MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ti si večernji oblak koji bludi nebom mojih snova...
Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik...
Ti si moja, moja....
Ti koja obitavaš u mojim beskonačnim snovima...
Tvoja su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog srca...
Ti koja žnješ moje večernje pesme....
Tvoje su usne gorko slatke od ukusa vina mojih patnji....
Ti si moja, moja...
Ti koja obitavaš u mojim usamljenim snovima...
Senkom svoje strasti zacrnio sam oči tvoje...
Stalna gošćo u dubinama moga pogleda...
Vezao sam te, dragana.... i uhvatio u mrežu svoje svirke...
Ti si moja, moja.....
Ti koja obitavaš u mojim besmrtnim snovima...
 
Manje poznati italijanski, renesansni pesnik L. G. Đeraldi, u svojoj raspravi De poetis nostrorum temporum ( Firenca 1551.god ) pominje, pozivajući se na Herodota - mit o Aristeju.
Ovaj grčki pesnik smatran je za čudotvorca. Nekoliko puta je umirao, ali bi se, ubrzo, živ i zdrav pojavljivao u obližnjem gradu. Od Hada je dobio dozvolu ( na ovu je njegovu privilegiju presudan uticaj izvršila Persefona, u koju je pesnik, kao Orfej u Euridiku, bio potajno zaljubljen ) da posećuje podzemni svet kad god hoće, pod uslovom da ne može ostati tamo duže od pola godine.

I tako bi, Aristej, povremeno, nikad po utvrđenom pravilu, napuštao svoje prelepe dvore ( u kojima je živeo u blagostanju i pevao božanske pesme ) i silazio u Had, u carstvo mraka, odakle se vraćao podbula lica, tamnih podočnjaka i zakrvavljenog pogleda.

Aristej je bio prvi grčki pesnik koji je sumnjao u svoje pesme, iako su, prema standardnim pesničkim obrascima, bile savršeno urađene.
Ostaće upamćena njegova izreka da: "Savršenstvo od opšteg mesta deli samo tanka dlaka".
Umetnost mu se, u odnosu na stvarne ljudske patnje i bol, činila lažna i nemoćna, pa i dostojna svakog prezira.


wish%20I%20had%20a%20Tutu.jpg



Aristejevi nepredvidivi odlasci u Had ostali su u mnogo čemu zagonetni.
Osim što se udvarao nedostižnoj Persefoni, šta je tamo radio? Da li je stalno bančio i davao oduška ( kako bi to starija glumica rekla ) svojim niskim strastima?

Šta ga je to privlačilo večitom carstvu mraka? Da li je tamo pokušao da piše pesme? Ako nije, da li je po povratku napisao neku, inspirisanu boravkom u podzemlju?

Ne zna se, takođe, kako je Aristej završio život; u prelepim dvorima na Proknesu ili za vreme svojih nevidljivih boravaka u Hadovom carstvu?
Koje ga je, ionako, kad-tad čekalo.
 
To je kao oporavljanje, kome ne bi prethodila nikakva bolest. To je kao nežno očajanje zbog suviše izgubljene ljubavi. Suviše muzike ubija. To je kao slabost o kojoj odbijamo da govorimo, od koje patimo stidom. To je kao blaženstvo, koje podseća na hule, koje podseća na ožiljke. To je kao vedra žalost, bez mrtvih, bez preživelih, bez udovica. To je kao senka koja prosi poljubac u čelo ili pesmu oko vrata.
 
Kad počnu duge i sitne kiše, ili kad mi dosadi i ogadi svet izvan kuće, krišom se uvlačim u njenu sobu.. U carstvo tišine.
I mašte. Moje.
Ta soba, odvojena i uređena za nju, za njene odmore i boravke u rodnoj kući, ostala je onako kako je bila nameštena onog dana kad su je odveli...Majka je i dalje verovala da će se Nena vratiti. Kad joj je komšija Orden zapretio da će joj useliti u nju nekog beskućnika, bude li i dalje pričala da soba čeka nju, naredila je našoj domaćici da ga najuri iz kuće oklagijom.

Faith_Healer_by_acida.jpg



Nenina soba je mala, ali je za dečaka ogromno i prostrano carstvo, preko čijih planina i mora, gora i udolina danima jezdi na konjima mašte i nikako ne uspeva da stigne do njegovih krajnjih tačaka na bilo kojoj strani sveta.

Nena i pisac su poput Đavola, jedne posebne i malo složenije vrste volšebnika. Poput onog Đavola iz narodnih priča koji negde čuči u odžaku, bunjištu ili na tavanu.
Svojom palicom ili pljuvačkom raduje ili ucveljuje, obogaćuje i osiromašuje, daje i uzima, gradi i ruši, oživljava i usmrćuje, ali to, za razliku od Đavola, ne radi iz zloće i pakosti već iz radosti, iz igre čiji je smisao zadovoljstvo i uživanje.
Svet nije ono što vidiš, čuješ ili osetiš.
Svet je ono što izmisliš, oblikuješ i ispričaš.
Ono što priželjkuješ.
Svet je, u stvari, čežnja i priča.
 
Ne poricem,priznajem..pred Vama i pred Atenom zastitnicom moje umetnosti. Da,to je moj svet.Prihvatam ga rasirenih ruku.Samo u takvom svetu osecam se ususkano i zasticeno od svega drugacijeg i ne dozvoljavam da se u njega ulazi tek tako.Pusticu Vas po nekada ali samo ako volite: Sunce, suncokrete, zutu boju,Pesnike,zute ruze,bubamare i male kucice,bistre potoke,kraljevske orlove, oblak po kome hodate,majku,oca, zemlju crnicu,iskrenost i prijateljstvo,blagost i prastanje,breskve i sljivu ranku,Uskrs,dugu,stihove,decu, odzakliju i crni hleb, cilime, bukliju,Bozic,badnjak,slavsko zito, kolevku,grancle,stanglice i rozen tortu,muziku,boje,svoj dom,istinu ......i mene vecitog sanjara....samo tada jer

Celi svet me traži...

Ali svet me ne poznaje,
u mom svetu
svet je stranac
koji ne razume
mene u meni...

Svi odjednom žele
neotkriveni deo mene...

A ja se
skrivam
u potrebi samoće
i hodam ulicama bez cilja
pitajući se...
Gde je bio celi svet,
ili bar njegov malen deo
kada se celi
moj svet
rušio?


bozic1aa.jpg
 
Melanholicni Mandrigal

Ono što ja u tebi obožavam tvoja lepota nije.
Lepota je ta što se u nama krije.
Lepota je pojam jedan. I lepota je tužna.
Po sebi ona tužna nije,
Već po krhkosti i nesigurnosti koje u sebi krije.

Ono što ja u tebi obožavam,tvoja nadarenost nije.
Ni tvoja duhovitost, tako gipka i blistava,
Slobodna ptica uvrh planinskog neba treptava.
Ni tvoja duhovitost, tako gipka i blistava,
Svega što se u srcima ljudi u stvari krije.

Ono što ja u tebi obožavam nije ljupka muzika tvoga glasa,
Koja se stalno obnavlja svakog trena,
Dražesna i cista kao misao tvoja.
Koja zbunjuje i smiruje osećanja moja.

Ono što ja u tebi obožavam, Mati, koju sam izgubio nije.
Ni sestra, koju sad zemlja krije. Ni mrtav otac nije.

Ono što ja u tebi obožavam nije nagon materinstva duboka,
Otvoren kao rana u srcu tvoga boka.
Ni tvoja čistoća. Ni tvoja nečistoća.
Ono što ja u tebi obožavam-neka mi bol i utehu nosi!
Ono što ja u tebi obožavam život je koji prosi.


Manuel Bandeira 1886-1968 brazilski pesnik
manuel5hb.jpg
 
[size=+1]Cvece svetluca na mesecini, u
lakoj izmaglici.Sada je pravi cas da
mu odem. Duz mirisnih tremova,
promicem s nazuvcima u ruci, svud
optocenim zlatom.
Susrecemo se juzno od dugacke
dvorane. Eto me, kao i uvek, sve
uzdrhtale, privijene uz njega.
Posto ne mogu cesto doci tu da
ga vidim, neznost mu je beskrajna.[/size]

moon_water2.jpg
 
Moje su emocije veceras takve da mi dodje da se uplasim sama od sebe. O, garant je PMS...tako bar kazu muski kad su zluradi i zene kad hoce da opravdaju svoje postupke. Kakve mi samo grozote padaju na pamet, takve da se sama sebi pravdam :lol:. Zensko...

Zensko 8).


"Pitao si me jel normalno da zeni meca traje deset dana?". Pa bas i nije :?.
"Kako? A mojoj bivsoj je znala da traje cak i petnaest dana...Bila je ona do duse fenomen po mnogo cemu..."
Pa zar si sad bas naso da me pitas? Jos ni gatjice nisam obukla...I ti si stvarno fenomen...
"Ljub, ljub, ljub...:lol:. Ma ti si mi nekako ko ortak, prosto obozavam s tobom da pricam..."
Hehhehehhe...:twisted:
"Dobro, dobro, samo ti zaebavaj, naravno da se s ortacima ne Ebavam. Ti stvarno nisi normalna. Pa znas li da te obozavam :D. Nemam pojma kako sam te uopste pustio od stanice dovde, kako te nisam kr.esnuo tamo ispred sofera. Pi.zdo jedna, u stvari znas. Zato si se rastopila u krvavoj pobuni. Nista mi sladje nije nego kad ti...Sad bi te ljubio i grickao, o je.bem ti, gledaj sta mi radis..."
Pazi sta pricas, nemoj da si vulgaran... VIDIM da se obojica radujete :lol:.
Uostalom ljubi...i grickaj...hehheeh...ko ti brani :twisted:...jos ne dovrsih recenicu...
Ponovo smo stajali na sred sobe.
Odmeravao si s koje strane da mi pridjes. Kruzio oko mene ko lesinar.
Naslonila sam se ledjima na zid, ali si me povukao..."Necu tako rek`o si!"
Hocu kako ja hocu, mrmljao si, dok si me ujedao za dojke. Prvo levu, grizao si dok ti nije ostala vilica na njoj :lol:, a onda si samo usnama sikio i ljubio desnu, dok si sirom otvorenih ociju pratio moje trzaje. Lagano si usao i izasao, rukama pridrzavajuci guzove. "Kakva si ti kucka, rekao si uz samozadovoljan osmeh i pljesnuo me po zadnjici. Dacu ti, polako..."
Idiote jedan :lol:...ma nije meni do tebe...nego ce ostati fleka na tepihu...Stoko jedna...:lol:
"To, to, kliberio si se, koristeci "citate" iz vrhunskih, nemackih, por.no remek dela...Slafenzi bite :lol:...ah, ah...Zo..."
Ma da...Ih libe svajne...:lol:

Nase se cerekanje culo u petoj ulici...
Sto si se uopste cudio kad su ti drugari uvece rekli: Dobro, mog`o si da je pustis malo da izadje napolje, pobogu bice tu jos nedelju dana...:lol:

O izem ti PMS...ode moje tmurno raspolozenje u persun... :lol:
 
Kada se divlje zveri probude u tebi, nemoj me prestati voleti.
Udahni i tada mali deo mene. Moje srce i dušu. Nemoj poput vetra
koji te nosi beskrajnim lutanjima tvoga bića da nestaneš, bez i jednog traga
jer te želim uvek pratiti u svakoj stopi tvoga postojanja. Ne želim da
izgubim i jedan deo, tvojeg divljeg srca. Tvojih nemira koji te prate.
Ogledalo tvoje ljubavi je sva moja želja, koju želim da imam na javi zajedno sa tobom.
Uz tebe. Kraj tebe. Ne želim da zauvek ostanem, zarobljen u snovima gde sam te
sreo, gde si zarila svoje nokte, oštre poput kandzi najdivlje zveri, tvoga bića.
Voli me strasno. U agonij. Voli me svojim umom i kada nisam kraj tebe.
Nanesi mi ljubav poput iskonske boli. Poput užasne patnje, koja se može doživeti.

Ostavi mi samo jedan mali deo slobode. I u njemu ćeš Ti biti. Obitavati.
Tu će ostati deo čiste, nežne, slatke, osećane, umiljate...Tebe. Deo Andjela.

 
Dan je bio sasvim obican. Iznenadila sam se kad sam dobila tvoj poziv na kafu. Sto da ne, pomislila sam, ionako nemam nista isplanirano, a bas bi mi dobro doslo da malo izadjem u grad. Kad smo krenuli kod tebe kuci, bila sam sasvim zatecena. Nisam imala u vidu intimnu atmosferu u TVOM stanu kad si pomenuo kafu, a videli smo se koji...mozda deseti put u zivotu? E je.bi ga pomislih, izaci ce mi ovo na nos, a steta bas si mi bio simpatican. Glupe li situacije. I sta sad ako krenes da me muvas, kako da reagujem :?. Mislim, stvarno sam curka, samo ja mogu da upadnem u takve guzve, ja i moje blentavo poverenje u ljude, nevin-dok se ne dokaze suprotno. Kad bolje razmislim ja bih bila savrsena za americke porote...
Sela sam na stolicu, vesto izbegla krevet i ostali namestaj. Ko da sam sela na fakirske igle. Toliko mi je bilo prijatno. Gutala sam kafu, a osecala kamenje u zeludcu.
Ti si seo u turski sed podalje, na krevet i kulirao. Nemam pojma kako si me opustio. Valjda kad si seo da te izmasiram. Bilo je neke nenormalne bliskosti. Dok sam prelazila prstima preko tvog ukocenog vrata i stegnutih zila i ja sam se opustala. Onaj tvoj zadovoljni izraz lica i potpuno defanzivan polozaj, ledjima oslonjen na moja kolena...podsetio si me na pse koji ljubav iskazuju okrecuci tur ili stomak da ih ceskas. Kao da si mi stavio do znanja da neces da uradis nista sto ja ne zelim. I bilo je neke blesave igre u tome. Zelim-ne zelim. Prijalo mi je. A slusao si. Uopste nemam pojma zasto sam imala potrebu da ti pricam o svojim intimnim stvarima...o vezi koja mi je skripala :shock:. Nikad, ali nikad ni sa kim, osim mozda sa sestrom, nisam razgovarala tako otvoreno o nekim stvarima. A ti si slusao i slusao. Znao si bolje od mene, u stvari samo si me slusao, a i ja sam vec znala, a toga jos nisam bila potpuno svesna, da je definitivno kraj.
Pricao si mi o svom propalom braku. Ne pateticno i ogorceno, jednostavno o cinjenicama. Ostao mi je cudan osecaj zbog toga sto si rekao, da je jedan od razloga vaseg razlaza, bilo to sto tvoja bivsa nikada nije hodala gola po stanu. Tako sam te dobro razumela. Jer to zapravo nije imalo nikakve veze sa golotinjom.
Bilo je vec pola dva ujutru kad si me dovezao kuci.
Dugo nisam mogla da zaspim, zatecena samom sobom. Vece je bilo nestvarno, kao greskom zabelezeno u mojoj memoriji, nedozivljeno.
 
Posalji mi poljubac na kapima kise
Neka se nezno spuste na moje usne
I dozvole da ih upijem
Ja cu znati da si to ti ...

Posalji mi dodir na krilima vetra
Neka se zaplete u moju kosu
I poigra nestasnim pramenovima
Ja cu znati da si to ti ...

Posalji mi osmeh na odsjaju zvezda
Neka zabljesne u mojim ocima
I nikada se ne ugasi
Ja cu znati da si to ti ...

ee7aw.jpg


 
Zvuci gitare su se trepereci prolamali kroz dimom ozracenu prostoriju. Tvoj glas je sigurno pratio reci. Gledala sam devojke, oskudno obucene, kako se bez stida njisu u ritmu, nekako prenaglaseno i kako ti grlato upucuju aplauze. Svirao si nesto od EKVa a ja sam znala da je za mene iako nista nisi rekao. Nije tu vise bilo muvanja. Zastao si u koraku, na onoj razdaljini izmedju prijatelja i ljubavnika, upijajuci me oprezno, cudnom kombinacijom straha, pozude i vernosti, u neke svoje intimne trenutke, taman koliko sam te pustila.
 
eurothongjor1v.jpg



Idemo zajedno
ali samo dok nismo
prinuđeni biti zajedno
ne traži od mene
više od čežnje
uostalom razumećeš

taman toliko
koliko stvarno izboriš

you don't say too much
not too little
it's all as if by chance
igra svetla
u tvojoj kosi
naizgled lepa si

taman toliko
koliko stvarno izboriš
 
U zivotu postoje trenuci kada mi nedostajes...Nepoznati
Kada mi nedostajes tako jako da pozelim da te izvadim iz misli i snova, zagrlim i poljubim u stvarnosti...
Ovo su ti sareni trenuci...

Za srecu moju
dovoljno je malo.

Jedan tvoj pogled,
pa da procvetam,
jedan tvoj osmeh,
pa da poletim,
visoko, visoko,
cak do neba.

Jedan tvoj pogled,
blagi pogled,
jedan tvoj osmeh,
dragi osmeh,
pa da poletim,
da ti se predam.


elvenfairymagiccopy8ji.jpg







 
Htela sam da svisnem tih noci kad sam otisla, kad nisi bio pored mene. Gledala sam u slusalicu poluluda. Zudeci za tvojim glasom, moleci da me NE nazoves...Hodala kao zombi kroz grad. Vezala sam sopstvene ruke da te ne grle, tako daleko... Narucje je drhtalo prazno...kroz srce su duvali uragani. Bolelo je koliko sam te volela...
Zabranila sam te sebi. U sebi oplakala sve osmehe i reci, milovala secanje na prvu noc...Ostavljajuci tebe, iscupala sam deo sebe. I ti si ga cupao besno iz svoga srca, ne shvatajuci... ZASTO?!
Zbunjeno kao decak napucio si usne, zamislio crne obrve svoje, namrstio pogled i ostao tako crn...u sred poljupca...
 
Lezala sam na ledjima. Kroz dascani krov zmirkalo je sunce, vec puno i rumeno, zadihano od dugog dana. Ceskala sam se usporeno, birkajuci slamcicu za grickanje, vadeci jednu po jednu iz svoje kose i odece. Mirisalo je oporo, na trave, na suvu detelinu. Tako opojno da mi se spavalo. Gde je vise? - razmisljala sam. Vec odavno je trebao da prodje. Znala sam da vreba tu negde iz prikrajka i disala sam sasvim tiho, ravnomerno, da me ne bi otkrilo sustanje sena. Milovala sam dve male cupave gomile, koje su mi se mazile oko lica. Jedna mi je zavukla repic u usta, a druga hvatala moj prst koji je provirivao izazivajuci. Smejala sam se u sebi.
Zacula sam suskanje i otresite korake. Kroz zidove sam samo nazirala siluetu koja je neodlucno zastala na tren, a zatim opet ljutito produzila dalje. Cula se skripa kapije, a onda i placni glas: Ona je opet pobegla od mene...Pa sta te briga, tesila ga je nana, imas ti svoje drustvo. Necu s njima, ocu sa njom! I ne volim je vise! I oteraj joj one macke! Opet je mazila neke macice kod skole, rek`o sam joj da cu da je tuzim! Pa ti nemoj da je tuzakas, onda mozda nece da bezi od tebe. :lol:
Kakva je to galama? - zacula sam glas svoga dede.
Vlada je stajao cutke, pognute glave, ljutito stiskajuci usne.

O, vreme je da se iskradem odavde, pomislila sam. Briga dedu i za bezanje i za macke, al ako me uhvati u plevnji kako gazim seno, obrala sam bostan. :lol:
 
Vrisak se prolomio kroz sparinu dana. Suza je neutesno grcala, zacenjena od straha. Videli smo dedu kako uspanicen trci prema nama.
Toplica iako plitka, bila je brza i kovitlava. Uplitala nam se oko nogu. Gledajuci cas u dedu, cas u kravu izbecenih ociju, koja je od zedji valjda, polumahnita potrcala prema nama i isprepadala nas dok je krupnim gutljajima upijala citave talase, zakljucili smo da je krava manja opasnost. :lol:
Preskacuci brzake i lomatajuci se po kamenju, tugaljivo sam pogledom ispratila papucu, koja je poput camca od plastike, kovitlajuci se otplovila u nepovrat. Dok smo utrcavali u prve kukuruze, bolno kecajuci, cula sam dedine psovke: Kol`ko puta sam vam reko da ne ulazite u vodu, da se podavite, sunce li vam decije...i jos neutesniji plac Suze, nase komsinice koja je oduzeta od straha i dalje stajala na sred reke, dok je deda tukao, misleci da sam to ja. :lol:
 
Pogledom smo odmeravali deblo, oboreno preko potoka. Vec premoreni, dzepova punih vinogradarskih breskvi nismo imali snage da se vracamo par kilometara do Bairovca, da bi isli putem ko sav normalan svet. A i ovuda su prelazili, zato je deblo i bilo bas tu oboreno...Okolo se crnilo trnje, i zutila strnjista tek poznjevenih njiva, o cijoj ostrini su svedocile krvave, tanke, brazde po nasim golim nogama...
Zgledali smo se...
Prvo je presla moja sestra. Ko sto je i red, najstarija. Znoj me je vec uveliko oblivao jos od pesacenja, al sad je tekao u potocima. Pogledala sam dole, ispod debla. U koritu je od letnje zege ostalo jako malo vode, bilo je vise blata i visoke ivice korita uz koje je tesko popeti se. Stisla sam petlju i u tri koraka pretrcala.
Ostao je jos samo Aca koji je sa nevericom gledao cas u nas cas u potok.
Dzabe smo ga mi molile i hrabrile. Odbijao je i da pridje blizu. Vec uspanicen, hvatajuci se poslednjih "argumenata" izbaci k`o iz topa: Necu! Tu je svinji preko glave!
:lol: :lol: :lol:

Majka nam je bila zabrinuta: Jesam vam lepo govorila da ne jedete te zelene breskve? A nije znala da nas je celog dana boleo stomak od smeha. :lol:
:wink:
 
Secam se svega..svakog detalja.. cak i mirisa.Ne muskatli, kojih je bilo na terasi vec mirisa pudrijere na politiranom toaletnom stocicu sa ogledalom u spavacoj sobi moje bake.Stajala je uvek na istom mestu.Roze kutija.Okrugla sa zlatnom ivicom.I nikada zatvorena do kraja.Uvek je poklopac bio malo nakrenut.Kada bih ga podigla a to sam redovno radila uzimajuci mali puf u ruke mirisala sam taj blagi miris rozikastog praha koji bi se obavezno prosuo po beloj ustirkanoj sustikli.Bila je tu i bocica sa parfemom.Licila je na skoljku a sa vrha rasprsivaca visila je pletena pumpica sa kicankom u boji starog zlata.Kada bih je stisnula prstima desne ruke dok bih u levoj drzala bocicu po vazduhu bi se rasprsio oblacic parfema. Divno je mirisao ali meni ni blizu kao puder,cini mi se.

Njen cesalj i cetka za kosu imale su srebrnu drsku izgraviranu cvetovima ruze i listicima.Nisam ih volela jer me je njima uvek cupala dok je cesljala moju dugu kosu i obavezno plela u kiku koja mi se spustala niz ledja. Nisam je volela ..kiku mislim.. iz razloga sto su me u skoli cesto cupali u prolazu za nju.Zelela sam da me osisaju ali moja majka a i baka su tu bile neumoljive.Govorile su da je kosa ukras na zeni.

Imala je i malu kutiju za nakit.Od tamno zelenog plisa sa bravicom ali je nikada nije zakljucavala. Nije tu bilo previse nakita ali to sto je imala bilo je sa ukusom i merom.Svakim komad odisao je elegancijom.Posebno sam volela jednu narukvicu koju nosim i dan danas.Tu je drzala i svoju rezervnu mustiklu u srebrnoj kutijici. Pusila je i to je cini mi se bio njen jedini porok.Do kraja svog zivota. Secam se da je mama cesto molila da ostavi cigarete ali baka je tu bila svoja. Sasvim polako stavljala bi cigaretu bez filtera u mustiklu i elegantnim pokretom palia malim upaljacem ispustajuci prvi dim sa izrazom zadovoljstva na licu.”Necu ti braniti da pusis..govorila bi ..ali ako to budes radila ..zapamti, Dama nikada nece zapaliti bez mustikle.I nikada na neprimerenom mestu.”

Verovala sam joj tada a verujem jos uvek.Mada nikada nisam niti danas pusim. Bila je tu i muzicka kutijica sa malom balerinim u njoj.Kada bih otvorila kutiju balerina se bez prestanka okretala u krug uz muziku .Cesto sam slusala muzicku kutijicu pred spavanje.Volela sam da spavam kod bake.Dok sam bila sasvim mala vrlo cesto a kasnije zbog skole preko vikenda.Uzivala sam da se ususkam u njen veliki bracni starinski krevet.Sa madracima i dusecima. Tako da kada legnete kao da ste na oblaku.Volela sam miris i suskanje njene ustirkane posteljine. Bila je uvek bela fino peglana sa karnerima od belog veza na jastucnicama,A jastuka..za svakog po dva velika i jedan mali,punjeni belim guscijim paperjem..Secam se kao mala da je dolazila neka zena od "preka" kada bi je baka zvala i donosila nove sasivene navlake od angina u koje bi u velikom belom carsavu leti,kada nije bilo vetra, na terasi koja je bila velika i isla celom duzinom stana, prebacivala iz starih navlaka perje u nove.Jastuci su posle toga kao i drugim suncanim danima,ostajali ceo dan na suncu da “narastu” kako je govorila moja baka,da bi uvece bili navuceni sa cistim ustirkanim jastucnicama.

Dakle..volela sam da spavam sa njom u tom velikom krevetu utonula u te jastuke. Od malena mi je pricala pred spavanje mnogo toga.Sasvim maloj price i bajke a kasnije sve sto sam je zapitkivala a najvise o nasoj porodici.Uzivala sam da slusam te price.Posebno o njenom ocu a mom pradedi..deda Mitru.Bio je ugledan trgovac svoga doba.Ali je bio i pesnik.
Pisao je pesme koje nikada nije objavio. Uvek su bile negde u nekoj fioci ili ormaru skrivene od tudjih ociju.Baka kaze da su ga nagovarali ali nije hteo.

Danas ,kada ih citam zalim sto nisu ugledale svetlost dana vec se i dalje eto kao relikvija nalaze u nasoj kuci.Prelepe su.A ono sto mi nisu pricali kao maloj, je da je deda Mitar pored poezije voleo i zene.Da je moja pra-baba imala problema i da se ime te gospodje M. godinama sa sapatom izgovaralo u nasoj porodici. Ehh,deda,deda..bio je cudo.Kada je umro ,kazu da je ta gospodja dosla na sahranu i da nikada nije prezalila moga dedu.Saznavsi za tu pricu shvatila sam zasto nije objavio svoje pesme. Bile su posvecene tim dvema zenama u njegovom zivotu.Mojoj prababi i gospodji M. Obe je voleo.Svaku na svoj nacin.I te svoje ljubavi cuvao je u sebi i svojim pesmama.

malapuder4ia.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top