском учењу, они који следе Исуса Христа, Божијег сина, а не мухамеданци који су према хришћанском учењу јеретици, отпадници, богохулници и следбеници лажног пророка и Сатане. Други разлог због којег се наглашава Мухамедово име јесте да би се нагласило да су мухамеданци, као религија, култура и начин живота, страни на европском тлу и страни европском духу и култури, већ су везани за Азију, Блиски Исток и Арабију.

Термин "мухамеданци" за следбенике (лажног) пророка Мухамеда је био у интернационалној употреби све доскора и постојао је у свим европским језицима, а не само у српском. Тек одскора се све чешће замењује политички коректнијим термином "муслиман" (иако је он погрешан), али је термин "мухамеданац" и даље у равноправној употреби: следбеници Христа - хришћани, следбеници Мухамеда - мухамеданци.

Lepo zboris ali ovo ti nije dobro poredjenje. Hrist nije ime vec grcki termin za jevrejsku rec mesija - obe znace spasitelj, izbavitelj. Muhamed je ime i on medju muslimanima nema taj status, on je samo poslanik i 100% human being, za razliku od tranvestita Dzikija, koga ni krivog ni duznog proglasise i za nekakvog boga. Tako da bi pravilno poredjenje bilo - Muhamed -muhamedanci, Isus - isusovci. Ti ako si hriscanin ne bi verovatno voleo da te zovu isusovcem, suvise jezuitski, zar ne

Термин "мухамеданци" за следбенике (лажног) пророка Мухамеда

Zar ima pravih?

 

[Sitz im Leben]

Bogus. Nema teritorijalne autonomije za Hrvate u Sloveniji, u Bačkoj, Muslimane u Sandžaku u Srbiji i CG, Srbe u Makedoniji itd.


Slavenski "bakljaški" narodi ne dobijau autonomije (njima 5 priključili se Muslimani).

Lakrdijas... Ovih svih zajedno nema koliko je bilo srpskog naroda u Hrvatskoj. Oduzimanje svih oblika autonomije Krajini u Hrvatskoj posle WWII bila je posledica proizvoljnosti i nejednakih arsina komunistickih kadrova u vlasti, a ne nepostajanja realnih politickih i drustvenih razloga za autonomiju. Kako objasnjavas cinjenicu da je Kosovo dobilo autonomiju kada su Siptari u Srbiji cinili 8% stanovnistva, a nije je dobila Krajina kada Srbi u isto vreme u Hrvatskoj cine 15% homogene populacije?

 

[JESAUL]

Malo smo sa Gradaščevićem otišli sa teme.
Mnogi Srbi smatraju da je 1918 načinjena nepopravljiva šteta stvaranjem države u kojoj su se našli i Hrvati i Slovenci,umesto da je stvorena proširena Srbija od teritorija Kraljevine Srbiju u čijem sastavu je bila i današnja BJR Makedonija, teritorije nekadašnje Kraljevine Crne Gore,teritorija današnje AP Vojvodina i delova teritorija BiH i RH.
Za takav poduhvat vodstvo tadašnje Srbije ili nije moglo da obezbedi međunarodnu podršku što mišljenja sam nije bio slučaj ili je bilo "pohlepno" na svakako bogatije i privredno razvijenije krajeve a to je današnja Slovenija i ostatak Hrvatske.
U stvarnosti i ta država sa sve Slovenijom i Hrvatskom funkionisala je kao proširena Srbija.
Unutrašnje granice 1918 nisu povučene jer bi to ugrozilo dominaciju Beograda i olakšalo separatizam.Tek 1939 dolazi do unutrašnjeg razgraničenja na praktično tri jedinice - jednu sa slovenačkom,drugu sa hrvatskom i treću sa srpskom većinom.Te granice su povučene uspostavom Banovine Hrvatske.To se desilo, u za beogradske vlastodržce vrlo nepovoljnom međunarodnom okruženju , i na svega nekoliko dana pred početak Drugog Svetskog Rata.Ali je i taj sporazum sa Hrvatima bio neuporedivo bolji od onoga što se dogodilo nekih 6-7 godina kasnije. Komunistička revolucija i okupacija je sve to poništila i granice Srbije vratila u tzv.predkumanovske tj.pre Balkanskih ratova.

Apsolutno se slazem da je to nepopravljiva greska