kojote
Elita
- Poruka
- 18.634
Ne skreći s teme, kučko!kučka:
-
- Popularno:
- Normalna tema
- Da li je blam da muškarci piju koktel u...
- Deset boljki koje leči rakija
- Upornost Nemačke i zapada oko Kosova i...
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Zasto se ovo desava?
- Zasto je Srbija dobila pokrajine, a...
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Da li će srušiti ''Jugoslaviju''?
- Политичка превирања из дана у дан...
MOJE MALE ŠARENE EMOCIJE
- Začetnik teme Nina
- Datum pokretanja
- stanje
- Poruka
- 334.460
Ja jesam....
Sve je koncentrisano na malom trgu u centru odakle idu ulice pravo do polja.Tu je kafanica sa sarenim stolnjacima i sa nekim smesnim casopisima koji pisu o neverovatnim,zaboravljenim dogadjajima koji svetu nista ne znace.Procitacete da se i tu ljudi bese zbog nesrecne ljubavi i ubijaju decu koja su se slicajno rodila,odmah pored programa bioskopa koji pusta stare filmove.Oko kafane su male radnje-salame,dopisnice,cipele i kanapi,sir ementaler i ljute bombone-sve mozes tamo odjednom da nadjes.Prolaze ljudi koje si negde vec video,na slikama, u snu,u bajci,prolaze praznicni,mudri ,dostojanstveni,smesni,uzimaju zivot za ozbiljno.A predvece u sumrak,jos u srebrnosivom svetlu visi veliki,glupi,avgustovski mesec,tacno iznad sredine krova preko puta,isti mesec koji upravo u tom trenutku visi iznad Monte Karla,iznad Pariza,iznad Misisipija i iznad stana nekoga na koga cesto mislite,kilometrima daleko,..... zamislite.Stanica je malena, blizu polja,dve breze i jedan covek sa crvenom kapicom,a vozovi tuda prolaze kao slucajno.U jednom od njih otputujes,gradic se izgubi i vec ne mozes da verujes da je ikada postojao...
Sve je koncentrisano na malom trgu u centru odakle idu ulice pravo do polja.Tu je kafanica sa sarenim stolnjacima i sa nekim smesnim casopisima koji pisu o neverovatnim,zaboravljenim dogadjajima koji svetu nista ne znace.Procitacete da se i tu ljudi bese zbog nesrecne ljubavi i ubijaju decu koja su se slicajno rodila,odmah pored programa bioskopa koji pusta stare filmove.Oko kafane su male radnje-salame,dopisnice,cipele i kanapi,sir ementaler i ljute bombone-sve mozes tamo odjednom da nadjes.Prolaze ljudi koje si negde vec video,na slikama, u snu,u bajci,prolaze praznicni,mudri ,dostojanstveni,smesni,uzimaju zivot za ozbiljno.A predvece u sumrak,jos u srebrnosivom svetlu visi veliki,glupi,avgustovski mesec,tacno iznad sredine krova preko puta,isti mesec koji upravo u tom trenutku visi iznad Monte Karla,iznad Pariza,iznad Misisipija i iznad stana nekoga na koga cesto mislite,kilometrima daleko,..... zamislite.Stanica je malena, blizu polja,dve breze i jedan covek sa crvenom kapicom,a vozovi tuda prolaze kao slucajno.U jednom od njih otputujes,gradic se izgubi i vec ne mozes da verujes da je ikada postojao...
- Poruka
- 334.460
Laz je istina
Da varam sebe
I probadam svoje ludo srce
Po ko zna koji put
Da bih te opet ljubila
Beskrajno
Da varam sebe
I probadam svoje ludo srce
Po ko zna koji put
Da bih te opet ljubila
Beskrajno
kojote
Elita
- Poruka
- 18.634
...romantičnu temu, u kojoj se izdvaja glomazan i ružan post. Ružan je, zato što nije njen. Ne pripada ovde. Post otpadnik.
Opomenuo sam je da se vrati na temu koju je lepo osmislila, a koja je već počela da liči na sve ostale. Bio sam grub, drzak. Možda previše za temu sa jednom kučkom u njoj.
Putovanje ne znači ništa bez doživljaja. A doživljaja nema bez druge osobe. Gotovo da mi ništa ne znače gradovi koje sam posetio, a u kojima mi se ništa nije desilo. Maglovito ih se sećam, kao iz neke tv reportaže.
Dok te ne dotakne, stvar ne postoji.
Eto, Forum. Koliko sam puta prošao kroz njega, jednom sam čak tu i prespavao, ali ta..varoš je za mene polumrtva, kao muzej u koji sam, ovlaž, zavirio. Polu, jer u njoj, još uvek, ništa posebno nisam doživeo. Fabulativna struktura, gotovo svih tema na podforumu Romantika je manje-više poznata, kao u jeftinim ljubavnim romanima: dvoje se vole, nešto ih razdvoji, ređaju se mnoge peripetije sve dok se voljeni ponovo ne sretnu i srećno ujedine za sva vremena. To što se događa između te dve tačke razdvajanja i ponovnog spajanja, može se dogoditi na svakom mestu zemaljske kugle i u svako vreme.
Ako zagrebeš ispod površine, pronaći ćeš iste pesme i prozne tekstove poznatih pisaca kako se ponavljaju nebrojeno puta u gotovo svim temama.
U priči nedostaju konkretni detalji, sa prepoznatljivim mirisima i bojama.
Hajd'mo da ovom solidno postavljenom kosturu, nabacimo malo mesa, učinimo ga autentičnim. Kosturom, makar :wink:
Opomenuo sam je da se vrati na temu koju je lepo osmislila, a koja je već počela da liči na sve ostale. Bio sam grub, drzak. Možda previše za temu sa jednom kučkom u njoj.
Putovanje ne znači ništa bez doživljaja. A doživljaja nema bez druge osobe. Gotovo da mi ništa ne znače gradovi koje sam posetio, a u kojima mi se ništa nije desilo. Maglovito ih se sećam, kao iz neke tv reportaže.
Dok te ne dotakne, stvar ne postoji.
Eto, Forum. Koliko sam puta prošao kroz njega, jednom sam čak tu i prespavao, ali ta..varoš je za mene polumrtva, kao muzej u koji sam, ovlaž, zavirio. Polu, jer u njoj, još uvek, ništa posebno nisam doživeo. Fabulativna struktura, gotovo svih tema na podforumu Romantika je manje-više poznata, kao u jeftinim ljubavnim romanima: dvoje se vole, nešto ih razdvoji, ređaju se mnoge peripetije sve dok se voljeni ponovo ne sretnu i srećno ujedine za sva vremena. To što se događa između te dve tačke razdvajanja i ponovnog spajanja, može se dogoditi na svakom mestu zemaljske kugle i u svako vreme.
Ako zagrebeš ispod površine, pronaći ćeš iste pesme i prozne tekstove poznatih pisaca kako se ponavljaju nebrojeno puta u gotovo svim temama.
U priči nedostaju konkretni detalji, sa prepoznatljivim mirisima i bojama.
Hajd'mo da ovom solidno postavljenom kosturu, nabacimo malo mesa, učinimo ga autentičnim. Kosturom, makar :wink:
- Poruka
- 7.025
Nasla sam se prozvanom. 
Opet se kojotiras i to ce da traje, koliko? Dva posta jos?
Meni licno smeta kad neko popuje na romantici. Znas zasto?
Zato sto popuju uglavnom oni sto nista ne rade, niti se unose.
Naravno da ima svega i svacega.
Al' nije istina da su sve price sa istom fabulom.
Al' ti se sad kojotiras...eto ti na...:-P
Opet se kojotiras
i to ce da traje, koliko? Dva posta jos?Meni licno smeta kad neko popuje na romantici. Znas zasto?
Zato sto popuju uglavnom oni sto nista ne rade, niti se unose.
Naravno da ima svega i svacega.
Al' nije istina da su sve price sa istom fabulom.
Al' ti se sad kojotiras...eto ti na...:-P
kojote
Elita
- Poruka
- 18.634
Da, Divlja, naročito te ima u delu m'fore gde se pominje kostur i malo mesa 
Elem,
napisao sam 11 ključnih situacija u kojima D. i pitoma žena zavode svog mužjaka, nadajući se da će mi poslužiti u trenutku kad dođem do fabule. Pitomoj ženi se broj ( neuobičajen ) dopao, mada bi joj bio draži 101.
Kragujevac je lep gRad. :-)
1) Zavodi ga time što mu svako jutro nabija svoje guzove pod nos. Imaju veliki krevet, kraljevski, četvoro bi moglo da spava na njemu, a ne samo njih dvoje, ali ona se u toku noći neprimetno i nečujno sklupča i mic po mic, pomeri sa svog mesta, glava joj dođe tamo gde bi trebalo da joj budu noge.
2) Zavodi ga kad se probudi. Vrati se u normalan položaj, udvostruči jastuk ispod glave i zagleda se u neku tačku na zidu. Deli se i otima u njoj dan od noći, java od snova, život od smrti.
3) Ona uzdahne - znači, oživela je - i počne da mu priča snove. Svi su sa fabulom, zapetljanom i zanimljivom. U njima se i on često pojavljuje. Njemu se uglavnom nešto loše događa; ispada iz voza, vode ga na streljanje, ali ga ona uvek spasava. Kad ne može, ona se probudi, tako da ga na neki način opet spasava.
4) Zavodi ga kad pere zube. A to je usputni posao. Nabije četkicu u usta i stavlja kafu za vodu. Onda ode na terasu, nešto mrmlja golubu, njihovom redovnom posetiocu. Kad ovaj ode, osmotri ulicu blago nagnuta na ogradu. Pozdravlja prijatelja i odaje počast, kako kaže, novom danu, večitom obnavljanju života. Naravno, usput prevuče četkicom dva-tri puta preko zuba, zatim se vrati u dnevnu sobu i napravi nekoliko čučnjeva i razgibavanja.
Iz usta joj peni pasta po grudima, pršti po spavaćici. Onda se javi telefonom mami ili sestri. On je uopšte ne razume šta mumla. Čim voda u lončetu uzavri, prekida razgovor, trči u kupatilo, ispire usta i pije kafu.
5) Njegova draga se vraća s pijace. Čuje kako se lift zaustavlja na njihovom spratu, vrata se otvaraju i zatvaraju bučnije nego obično, a onda sledi oštro cik-cak dobovanje štiklama po hodniku. Sad je siguran da je to ona, tabanaš je, a u cipelama sa visokom potpeticom. Tako hoda njegova žena. Klati se, nabada nogama kao slon.
Torba joj je puna zeleniša i voća. Ima tu i povrća, kojem ne zna ime ni kako se spravlja, ali ga kupuje zbog boje i oblika lišća, zbog lepote. Polovina tih namirnica će istrunuti, jer žena retko sprema ručak. Kad se reši da to učini, uglavnom se zadovoljava instant supama i gotovim jelima.
Sve je, inače, iskamčila po najnižoj ceni. Čak je nije mrzelo da se prepire sa seljacima-pijačarima.
Da sve svakim danom poskupljuje i da su seljaci sve pokvareniji - to je za nju bilo nešto čemu nikako nije mogla da se, dovoljno, načudi...
Elem,
napisao sam 11 ključnih situacija u kojima D. i pitoma žena zavode svog mužjaka, nadajući se da će mi poslužiti u trenutku kad dođem do fabule. Pitomoj ženi se broj ( neuobičajen ) dopao, mada bi joj bio draži 101.
Kragujevac je lep gRad. :-)
1) Zavodi ga time što mu svako jutro nabija svoje guzove pod nos. Imaju veliki krevet, kraljevski, četvoro bi moglo da spava na njemu, a ne samo njih dvoje, ali ona se u toku noći neprimetno i nečujno sklupča i mic po mic, pomeri sa svog mesta, glava joj dođe tamo gde bi trebalo da joj budu noge.
2) Zavodi ga kad se probudi. Vrati se u normalan položaj, udvostruči jastuk ispod glave i zagleda se u neku tačku na zidu. Deli se i otima u njoj dan od noći, java od snova, život od smrti.
3) Ona uzdahne - znači, oživela je - i počne da mu priča snove. Svi su sa fabulom, zapetljanom i zanimljivom. U njima se i on često pojavljuje. Njemu se uglavnom nešto loše događa; ispada iz voza, vode ga na streljanje, ali ga ona uvek spasava. Kad ne može, ona se probudi, tako da ga na neki način opet spasava.
4) Zavodi ga kad pere zube. A to je usputni posao. Nabije četkicu u usta i stavlja kafu za vodu. Onda ode na terasu, nešto mrmlja golubu, njihovom redovnom posetiocu. Kad ovaj ode, osmotri ulicu blago nagnuta na ogradu. Pozdravlja prijatelja i odaje počast, kako kaže, novom danu, večitom obnavljanju života. Naravno, usput prevuče četkicom dva-tri puta preko zuba, zatim se vrati u dnevnu sobu i napravi nekoliko čučnjeva i razgibavanja.
Iz usta joj peni pasta po grudima, pršti po spavaćici. Onda se javi telefonom mami ili sestri. On je uopšte ne razume šta mumla. Čim voda u lončetu uzavri, prekida razgovor, trči u kupatilo, ispire usta i pije kafu.
5) Njegova draga se vraća s pijace. Čuje kako se lift zaustavlja na njihovom spratu, vrata se otvaraju i zatvaraju bučnije nego obično, a onda sledi oštro cik-cak dobovanje štiklama po hodniku. Sad je siguran da je to ona, tabanaš je, a u cipelama sa visokom potpeticom. Tako hoda njegova žena. Klati se, nabada nogama kao slon.
Torba joj je puna zeleniša i voća. Ima tu i povrća, kojem ne zna ime ni kako se spravlja, ali ga kupuje zbog boje i oblika lišća, zbog lepote. Polovina tih namirnica će istrunuti, jer žena retko sprema ručak. Kad se reši da to učini, uglavnom se zadovoljava instant supama i gotovim jelima.
Sve je, inače, iskamčila po najnižoj ceni. Čak je nije mrzelo da se prepire sa seljacima-pijačarima.
Da sve svakim danom poskupljuje i da su seljaci sve pokvareniji - to je za nju bilo nešto čemu nikako nije mogla da se, dovoljno, načudi...
- Poruka
- 7.025
Vidis da sam u pravu.:wink:
Kojo, HeBi se.
:-P
Kojo, HeBi se.
:-P
- Poruka
- 334.460
Bilo bi mudro kada bi svi mogli misliti unapred, misliti kao neko iskusan, sada, dok to jos nismo.Kada bi se intezitet nasin sadasnjih zivota mogao spojiti sa mudroscu staraca kojima su tu mudrost godine donele,Svet bi cini mi se drugacije izgledao.I ljudi bi bili drugaciji.Nekako meksi i tisi. Ne bi grohotom obesnih i krvavih ratniika gazili po neznoscu malih nevinih reci a pri tom lazno gluvi i slepi na svu culnost i zelju sto ih one slazu ko bisere crne. Crne kao jedna skorasnja oktobarska noc cijim putevima se prostirao pun Mesec onako saren u svoj svojoj lepoti praveci se vazan dok je iz dubine svojih rana bjuvao moje male zute ruze. U pravu si, Ratnice tame,ali ne gazi po mojim zutim ruzama. Evo..obecavam.. probacu.. ali ne obecavam i pobedu. Nemam ni gde ni nad cim da pobedim. Moje samo odustajanje od svega, sada,bi bilo Pobeda. Znam. Ali necu odustati jer odvaznost se nagradjuje. Odvaznost se i kaznjava: reci ces. U redu..ionako se za sve strasno placa na obe strane a da uvek na kraju dodje tuga za prosloscu. Ima jos nesto.Koliko god ti zajahavsi svoj sareni rep jezdis okolo i svojim srebrnim kopitama gazis po mojim zutim ruzama praveci im rane iz kojih curi zuta krv i kaplje u srebrni pehar tvojih naslada ... sutra kada svane dan i Sunce obasja moja zuta polja a male nezne nevine reci , moje ili tudje, svejedno, zagraje radoscu malog deteta .... znam da je to opet jedan od onih dana. Pa da mi je to i jedina sigurnost na svetu , nezne reci i moje male sarene emocije, hocu da se za njih grcevito drzim.Ovde ili na jednom malom sarenom ostrvu. Oh....vi ne znate to ostrvo...reci cu vam . nalazi se ...ali o njemu drugi put .. obecavam
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
Ccc, koliko i kakvih reči sliveno na ove stranice, a tako malo romantike...
U jednom životu, u življenju koje traje, nekih... 6000? godina... Zar je moguće naći nepronađeno, zar je moguće napisati nenapisano, doživeti nedoživljeno..? Izlasci i zalasci Sunca su uvek tako isti, očekivani, a uvek tako različiti... onome ko ume da gleda. Svi smo mi isti... A tako neponovljivi. I uvek novi, uvek sveži, čak i kada smo tužni. Ili ljuti. :???:
U jednom životu, u življenju koje traje, nekih... 6000? godina... Zar je moguće naći nepronađeno, zar je moguće napisati nenapisano, doživeti nedoživljeno..? Izlasci i zalasci Sunca su uvek tako isti, očekivani, a uvek tako različiti... onome ko ume da gleda. Svi smo mi isti... A tako neponovljivi. I uvek novi, uvek sveži, čak i kada smo tužni. Ili ljuti. :???:
- Poruka
- 7.025
Od zvuka jedne trube, mozes da umres, od pet se dizes iz mrtvih! 8)
kojote
Elita
- Poruka
- 18.634
Ne stalno i preterano, ali s vremena na vreme se strastveno predaje čitanju. Ne radi to u trenucima dokolice, usamljenosti ili bolesti, kako bi se od nje očekivalo, je l' . Hirovita je. Čita kad joj se prohte; posle vođenja ljubavi, dok leškari u kadi, izjutra uz prvu kaficu. Uglavnom čita prozu. Polako i pažljivo. Uz glasne, ne baš učtive komentare ukoliko sam ja prisutan.
- Nikad ne bih, tvrdi ona, ni za živu glavu bila pisac, pa i kad bi' imala dara. Umesto da živi, pisac krivi kičmu i žulji zadnjicu na tvrdoj stolici, udahnjujući život nepostojećim licima. Pisanje je bežanje od života i odricanje od zemaljskih zadovoljstava. Svojevrsna žrtva Bogu ili Djavolu zvanom Fikcija.
: A šta je čitanje? podbadam je
- Čitanje je, pre svega, zadovoljstvo. Traži manje ili nikakvo odricanje. Ne razumem, dodaje moja kučka, zašto pisci ne pišu u starijim godinama, kad se ižive, kad im u gaćama ostane samo mućak?
: Zašto ti sada čitaš? Zašto te knjige ne ostaviš za starije godine? peckam je, opet :-)
- Pisci počinju da pišu u ( sve ) mlađim godinama. Čim nauče prva slova, yebote! Umesto da se, prvo, zabavljaju, putuju svetom, zaljubljuju se, oni - pišu li pišu! Zato su im knjige i dosadne.
Tu smo, dakle. Kučka ( moja, moram da naglasim ) voli prozu s fabulom. Budem li joj sad rekao da joj je ukus malo staromodan, prosuće kao iz rukava desetak ( vrlo modernih ) naslova romana s fabulom.
Ono što ja pišem, čita ali nije naročito oduševljena. Poneki put prepozna u nekom liku moju prvu ženu ili neku moju bivšu kučku. Ne sviđa joj se kako sam ih opisao.
- Zar, stvarno, ništa lepše nisi doživeo s nima?
: Ništa dublje.
- Zašto nikad ništa nisi nisi napisao o tome da ti je čuveni romanopisac S. B. bio na svadbi? Zar se stidiš da kažeš da te je video kako, okićen vencima cveća vodiš kolo u centru B.?
Moja kučka se odaje, očigledno je da je malo ljubomorna na moje bivše.
: Književnost je izmišljotina, kažem.
Ako je tako, zašto ne napišem neku priču sa zanimljivom, izmišljenom fabulom - pecka me, opasnica moja mila.
. Hirovita je. Čita kad joj se prohte; posle vođenja ljubavi, dok leškari u kadi, izjutra uz prvu kaficu. Uglavnom čita prozu. Polako i pažljivo. Uz glasne, ne baš učtive komentare ukoliko sam ja prisutan.- Nikad ne bih, tvrdi ona, ni za živu glavu bila pisac, pa i kad bi' imala dara. Umesto da živi, pisac krivi kičmu i žulji zadnjicu na tvrdoj stolici, udahnjujući život nepostojećim licima. Pisanje je bežanje od života i odricanje od zemaljskih zadovoljstava. Svojevrsna žrtva Bogu ili Djavolu zvanom Fikcija.
: A šta je čitanje? podbadam je
- Čitanje je, pre svega, zadovoljstvo. Traži manje ili nikakvo odricanje. Ne razumem, dodaje moja kučka, zašto pisci ne pišu u starijim godinama, kad se ižive, kad im u gaćama ostane samo mućak?
: Zašto ti sada čitaš? Zašto te knjige ne ostaviš za starije godine? peckam je, opet :-)
- Pisci počinju da pišu u ( sve ) mlađim godinama. Čim nauče prva slova, yebote! Umesto da se, prvo, zabavljaju, putuju svetom, zaljubljuju se, oni - pišu li pišu! Zato su im knjige i dosadne.
Tu smo, dakle. Kučka ( moja, moram da naglasim ) voli prozu s fabulom. Budem li joj sad rekao da joj je ukus malo staromodan, prosuće kao iz rukava desetak ( vrlo modernih ) naslova romana s fabulom.
Ono što ja pišem, čita ali nije naročito oduševljena. Poneki put prepozna u nekom liku moju prvu ženu ili neku moju bivšu kučku. Ne sviđa joj se kako sam ih opisao.
- Zar, stvarno, ništa lepše nisi doživeo s nima?
: Ništa dublje.
- Zašto nikad ništa nisi nisi napisao o tome da ti je čuveni romanopisac S. B. bio na svadbi? Zar se stidiš da kažeš da te je video kako, okićen vencima cveća vodiš kolo u centru B.?
Moja kučka se odaje, očigledno je da je malo ljubomorna na moje bivše.
: Književnost je izmišljotina, kažem.
Ako je tako, zašto ne napišem neku priču sa zanimljivom, izmišljenom fabulom - pecka me, opasnica moja mila.
kojote
Elita
- Poruka
- 18.634
Uglavnom se to odnosi na neki detalj; opis nekog mesta ili situacije. Nepogrešivo prepoznaje ono što mi je poslužilo kao uzor, i onda se čudi kako sam to prikazao u sasvim drugačijem svetlu, lepšem ili ružnijem - svejedno, nego što je to ona videla.
- Pisac je, u pravu su oni koji to tvrde, mađioničar. Dotakne štapićem, recimo, stari, rasklimatani orman i on se pretvori u riznicu najčudesnijih predmeta, punih tajni. Opsenar je.
Nesrećne usrećuje, mrtve oživljuje, i nažalost žive ubija.
- Kako možete, sad se već prebacuje na drugu temu, tako bezdušno da ubijete svog junaka?
Smejem se. Setim se kako sam kao dečak molio oca da mi, u pesmama koje je govorio, ne ubija omiljenog junaka. Uveravao me je da taj junak nije stvaran i da umire samo u pesmi.
: Ako nije stvaran, onda i ne postoji! primetio sam.
Otac je, na kraju, došao do kompromisnog rešenja. Čitao mi je pesme s junakom koji ne umire nego zaspi, s obećanjem da će se probuditi kad mu iz grede iznad glave ispadne zaboden mač.
Povremeno bismo, moja kučka i ja, popili flašu tekile uz nekoliko jakih cigara. Kučka je naše seanse nazivala "čitanjem života". Po njoj, ta vrsta je neuporedivo bolja od "čitanja knjiga". Da li sam došao do neke ideje za priču, za vreme tripa? pitala me je.
: Nisam. Uglavnom sam preživljavao svoje napisane priče, bez uobičajenih tragova traljavosti, nedorađenosti i nedovršenosti.
Upravo mi prolaze kroz glavu u onom priželjkivanom, gotovo savršenom obliku, koji nikad nisam uspeo da dostignem.
- Pisac je, u pravu su oni koji to tvrde, mađioničar. Dotakne štapićem, recimo, stari, rasklimatani orman i on se pretvori u riznicu najčudesnijih predmeta, punih tajni. Opsenar je.
Nesrećne usrećuje, mrtve oživljuje, i nažalost žive ubija.
- Kako možete, sad se već prebacuje na drugu temu, tako bezdušno da ubijete svog junaka?
Smejem se. Setim se kako sam kao dečak molio oca da mi, u pesmama koje je govorio, ne ubija omiljenog junaka. Uveravao me je da taj junak nije stvaran i da umire samo u pesmi.
: Ako nije stvaran, onda i ne postoji! primetio sam.
Otac je, na kraju, došao do kompromisnog rešenja. Čitao mi je pesme s junakom koji ne umire nego zaspi, s obećanjem da će se probuditi kad mu iz grede iznad glave ispadne zaboden mač.
Povremeno bismo, moja kučka i ja, popili flašu tekile uz nekoliko jakih cigara. Kučka je naše seanse nazivala "čitanjem života". Po njoj, ta vrsta je neuporedivo bolja od "čitanja knjiga". Da li sam došao do neke ideje za priču, za vreme tripa? pitala me je.
: Nisam. Uglavnom sam preživljavao svoje napisane priče, bez uobičajenih tragova traljavosti, nedorađenosti i nedovršenosti.
Upravo mi prolaze kroz glavu u onom priželjkivanom, gotovo savršenom obliku, koji nikad nisam uspeo da dostignem.
- Poruka
- 334.460
Zaista, zaista , Vam kazem:
Ako zrno psenice padnuvsi na zemlju ne umre,
onda jedno ostane,
ako li umre... mnogo roda rodi...
Ako zrno psenice padnuvsi na zemlju ne umre,
onda jedno ostane,
ako li umre... mnogo roda rodi...
- Poruka
- 334.460
Petak, ...13 h ,obican oktobarski dan.Mozda lepsi od svih ostalih petih dana u nedelji jer je ovaj suncan i topao.Miran i tih.Nisam planirala niti znam kako sam bas danas otisla tamo.Mozda vodjena mirisima jeseni ili sustanjem lisca ili graktanjem onih crnih vrana koje prljaju kola po parkinzima ili jednostavno sam trebala. Volim to mesto. Nekako vec od topciderske zvezde pa pored cesme i konaka se osecam posebno,nostalgicno. Vracam se u detinjstvo. A u onom drugom delu parka manje posecenom, tek tu se osecam kao kod kuce. Poznajemo se vec; one dve breze odmah kod prilaza, pa veliki hrast sa desne strane putic koji vodi prema jezercetu, klupa bez naslona odmah tu ,ops .. uvek onaj kamen skoro na sred puta kao da se smeje setacima koji ga moraju zaobici,mali drveni mostic kao sa Monet-ovih slika preko vestackog jezerceta u kome nema vode ...tu su cak i tramvaji lepsi koji retko prolaze ali prodju prema nekom svom rasoredu i....Setala sam dugo ..nisam razmisljala ni o cemu ,nisam htela... .Jednostavno sam isla mrveci zuto opalo lisce po stazi svoji stopalima kada odjednom bez najave dunu lagano vetric ,zanjiha vec posustalo od borbe pozutelo lisce koje otknuto od grana i noseno vetricem poce padati po meni na stopine... stala sam u trenu zeleci da zapamtim za uvek taj prizor ..Dok je po meni padalo maleno zuto lisce kao pahulje.... setila sam se......
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.648
Zelim biti lice koje vidis kad sklopis oci
Zelim biti dodir koji trebas svake noci
Zelim biti stvarnost u tvojoj masti...
I osmjeh na tvom licu zelim biti
I u tvom zagrljaju zelim se izgubiti
Bit cu sve ono sto zelis ti...
Zelim biti dodir koji trebas svake noci
Zelim biti stvarnost u tvojoj masti...
I osmjeh na tvom licu zelim biti
I u tvom zagrljaju zelim se izgubiti
Bit cu sve ono sto zelis ti...
- Poruka
- 334.460
Bilo je hladno tog Petka.Sneg je padao vec treci dan. N. je cupkala na semaforu kod Konaka cekajuci zeleno da predje i duvala preko rukavica u vec smrznute prste.Alo vise.. hoce li to zeleno ... hoce. Pozurila je ka ulazu u park i stala..Sve je bilo belo i netaknuto.Ni otiska necijeg stopala, ni tragova pasa lutalica ni malenh tragova pticijih nozica.. ni .. i nicega nije bilo. Bila je zatecena i ukopano stajala ne mogavsi da zakoraci i narusi taj mir i taj prirodni sklad.Plasila se se da ce svojim dahom stresti sneg sa povijenih grana jela i simsira i stoletnog platana koji je natkrilio i zagrlio Konak kao svoje dete.; Oprezno je zakoracila i polako kao lopov krenula samo njoj znanim putevima.Koracala je dok je sneg skripao pod njenim nogama i odjednom joj nije bilo hladno. Pogledala je na sat.Bilo je vec vreme da se pojavi.Znala je da ce doci kao i uvek.Uostalom on je pozvao i zamolio da dodje bas ovde u ovo vreme.Htela je da ga pita preko telefona zasto bas ovde... ali nije.Znala je vec tada, zasto..Ne tada .. znala je to vec duze vreme. Znala je da je njihovom vremenu dosao kraj....jedino nije zelela da to bude ovde na ovom mestu...Imao je hiljadu mesta .. imao je hiljadu nacna ali kao i uvek .. birao je pogresne. Koracala je dalje secajuci se njihovog prvog sastanka .. eno tamo kod restorana .. poslednja klupa.. jos uvek je tu .posle pet godina..sada se ne vidi ,prekrivena je snegom.Znala je da je tu ....isla je dalje ka drugom delu parka ... njihovog parka, kako su ga zvali.Presavsi ociscenu ulicicu i usavsi u njihov deo.. ugledala ga je...Coveka koga je volea.. Stajao je kod mostica sa rukama u dzepovima glave uvucne u sal i kragnu od kaputa i kao uvek bez kape na glavi. Pomislila je nekako kao da ga prvi put vidi: Kako je lep...Onako visok,skladan,crne kose po kojoj su padale pahulje,lepih crnih ociju,usana,cvrste muske brade i ruku ...ne nece da se seca njegovih ruku ...cekao je na izgled miran ali ona je znala da u sebi trepti, sabira se... takav je uvek bio ...i uvek je morala da ga smiruje, te njegove strahove i nemire. Pred diplomiranje, doktorat,pred prvi tiraz knjige,pred prva predavanja , putovanja, bolesti, druge knjige, london, pariz, vankuver... beograd, ,televizija, novine.......a nikada njene , ne, on nikada nije znao za njene strahove.. Bili su lep par.Miljenici obeju porodica.Bilo je samo pitanje dana .....Pokusala je da se seti trenutka kada je shvatila da taj dan nikada nece doci? Kada je prestala da voli ono sto je on sada i da je nestalo sve ono sto je on nekada bio....
- Poruka
- 334.460
” Hocu da podjes sa mnom”, rekao je nekako nervozno dok mu je prilazila..... prihvatio sam danas sve njihove uslove.Ti znas koliko mi je to sve vazno i koliko mi znaci. ”Znam”, rekla je .. I zasto smo morali po ovoj hladnoci da dodjemo ovde da bi mi sve to kazao. Mogao si to i kod kuce . U toplom i ne bih sada kroz cvokot morala da kazem da ... Necu.. da odlazim .Da ces dalje sam.. bez mene ...... da ne zelim vise da budemo zajedno. Da ne zelim da te delim.. sa tvojim ambicijama i karijerom, da cekam ni sama ne znam sta.Ne mogu vise da ti budem lepa i savrsena pratilja, da gledam na sat ,da proracunavam u sekund tvoje obaveze ,da se smejem i kada mi se ne smeje, , da gledam zalaske sunca u sanel kostmu.Hocu da budem svoja.. I hocu da budem slobodna..ima i drugih stvari osim tvoje nauke. naprimer moj rad, ja sam umetnik, hocu da stvaram,imam toliko toga da kazem i pokazem a ne mogu prateci tebe,zatim moja interesovanja, moje potrebe...... sve moje i nase ... toga odavno vise medju nama nema ...nema ljubavi .. duso.. i ti to znas samo nemas vremena da sebi to objasnis.Ja vise nisam tvoja N, ja sam samo tvoja navika.Da li znas da sam vec rezervisala kartu i da se vracam u Ponedeljak. Ne , ne znas naravno.Nisam imala kada ni da ti to saopstim.Ne vidjamo se skoro vise. Boze, ja stvarno nisam normalna kada sam uopste i dolazila po ovoj hladnoci..........Idem."...
Krenula je jos zadihana i zajapurena od monologa i hladnoce kada je cula njegov tih i promukao glas:. Malena, sacekaj....molim te ... stani... Okrenula se dok su joj se oci punile suzama: Secas se trenutka kada vise nista nismo imenovali zajedno.?. Klimnuo je glavom privukavsi je u zagrljaj. Zagnjuro je svoje lice u njeno ne znajuci vise koje su cije suze..........
U Subotu i Nedelju je spakovala svoje stvari.U Ponedeljak otputovala...... zauvek.
Krenula je jos zadihana i zajapurena od monologa i hladnoce kada je cula njegov tih i promukao glas:. Malena, sacekaj....molim te ... stani... Okrenula se dok su joj se oci punile suzama: Secas se trenutka kada vise nista nismo imenovali zajedno.?. Klimnuo je glavom privukavsi je u zagrljaj. Zagnjuro je svoje lice u njeno ne znajuci vise koje su cije suze..........
U Subotu i Nedelju je spakovala svoje stvari.U Ponedeljak otputovala...... zauvek.
Nesi
Domaćin
- Poruka
- 3.767
kučka:
Heh...ma ko bi reko...ko jos voli Topcider? Ma hajte molim vas.
.Uh...bila je to neka `93 ili `94...Nemam pojma koje je godisnje doba bilo. Bili smo samo jedan Jovan i ja. Prvi sastanak. Znas li ko je bio Arcibald Rajs, pitao me je dok smo stajali ispred biste? Ma neki nemacki doktor, sto nam je pomagao za vreme prvog svetskog rata...Ma nije neki, on je presao sa nasima...i toliko je zavoleo nas narod...ostao da zivi u Srbiji...Znas onu kucu kod "Dobrog polja" pored hipodroma? E tu jos uvek zive njegovi potomci, pricao je Jovan. Vidis onu bistu zene sa zitom? Vidim, rekla sam...Jel znas...Ne znam, rekla sam. To je napravio...Sta pise tu koje godine? A znas da smo te godine prvi put postali svetski prvaci u kosarci u Manili? I posle smo na Olimpijadi...A za koga ti navijas? Za Zvezdu! Pa naravno
. Sad cu da ti kazem sve rezultate derbija Zvezda: Partizan od kad su poceli da se igraju...Prvo je branio...pa posle...a on je bio golgeter svih vremena...Hoces da me ispratis do tramvaja, pitao me je predvece? Hocu. A hoces da me poljubis na rastanku? E necu!
Neces!
Necu!
Neces... :sad:
Moraces vise da se potrudis, nije dovoljno da naucis celu enciklopediju napamet! :wink:
E, bre, bem ti Topcider
kojote
Elita
- Poruka
- 18.634
...kad mi je tetka umrla, u bolnicu, gde smo mi, njeni najbliži bdeli kraj kreveta na kom je ležala, banu neki - bar se tako predstavi - naš daljnji rođak. Čuo je da mu je sestra ili strina ( šta mu je već "dolazila" moja tetka ) teško bolesna, pa je pravo zapucao ( s planine ili iz neke daleke varoši ) i stigao ovako kasno, posle ponoći.
Uputi nekoliko utešnih i ohrabrujućih reči tetki ( stigao je njoj njen Pero, neka se ne brine, oporaviće se i čak zaigrati na unukovoj svadbi ) i ostavi joj pored uzglavlja veliku, crvenu jabuku.
Tada me rođak Pero odvede u dvorište, da popušimo po cigaretu. Dobro se sećam kako je izgledao i šta mi je rekao, ali o tome neću, jer ovo je priča o smrti moje tetke. Dok smo pušili i pričali, tetka je izdahnula. To mi saopštiše s malim zakašnjenjem. Ne dadoše mi da uđem kod nje.
Tetkinog lica, s odra, vrlo se nejasno sećam. Ustvari, ugledao sam ga za trenutak, dok sam se nad otvorenim sandukom saginjao da poljubim tetku u čelo. Čini mi se da je i tada tetkino lice bilo negde po strani, s jedva primetnim osmehom, onakvim kakav imaju umorni, usnuli ljudi.
Sa sahrane se sećam mnogih drugih lica. I onog, mog rođaka. Nikad ga više nisam video niti išta čuo o njemu.
Uputi nekoliko utešnih i ohrabrujućih reči tetki ( stigao je njoj njen Pero, neka se ne brine, oporaviće se i čak zaigrati na unukovoj svadbi ) i ostavi joj pored uzglavlja veliku, crvenu jabuku.
Tada me rođak Pero odvede u dvorište, da popušimo po cigaretu. Dobro se sećam kako je izgledao i šta mi je rekao, ali o tome neću, jer ovo je priča o smrti moje tetke. Dok smo pušili i pričali, tetka je izdahnula. To mi saopštiše s malim zakašnjenjem. Ne dadoše mi da uđem kod nje.
Tetkinog lica, s odra, vrlo se nejasno sećam. Ustvari, ugledao sam ga za trenutak, dok sam se nad otvorenim sandukom saginjao da poljubim tetku u čelo. Čini mi se da je i tada tetkino lice bilo negde po strani, s jedva primetnim osmehom, onakvim kakav imaju umorni, usnuli ljudi.
Sa sahrane se sećam mnogih drugih lica. I onog, mog rođaka. Nikad ga više nisam video niti išta čuo o njemu.
kojote
Elita
- Poruka
- 18.634
6) Povrememeno je mrzi da otvara usta i izgovara rečenice već izgovorene hiljade puta, poput: dodaj mi cigarete, upali tv, yebi se - qrcoliki, hoćeš li kafu...
Služi se mimikom, gestovima i neartikulisanim zvukovima koje proizvodi njeno grlce.
7) Kučka me zavodi kad gleda svoje omiljene soap operas. Pošto se one obično daju popodne, zamrači sobu, isključi sve telefone, nadohvat ruke smesti bocu piva i činiju s kikirikijem. Teško meni ako joj bučno upadnem u sobu, ili ako je nešto upitam. Gleda to televizijsko đubre kao najveća remek - dela. I kod svih klišetiranih mesta, kod srceparajućih scena, uzdiše. Ponekad joj se i obrazi ovlaže.
- Moderna umetnost je iskvarila svet. A bio je tako nevin i čist...kaže.
8. Stalno navlači moje čarape. Služe joj umesto papuča.
U odevanju, gotovo je nepotrebno reći, prilično držim do čarapa. Prilikom boravaka u Londonu, Rimu ili Parizu, ne propuštam priliku da, u već poznatim, boljim "kućama" kupim po tuce čarapa.
Sto puta sam joj rekao, upozorio je pa čak i podviknuo, da se više ne usudi da mi dirne čarape. Uvredi se, ali to primi ozbiljno. Zaista je sledećih dana ne zatičem u mojim čarapama. Posle izvesnog vremena, slučajno otkrijem u prljavom vešu nekoliko pari. Razvučenih, izobličenih. Nosi ih kad mene u kući nema. Uvek.
9) Piše mi pisma. Ne s puta, već u kući. Pisamca. Kad god može, ostavlja mi poruku. Umesto da mi kaže da je probudim u toliko i toliko sati, na nekom vidnom mestu ( na vratima friza, za ogledalom, na dasci wc šolje, na tuš bateriji...) kači ili lepi pisamce, duša moja. Ispod poruke sledi nekoliko ljubavnih fraza, često začinjenih citatima umnih ljudi, prepisanih iz mojih najomiljenijih knjiga, sreća moja ( kučka voli i Pavića, nedavno ga je citirala u jednom od pisama koje mi je ostavila na klozetskoj dasci. Obožavam ga. Nju želim. Znam da zna. )
10) Svakog meseca mi izmisli nov nadimak. "Nova priča - nov junak", kaže.
11) Jednom nedeljno izvodim dragu na večeru u obližnji riblji restoran, jedan od otmenijih. I skupljih, naravno.
Moja Dragana uvek isto naručuje: ostrige, škampe i buteljku stonog, oporog crnog vina.
Kad stignu ostrige, lice joj se ozari. Najpre zakači salvetu oko vrata i rasprostre je po svojim prelepim prsima, kao beba. A onda, onda dugo i pažljivo cedi limun na svaku ostrigu. Kod prvog zalogaja čuje se dugo i sladostrasno mumlanje i mljackanje. Kad završi prvu ostrigu, počinje da gleda ostale, kao da joj je žao da dalje arči to svoje blago. Posle poslednje, ponovo se vraća prvoj. Prinosi je ustima, srče sok i oblizuje ostatke.
Sve to traje trenutak, samo joj vidim crven, šiljat vrh jezička, koji poput zmijskog sevne iz usta.
I škampe jede polako.
Cokće. Gricka ih. Usisava. Iz usta joj curi sok. Od požude ili škampi - ne znam. Kad završi jednu, obliže prste. I tako, sve do poslednje. Onda, parčetom hleba, upije i pokupi preostali sos.
- Ako te ikad prevarim, biće to zbog škampi i ostriga - kaže i smeši se.
U uglu raskošnih usana crni joj se talog vina.
Služi se mimikom, gestovima i neartikulisanim zvukovima koje proizvodi njeno grlce.
7) Kučka me zavodi kad gleda svoje omiljene soap operas. Pošto se one obično daju popodne, zamrači sobu, isključi sve telefone, nadohvat ruke smesti bocu piva i činiju s kikirikijem. Teško meni ako joj bučno upadnem u sobu, ili ako je nešto upitam. Gleda to televizijsko đubre kao najveća remek - dela. I kod svih klišetiranih mesta, kod srceparajućih scena, uzdiše. Ponekad joj se i obrazi ovlaže.
- Moderna umetnost je iskvarila svet. A bio je tako nevin i čist...kaže.
8. Stalno navlači moje čarape. Služe joj umesto papuča.
U odevanju, gotovo je nepotrebno reći, prilično držim do čarapa. Prilikom boravaka u Londonu, Rimu ili Parizu, ne propuštam priliku da, u već poznatim, boljim "kućama" kupim po tuce čarapa.
Sto puta sam joj rekao, upozorio je pa čak i podviknuo, da se više ne usudi da mi dirne čarape. Uvredi se, ali to primi ozbiljno. Zaista je sledećih dana ne zatičem u mojim čarapama. Posle izvesnog vremena, slučajno otkrijem u prljavom vešu nekoliko pari. Razvučenih, izobličenih. Nosi ih kad mene u kući nema. Uvek.
9) Piše mi pisma. Ne s puta, već u kući. Pisamca. Kad god može, ostavlja mi poruku. Umesto da mi kaže da je probudim u toliko i toliko sati, na nekom vidnom mestu ( na vratima friza, za ogledalom, na dasci wc šolje, na tuš bateriji...) kači ili lepi pisamce, duša moja. Ispod poruke sledi nekoliko ljubavnih fraza, često začinjenih citatima umnih ljudi, prepisanih iz mojih najomiljenijih knjiga, sreća moja ( kučka voli i Pavića, nedavno ga je citirala u jednom od pisama koje mi je ostavila na klozetskoj dasci. Obožavam ga. Nju želim. Znam da zna. )
10) Svakog meseca mi izmisli nov nadimak. "Nova priča - nov junak", kaže.
11) Jednom nedeljno izvodim dragu na večeru u obližnji riblji restoran, jedan od otmenijih. I skupljih, naravno.
Moja Dragana uvek isto naručuje: ostrige, škampe i buteljku stonog, oporog crnog vina.
Kad stignu ostrige, lice joj se ozari. Najpre zakači salvetu oko vrata i rasprostre je po svojim prelepim prsima, kao beba. A onda, onda dugo i pažljivo cedi limun na svaku ostrigu. Kod prvog zalogaja čuje se dugo i sladostrasno mumlanje i mljackanje. Kad završi prvu ostrigu, počinje da gleda ostale, kao da joj je žao da dalje arči to svoje blago. Posle poslednje, ponovo se vraća prvoj. Prinosi je ustima, srče sok i oblizuje ostatke.
Sve to traje trenutak, samo joj vidim crven, šiljat vrh jezička, koji poput zmijskog sevne iz usta.
I škampe jede polako.
Cokće. Gricka ih. Usisava. Iz usta joj curi sok. Od požude ili škampi - ne znam. Kad završi jednu, obliže prste. I tako, sve do poslednje. Onda, parčetom hleba, upije i pokupi preostali sos.
- Ako te ikad prevarim, biće to zbog škampi i ostriga - kaže i smeši se.
U uglu raskošnih usana crni joj se talog vina.
Buntovnik_Bez_Razloga
Veoma poznat
- Poruka
- 11.648
Ponekad, svaka misao upravlja s otrovnom zaokom u sopstveno srce i svaki udarac odbrane pogadja u njega.Tada srce uplaseno pobegne nazad u izgubljeni raj i ne moze verovati da mora uciniti i taj prelom, da se i ta veza mora prekinuti.Mnogi dozivljavaju umiranje i ponovo radjanje,koje je nasa sudbina, samo onaj jedan jedini put u zivotu prilikom truljenja, kad sve sto smo voleli hoce da nas napusti i mi najedanput oko sebe osecamo usamljenost i smrtonosnu hladnocu svemira.I mnogi ostaju zauvek da vise na ovoj litici i celog zivota su bolno pripijeni uz ono sto je nepovratno proslo, grleci san o izgubljenom raju, koji je najgori i najubitacniji od svih snova.
- Poruka
- 334.460
Pozelela sam da se u malim sarenim emocijama nadje i ova lepa pesma Maje Miljkovic i da je podelim sa Vama:
Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.
Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.
Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...
Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.
Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.
Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...
- Poruka
- 334.460
Sedela je podavijenih nogu na trosedu poluobucena i pratila ga pogledom preko ivice solje sa toplom kafom krmeljusom koju je drzala obema sakama ne osecajuci vrelinu iste.
-Hoces li vise nauciti da skuvas tu jebenu kafu kako treba ili stalno moram da pijem pisacku.. gundjao je dok je stavljao lonce vecito se hvalivsi kako samo on sebi ume da skuva kafu.
-Necu..rekla je ....ne zelim da budem dobra kafe kuvarica...
- Jel....a sta zelis onda ???
-Istinu .. konacno.Imas toliko nacina da je kazes.Ako neces meni reci je bar sebi. Zar ti odvajanje od pisanja ne dozvoljava cak ni da bacis pogled na to cega se odrices u poslednje vreme?
-Ne pocinji opet.. rece stavljajuci tri vrskom pune kasicice kafe u vrijucu vodu. Pio je jaku i gorku kafu.
-Hocu.... da konascno sednes za komp i zavrsis pricu....drazila ga je svesno, zeleci da izadje iz tog “nemanja reci” u koje je zapao. Celo leto se jebavas sa izdavacima , sviim i svacim, samo ne pises.. i sedi vise, popi tu otrovusu kao covek.. vecito stojeci .. ko ***** za sankom.
Posmatrao je paleci cigaretu. Bila je lepa taman toliko koliko je njemu trebalo. Vise od toga ne bi mogao podneti. Vise od ovoga nije mogao da je voli. A voleo je sve na njoj i u njoj.I njene zlatne tackice u ocima boje meda....
- Ne mogu da je zavrsim ... vise je promrmljao nego sto je rekao.
-Zar si toliko siguran u sebe i verujes da se u vremenu koje dolazi nece provuci bar jedno zaljenje, zbog toga. pitala ga je.....
-Nisam.. ali ne mogu ... prica je o Tebi..............
-Hoces li vise nauciti da skuvas tu jebenu kafu kako treba ili stalno moram da pijem pisacku.. gundjao je dok je stavljao lonce vecito se hvalivsi kako samo on sebi ume da skuva kafu.
-Necu..rekla je ....ne zelim da budem dobra kafe kuvarica...
- Jel....a sta zelis onda ???
-Istinu .. konacno.Imas toliko nacina da je kazes.Ako neces meni reci je bar sebi. Zar ti odvajanje od pisanja ne dozvoljava cak ni da bacis pogled na to cega se odrices u poslednje vreme?
-Ne pocinji opet.. rece stavljajuci tri vrskom pune kasicice kafe u vrijucu vodu. Pio je jaku i gorku kafu.
-Hocu.... da konascno sednes za komp i zavrsis pricu....drazila ga je svesno, zeleci da izadje iz tog “nemanja reci” u koje je zapao. Celo leto se jebavas sa izdavacima , sviim i svacim, samo ne pises.. i sedi vise, popi tu otrovusu kao covek.. vecito stojeci .. ko ***** za sankom.
Posmatrao je paleci cigaretu. Bila je lepa taman toliko koliko je njemu trebalo. Vise od toga ne bi mogao podneti. Vise od ovoga nije mogao da je voli. A voleo je sve na njoj i u njoj.I njene zlatne tackice u ocima boje meda....
- Ne mogu da je zavrsim ... vise je promrmljao nego sto je rekao.
-Zar si toliko siguran u sebe i verujes da se u vremenu koje dolazi nece provuci bar jedno zaljenje, zbog toga. pitala ga je.....
-Nisam.. ali ne mogu ... prica je o Tebi..............
Daljinski upravljač u ruci.
Tipkice i tasteri pod jagodicama promiču.
Lijevo desno gore i dolje.
Upravljam slikama.
A gledam zapravo u parket i zidove.
Možda bi bilo dobro da radijator obojim u neku veselu boju.
Mali je rekao jednom između poljubaca da voli žuto.
U čaši u kupaonici stoje četiri četkice za zube i cijeli paket zubnog konca.
Nedavno si pitao imam li za svakog ljubavnika po jednu četkicu.
Sve su moje. Sama sam.
Misliš da bih ti ikada priznala da je četiri premali broj za moje apetite.
Možda bih žutu mogla baciti, pomislim u sebi.
Ne očekujem da će se Mali vratiti.
Nije ni nužno. Ima ih još koji vole žuto (i nisu gadljivi).
Možda bih sutra mogla u shopping...
Sutra. Danas gledam telku.
Hoćeš sutra sa mnom u shopping, dragi?
Čula sam da u marketu ima četkica na akciji.
(tainted)
Tipkice i tasteri pod jagodicama promiču.
Lijevo desno gore i dolje.
Upravljam slikama.
A gledam zapravo u parket i zidove.
Možda bi bilo dobro da radijator obojim u neku veselu boju.
Mali je rekao jednom između poljubaca da voli žuto.
U čaši u kupaonici stoje četiri četkice za zube i cijeli paket zubnog konca.
Nedavno si pitao imam li za svakog ljubavnika po jednu četkicu.
Sve su moje. Sama sam.
Misliš da bih ti ikada priznala da je četiri premali broj za moje apetite.
Možda bih žutu mogla baciti, pomislim u sebi.
Ne očekujem da će se Mali vratiti.
Nije ni nužno. Ima ih još koji vole žuto (i nisu gadljivi).
Možda bih sutra mogla u shopping...
Sutra. Danas gledam telku.
Hoćeš sutra sa mnom u shopping, dragi?
Čula sam da u marketu ima četkica na akciji.
(tainted)
- Poruka
- 334.460
Tamo gde postoji ljubav ne postoje zahtevi, ocekivanja, zavisnost. Ja ne trazim da me ucinis srecnom; moja sreca ne zavisi od tebe.
Ako moras da me napustis nece mi biti zao same sebe; izuzetno mi prija tvoje drustvo, ali ja se ne vezujem za tebe. Ja uzivam u tvom drustvu na osnovu nezavisnosti - ne uzivam ja u tebi, to je nesto vece i od tebe i od mene, nesto sto sam otkrila, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra koji svira u tvom prisustvu.
Ali kad odes od mene, orkestar ne prestaje da svira..
Ja sam ta
sto hoda pored mene, a ne vidim je;
koju, katkada vidim,
i koju, katkada zaboravim.
Ta sto cuti spokojna, kad govorim,
ta sto oprasta blaga, kada mrzim,
ta sto sece tamo gde mene nema,
ta sto ce ostati uspravna kad ja umrem.
Ako moras da me napustis nece mi biti zao same sebe; izuzetno mi prija tvoje drustvo, ali ja se ne vezujem za tebe. Ja uzivam u tvom drustvu na osnovu nezavisnosti - ne uzivam ja u tebi, to je nesto vece i od tebe i od mene, nesto sto sam otkrila, neka vrsta simfonije, neka vrsta orkestra koji svira u tvom prisustvu.
Ali kad odes od mene, orkestar ne prestaje da svira..
Ja sam ta
sto hoda pored mene, a ne vidim je;
koju, katkada vidim,
i koju, katkada zaboravim.
Ta sto cuti spokojna, kad govorim,
ta sto oprasta blaga, kada mrzim,
ta sto sece tamo gde mene nema,
ta sto ce ostati uspravna kad ja umrem.
- stanje