Drugo dete - za i protiv?

mislim da je već bila jedna ovakva tema, ali nije bitno.

moje je mišljenje ovakvo, a potkrepljeno je ličnim lošim iskustvom:

imaj onoliko dece koliko imaš soba u kojima će svako dete
biti "svoje na svome".
ako je razlika između dece manja od 6 ili 7 godina, a nemaju "svako
svoje mesto" znaj da će se među njima razviti suparništvo, frustracija
i čak mržnja.

jako je bitno da svako dete ima svoju sobu, pa makar to bila
sobica 2x2m.
 
Моје мишљење је овакво, а поткрепљено је личним добрим искуством:

- имај онолико деце за колико имаш емотивног капацитета, а не квадрата стана
- ако је разлика мања од 6 или 7 година, а деле једну собу, знај да се међу њима може развити диван, привржен, топао и другарски однос (што не искуључује повремене туче и свађе, наравно)
- јако је битно да деца буду у једној соби, да могу ноћу да ћућоре тајне, да могу дању да се играју заједно, да може да им долази друштво...

Е сад, да ли моје позитивно искуство може да се подведе као општа препорука, или негативно искуство од Море Бре?

Ја бих пре рекла да однос међу децом највише зависи од родитеља и од опште климе у породици, од тога како их родитељи усмере....а да ни број соба ни квадратура стана не може да утиче ни негативно ни позитивно....
Море Бре, тражиш разлоге за лош однос са братом (претпостављам да је брат у питању) на погрешном месту!
 
gudajoka:
Kad spomenu podrsku familije, to je jos jedan od bitnih faktora. Mi nemamo nikoga da nam pomogne. I moji i njegovi su relativno daleko, rade, i mogu doci retko i kad je bas frka.
Zato je izmedju ostalog toliko i naporno. Od kada se rodila, izasli smo svega nekoliko puta i to kad odemo kod baba i deda u goste ili nam oni dodju. Da ne spominjem frku kad jedno od nas mora kod lekara, frizera, i sl. a drugo se zadrzi na nekom sastanku. Par puta se desilo da nas zena koja je cuva nazove da joj nije dobro i da dodjemo kuci, on na putu ja na sastanku... reorganizacija na vrat na nos. Par puta smo morali zvati moju mamu da uleti, pa zena seda na voz ili bus i putuje do nas jer mi ne mozemo na bolovanje.
Sve zajedno radimo i svugde idemo zajedno: kupujemo cipele, idemo kod lekara, idemo u posete.... ljudi nisam imala 3 god. momenat na samo sa sobom da odmorim.
Kliknite za proširenje...

Kad god krenem u kupovinu ili kod lekara sa moje dvoje dece, pomislim da cu poludeti ili jedno od njih poslati u vaspitno-popravnu ustanovu :evil: . Cesto i ponavljam: trece, nikada. Jedini razlog ZA mene: ljubav prema deci nije udvostrucena vec beskrajna. Volim kako se mladji sin smeje na sestrine gluposti ili kako se jure dok se neko ne polomi.
Eto, toliko
 
Najbitnije je tvoje psiho-fizicko stanje i kondicija naravno kao i podrska muza.Ako je sve to dobro ili u granicama normale onda opleti bar jos jedno ali ako mislis da ces vremenom gubiti vise u svojoj energiji i zdravlju a onda postati nervozna i frustrirana mozda je bolje da se zadrzis na jednom.Bolje vesela i zdrava mama onom jednom ali vrednom.Pozdrav!
 
Hellen:
Моје мишљење је овакво, а поткрепљено је личним добрим искуством:

- имај онолико деце за колико имаш емотивног капацитета, а не квадрата стана
- ако је разлика мања од 6 или 7 година, а деле једну собу, знај да се међу њима може развити диван, привржен, топао и другарски однос (што не искуључује повремене туче и свађе, наравно)
- јако је битно да деца буду у једној соби, да могу ноћу да ћућоре тајне, да могу дању да се играју заједно, да може да им долази друштво...

Е сад, да ли моје позитивно искуство може да се подведе као општа препорука, или негативно искуство од Море Бре?

Ја бих пре рекла да однос међу децом највише зависи од родитеља и од опште климе у породици, од тога како их родитељи усмере....а да ни број соба ни квадратура стана не може да утиче ни негативно ни позитивно....
Море Бре, тражиш разлоге за лош однос са братом (претпостављам да је брат у питању) на погрешном месту!
Kliknite za proširenje...


Slazem se u potpunosti.....lepo receno...lepo je imati nekoga...sve se moze kad se hoce.... ;)
 
Hm, ajd da se nadovezem na pricu o iskustvu sa svojim bratom/sestrom. Dakle imam brata 3 godine starijeg, i naravno i igrali smo se, i svadjali, i prosli kroz sve i svasta, ali kad je doslo vreme da se odraste (citaj pubertet, i to prvo njegov) jednostavno je postalo tesno za nas svoje u jednoj sobi. Inace nas stan ima dovoljno mesta ali je jedna soba bila u haosu, tako da se on nije smirio dok nismo dobili zasebne sobe. Da sam ostala sa njim u istoj mislim da bi bio pakao. Tako da tu moram da se slozim sa more_bre, kvadratura zaista jeste bitna, pogotovo kod dece razlicitog pola, jer ipak nema te ljubavi koja ce da opstane ako ste svi u jednoj dnevnoj sobi. Ipak treba prvo imati uslove za decu, pa ih onda tek radjati, a ne ocekivati da se jednostavno "naviknu" na trenutnu situaciju.
 
Ja sam u trecem mesecu trudnoce sa drugim detetom. Oboje smo zeleli drugo dete i sada smo presrecni. Istina je da deca traze mnogo vremena, zrtava, organizacije, ali sve ono sto se dobija zauzvrat, ona bezgranicna i bezuslovna ljubav koju pobudjuju u vama i citav osecaj porodice i pripadnosti je ono sto se racuna. Ja sam licno vec od sad prestravljena od porodjaja (prvi je bio carski i ne znam cemu da se nadam ovaj put) i od neljubaznosti osoblja, ali me to nijedne sekunde nije odvratilo od namere da imam drugu bebu.
U prvoj trudnoci sam se ugojila 11 kg, za sad ni pola kilograma, trudim se da ne jedem beskorisnu hranu.
Sto se pomoci tice, nasi roditelji ulecu smo kad smo oboje na poslu, doduse olaksavajuca je okolnost sto ja radim u skoli, pa imam vise slobodnog vremena za dete.
Imam 2 godine mladjeg brata sa kojim se oduvek jako lepo slazem i zaista ne mogu da se setim da nam je manjak prostora ikada predstavljao neki problem, niti bio uzrok svadje.
Kad smo se odlucivali za drugo dete, nije nam ni palo na pamet da rodimo brata ili sestru Dimitriju, nego da jednostavno imamo jos jednu srecicu.
 
gudajoka:
Imam vec jedno divno dete od 3.5 god i dosta godina starosti (za nase pojmove, znaci srednje 30-te), stoga nemam puno vremena vise da se prenemazem.
Moj muz bi jako voleo jos jedno, moja cerkica me proganja da joj rodim seku ili batu, a ja nisam i dalje sigurna.
Imala sam divnu trudnocu -toga se ne bojim, imala sam odvratno tezak porodjaj - toga se uzasno bojim, moje dete i dan-danas tesko zaspi i lose spava po noci - hronicno sam neispavana i toga se bojim...
Kao i svaka majka obozavam svoje dete i bojim se kad dodje drugo da ce biti zanemarena i necu joj se moci posvetiti u potpunosti, mada smo svi koji imamo bracu i sestre bili "zanemareni" i nista nam ne fali. Malo sam nervoznija po prirodi a ovo dete sto imam je izuzetno zivahno i ponekada mi ponestaje snage, pitam se da li cu imati zivaca za jos jedno....
Znam da je sve to sebicno i da je divno imati brata ili sestru i to je jedini razlog zasto se dvoumim, inace bih kategoricno rekla NE, zato me nemojte napadati i kritikovati, vec pisite da li ste se i vi dvoumilli kao ja ili je sve to islo spontano...
Kliknite za proširenje...

Ima tu puno toga.... I ja sam u istoj dilemi...

Prvo, srednje 30-te nije puno godina. Granice su se opasno pomerilile... Drugo, neki muževi zaslužuju brdo dečice jer su požrtvovani, odgovorni, čuvaju svoje ženice kao malo vode na dlanu. Postoje i oni koji nezaslužuju da imaju ni jedno dete. Najlakše je dete roditi. Treba mu puno toga pružiti. Uložiti puno vremena, truda i strpljenja da od njega nešto postane u ovo ludo vreme. Nisu svi roditelji isti. Moja drugarica ima troje, ali ona decu pošalje kod svekrve na selo i ne vidi ih po mesec dana. Dete joj padne razbije se, ona ne trepne... Može tako i desetoro da ih ima kad joj srce ne zadrhti niokočega. Meni muž često kaže, ti koliko se nerviraš nećeš dobaciti do detetovog 15-tog rodjendana.... Pola prijatelja mojih tvrdi da baš zbog toga treba da imam drugo, a pola njih da ne treba nikako, jer će biti duplo teža sekiracija. To već ne bi mogla da izdržim...
Onda, braća, sestre, brat i sestra...I to je relativno. Sigurna sam da svako od nas zna gomilu njih koji žive ceo život u svađi, kao pas i mačka, vuku se po sudovima kada roditelji umru itd. Ima ih više takvih nego onih koji su iskreno bliski... Treba izvagati puno toga... Najbolje je kada se slučajno desi :wink: Desilo se i gotovo... Posle ....nema kajanja :lol:
 
U danasnje vreme, u nasoj zemlji sa ovakvim standardom i nebrigom za coveka, neznam sta da mislim o ljudima koji prosipaju mudrost o lepoti radjanja. Ako nisi u stanju da detetu obezbedis sigurnost i roditeljsku ljubav onda ne shvatam cemu trcanje za drugim, trecim, cetvrtim detetom. Negde tamo u belom svetu mame sede kod kuce i brinu o deci, deca imaju spremljen dorucak i pratnju do skole, tata ima ljubavnicu, mama nezadovoljstvo sto nema karijeru i deca jedva cekaju da pobegnu iz svog, toplog, bogatog bracom i sestrama, doma. Kod nas divni roditelji koji zele dobro svom detetu, trce od ranog jutra na posao, dete posalju u obdaniste gde ce zaraditi sve moguce bolesti, vasi, otrovace se hranom i slusati nesrecne vaspitacice kako imaju malu platu, svekrvu koja joj je sinoc upala u sobu i...Ako imate mamu ili svekrvu koja ce vam cuvati decu dok vi trcite na posao(od deteta ste vec napravili rasplaza) u toku dana ce na poslu pozvati najmanje 2 puta da se zali na nesto a i vi zovete isto toliko puta jer sta ce pomisliti kolege ako to ne cinite svaki dan. Ako imate sefa ili jos gore -seficu, kuku -lele- rastrzano premoreni se vracate sa posla gde morate da spremite rucak ako ste sami ili ako ste sa svekrvom da je slusate i u sebi besnite. Ponosni otac uvek stize posle vas i strasno je umoran, baca se na krevet, deca prolaze pored vas, traze vas, zale se na vas a vi proklinjete dan kada ste usli u tu porodicu.Svadje i besparica postaju sve teze.Deca rastu uz medjusobno pocuskivanje a kada odu od kuce (to je sreca - inace obicno ostaju ako imaju gde - a cesce nemaju) uopste ne brinu o svojim bliznjim jer sada imaju izabrane bliznje, tako da argumenti o samoci ne stoje jer budite sigurni da ce biti sami, skupljace se na svecanostima - u pocetku, a kasnije ce se vidjati sve redje, sa komsijom ce vise druziti nego li sa rodjenim.
Postoji izreka:,,malo dete mala briga-veliko dete velika briga,,
Razmislite kako se vi odnosite prema svojim najblizima a onda razmisljajte o radjanju vise dece.Onaj ko dece nema ima jednu brigu-sto ih nema, onaj ko ih ima, ima 101 brigu.
Ja imam najbolje dete na svetu ali sam nesrecna sto nema posao, sto ne moze da putuje, sto nema svoj dom u kome bi sam odlucivao o svom zivotu, volim ga do Neba i pored tuge koju cuvam u sebi on je moja najveca vrednost i svake veceri kada legnem, razmisljam - kakva sam ja majka koja nije mogla da mu obezbedi normalan zivot.Zato dobro razmislite sta nudite detetu kada dodje na ovaj svet. Nemojte da budete mnogo sigurni da ce vasa situacija biti drugacija(ako zivite posteno i od svog rada)ne mastajte o deci jer ona nisu bajka i vi necete biti vecno mladi.
 
ja sam u totalno identicnoj situaciji i pitala sam se da li sam jedina i da li je to ok razmisljanje.Cak sam predlozila suprugu da usvojimo dete!Jedini dobar razlog zasto bi rodila drugo dete, je da moja devojcica (3 god.) sutra ne bi bila sama,ali onda kad bolje razmislim i to je ruzno i sebicno...i mogu dugo tako u krug...Najbolje resenje je skupiti snagu,zivce i sve potrebno...i roditi bar jos jedno divno bebce!Veliki pozdrav. :shock:
 
Joj, sva sam se najezila od ove price. Na kraju sam ocekivala kako uzimas litar neke jeftine rakije i pocinjes da se alkoholises. Nije sve tako crno. Jeste da nekad ubi monotonija i svakodnevnica, ali sami smo krojaci svoje srece. Moja cerka ide u vrtic, jer suprug i ja radimo. Tamo ima svoje drugare i boli je uvo na cega se vaspitacica zali. Bitno mi je da je sita da joj nije vruce ili hladno. Na kraju svih krajeva dovoljno je velika da zna sta hoce a sta ne. Cim dobijes dete vise tu nema bezbriznosti. Koliko Vam je puta Vasa majka rekla, videces kad ti budes imala svoje dete? Meni moja svaki dan, uvek sam mislila, sta hoce ova zena od mene.
malo dete - mala briga - veliko dete -velika briga, tako je! A seti se i one, ako hoces da zivis ko covek a umres ko pas - nemoj radjati decu, ako hoces da zivis ko pas a umres ko covek - imaj decu.
 
E pa drage devojke ja imam jedno pitanje za vas...moja sestra ima dva klinca a zeli i trece pa me interesuje da li mozda znate neku metodu posto cujem da ih sada ima da nadje pravi termin za pol deteta...npr.ako hoce devojcicu kad treba,sta i kako...nadam se da ce neko moci da mi odgovori...HVALA
 
Hubba Bubba:
Joj, sva sam se najezila od ove price. Na kraju sam ocekivala kako uzimas litar neke jeftine rakije i pocinjes da se alkoholises. Nije sve tako crno. Jeste da nekad ubi monotonija i svakodnevnica, ali sami smo krojaci svoje srece. Moja cerka ide u vrtic, jer suprug i ja radimo. Tamo ima svoje drugare i boli je uvo na cega se vaspitacica zali. Bitno mi je da je sita da joj nije vruce ili hladno. Na kraju svih krajeva dovoljno je velika da zna sta hoce a sta ne. Cim dobijes dete vise tu nema bezbriznosti. Koliko Vam je puta Vasa majka rekla, videces kad ti budes imala svoje dete? Meni moja svaki dan, uvek sam mislila, sta hoce ova zena od mene.
malo dete - mala briga - veliko dete -velika briga, tako je! A seti se i one, ako hoces da zivis ko covek a umres ko pas - nemoj radjati decu, ako hoces da zivis ko pas a umres ko covek - imaj decu.
Kliknite za proširenje...

Ova recenica mi je vrlo ruzna, a prvenstveno iz razloga sto je svaki covek drugaciji, i dok neko zaista jeste za decu, neko drugi uopste nije i ne bi trebalo da ih ima. Mislim da je taj stav da ako nemas decu nisi niko i nista doveo do toga da i oni koji nisu zeleli decu na kraju ih ipak imali. Sto se naravno lose odrazilo po tu decu i njihovu okolinu. Svako ima pravo da zivi svoj zivot onako kako hoce, a ne onako kako drustvo misli da treba.
 
Ни мени се није допала та реченица.
Испада као да људи без деце живе достојанствено, али су јадни јер умиру без некога ко би их додворио, хранио их у старости и мењао им пелене.
С друге стране испада да људи који имају децу проживе живот патећи се и жртвујући се, јадни, али као награду има ко да их догледа...

Нити је живот са децом патња, нити их рађамо да би нам се нашли при руци у старости...
 
zozefina:
Ja imam najbolje dete na svetu ali sam nesrecna sto nema posao, sto ne moze da putuje, sto nema svoj dom u kome bi sam odlucivao o svom zivotu, volim ga do Neba i pored tuge koju cuvam u sebi on je moja najveca vrednost i svake veceri kada legnem, razmisljam - kakva sam ja majka koja nije mogla da mu obezbedi normalan zivot.Zato dobro razmislite sta nudite detetu kada dodje na ovaj svet. Nemojte da budete mnogo sigurni da ce vasa situacija biti drugacija(ako zivite posteno i od svog rada)ne mastajte o deci jer ona nisu bajka i vi necete biti vecno mladi.
Kliknite za proširenje...

I koji je zaključak? Da li si donela ispravnu odluku kad si odlučila da rodiš to dete?
 
Mackic:
Ova recenica mi je vrlo ruzna, a prvenstveno iz razloga sto je svaki covek drugaciji, i dok neko zaista jeste za decu, neko drugi uopste nije i ne bi trebalo da ih ima. Mislim da je taj stav da ako nemas decu nisi niko i nista doveo do toga da i oni koji nisu zeleli decu na kraju ih ipak imali. Sto se naravno lose odrazilo po tu decu i njihovu okolinu. Svako ima pravo da zivi svoj zivot onako kako hoce, a ne onako kako drustvo misli da treba.
Kliknite za proširenje...

Jeste ruzna, zaista, ali je realna. Jasno kao i za sve drugo nije to 100% i za svakog receno i napisano, vec se misli na cinjenicu da covek kad ima decu ima i probleme i strahove i svi mi tezimo da deci obezbedimo najbolje a mi smo tu u nekom drugom, trecem planu, zavisi. Ko nema decu taj doceka starost, u vecini slucajeva da razmislja, da li ce imati ko casu vode da mu prinese, a kamoli da ko zaplace za njim kad napusti ovaj svet.
Ja se zaista izvinjavam, ovo definitivno nije tema.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Samsonight
Ma, samo rodi dete!
2 3 4
Odgovora
80
Pregleda
1.727
Belgradeboy
Belgradeboy
Frederick_
Abortus i surogat majčinstvo
Odgovora
19
Pregleda
476
kapetanmark
kapetanmark
Nina
Teška pitanja za decu
Odgovora
3
Pregleda
255
ves.bole
ves.bole

Back
Top