Šopi

[Nenad1331]

Pogrešna tema kolega.

 

[Casual Observer]

sta je srednjovekovni srpski jezik?

Primer:

Stari oblik množine od “krave” i “volovi” ‘krav’ i ‘volov’ se još uvek zadržao po negde u Zaplanju kod Niša.

 

[Boris T]

Тролино неука, Руси су тражили од Србије и краља Милана да уђу у рат, да би спречили Турску да довуче појачање са југа из правца Албаније и Македоније. Српска војска је практично пресекла везе Турцима напредовањем на истоку и југу. Теби је миноран допринос ослобођење све до Сливнице, где се на пола пута српска војска састала са руском испред Софије. Споразумом о демаркационој линији Турци су српској војсци уступили Ћустендил, а са друге стране ослобођено је цело Косово до Приштине и Грачанице и Косовско поморавље. Овим су Турци малтене одсечени од територија садашње Бугарске и нису могли да довуку појачање. И ово је теби минорно?

Не треба романтизирати догађаје – јесте, Србија је имала прилог 1877. године, али је дошао веома касно и није био пресудан, пошто је 1. децембра пао Плевен, а тиме је почео и руски продир ка Једрену и Софији.
Постоје аутентични руски извори о рату, а посебно мемoара руског генерала и војног историчара П. Гејсмана, који је учествовао у оба рата (Славяно-турецкая_борьба_1876-77-78_гг._и_ее_значение_в_истории_развития_восточного_вопроса_Часть_1_Сербско-турецкая_война_1876). На страни 146 налази се опис битке на Ђунису. Свако ко жели може пронаћи книгу на руској википедији. Рећи ћу само да је српску војску у бици на Морави предводио руски генерал Черњајев, а по његовим речима то је била војска која није била обучена за војна дејства против регуларних армијских снага. То се видело у самовољном повлачењу српских трупа са положаја, што је довело до опште панике међу војском, коју ни командант није могао да спречи. Део руских добровољачких јединица остао је на положајима да покрива повлачење ка Ражањ и сви су погинули. Мада се у југословенској историографији (Скоко!) тврди да је реч о лажној информацији – није било добровољног напуштања положаја од стране српске војске, а овај „лажни“ извештај је касније после битке исправљен. Али ову југословенску тврдњу побијају мемoари Гејсмана, који су изашли 1887. - 11 година након рата. Поред тога, Гејсман је био непосредни учесник тимочко-моравских борби као командант српског батаљона. Након неуспеха код Ђунису, гроф Игњатијев је 31. октобра званично упозорио турске власти у Цариграду да ће, уколико Турци не прекину војне операције, цео руски конзулат напустити Цариград. Ефекат ове дипломатске ноте је брз и јасан: Турска прекида непријатељства већ следећег дана.
Толико о том јунаштву. Сада долазимо до рата 1877/78.

Руска академија наука објавила је 2006. године јубиларни зборник чланака поводом 125. годишњице руско-турског рата. У њу су врло јасно наведени сви догађаји забележени у дипломатским препискима, руским и српским архивима. Србија је не само каснила са уласком у рат, већ је игнорисала неколико апела самог цара Александрa II и врховног команданта кнеза Николаја Николајевича. Главни противник овог рата је Јован Ристић, који је 5 месеци упорно одлагао улазак у рат, чак и после милион рубаља које је Србија добила за припрему. У одговору на честитке кнеза Милана поводом заузимања Плевена, Александар II је написао да не може да сакрије велико жаљење што српска војска није следила пример Румуна и није помогла у борби за Плевен. Ова изјава несумњиво много говори.
Плевен је био један од одлучујућих тренутака у рату. Ту је страдало више од 20 хиљада румунских и руских војника.

Највећи споменик, не само у Бугарској, већ и било где, у знак сећања на подвиг у руско-турском рату 1877-78 и самог Александра II данас се очекивано налази у центру Софије. Ово је оличење десетина хиљада знаних и незнаних војника палих у борби против Турака. На споменику цару Освободителу, на његовој предњој (северној) страни, налази се бронзани венац у знак захвалности румунским војницима палим у биткама код Плевена.
Поставља се онда питање, a где је венац за српску војску?

 

[Старо Браничево]

Не треба романтизирати догађаје – јесте, Србија је имала прилог 1877. године, али је дошао веома касно и није био пресудан, пошто је 1. децембра пао Плевен, а тиме је почео и руски продир ка Једрену и Софији.
Постоје аутентични руски извори о рату, а посебно мемoара руског генерала и војног историчара П. Гејсмана, који је учествовао у оба рата (Славяно-турецкая_борьба_1876-77-78_гг._и_ее_значение_в_истории_развития_восточного_вопроса_Часть_1_Сербско-турецкая_война_1876). На страни 146 налази се опис битке на Ђунису. Свако ко жели може пронаћи книгу на руској википедији. Рећи ћу само да је српску војску у бици на Морави предводио руски генерал Черњајев, а по његовим речима то је била војска која није била обучена за војна дејства против регуларних армијских снага. То се видело у самовољном повлачењу српских трупа са положаја, што је довело до опште панике међу војском, коју ни командант није могао да спречи. Део руских добровољачких јединица остао је на положајима да покрива повлачење ка Ражањ и сви су погинули. Мада се у југословенској историографији (Скоко!) тврди да је реч о лажној информацији – није било добровољног напуштања положаја од стране српске војске, а овај „лажни“ извештај је касније после битке исправљен. Али ову југословенску тврдњу побијају мемoари Гејсмана, који су изашли 1887. - 11 година након рата. Поред тога, Гејсман је био непосредни учесник тимочко-моравских борби као командант српског батаљона. Након неуспеха код Ђунису, гроф Игњатијев је 31. октобра званично упозорио турске власти у Цариграду да ће, уколико Турци не прекину војне операције, цео руски конзулат напустити Цариград. Ефекат ове дипломатске ноте је брз и јасан: Турска прекида непријатељства већ следећег дана.
Толико о том јунаштву. Сада долазимо до рата 1877/78.

Руска академија наука објавила је 2006. године јубиларни зборник чланака поводом 125. годишњице руско-турског рата. У њу су врло јасно наведени сви догађаји забележени у дипломатским препискима, руским и српским архивима. Србија је не само каснила са уласком у рат, већ је игнорисала неколико апела самог цара Александрa II и врховног команданта кнеза Николаја Николајевича. Главни противник овог рата је Јован Ристић, који је 5 месеци упорно одлагао улазак у рат, чак и после милион рубаља које је Србија добила за припрему. У одговору на честитке кнеза Милана поводом заузимања Плевена, Александар II је написао да не може да сакрије велико жаљење што српска војска није следила пример Румуна и није помогла у борби за Плевен. Ова изјава несумњиво много говори.
Плевен је био један од одлучујућих тренутака у рату. Ту је страдало више од 20 хиљада румунских и руских војника.

Највећи споменик, не само у Бугарској, већ и било где, у знак сећања на подвиг у руско-турском рату 1877-78 и самог Александра II данас се очекивано налази у центру Софије. Ово је оличење десетина хиљада знаних и незнаних војника палих у борби против Турака. На споменику цару Освободителу, на његовој предњој (северној) страни, налази се бронзани венац у знак захвалности румунским војницима палим у биткама код Плевена.
Поставља се онда питање, a где је венац за српску војску?

Pogledajte prilog 1473502Pogledajte prilog 1473504

Pogledajte prilog 1473505

Pogledajte prilog 1473507

Венац за српску војску нећеш дочекати у Бугарској!

 

[Boris T]

Венац за српску војску нећеш дочекати у Бугарској!

Вероватно си све промашио – питање је било потпуно реторичко.

 

[Casual Observer]

@Boris T @Nenad1331 @Manga Hilux @Emilia Marty @mijak @Brđanin
Još jedan ekser u ionako propisno zakovani kovčeg kovčeg velikobugarskih lingvističkih teorija o gramatičkom članu kao o “markeru bugarskog jezika”: neki ruski dijalekti još uvek koriste član, i to varijantu trojnog, doduše bitno je prostiji nego oni silni postpozitivni članovi-pokazne zamenice u Timočko-lužničkom (15-18 ukupno) ali definitovno sličan mijačkom. Zapaziti da se i taj ruski dijalekatski član menja po padežima, ekvivalentno glavnoj gramatičkoj komplikaciji (posle ostataka dvojine i starih oblika plurala) Timočko-lužničkih govora - u nominativu člana/morfeme uopšte nema, npr kaže se mačor, ali na primer: “da dadeš nešto na mačoravoga da pojede, mlogo mauče”, i “dade li ‘ranu na mačoranoga?”

Zamislite molim vas, onaj trojni član se po negde čuje i u ruskom, i to čak i u severnoruskim dijalektima! Garant i Rusi govore bugarskim jezikom, ili je i ruski “nastao iz bugarskog”.
@хан Ацо?

1. Наличие согласуемых постпозитивных частиц -от, -та, -ту, -те или -от, -та, -ту, -ты, -ти: дом-от, жена́-та, жену́-ту, дома́-те и т. п.[87] Употребление согласуемых постпозитивных частиц также входит в характеристику говоров Владимирско-Поволжской группы

https://ru.wikipedia.org/wiki/Северное_наречие_русского_языка

@Nenad1331 Evo onih postpozitivnih pokaznih zamenica: nastaju u dodiru dva jezika sa padežnim sistemima kod kojih nema ekvivalencije 1 na 1, tj kada govornici jezika koji sam ima padeže (u severnoj Rusiji finski ili vulgarni latinski (Balkan) nauče jezik sa drugačijim padežima nego u maternjem kao odrasli - ima se osećaj da treba da se menja po padežima i u naučenom jeziku, ali pošto se uči “po sluhu” nema se osećaj. Mehanizam je isti, a toga ima i u istočnoslovenskim i susednim ugrofinskim govorima.!

Given that postposed demonstratives are not a feature common to all East Slavic languages, several studies propose that this characteristic feature of North Russian could have resulted from language contact with the Uralic-speaking population who adopted Russian as their second language, particularly Finnic speakers.

https://helda.helsinki.fi/items/cb833d7c-dc17-4f4e-82bb-14bc41179621

https://helda.helsinki.fi/server/api/core/bitstreams/74a3d35c-6ceb-4b93-9baa-3cec643b4d3d/content

Uporediti sa:

 

[Casual Observer]

Osobine srpskog jezika:

 

[Casual Observer]

Довољно је само погледати призренско-тимочке списе из 19.вијека. Огромна поклапање са шопским.
Такође, источни-бугарски се много разликују од западно-бугарских ( очито је зашто ). Тако да неки Шоп боље разумије Србина из Далмације него Бугарина из Источне Бугарске.

Kad smo već kod jezika, najarhaičniji Prizrensko-timočki govori su poslednji ostaci ostataka jezika srednjovekovne Srbije - Moravske Srbije i Despotovine. U pitanju je jedan od prva dva srpska dijalekta čiji se tragovi nalaze (još) u Miroslavljevom jevanđelju.

 

[Casual Observer]

Osobine jezika koji može da se čuje u Zoni Zamfirovoj (slogotvorno l, grupa lu) su se razvile u Metohiji, u okolini Prizrena i prisutne su još od vremena Stevana Nemanje i Svetog Save: sačuvani su u Miroslavljevom jevanđelju.

Zanimljivo da krajnja rubna tranziciona zona sa bugarskim i makedonskim govorima (u opštini Bosilegrad ima staroštokavskih i šopskih oblika (šopski nije štokavski, ima različite refleksi jerova, uočljivo u rečima kao ‘prozorec’ - u srpskom je jer (na mestu drugog e) nestalo pa je ostalo samo prozor) pored drugih) još uvek mestimično u nekim pozicijama čuva i glas suprotan vokalnom l, tj ł (tvrdo l, glas između l i w), koji je iz praktično svih drugih južnoslovenskih govora (glavnih dijalekata) potpuno iščezao još u XI-XIII veku.

U kraju sada naseljenom Bugarima postoji i mesto Božica, toponim koji čuva stari zapadnojuźnoslovenski oblik reči boginja (sadašnji oblik u srpskom je slovenizam/rusizam) božica, nazvana po nekadašnjoj crkve Presvete Bogorodice, u narodu shvaćene kao ženskog božanstva.

 

[Casual Observer]

Не треба романтизирати догађаје – јесте, Србија је имала прилог 1877. године, али је дошао веома касно и није био пресудан, пошто је 1. децембра пао Плевен, а тиме је почео и руски продир ка Једрену и Софији.
Постоје аутентични руски извори о рату, а посебно мемoара руског генерала и војног историчара П. Гејсмана, који је учествовао у оба рата (Славяно-турецкая_борьба_1876-77-78_гг._и_ее_значение_в_истории_развития_восточного_вопроса_Часть_1_Сербско-турецкая_война_1876). На страни 146 налази се опис битке на Ђунису. Свако ко жели може пронаћи книгу на руској википедији. Рећи ћу само да је српску војску у бици на Морави предводио руски генерал Черњајев, а по његовим речима то је била војска која није била обучена за војна дејства против регуларних армијских снага. То се видело у самовољном повлачењу српских трупа са положаја, што је довело до опште панике међу војском, коју ни командант није могао да спречи. Део руских добровољачких јединица остао је на положајима да покрива повлачење ка Ражањ и сви су погинули. Мада се у југословенској историографији (Скоко!) тврди да је реч о лажној информацији – није било добровољног напуштања положаја од стране српске војске, а овај „лажни“ извештај је касније после битке исправљен. Али ову југословенску тврдњу побијају мемoари Гејсмана, који су изашли 1887. - 11 година након рата. Поред тога, Гејсман је био непосредни учесник тимочко-моравских борби као командант српског батаљона. Након неуспеха код Ђунису, гроф Игњатијев је 31. октобра званично упозорио турске власти у Цариграду да ће, уколико Турци не прекину војне операције, цео руски конзулат напустити Цариград. Ефекат ове дипломатске ноте је брз и јасан: Турска прекида непријатељства већ следећег дана.
Толико о том јунаштву. Сада долазимо до рата 1877/78.

Руска академија наука објавила је 2006. године јубиларни зборник чланака поводом 125. годишњице руско-турског рата. У њу су врло јасно наведени сви догађаји забележени у дипломатским препискима, руским и српским архивима. Србија је не само каснила са уласком у рат, већ је игнорисала неколико апела самог цара Александрa II и врховног команданта кнеза Николаја Николајевича. Главни противник овог рата је Јован Ристић, који је 5 месеци упорно одлагао улазак у рат, чак и после милион рубаља које је Србија добила за припрему. У одговору на честитке кнеза Милана поводом заузимања Плевена, Александар II је написао да не може да сакрије велико жаљење што српска војска није следила пример Румуна и није помогла у борби за Плевен. Ова изјава несумњиво много говори.
Плевен је био један од одлучујућих тренутака у рату. Ту је страдало више од 20 хиљада румунских и руских војника.

Највећи споменик, не само у Бугарској, већ и било где, у знак сећања на подвиг у руско-турском рату 1877-78 и самог Александра II данас се очекивано налази у центру Софије. Ово је оличење десетина хиљада знаних и незнаних војника палих у борби против Турака. На споменику цару Освободителу, на његовој предњој (северној) страни, налази се бронзани венац у знак захвалности румунским војницима палим у биткама код Плевена.
Поставља се онда питање, a где је венац за српску војску?

Pogledajte prilog 1473502Pogledajte prilog 1473504

Pogledajte prilog 1473505

Pogledajte prilog 1473507

Inače su Aleksandar II i slavjanofili jako brinuli oko Srba, i stvarno neočekivano nema venca za srpsku vojsku u Sofiji.

 

[Casual Observer]

Balkanizmi (redukcija padeža, članske morfeme i veoma retko pravi član) su u srpski jezi ušli usled dodira srpskih govora sa vulgarnim latinskim, tj dodira Srba i Vlaha. Zapazimo vlaški klin između Srba i Bugara.

 

[guslar1389]

Autohton slovenski narod koji je razdeljen izmedju Bugara i Srba.

Vise su Bugari no Srbi, ali danas dosta zive u Srbiju.

 

[Sensei]

Vise su Bugari no Srbi, ali danas dosta zive u Srbiju.

Ne, nisu oni ni Srbi ni Bugari već su ih jedni ili drugi prisvojili.

 

[guslar1389]

Balkanizmi (redukcija padeža, članske morfeme i veoma retko pravi član) su u srpski jezi ušli usled dodira srpskih govora sa vulgarnim latinskim, tj dodira Srba i Vlaha. Zapazimo vlaški klin između Srba i Bugara.

Pogledajte prilog 1483136Pogledajte prilog 1483137
Pogledajte prilog 1483138

Dobra mapa odje se tacno vidi crnogorski prostor vlaho-arbanaski @Krishna

 

[guslar1389]

Ne, nisu oni ni Srbi ni Bugari već su ih jedni ili drugi prisvojili.

Jes i to sto velis, Sopi imaju bogatu kulturu i istoriju, obozavam sopsku salatu

 

[Sensei]

ja volim i šopski folklor iako sam roker u duši

 

[guslar1389]

ja volim i šopski folklor iako sam roker u duši

Roker sa Moravu

 

[Sensei]

Roker sa Moravu

Sa Dunav i Savu, a može i Nišavu

 

[guslar1389]

Sa Dunav i Savu, a može i Nišavu

 

[Sensei]

.

ovo je bolja

 

[guslar1389]

Ovo je dobro...bas autentican zvuk Sopa....jedva ista razumijem

 

[Sensei]

Ovo je dobro...bas autentican zvuk Sopa....jedva ista razumijem

treba da naučiš jedno 30-50 reči i sve ćeš da razumeš. A i te nove reči ćeš da zapamtiš vrlo brzo

 

[guslar1389]

treba da naučiš jedno 30-50 reči i sve ćeš da razumeš. A i te nove reči ćeš da zapamtiš vrlo brzo

Znam da kazu za udariti "tepati"

 

[Sensei]

kad sam ranije išao na tu stranu, prvih par dana se iskidam od smeha jer zvuči ko da se konstantno zaebavaju. A inače i jesu zaebanti.

 

[хан Ацо]

Ovo je dobro...bas autentican zvuk Sopa....jedva ista razumijem

Treba da naucis bugarski,pa ces sve razumeti.