Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola BITI

  • bi

  • budem

  • bih

  • bejah

  • bicu

  • jesam

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Aleksej_BASO:
@oath

Sta ima veze?

Ako te interesuje da malo unapredis komunikaciju na srpskom bacis pogled na neke tipicne greske, tako sam zamislio temu...

Bez mnogo objasnjavanja nego ono sto ce da ostane u pamcenju.



Da, tacno!

Znaci

Jel te boli?
Boli me jer sam...
Kliknite za proširenje...



Je li te boli? Tj. Je l` te boli?
Ko ce da proseta glagol BITI po vremenima?


Jer / zato sto sam / sam onako usput....
Haj /de/ mo dalje.:)
 
Добио на mail. За то сам се ваљао 3 дана...

...а сећам се да смо пре пар година скинули неко слично обавештење преСедника из суседног улаза...фотокопирали и ширили. Е то је тек био show. Штета што сад немам то.

...али има тога још...:lol:
 
Aleksej_BASO:
Ja? Hmmm da...

A kada se pise sa jednacenjem a kada bez?

(ovo je neverovatno napisao sa, " jebnacenjem"... treba otvoriti novu temu sa omaskama...)
Kliknite za proširenje...

ODSTUPANJA OD JEDNACENJA SUGLASNIKA PO ZVUCNOSTI:

Primer: oDStupanje = znaci, D ispred S ne prelazi u T
Primer: poDSSisati = znaci, D ispred SS ne prelazi u T

Jednostvano, zapamtis ta dva primera i samo primenis princip analogije u ostalim recima sa istim suglasnickim grupama.
 
Evo jednog slučaja u kome sam (nadam se) prestao da grešim: nepravilno je reći spašavati, zato što sama reč spaš ne postoji, i ujedno nema nijednog pravila jezika koje bi u datom slučaju dovelo do prelaska S u Š.

Ljudi koriste oblik spašavati verovatno po analogiji sa nekim drugim rečima, poput pokušavati (od pokušati), rešavati (od rešiti) i sl., koje u korenu imaju Š.

Suprotno, iz reči spas slede: spasiti, spasavati i dr. Nema neke mudrosti...
 
zoranh:
Evo jednog slučaja u kome sam (nadam se) prestao da grešim: nepravilno je reći spašavati, zato što sama reč spaš ne postoji, i ujedno nema nijednog pravila jezika koje bi u datom slučaju dovelo do prelaska S u Š.

Ljudi koriste oblik spašavati verovatno po analogiji sa nekim drugim rečima, poput pokušavati (od pokušati), rešavati (od rešiti) i sl., koje u korenu imaju Š.

Suprotno, iz reči spas slede: spasiti, spasavati i dr. Nema neke mudrosti...
Kliknite za proširenje...

Sorry, Zoki, jeste tacan zakljucak, ali izvodjenje nije. Dakle, stvar je u sledecem: koren jeste SPAS. Kad mu se doda nastavak za izvodjenje prideva - EN, dobijamo SPASEN. Zasto ljudi grese? Zato sto u ijekavici nastavak nije - EN, vec -IJEN ili -JEN (posto su E, JE i IJE refleksi staroslovenskog glasa JOTA i onda zbog I tj J dolazi do jotovanja i nastaje Š. U ekavici ne dolazi do jotovanja, posto ne postoji to J iza S).

Jednostavna shema:
SPAS + EN = SPASEN
SPAS + JEN = SPAŠEN

Otud, donji primeri (pokusati, resiti) nisu analogni SPASENOM, tj. SPASAVANJU (prvo se u gramatici izvode pridevi, jer su oni "stariji" od glagolskih imenica: spsen je starije od spasavanje)

Izvini, nisam mogla da odolim, ipak sam ja jezicki "sladokusac".
 
Лилит:
Suprotno, iz reči spas slede: spasiti, spasavati i dr. Nema neke mudrosti...

Правилније је (по мени чак једино правилно) "спасти" него "спасити" (спасење, спасавати, спасен...)
Kliknite za proširenje...

Lilit, jeste pravilnije spasti, ali ST je u srpskom jeziku tzv. teska suglanicka grupa i zato se ona 'razbija' umetanjem samoglanike (ne radi to niko namerno i niko to ne propisuje, jezik je ziv i kreativan i sam se prilagodjava principima ekonomije i funkcionalnosti).
 
Мислим да свако треба да зна основна граматичка правила, падеже, правопис, али што волим ове дубље познаваоце...који праве науку од тога (тј ни из чега)...:roll:...па се као љуте кад неко каже Милицин. Него то се договорно усвојило као тако (а могло је и другачије)...па као имамо науку. :roll:

А овамо за механику, информатику, хемију...праве науке, конкретне ствари, нису чули.:roll:
 
Misha :.:
Nepismenost u Srba je 50% pa vi vidite posetite site www.srbovanje.com
Skoro sam bas polemisao sa mojim drugarom koji je i autor ovog site-a u vezi ovog velikog problema koji nas prati
Najveci problem je nepismenost polupismenih ili onih sto smatraju da su pismeni...
Kliknite za proširenje...
Jesi li primjetio da i autor ovog uvodnog teksta (sa linka Srbovanje.com) pravi greške i na jednom mjestu piše "sajt" a na drugom "sait"?
 
Ljuba82:
Мислим да свако треба да зна основна граматичка правила, падеже, правопис, али што волим ове дубље познаваоце...који праве науку од тога (тј ни из чега)...:roll:...па се као љуте кад неко каже Милицин. Него то се договорно усвојило као тако (а могло је и другачије)...па као имамо науку. :roll:

А овамо за механику, информатику, хемију...праве науке, конкретне ствари, нису чули.:roll:
Kliknite za proširenje...

Treba da pitas Savu Mrkalja i Vuka Karadzica sto su nas opteretili tolikom gramatickim pravilima. A ona su poprilicno 'naucna', ma sta ti mislio o tome.

Ne shvatam kakve veze ima sto neko nije cuo za mehaniku i njena pravila sa jezickim pravilima? Losa ti je analogija.

I niko se ne ljuti sto neko kaze Milicin. Ovde se okupilo nekoliko ljudi kojima je ocito stalo da govore i pisu sto pravilnije (ma kakva ta pravila bila), i otud zele da saznaju gde su u pravu, a gde u krivu. Niko ti ne brani da otvoris podtemu o mehanici ili fizici i da nas uputis u neke aksiome. Ne budi tako iskljuciv i "nadmen".
 
Кажеш...људи којима је стало да пишу правилније. Правилније по чему? Сутра ћу ја да будем нови Доситеј, Караџић, извршићу реформу језика и рећи ћу ово је правилно. Па колико је само промена у правопису направљено? Значи по једном диктату који је неки клинац урадио потпуно исправно у трећем основне, он је проглашен писменим, а у петом, после измене неких ствари (па макар и ситница)...он више није тако писмен...пошто се служио наученим правилима из трећег разреда. Све је то тако релативно и произвољно. Зато и не може бити наука (зато сам правио аналогију)...само договорно успостављено средство које људи користе ради међусобног разумевања и комуникације. Моје је само да се трудим да поштујем та правила, надајући се да ће их људи усвојити (и да ме не би називали надменим :roll: ). И онда поставим питање зашто је то тако? И неко ми одговори зато што Вук тако рече...
У науци свако зашто има своје зато.

Па рецимо оне промене одређених слова у друга слова, једначења итд...ти то боље знаш како се називају промене...
Са становишта апсолутног лаика, то је вероватно настало због тога да људи не би ломили језик због потешкоћа у изговарању одређених речи. А могла је логика да буде обрнута. Нпр...'ајде нећемо да правимо те промене, људи ће се мало помучити, али неће бити грешака, па ће говорити сличније...лакше ће се разумевати. Значи испуниће се услов да језик постане средство споразумевања, а аутоматски ће језик бити основа за припадност нацији, народ ће бити хомогенији (хрватски језик хаха...која смејурија...извлачиш ли аналогију, разумеш шта желим да кажем?).

Зашто је енглески језик светски језик? Да ли само због колонијализма или има нешто и у једноставности језика?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

bernardo
Надимци и инфинитив код екаваца и ијекаваца
2
Odgovora
30
Pregleda
568
Mrkalj
Mrkalj
bernardo
Вук Караџић и хрватски, бугарски и македонски језик
Odgovora
0
Pregleda
190
bernardo
bernardo
bernardo
Сличности руског и бугарског језика
Odgovora
19
Pregleda
228
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top