MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE

[Daringo]

Ljubav je
možda ona mala bleda tacka
koja nastaje
kad ti se usne smese.
Ljubav je
možda ono malo dodira
hladnih
koji stidljivo beze
u kisnoj noći sakriveni,
ko pogledi nasi.
Ljubav je
malo sunca u jutro hladno,
i miris hleba
iz pekare.
Dok ti milujem kosu,
ljubav,
možda je to ona
plava svetlost
obesena u zraku
ko poslednje
iskusenje kojem
nismo odoleli.
Ljubav je
možda,
možda ,
samo ime tvoje.

NN

 

[Nina]

uvek sam hteo biti poseban
čisto po nečemu da se razlikujem od drugih
naprimer kao dečak sam zamišljao
kako bi divno bilo da mogu hodati
po vazduhu
mislim to je potpuno
beskorisna veština
ali meni je to trebalo
toliko da sam počeo
ubeđivati druge ljude
da mogu da hodam po vazduhu
i meni se samom jednom učinilo
kao da sam sa stepenice kročio ravno
i napravio još jedan korak
i još jedan
oko pola metra iznad zemlje
zaista sam lebdeo

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

KUJA

Skuckacu na pragu tvojih snova
Iskopacu tvoje uspomene i zapisacu ih
Nagrišcu ivice tvoje sujete
Izbalaviću kriške tvojih dogmi
Čuvaću te od senki i tvojih strahova
Halapljivo ću gutati i najmanju pažnju
Oglodaću i svaki tvoj pogled
Zalajaću svaki put, da te opomenem
Uješću te, kada mi naneseš bol
Ukopaću kosti i sećanja
I počecću da zavijam

...Tek da bi cuo kakvu si kučku
Imao kraj sebe

Miljana


(malo kradem stihove, ali nadam se da autorka istih, ako ovo čita, neće imati ništa protiv što ovo delim sa ljubiteljima podforuma Romantika. Stihovi su joj predivni)

 

[Nina]

A ne pitas mene ... Nista

 

[Nina]

Ko je vredan moga drustva,dusu cu mu dati
I s njime cu- diceci se- uporedo stati.
Zelis znati- sta je pakao na ovome svetu?
Pakao je necoveka za druga imati.

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

A ne pitas mene ... Nista

Tebe pitam...Sve! :razz:

Elem, idemo dalje:

Daj mi motiv da zivim
U usnulom prelamanju stvarnosti
Pronadji tacku oslonca
Ne trazi ogledalo
Tvoj odraz nije realan
Istina je unutar tebe
Ne leti, ne rovi povrsinski
Dubine su tvoje prostori bezgranicni
U jezgru svome pronadji motiv
Neka telo ne bude periferija duha tvoga
Oseti stapanje, oseti jedinstvo
Likuj, jer ti si celina
U ovom prelomljenom svetu

 

[Nina]

Hvala Buntovnice.. odjednom sam se osetila ..vaznom.. uff sada cu malo da se pravim vazna.. i kao sto rece .. idemo dalje..


Ponekad iz čista mira i bez najave
vratiš se u moju glavu k`o iz zabave
kazaljke krenu unatrag
zažari onaj ugarak
što sam na dnu duše sakrila

Bilo je zavodila ih pa se igrala
al` priznajem
samo sam tebe srcem birala
u postelji pre svitanja
samo ja i istina
kad se duša otvara

Na raskršću gde sumnja iz mraka pita me
otići il` ostati s tobom zauvek
do lica svog dižeš lampu ljubavi
i vidim put kojim mi valja krenuti

Pogledaj kako je ljubav pojeftinila
po svetu se šunja izlizanih cipela
a ti me nemoj izdati
moj strah u nadu pretvori
da sve moje kalendare
s tobom potrošim

Na raskršću gde sumnja iz mraka pita me

 

[Nina]

Nocas sam, nakon dugo vremena, uzela boje i blok u ruke.Krenuh s plavom, onom nebeskom i kao u nekom bunilu oslikavah one poznate predele iz sna. U ruke mi se utrpa žuta pa zelena....A zatim ljubičasta, da oslika tugu trenutka na rubovima.I na kraju kao pecat..crvena, prokletstvo traganja.

Brzo krenuh onako sva u bojama ka svojoj sobi, ostavljajuci tragove iza sebe, da me pronađe...zeleno...
Zelim da se utopim u tom secanju,koje se tek nazire i koje me samo tu negde povremeno dodirne i nestane.Nestane..taman kada se spremim da ga dohvatim,napinjem telo,pruzam ruke.. Nista...ostajem prazna i sama. Ne moze se uhvatiti..tako je lakonogo i brzo ..odvojeno od mene. Zasto...

 

[zainteresovana]

Rekao si: -Volim te! I podigao pogled do mojih očiju. Kapci su mi se sami spustili u treptaj.
-Zašto ćutiš?
Zato jer smo odavno istrošili sve reči.

 

[Daringo]

PREKLINJANJE



U proljetnu noc misli o meni,

I u ljetnu noc misli o meni.

U jesenju noc misli o meni.

I u zimsku noc misli o meni

Makar ne bila blizu, vec u daljini,

Cak daleko, daleko, u tudjini.

Ti na hladnom carsavu cini

Sto radi plivac na morskoj plimi

Prepusten mlakoj vodenoj svjezini,

Sa mnom, ko sa morem, budi u tisini.



Necu da mislis o meni po danu,

Makar sve u njemu propalo po planu,

Dim sve dimio, vino prelilo camu,

Dan te tjerao da sanjas o moru slanu,

O cemu hoces ti misli po danu,

Ali nocu sanjaj o meni samu.



Cut' ces kroz pisak lokomotive,

Kroz vjetar sto cupa oblake zive,

Kako je meni sred guzve sive,

Pa izmedju zidova sto se od blizine krive,

Na celo pritisni dlanove kivne.



Molim te, usred najtise tisine,

Ili pod kisom s najvise visine,

Uz snjegopad sto kraj stakla mine,

U snu sto je djelic jave divne,

U proljetnu noc misli o meni,

I u ljetnu noc misli o meni.

U jesenju noc misli o meni,

I u zimsku noc misli o meni.



(Evgenij Jevtusenko)

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Jedan poklon za autorku teme.

http://artpad.art.com/?isb9t0bj5r8

 

[Nina]

Hvala Bunto, zaista si srce. Tebi i svim nasim romanticarima zelim Srecnu i Sarenu Novu Godinu:

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

...Tvoje latice nikada
uvenuti u mome srcu nece,
Jer u tebi
pronasao sam
delice srece,
koji su mi bili potrebni
za ovu
slagalicu zivota...

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Nikada nisam verovao,da neke osobe ne mogu da izbegnem,ma koliko bezao od njih.
A to mi se dogodilo pre izvesnog vremena.Sreca,se ipak nasmesila u vidu jedne
pametne,razumne crnke prelepih nogu i zgodnog stasa.
Bio sam zastao na trenutak da pripalim cigaretu,kada osetih da me neko hvata za misicu.
Okrenuh se.
Umalo se nisam onesvestio,kada sam ugledao Vesnu,svoju bivsu devojku,koja me je pre
nekoliko meseci dobro nasamarila i prevarila sa izvesnim Milanom,za koga je,izmedju ostalog,
rekla da je toliko bogat,kakav ja necu biti ni za sto godina.
Raskinuli smo.Osecao sam se jadno i bedno,ali sam ubrzo istisnuo Vesnu iz secanja,jer sam smatrao
da jedna takva namigusa ne zasluzuje da patim zbog nje.
Ali,ubrzo se ispostavilo da Milan nije onakav kakvim ga je zamisljala,da je za njega bila samo
avantura i pocela je da me proganja da se pomirimo.
Nisam hteo.Devojka kakva je Vesna nikada ne bih mogao verovati,ali je ona bila toliko uporna
da sam poceo da se krecem drugim ulicama,da izbegavam nase zajednicke prijatelje i poznanike.
-Aco!-cvrkutala je Vesna,kada sam je sreo-kako je tesko doci do tebe!Hajde,nemoj da si zlopamtilo
idemo na jedno pice.
Znao sam sta za nju,znaci jedno pice.Ocajnicki sam se osvrtao oko sebe,jer sam se plasio da cu joj
popustiti,a to nikako nisam zeleo.
Onda sam ugledao jednu crnku.Isla je polako,kao da nikuda ne zuri.Primetio sam u trenutku da
ju je Vesna odmerila i to mi je dalu ideju.
-Tamara!-uzviknuo sam,krenuvsi ka crnki.Posto sam Vesni bio okrenut ledjima,nepoznatoj devojci sam
ocima davao znake da pristane na moju igru.
Shvatila me je u trenutku.
-Vesna,ovo je moja devojka,Tamara!-rekao sam,okrenuvsi se prema njoj.
Nepoznata joj pruzi ruku i nasmesi se.
-Drago mi je-rekla joj je,a onda se nezno privila uz mene.
Vesna se namrstila.Nije verovala da cu je teko brzo preboleti.Ipak,smogla je snage i uzvratila smesak
devojci.
-Pa,koliko ste zajedno?-upitala je jetko.
-Mesec dana-odgovori nepoznata.
-Da...upoznali su nas zajednicki prijatelji-dodao sam.
Vesna pomirljivo slegnu ramenima.
-Zelim vam mnogo srece-rekla je-Moracu da vas napustim,jer zurim na sastanak.
Okrenula se i posla.Ucinilo mi se daje i zaplakala od besa i nemoci.Ubrzo,udaljila se od nas.
-Hvala Vam mnogo-rekao sam crnki-Nadam se da sam je se zauvek otarasio.
-Zauvek?!-zacudjeno je rekla nepoznata-A kako cu ja to da znam?Mogla bih biti u vezi sa vama,pa da mi
kazete da li vam jos uvek dosadjuje.
Pogledao sam je zbunjeno.
-Sada biste mogli,u znak zahvalnosti,da me castite jednim picem.

Bio je to pocetak jedne nove price

 

[Nina]

Uvek je u tebi najlepsa
bila tvoja tuga, nezini
kristali u tvojim ocima
noc od stakla sto
senke slama nadvoje
taj pokusaj da ostanes
u sobi koja pamti moje snove
i sad me tvoj glas
podseca na detinjstvo
u kojem leptir svoju
samocu brizno cuva
za varljivi dodir s cvetom
Z.I.

 

[Daringo]

SANJAM O SJENI

Sanjam o sjeni nepoznate zene
Koju volim i koja voli mene.
Tajanstvena ta zena poput vela svene
Kad hocu da je dirnem, a znam da voli mene.

Na svijetu nitko, tek ta me zena zna.
Ta nikad ista i uvijek vjecno druga,
Ja znam da ona ipak voli mene ko druga
I moje srce samo za nju bije.

Tajanstveno suti, tajanstvom se krije.
O, ta zena toplog i mekog tijela,
Ta suzom brise brige s mog cela
I kantilena ta je glazba naseg sna.

Ja ne znam da l' je plava, crna, smedja?
Njen glas je svilen i mekan kao predja
Smrti sto cvjeta nad tugom ljubavnog odra.

Promatra me nijemo ko statua nijema,
A glas zvoni: tajna trepeljiva i modra,
Skupocijen mrtav glas kog vise nema..

(Miroslav Krleza)

 

[Nina]

Ništa novo na svetu

Obojio sam jedan zid
U istok i zoru
Jedan zid
u jug i podne
Jedan zid
u zapad i suton
A jedan zid
u sever i noć
I vi pitate mene, zašto?
Sazaljevate mene, zasto?
Zasto sam medju cetiri zida ostao..?

Nisam


Ilija Ladin

 

[zainteresovana]

Ljubomoran, nemiran, ali ne od grubih
Voleo me je kao svoje kosti

Ali moju belu pticu ubi

Da ne bi pevala o prošlosti.

 

[Daringo]

Tebi
Sto ne slutis
Ljubav moju
I nemir moj
Jer te ne dotice tuga moja.

Tebi
Sto kroz dan
Prolazis zatvorenih ociju
Sapucem rijeci ljubavi
Mada ih ne osjecas.

 

[Daringo]

ULAZIS U PESMU KAO U VRT

Ulazis u pesmu kao u svoj vrt
slazes reci, pomeras mlado drvece
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao sto u san moj
ulazis kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radoscu
docekuje i sunce ti na rame silazi,

i korak ti je lak i necujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noci u noc tako sa morem
snagu premeravas, umirujes ga
recima i u poslusnu pticu pretvaras.

Ulazis u pesmu kao u svoj dom
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reci ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.

(Pero Zubac)

 

[Nina]

Kako sanjas ?

Sta to snovima zoves,
putovanje na koje krenes
ispocetka sam,
ocima zatvorenim upoznajes
nove svetove nocima,
lukama i dokovima lutas
usamljen,
u mislima izgubljen.

Ili onaj let propadanja,
kada strah od smrti
stalno te proganja,
budis se naglo skocivsi
razbudjen,
opasnoscu zaludjen.

Kakvim ljudima
okruzen si nocima,
koliko ljubavi u ocima
sklopljenim se krije,
svetlost ili prigusena tama
miris jorgovana
sa kojim plovis,
kad ne zelis da se probudis,
oci otvoris.

Eto sada moje snove
odsanjane upravo citas,
stihovima ovim opisane,
jer ja sanjam
ocima otvorenim,
zasto pitas ?

27.02.2005

Mdk

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Da li jos uvek, nekad,
kad pomislis da stvarnost
u zaborav sve Ljubavi zavije,
zivne u tebi iskra
kroz magicnu nestalnost
i obasja lutanja nasa
i susret koji jos ceka
tamo negde sred guzve
na uglu pored Slavije...

Da li jos uvek snivas
i snima bojis sve dane
dok sivi dani teku,
razlivaju se i nose...
I da l' jos u uglu usana
iste osmehe skrivas
i isto, nehajno, rukom
otklanjas pramenje kose...

Da li ti misli jos nose
iste nijanse poleta
ili ih sad sece kosava
k'o topli dah zimskim rezom...
Da li jos uvek pricas
plamenim krilima poneta...
Da l' jos onako zurno
uvece koracas Knezom...

Da li si jos uvek ista?

Ti uvek imas mesta
u meni i mojim danima
i zato ne pitaj cemu,
ne pitaj da li mi treba...
Kroz tvoje reci i sapate,
kroz susret koji ne presta,
sa tobom i ja setam
pod svodom naseg neba...

Ne misli da l' i nad mene
poneki oblak se klanja...
Ne brini da l' ce me mozda
tvoja prica zaboleti...
Dok mi pises o svemu
uklanjas sva rastojanja,
i zato, samo mi pisi,
i ne pitaj da li cu voleti...

 

[divlja u srcu]

GLEDAJ KAKO CES TI SI MUSKARAC

Voli on da sedi tek tako ispred vikendice u Krcedinu i da gleda kako voda nesto nosi. Zena plevi papricicu, on pijucka pivo, gricka cvarke i razmislja. Posten sam covek. Nisam se tucao radi karijere. Nisam ga ni prislanjao u prepunom autobusu. Nastavi zmureci, dok je sunce pretrazivalo cestar, da razmislja ko je on u stvari.
Kad odjednom, pred njim se stvori njegova zena. Stoji skamenjena i brise ruke o bokove.
-Sta je bilo?
-Dok sam cupkala oko papricice, pojavio se iz vode Godzila morsko cudoviste. Onako natrcenoj i u poslu gvirio mi je pod suknju.
-Otkud Godzila morsko cudoviste u Dunavu?
-Plivao je uzvodno od Crnog mora.
-Smiri se, molim te, sta je to tako strasno.
-A onda mi je pokazao *****.
-Sta si ti uradila?
-Sta da uradim? Da se sa njim ljubim, to sigurna necu. Cak mi je njime nekoliko puta mahnuo. Samo da znas da mu je cupav,a mozda i bodljikav, sta ga ja znam. Ti da si pravi muskarac, ti bi otisao i pokazao tom idiotu.
-Da mu ja pokazem svoj? Zeno, zar mislis da bi Godzila ustuknuo pred jednim obicnim ljudskim spolovilom! sta ces, svet je pun egzibicionista, voajera i drugih fantoma.
On nastavi da pije i gricka cvarke. Rekom je sarao poslednji suncev zrak. Zene su divne. njima je potrebna zastita. Samo sto njega mrzi da ustaje, bas se lepo namestio. A i taj Godzila, sta mu je sve to trebalo, sta je hteo time da kaze.

LJ. A.

 

[Nina]

Zimska pisma

Opustjelom ulicom provejava snijeg. Kao sablasti pahulje plešu prostorom na zagubljenom dijelu neba. Zašto gledam ravnodušno bijeli tango? Zašto ne znam sanjati ona predgrađa, mjesta vječitog čekanja, gdje pišu se najduža i najljepša zimska pisma? Čini se da je čovjek nadživljen. Ništa ljudsko u njemu više nema smisla. Tek, sa postiđenom sjetom, pomislim na neposluh naših duša. Smijale su se baš ovim lekcijama po kojim nam se danas životi odmotavaju. Učili su nas mali ljudi tajnama velikog življenja. Mi nismo htjeli naučiti nista. Udisali smo život kao planinski vjetar s jeseni. Vjerovali samo svojim čulima. Sada, sjedimo u istoj zimi, na njena dva nespojiva kraja. Nestajemo neumitno sa životima od svih onih naučenih lekcija koje nismo ni slušali. Mrznemo skupa sa svim razgolićenim tajnama postojanja i teškim zaboravom na nekad davno udahnut okus života. S vremena na vrijeme osmjelim se odgegati za svojim mislima. Misli imaju čudne skrivene staze i prate tragove do svih onih mjesta kojih više nema i koja , možda, nikada nisu ni bila stvarna. Mjesta su popločana našim htijenjima. Stjecišta izgubljenih duša, gdje se svi vraćamo i nikada ponovo ne sretnemo. Tužna prostanstva našeg mimoilaženja. Ipak, odstojim na tom nejasnom prostoru. Sam. Pokušavam raspoznati sebe i u sebi sve one nekadašnje male nemire podijeljene s vama. Ničega preoznatljivog. Ničega više nema na mutnoj površini svijesti. Potom, umoran, prateći svoje pognute misli dogegam se natrag, na jedno drugo mjesto. Skrovito stanište za moj novi, naučeni života. Opipam ga. Stvaran je. Znam to, jer ga ne osjećam baš ničim.
Mirisom mastila udahnem nestale dane. Sav postanem mastilo zimskog pisma koje će, možda, naći vaše nepoznate adrese i otići bijelim usjecima duž utihle ulice.
J.Letic

 

[Daringo]

NE PJEVAJ DRAGA

Ne pjevaj, draga, kad si sa mnom,
Gruzinske pjesme pune tuge:
U sjecanju mi bude tamnom
Daleki zal i dane druge.

Kad razliju se u tisinu
Te pjesme lude, zanesene,
Ja vidim stepu, mjesecinu
I lik daleke, jadne zene.

Otkada ugledah te, draga,
Njen lik u mome srcu gasne,
Al nova ozivi ga snaga,
Kad zacujem te pjesme strasne.

Ne pjevaj, draga, kad si sa mnom,
Gruzinske pjesme, pune tuge;
U sjecanju mi bude tamnom
Daleki zal i dane druge.

(Aleksandar Puskin)