Šopi

[Casual Observer]

Pogledajte prilog 1376060
Evo koliko Šopi žive samo na Vlasini. Provokator casual nastavlja da se blamira i laže.

To što vi Bugari iz Bosilegrada i Dinitrovgrada sami sebe nazivate Šopima je vaše pravo, tako se još osim onih 256 Šopa sa popisa niko drugi ne izjašnjava niti se ikad izjašnjavao na daleko najvećem delu teritorije koju priželjkujete: jasno je da vas zanima samo i jedino teritorija - da su vas uopšte interesovali Srbi koji tamo žive vi ih valjda ne bi ste onako krvavo klali i ubijali tokom Prvog svetskog rata. Jugoistočns Srbija vas jedino i isključivo zanima zato što dolina Južne Morave otvara (tj u vašim rukama bi zatvarala) put ka Vardaru i Makedoniji, a to vi želite za sebe. To je jedini razlog za toliku “brigu”, laži u udžbenicima i ovako uzaludnu propagandu.

To NE menja stvar da su za vreme Turaka baš svi Cincari koji su se opirali grčkim uticajima i helenizaciji mogli jedino i isključivo da idu u vašu egzarhističku crkvu, tj u Osmanlijsku pravoslavnu crkvu (ili u džamiju, Turci druge pravoslavne crkve nisu trpeli) i da su svi oni od reda tako bar površno bugarozovani, makar u smislu da su preferirali Bugarsku (govornici vulgarnog latinskog ne mogu uopšte da nauče bugarski tako lako kao npr Srbi ili Makednoci, pa vam zato njihova bugarizacija uopšte nije bila trajna - Merovlasi izbegli iz Moskopolja (Cincari) su dobro znali da od toga da potpadnu pod Rumuniju (to su izrazito preferirali) nije bilo ništa, a posle su ustanovili da od Bugarske ima samo ogromnih planova i lepih želja.

Tako se baš zahvaljujući grčkom uticaju (tj grčkoj crkvi) u Srbiji formirao (veoma mali) procenat Grka (tj Grka-Cincara) koji su svi od reda bili za Srbiju i izjašnjavaju se kao Srbi iako tvrde da su Grci.

 

[Casual Observer]

@Nenad1331
Ko su ono bili ktitori Manastira Svetog Jovana Krstitelja (Poganovskog manastira) baš u tvojoj rodnoj opštini Dimitrovgrad? Konstantin Dejanović Dragaš, sestrić Cara Dušana i njegova ćerka Jelena Dragaš. Šta su otac i ćerka bili po nacionalnosti? Možda tvoji Šopi? Možda oni pravi Bolgari? Ili ipak nekako samo Srbi?

Odgovor: Ovo poslednje, Srbi, iz porodice Nemanjića. Onogursko klana Dulo tu nema.
@хан Ацо @Boris T

 

[Casual Observer]

Poseban narod, asimilovan i od strane Srba i od strane Bugara.

Ja sam sopska snajka

Kada je nastao i gde se pominje taj narod kad je već uspeo i da se asimiluje u Srbe i Bugare? Do kraja XIV veka i pada pod Osmanlije nema nikakvih razlika u jeziku u odnosu na Srbiju Nemanjića - Na primer, ono što Bugari nisu uništili i odneli) iz Manastira Svetog Jovana Krstitelja (Poganovski) ne pokazuje nikakve razlike u redakciji (srpskoslovenska) u odnosu na npr Žiču. Ktitori manastira su bili Konstantin Dragaš (Dejanović) i njegova kći Jelena, a rođeni sestrić cara Stefana Dušana Konstantin je bio Srbin i srpski velikaš a ne Šop. Poslednji feudalni gospodar tog kraja Nikola Skobaljić je isto bio Srbin, nije bio Šop.

Razlike u gramatici su nastale asimilacijom Vlaha, a ne neke slovenske etničke grupe kao što su Šopi - dijalekti se doduše graniče ali su šopski nešto istočnije. Što se tiče naglaska u pitanju je stari štokavski, a padeža ima pet, uz tri različita padežna oblika - standardni srpski ima sedam padeža i četiri distinktna padežna oblika, vokativ je u Vukovom jeziku striktno jednak nominativu iako se naveliko koristi oblik sa nastavkom na ‘o’.


Падежни систем је аналитички - у синтетичком облику постоји номинатив, акузатив и вокатив, где је акузатив, уз предлог, преузео улогу коју у стандардном језику има већина других падежа (дош’л са снају - дошао са снахом, разговара од дете - разговара о детету).

Преглед падежа по изворима [1] из 1903. године:

1. падеж. - У 1. падежу стоји предмет: Ја говорим. - Ти писуеш (пишеш). - Он спие (спава). - Ми појемо (певамо). - Ви обедуете.

2. падеж. - 2. падежом казује се присвајање и припадање:

Ова је кућа на мојега брата. Ја стадо куде (код) врата, а искочи на нашег Петра мајка. (у неким крајевима - нашему Петру мајка) Од овуја девојку брат и од њојног оца сестра одоше на жетву. (у неким крајевима - Ове девојке брат и њојном оцу сестра отоше на жетву.)

Дај на то дете леба да не плаче.

3. падеж. - 3. падеж иде са свим предлозима: У наше село има свакави луђи, с'с неки живујем, с'с неки с'м у омражу. - Куд мојега брата у бачу (башту) славуји појев (славуји певају). - Јутредан (сутрадан) дојде Милева у нашу кућу а по њума (за њом) идеше њојна ћерка.

4. падеж. - У 4. падежу стоји предмет: Куј си нема оно што му треба, мора да си набави.

5. падеж. - 5. падеж се користи за дозивање! - Мој девере, грано од босиљак! - Мој синко! - Мајке моја!

 

[Casual Observer]

Autohton slovenski narod koji je razdeljen izmedju Bugara i Srba.

U kom smislu autohton? Ne pominju se uoošte pre pojave folklorista u XIX veku, a i tada se nazv sreće samo u okolini Sofije i ka zapadu, tj tako je relativno mala grupa ljudi nazivala same sebe: širenje i rastezanje pojma je posledica teritorijalnih ambicija Bugarske i Srbije na krajeve u preko puta granice: prosto se proglasi tranzicioni dijalekt suprotne strane za svoj.

 

[Sensei]

U kom smislu autohton? Ne pominju se uoošte pre pojave folklorista u XIX veku, a i tada se nazv sreće samo u okolini Sofije i ka zapadu, tj tako je relativno mala grupa ljudi nazivala same sebe: širenje i rastezanje pojma je posledica teritorijalnih ambicija Bugarske i Srbije na krajeve u preko puta granice: prosto se proglasi tranzicioni dijalekt suprotne strane za svoj.

Taj narod se nije pomerao vekovima, a možda i melenijumima. Da li su se oduvek zvali Šopi, to ne znamo. Kao što ne znamo zasigurno od kada su Srbi počeli da se zovu Srbi?

 

[комшија]

У емисији посвећеној Љуби Бугарину и његовој емисији Југославија Инфо, Игор Милосављевић чита оригинални текст писма које су Шопи својевремено послали краљу Милану Обреновићу, а у којему себе децидирано називају Старо Србијанцима; од 10:22 у видеу:

 

[Gledston]

У емисији посвећеној Љуби Бугарину и његовој емисији Југославија Инфо, Игор Милосављевић чита оригинални текст писма које су Шопи својевремено послали краљу Милану Обреновићу, а у којему себе децидирано називају Старо Србијанцима; од 10:22 у видеу:

То је лепо, али звучи као да дотична наводна писма постоје само у дотичној књизи Гопчевића, зар не?

 

[Nenad1331]

То је лепо, али звучи као да дотична наводна писма постоје само у дотичној књизи Гопчевића, зар не?

Radi se o pismima koje je iz Trna poslala srpska vojno-okupaciona uprava i prisilno skupila potpise. Ona zaista postoje ali nisu verodostojna. Polovina opštine Trn je 1919. pripojeno Srbiji ali se oni ni nakon 100 godina ne izjašnjavaju kao Srbi.

 

[Старо Браничево]

Radi se o pismima koje je iz Trna poslala srpska vojno-okupaciona uprava i prisilno skupila potpise. Ona zaista postoje ali nisu verodostojna. Polovina opštine Trn je 1919. pripojeno Srbiji ali se oni ni nakon 100 godina ne izjašnjavaju kao Srbi.

Кога је то српска војска окупирала у Трну и чију је територију заузела?

 

[Gledston]

Radi se o pismima koje je iz Trna poslala srpska vojno-okupaciona uprava i prisilno skupila potpise. Ona zaista postoje ali nisu verodostojna. Polovina opštine Trn je 1919. pripojeno Srbiji ali se oni ni nakon 100 godina ne izjašnjavaju kao Srbi.

Да, овај метод изненадних апела кроз анонимна писма и слично је изгледа био општеприсутан у јагми за Балканом у 19. веку. Зачуђујуће да се историчари и данас позивају на њих као на некакве "крунске доказе".

 

[Casual Observer]

Taj narod se nije pomerao vekovima, a možda i melenijumima. Da li su se oduvek zvali Šopi, to ne znamo. Kao što ne znamo zasigurno od kada su Srbi počeli da se zovu Srbi?

Naziv Šopi je u Srbiji egzonim - tako sami sebe nazivaju jedino Bugari iz okoline Sofije, dolazi najverovatnije od reči soha. Naziv Srbi je došao iz postojbine Slovena, slovenskog je porekla i u vezi je sa ukrajinskom rečju priserbiti - pridružiti, počeli smo kao plemenski savez.

Bugarskih tragova u jugoistočnoj Srbiji nema uopšte, ali zato je tragova srpske srednjovekovne države koliko hoćeš: nikakvog naroda tu osim Srba nije bilo, a naziv Šop su pokušali da nametnu Bugari iz velikodržavnih ambicija, kao što im je već uspelo da bugarizuju govornike štokavskog, pa sad u bugarskom postoji i dijalekt koji ima fonetske osobine zapadnojužnoslovenskih jezika (Dimitrovgrad i Trn u Bugarskoj), i koji sve statističke metode za klasifikaciji smeštaju u kategoriju za sebe unutar bugarskog govornog područja: nasuprot tome, govoril ljudi koji sami sebe nazivaju Šopi (takvih u Srbiji nema osim grupa Bugara koji sami sebe rako zovu) se statistički grupišu jedni sa drugima i spadaju u zapadnobugarsku grupu dijalekata.

Proglašavanje Srba za Šope originalno potiče od bugarskih egzarhističkih aspiracija ka jugoistočnoj Srbiji (sa Kosovom) pa je posle zdravo za gotovo prihvaćen i od Cvijića: narod Šopa nije nikad postojao, razlike u jeziku su nastale daleko posle doseljavanja na Balkan, stupanjem štokavaca (Srba) u balkanski jezićki savez: u Rumuniji ima i govora Krašovana, koji ne nastao od kajkavskog a ne štokavskog, i taj govor isto pokazuje redukciju padeža.

Kad vidiš naziv “Šop” za nekog u Srbiji treba se setiti Bugarske egzarhije, Prvog svetskog rata, Protogerova i masakriranja Srba koji ne žele da postanu Bugari i izjave bugarskog šefa vlade iz tog perioda Radoslavova: da “u Srbiji više neće biti Srba”. Srbi su ubijani baš zato što nisu bugarski Śopi. Usvajanje naziva “Šop” od ponekog Srbina iz jugoistočne Srbije je samo izraz otpora prema tretmanu kome su ponekad veoma siromašni Srbi odatle izloženi od svojih nešto bogatijih sunarodnika, npr onih iz Beograda.

 

[Casual Observer]

У емисији посвећеној Љуби Бугарину и његовој емисији Југославија Инфо, Игор Милосављевић чита оригинални текст писма које су Шопи својевремено послали краљу Милану Обреновићу, а у којему себе децидирано називају Старо Србијанцима; од 10:22 у видеу:

Na koju tačno grupu misliš? Jezik se malo previše ozbiljno razlikuje čim se ode istočno od Trna u Bugarskoj. To što ima dva slovenska jezika u dodiru i ona u balkanskom jezičkom savezu ne znači mnogo: fonetika i leksika (čak i ona najosnovnija) pokazuju jasnu konvergenciju dve originalno različite grupe dijalekata.

 

[Casual Observer]

Radi se o pismima koje je iz Trna poslala srpska vojno-okupaciona uprava i prisilno skupila potpise. Ona zaista postoje ali nisu verodostojna. Polovina opštine Trn je 1919. pripojeno Srbiji ali se oni ni nakon 100 godina ne izjašnjavaju kao Srbi.

Da li znaš da je statističkim metodama u fonetici bugarskog jezika ustanovljeno da bugarski tranzicioni dijalekt - baš onaj koji se govori u Trnu unutar bugarskog čini dijalekatski grupu sam za sebe? Zato što je u pitanju štokavski koji je ubrojan u bugarske govore. Zato su Bugari tako zaljubljeni u lako promenjivu morfologiju a oko fonetike izmišljaju nemoguća objašnjenja kao što je “promena izgovora pod uticajem srpske države u Srednjem veku”: da je to uopšte moguće u Makedoniji bi se sada govorio srpski i to onaj Vukov, istočnohercegovački.

Jezik Krašovana u Rumuniji je nastao od kajkavskog a ne od štokavskog i opet ima reducirane padeže, Balkanski jezički savez ne pokriva samo Bugare

 

[Nenad1331]

Да, овај метод изненадних апела кроз анонимна писма и слично је изгледа био општеприсутан у јагми за Балканом у 19. веку. Зачуђујуће да се историчари и данас позивају на њих као на некакве "крунске доказе".

Ma ozbiljni istoričari se i ne bave time, a ta je tema maltene zabranjena u srpskoj istoriji jer nacionalni identiteti još nisu bili iskristalizovani do kraja 19. veka pa nije baš zgodno pisati o tome kako se nametao srpski nacionalni identitet drugim narodima. Čak i na temu srpske okupacije Vardarske Makedonije 1912-41 postoji svega 1 (jedan) naučni rad na Filozofskom u Beogradu.

 

[Nenad1331]

Кога је то српска војска окупирала у Трну и чију је територију заузела?

Ako je okupirala Trn onda logično Trnčane ili kako se već zovu stanovnici tog grada. A u formalno-pravnom smislu je Srbija držala pod okupacijom međunarodno priznatu teritoriju autonomne Kneževine Bugarske do leta 1879. Povukla se odatle tek na pretnju Rusije da će vojno da interveniše protiv Srbije.

 

[Casual Observer]

Да, овај метод изненадних апела кроз анонимна писма и слично је изгледа био општеприсутан у јагми за Балканом у 19. веку. Зачуђујуће да се историчари и данас позивају на њих као на некакве "крунске доказе".

A koji je tvoj osmanlijski, pardon neootomanski metod? Da Srbi ne smeju da postoje?

 

[Casual Observer]

Ma ozbiljni istoričari se i ne bave time, a ta je tema maltene zabranjena u srpskoj istoriji jer nacionalni identiteti još nisu bili iskristalizovani do kraja 19. veka pa nije baš zgodno pisati o tome kako se nametao srpski nacionalni identitet drugim narodima. Čak i na temu srpske okupacije Vardarske Makedonije 1912-41 postoji svega 1 (jedan) naučni rad na Filozofskom u Beogradu.

Nacionalni identitet u tom delu Srbije je bio jako dobro poznat: srpski, to što se dotično stanje nije sviđalo/ne sviđa Bugarima je druga stvar.

 

[Casual Observer]

Ako je okupirala Trn onda logično Trnčane ili kako se već zovu stanovnici tog grada. A u formalno-pravnom smislu je Srbija držala pod okupacijom međunarodno priznatu teritoriju autonomne Kneževine Bugarske do leta 1879. Povukla se odatle tek na pretnju Rusije da će vojno da interveniše protiv Srbije.

I Bugarska je par puta držala pod okupacijom delove Srbije.

 

[Casual Observer]

Ma ozbiljni istoričari se i ne bave time, a ta je tema maltene zabranjena u srpskoj istoriji jer nacionalni identiteti još nisu bili iskristalizovani do kraja 19. veka pa nije baš zgodno pisati o tome kako se nametao srpski nacionalni identitet drugim narodima. Čak i na temu srpske okupacije Vardarske Makedonije 1912-41 postoji svega 1 (jedan) naučni rad na Filozofskom u Beogradu.

Posebno je nametnut govornicima štokavskog govora koji je sad deo bugarskog, onima iz Dimitrovgrada i Bosilegrada, tako im je nametnut srpski nacionalni identitet da su i sada Bugari.

 

[Старо Браничево]

Ako je okupirala Trn onda logično Trnčane ili kako se već zovu stanovnici tog grada. A u formalno-pravnom smislu je Srbija držala pod okupacijom međunarodno priznatu teritoriju autonomne Kneževine Bugarske do leta 1879. Povukla se odatle tek na pretnju Rusije da će vojno da interveniše protiv Srbije.

Пошто је претходно Русија приморала Србију да уђе у рат са Турском. Да Србија није ушла у рат и то неспремна, Руси би се заглавили код Плевне и ни макац. Србија није никог окупирала, српска војска је у тим крајевима дочекана са одушевљењем, а што се тиче Трна, он је испрва требао да припадне Србији, али су се Руси на Берлинском конгресу у задњи час предомислили. Нису Руси само нас истерали из тих крајева, већ и са Косова. Не мислиш ли ваљда да смо и Косово окупирали?

 

[Nenad1331]

Пошто је претходно Русија приморала Србију да уђе у рат са Турском. Да Србија није ушла у рат и то неспремна, Руси би се заглавили код Плевне и ни макац.

Ne smišljaj alternativne teorije. Doprinos Srbije u tom ratu je bio minoran. Srbija je iskoristila rusko napredovanje da bi zauzela teritorije inače ne bi mogla da se makne od granice. Rusija je prethodno i spasila Srbiju da je Turci ne okupiraju ponovo nakon bitke na Đunisu.

Србија није никог окупирала, српска војска је у тим крајевима дочекана са одушевљењем, а што се тиче Трна, он је испрва требао да припадне Србији, али су се Руси на Берлинском конгресу у задњи час предомислили. Нису Руси само нас истерали из тих крајева, већ и са Косова. Не мислиш ли ваљда да смо и Косово окупирали?

Na osnovu čega treba Trn da pripadne Srbiji kad nema srpsko stanovništvo? Srbija je na berlinskom kongresu dobila Pirot i Vranje u kojima Srbi takođe nisu bili većina. Pre tog rata se Srbija nadala da dobije samo Niš, a na kraju je završila do Kumanova. Zar je to loš dobitak, pa joj sad i Trn fali?

 

[Старо Браничево]

Ne smišljaj alternativne teorije. Doprinos Srbije u tom ratu je bio minoran. Srbija je iskoristila rusko napredovanje da bi zauzela teritorije inače ne bi mogla da se makne od granice. Rusija je prethodno i spasila Srbiju da je Turci ne okupiraju ponovo nakon bitke na Đunisu.

Na osnovu čega treba Trn da pripadne Srbiji kad nema srpsko stanovništvo? Srbija je na berlinskom kongresu dobila Pirot i Vranje u kojima Srbi takođe nisu bili većina. Pre tog rata se Srbija nadala da dobije samo Niš, a na kraju je završila do Kumanova. Zar je to loš dobitak, pa joj sad i Trn fali?

Алтернативне теорије су твоје. Испрва је Трн требало да припадне Србији, а Ихтиман Кнежевини Бугарској. Међутим, Турци су се жестоко побунили и нису хтели да уступе Ихтиман, те су се изборили да Ихтиман остане у саставу Источне Румелије. Зато Русија у задњем тренутку тражи компензацију за Бугарску, тако што ће јој Трн бити додељен. Тако су Срби истерани из Трна. Дај ми литературу да и ја научим ту твоју алтернативну историју. У Трну је била радила српска школа који је “окупатор” успоставио већ давне 1867. године.

 

[Старо Браничево]

Ne smišljaj alternativne teorije. Doprinos Srbije u tom ratu je bio minoran. Srbija je iskoristila rusko napredovanje da bi zauzela teritorije inače ne bi mogla da se makne od granice. Rusija je prethodno i spasila Srbiju da je Turci ne okupiraju ponovo nakon bitke na Đunisu.

Na osnovu čega treba Trn da pripadne Srbiji kad nema srpsko stanovništvo? Srbija je na berlinskom kongresu dobila Pirot i Vranje u kojima Srbi takođe nisu bili većina. Pre tog rata se Srbija nadala da dobije samo Niš, a na kraju je završila do Kumanova. Zar je to loš dobitak, pa joj sad i Trn fali?

Тролино неука, Руси су тражили од Србије и краља Милана да уђу у рат, да би спречили Турску да довуче појачање са југа из правца Албаније и Македоније. Српска војска је практично пресекла везе Турцима напредовањем на истоку и југу. Теби је миноран допринос ослобођење све до Сливнице, где се на пола пута српска војска састала са руском испред Софије. Споразумом о демаркационој линији Турци су српској војсци уступили Ћустендил, а са друге стране ослобођено је цело Косово до Приштине и Грачанице и Косовско поморавље. Овим су Турци малтене одсечени од територија садашње Бугарске и нису могли да довуку појачање. И ово је теби минорно?

 

[Старо Браничево]

Ne smišljaj alternativne teorije. Doprinos Srbije u tom ratu je bio minoran. Srbija je iskoristila rusko napredovanje da bi zauzela teritorije inače ne bi mogla da se makne od granice. Rusija je prethodno i spasila Srbiju da je Turci ne okupiraju ponovo nakon bitke na Đunisu.

Na osnovu čega treba Trn da pripadne Srbiji kad nema srpsko stanovništvo? Srbija je na berlinskom kongresu dobila Pirot i Vranje u kojima Srbi takođe nisu bili većina. Pre tog rata se Srbija nadala da dobije samo Niš, a na kraju je završila do Kumanova. Zar je to loš dobitak, pa joj sad i Trn fali?

 

[Nenad1331]

Алтернативне теорије су твоје. Испрва је Трн требало да припадне Србији, а Ихтиман Кнежевини Бугарској. Међутим, Турци су се жестоко побунили и нису хтели да уступе Ихтиман, те су се изборили да Ихтиман остане у саставу Источне Румелије. Зато Русија у задњем тренутку тражи компензацију за Бугарску, тако што ће јој Трн бити додељен. Тако су Срби истерани из Трна. Дај ми литературу да и ја научим ту твоју алтернативну историју. У Трну је била радила српска школа који је “окупатор” успоставио већ давне 1867. године.

Ti bre i ne znaš gde je Ihtiman. To je planina legendo
Pokaži gde je to Trn trebalo da pripadne Srbiji. Srbija je pre rata očekivala samo Niš do Bele Palanke da dobije. I kakva vajda od Trna kad je i u Pirotu sve do 1885. bilo onih koji su pucali srpskim vojnicima u leđa?