Što se tiče egzonima Šop, samoidentifikacije sa njim u
srpskim sredinama nema, niti se uopšte koristi, pojam je bio potpuno nepoznat velikoj većini ispitanika Srba - u pitanju je kasnoromanticarska konstrukcija čija pojava nije zabeležena pre samog početka XX veka.
Odlomak iz rada/disertacije
Идентитети становништва Пиротског округа od autora Dejana Krstića:
———————
У селима
пиротске општине, а такође и у
белопланачкој општини,
становници најчешће ништа не знају о термину Шоп. Неки казивачи (Дој-2, ЛК-2, Рос-2, Пок-1) као да су нешто начули, али немају представу о томе (тр. II-112,113,114,115). У пиротској општини већи је број оних (Гос-3,4,6, Рс-2, Пок-2, Пак-3, ЛК-1, Брл-1, Рос-1, ТД-2,3,4,5)
који не знају за реч Шопи и немају никакав став о томе (тр. II-116,117,118,119,120,121,122,123,124,125,126,127,128). Сличан одговор је забележен и од казивача из Беле Паланке, пореклом из села Шљивовик (Шљи-1), које је раније припадало бабушничкој а сада припада белопаланачкој општини (тр. II-129).
Више испитаника је ова реч асоцирала на неке појмове који немају везе са шопским идентитетом, што такође показује да о њему ништа не знају. Једног испитаника из села Бела (Бел-5) ова
реч је асоцирала на сточну болест шап (тр. II-130). Неке казиваче из села Гостуша (Гос-7) и Бела (Бел-1) ова реч је асоцирала на
дијалекатску реч шóпка, која значи: дуго уско корито уметнуто у извор воде, направљено од издубљеног дрвета или од две под углом спојене даске (тр. II-131,132). Већ неколико пута помињану
казивачицу из Гостуше удату у Добановцима (Гос-1), у Војводини,
за Словака, на сугестију њеног мужа, ова реч је асоцирала на Шокце, регионалну групу из Војводине (тр. II-133). Једног казивача из Топлог Дола (ТД-1) ова реч је
асоцирала на реч Шок, у значењу Шиптар, Албанац (тр. II-134). Једног казивача из Засковаца (Зас-1) реч Шоп је асоцирала на нека
шопска племена, али ову своју асоцијацију није објаснио прецизније (тр. II-135).
И после свега изнетог, да сумирамо и закључимо. До закључака из овог рада, као и до закључака у целој дисертацији чији је он део, дошло се применом такозваног
бартовског или конструктивистичког или субјективистичког приступа етничком идентитету или етницитету, јер има више разлога због којих се овај приступ може применити и на локалне и регионалне идентитете, које већина аутора не сматра етничким (ови разлози су образложени у: Крстић, 2014, 8-9). Овај приступ заснива се на уважавању следећих одлика етничког идентитета: 1.
субјективизам (он се не темељи на културним чињеницама, већ на ономе што актери мисле и верују), 2.
динамика и ситуациона условљеност (у сталном је процесу – у складу са друштвеним условима непрестано настаје, мења се и нестаје), 3. производ је интеракције (услов за његово постојање је однос ми–они), 4.
конструкција и инструментализам (поједини актери га конструишу и деконструишу, а, у складу са својим интересима, често и користе), 5. симболизација (заснива се на одабраним симболима, такозваним идентитетским маркерима) 6. независност етнонима и етницитетског садржаја (под једним етнонимом могу да се подразумевају различити етницитетски садржаји, а ти исти садржаји могу да се именују и другим етнонимима) и 7. манифестовање на различитим нивоима (манифестује се на индивидуалном, интерактивном и институционалном нивоу) (за првих пет одлика: Арко, 2009, стр. 189-191; Bart, 1997; Dženkins, 2001, стр. 23-27, 34-36, 73; Lapierre, 1997, стр. 7-8, 10; Nedeljković, 2007, стр. 26-28; Прелић, 1996; Прелић, 2003; Прелић, 2005, стр. 200; Прелић, 2008, стр. 21-29, 36-37; Putinja i Stref-Fenar, 1997, стр. 66-67, 125-126; за шесту одлику: Dženkins, 2001, стр. 99 и за седму одлику: Dženkins, 2001, стр. 99-100; Nedeljković, 2007, стр. 23, а све је подробније објашњено у: Крстић, 2014, стр. 10-13). Сумарно, идентитетска слика на територији Пиротског округа изгледа овако: На овој територији има примера недостатка било каквог групног идентитета. Такође, има примера јаког идентификовања са својим селом. Јављају се и идентификације са географским маркерима, на пример са уском и прилично изолованом географском облашћу Висок (без обзира на разлике у регионалним и националним идентитетима становника ове области) или са Старом Планином. Локални и регионални идентитети у пиротском крају различити су у различитим општинама. У димитровградском крају, то јест општини, преовлађујући је, и са суседним локалним идентитетима кореспондира, бугарски национални идентитет, мада у мањем броју има и становника који се изјашњавају као Срби. Основни маркер бугарског идентитета су презимена на -ов, а бугарска национална свест се преноси и у оквиру породице. У овом крају фигурира и регионални идентитет Шопи, који је у извесном односу са националним идентитетом.
Иако се изјашњавају као Бугари, становници овог краја кажу да их у Србији сматрају Бугарима а у Бугарској Србима и имају свест о прелазности своје културе, пре свега говора, који називају шопским. Неки кажу да је шопски говор прелазни, неки да је особен, то јест да није ни српски ни бугарски, неки да је дијалект бугарског језика, а неки да је ближи српском.
https://scholar.archive.org/work/gy...data/pdf/0554-1956/2022/0554-19562247143K.pdf
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0554-1956/2022/0554-19562247143K.pdf
@Лекизан @Boris T @хан Ацо @Brđanin @veliki krang @Slavan @Q. in perpetuum hibernum @Meliot @Emilia Marty @Slavan @leki1 @Старо Браничево @крсташ @Amelica
