U mom odeljenju su bila dvojica, ono sto smo zvali, genijalaca. Jedan je bio vukovac, upisao Medicinu i zavrsio je kao jedan od studenata generacije. Drugi nije bio vukovac ali je imao bronzu ili srebro sa Matematicke olimpijade, upisao ETF, ocas ga zavrsio kao super student, to videli i Japanci pa mu dali stipendiju za doktorske studije u Tokiju gde je i otisao.
Prvi, lekar, se malo vrteo po beogradskim bolnicama, na fakultetu im nije palo na pamet da ga zadrzavaju, pa kad je video da nema 'leba od njegove diplome u Srbiji pokupi se i ode preko okeana. Vec 2 decenije je cenjeni nefrolog u Merilendu, danas ima i svoju bolnicu tamo. Ko zna sta ima u $$$.
Drugi se posle titule PhD na jednom od najboljih elektrotehnickih fakluteta na zemljinoj kugli, pogotovo u prvoj polovini '90-tih vratio u Beograd i pokusao da dodje do pozicije na ETF-u pored posla koji je imao u jednom od elektrotehnickih instituta. Iako je napisao prvu knjigu na srpskom jeziku o fuzzy logic arhitekturi nisu ga primili na taj fakultet, cak je ta njegova knjiga sluzila i kao neka vrsta udzbenika na katedri na kojoj su rekli da za njega nema mesta. Pokupio se covek, naravno preko okeana, napravio karijeru i registrovao patente, zaposlile ga i nove tehnoloske kompanije tada Aol, Yahoo, prodao im patente (cak je bio jedan od autora yahoo messangera) i maznuo ogromnu lovu, ko zna koju.
Pa vi recite da se skola ne isplati... bar u belom svetu, njima dvojici se u Srbiji stvarno nije isplatila.
