Званично писмо државе

Које писмо по вама треба да буде званично у Србији ?

  • ћирилица

  • latinica

  • neko treće pismo...


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
О мом ставу према ћирилици, и према српству уопште говори сав мој рад, и читава моја породична традиција.

С тим радом, а и свим другим, како се већ зна, лако се је упознати, јер је он јаван.

И коментаре, примедбе на свој рад, опаске, сугестије, савете увек сам прихватала, кад су добронамерни. Увек усвајам корисне сугестије, и на њима сам захвална.

Но, сваку опаску и примедбу у смислу мог родољубља, и националне српске свести одлучно одбијам, јер је мој рад, читав живот и дело, и породична традиција, осведочено и неспорно родољубива и српски национално свесна.

То се, како рекох, све може лако проверити.

А понајмање имају права да ми замере новокомпоновани Срби, и остали лажни патриоти, сви они који суштински раде, свесно или несвесно, противсрпски.

А онај, ко признаје некакав "хрватски језик", самим тим и "хрватско писмо, латиницу" другачије сем као политичку категорију, тај или не зна шта ради, или намерно ради противсрпски.
У ствари то ти радиш. Наводно не признајеш хрватски језик, а овамо перфидним (подмуклим) подметањем да је и латиница србско писмо радиш на потпуном укидању ћирилице а тиме и на непризнавању србског језика у свету. Можеш да се претвараш колико хоћеш, па и да пишеш, притворно, ћирилицом, али те је поменута реченица одала:

''Исто је, у ствари, и с инстирањем да и латиница није српско писмо, без правог начина да се форсира ћирилица.''
 
У ствари то ти радиш. Наводно не признајеш хрватски језик, а овамо перфидним (подмуклим) подметањем да је и латиница србско писмо радиш на потпуном укидању ћирилице а тиме и на непризнавању србског језика у свету. Можеш да се претвараш колико хоћеш, па и да пишеш, притворно, ћирилицом, али те је поменута реченица одала:

''Исто је, у ствари, и с инстирањем да и латиница није српско писмо, без правог начина да се форсира ћирилица.''
Па да, типично.

И од таквих као ти, сасвим очекивано.

Онај ко вредно ради је сумњив, чак и кад пише ћирилицом... Онај ко читавим својим делом и породичном традицијом оличава борбу за српство, то ј у ствари ради притворно.

А онај ко само, овако као ти, читаво време замера, кука, над судбином ћирилице, а не ради ништа суштински на њеном очувању, тај је патриота...

Овакви као ти су највећи непријатељи ћирилице и српства.

А они, који признају хрватски језик, ти су највећи борци за српство.

Како да не.

Но, како већ рекох, нема се чему чудити, јер овде стално влада оно:

"Славе бабе, презиру јунаке"...
 
србско [/I]''
И тебе ово, заправо сасвим одаје.

Ти заправо желиш Србе да натераш на исто оно што и Павелић с усташама, на "корјенопис"

И због тога, у ствари, све време избегаваш да објасниш каквога смисла има, мимо општега контекста писати то срБски", а не "српски"
 
Исто је, у ствари, и с инстирањем да и латиница није српско писмо, без правог начина да се форсира ћирилица.
Овом реченицом си се одала да за тебе, у ствари, ћирилица није србско писмо.

И тебе ово, заправо сасвим одаје.

Ти заправо желиш Србе да натераш на исто оно што и Павелић с усташама, на "корјенопис"

И због тога, у ствари, све време избегаваш да објасниш каквога смисла има, мимо општега контекста писати то срБски", а не "српски"

Већ сам рекао зашто сам ту реч почео да пишем са б.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Ma pusti bre petkolonase, nego da li si ti Srbin ili Srbijanac i da li vodis racuna o akcentuiranju?
Лажни патриоти увек држтелопивишу, вређају и све ствари окрећу наопако, да би прикрили своју нечисту савест.

Прочитан је одавно, ја му одговарам само ради општег примера.

Сем тога, ето, треба да се види колико времена и енергије неки троше на небитно, уместо да се истински боре за ћирилицу, ако се заиста толико за њу брину.

То, на жалост, важи и за друге ствари код нас, зато нам и иде тако као иде.
 
Већ сам рекао зашто сам ту реч почео да пишем са б.
За овакве увреде можеш бити само пријављен.

Него, како већ рекох, мој рад је јаван, ништа немам да кријем, зна се и ко сам.

А ти се и даље кријеш иза "ника", и слободно вређаш људе у недостатку аргумената.
 
Poslednja izmena od moderatora:
МОЛБА ИЗ НИША

Ако неко још има радио-пријемник марке "Космај" 1947, 48, 49. г. или "Тесла" 1953. г. - производња "РР ЗАВОДИ" Ниш - молимо да фотографију СКАЛЕ тог пријемника објави овде, или пошаље на адресу:

31@e-fakultet.rs

Верујемо да су исписи станица на скалама тих пријемника тада били на ћирилици.

Хвала.
 
МОЛБА ИЗ НИША

Ако неко још има радио-пријемник марке "Космај" 1947, 48, 49. г. или "Тесла" 1953. г. - производња "РР ЗАВОДИ" Ниш - молимо да фотографију СКАЛЕ тог пријемника објави овде, или пошаље на адресу:

31@e-fakultet.rs

Верујемо да су исписи станица на скалама тих пријемника тада били на ћирилици.

Хвала.

Ovo je Kosmaj 48

Radio-aparat-Kosmaj-48_slika_O_9163665.jpg

a ovo Kosmaj 49

Kosmaj-49_slika_O_8404353.jpg

Ima koliko hoćeš slika tih starih radio prijemnika na raznim stručnim i kolekcionarskim formumima, ali mrzjelo me da se registrujem.
 
Ovo je Kosmaj 48, a ovo Kosmaj 49.

Хвала на брзом одговору. Биће да сам био неосновани оптимиста, скале су на латиници.

А ко зна, можда сте ми "из тиха" - већ увели санкције! Ха-ха-ха.

Шалим се, ипак хвала на труду.
 
Хвала на брзом одговору. Биће да сам био неосновани оптимиста, скале су на латиници.

А ко зна, можда сте ми "из тиха" - већ увели санкције! Ха-ха-ха.

Шалим се, ипак хвала на труду.


Evo, Željko, da vam uljepšam veče, pošto vam je samom očito teško pretražiti internet.

Ovo je Kosmaj 49. Izgleda su rađene dvije varijante skale. Možda zavisno od tržišta na kome se prodavao:

kosmaj-49-pogledajte-ostalu-moju-ponudu-slika-18618971.jpg
 
Evo, Željko, da vam uljepšam veče, pošto vam je samom očito teško pretražiti internet. Ovo je Kosmaj 49. Izgleda su rađene dvije varijante skale. Možda zavisno od tržišta na kome se prodavao:

Најлепша хвала. Сигуран сам да сам још као дете виђао такве пријемнике, али касније, као "цирилизатор" нисам имао прилике да нађем њихове слике. Претражио сам многе сајтове и видео више десетина "РР"-ових апарата, али нисам имао среће да нађем баш "робу за српско тржиште". Већина сајтова које сам прегледао су баш хрватски, што значи да су њихови уредници уредно извршили "тријажу" пре објављивања.

Тачно је да су израђиване две верзије СКАЛЕ (све остало је било исто), јер Хрвати и Словенци нипошто не би прихватили да унесу у куће ћириличне примерке. Са друге стране, Срби нипошто не би СМЕЛИ да исти однос покажу према латиничним примерцима, и - миц по миц, корак по корак, производ по производ, годину по годину - и сами Срби су наставили да врше - "тријажу", и данас сами не пристају да "то" унесу у кућу.

Хвала још једном. Има правде! Заслужио сам да имам слику нечега што ми је остало само као успомена из детињства. Нисам ништа "умишљао", био сам потпуно сигуран да сам такве пријемнике виђао. Сад имам и доказ.

Неостварена жеља ми је да добијем (обећана је!) личну писану исповест некадашњег декана Економског факултета који је 1972. године 19. јануара смењен са положаја декана јер је тражио да се ћириличне писаће машине "пусте из затвора" и врате у употребу на факултету. Данас је безначајан број наших сународника који уопште знају да је комунистичка власт наредила повлачење ћириличних писаћих машина из употребе и забрану њихове даље производње и увоза. Чак и да им покажете необориве доказе, исмеваће вас да сте "докони".

Мој циљ је да младима помогнем да сазнају праву истину о судбини наше ћирилице, а ругања примам на своју душу и никоме их не замерам.

Хвала Вам још једном, користићу снимак. Надам се да се нећете покајати што сте мени и ћирилици учинили услугу.
 
Nema razloga da se kajem, osim ako ne namjeravate da u svojoj borbi počnete koristiti nasilne metode, pošto sam pacifista. :mafijas:

Слажем се у погледу метода борбе без насиља. Мој метод је - информисање, упознавање млађих са оним што им није било познато, да би имали елементе за опредељивање.
 
ЈЕВРЕЈИ И СРБИ - НЕБО И ЗЕМЉА

Овако Јевреји чувају своје у ТУЂИМ ЗЕМЉАМА.

http://www.kurir-info.rs/ambasador-...ovic-hoce-da-gradi-trzni-centar-clanak-713370

А ми не чувамо своју ћирилицу НИ У СВОЈОЈ ЗЕМЉИ.

Сајт Израелске амбасаде у Москви на руском језику је на руској ћирилици.
Сајт Израелске амбасаде у Софији на бугарском језику је на бугарској ћирилици.
Сајт Израелске амбасаде у Београду на српском језику није на српској ћирилици, чак ни као изборном писму.

http://embassies.gov.il/beograd/Pages/default.aspx

Сајт њихове амбасаде у Београду на енглеском језику је, наравно, на енглеском писму.
Исти сајт на јеврејском језику је, наравно, на јеврејском писму.
Исти сајт на српском језику је, наравно, на хрватском писму.

Када је мој колега чувар ћирилице из Ниша на ово скренуо пажњу Израелској амбасади у Београду, добио је одговор да је тај сат израђен у Израелу, па је само прослеђен амбасади у Београду, а рачунари у Израелу немају српско ћирилично писмо.

Човек би се запитао како то да израелски рачунари имају руску и бугарску ћирилицу, а једино немају српску.

Није разлог у Израелцим и њиховим рачунарима, него у Русима и Бугарима који знају шта је њихово писмо и држе до њега, и у Србима који нису обавештени шта је њихово писмо и држе до…братства и јединства.

Погледајте овај текст:

http://чуварићирилице.срб/свитак_11.Срб

Срби - беле вране.jpg
 
КАД БИ СВИ...

И ОНИ МОГУ ДА ПОМОГНУ!
Када би бар три естрадне звезде, бар три позната српска интелектуалца, бар тројица владика СПЦ, бар један власник великог трговинског ланца, па и бар тројица власника кафића речима, али и личним делом стали у заштиту ћирилице од нестајања, прилике са положајем ћирилице би се сигурно преокренуле у њену корист.

Ћирилица у кафи&#1.jpg
 
Уместо ћириличких слова - Љ, Њ, Ћ, Ђ, Џ, Ј – било би боље да су уведени надредни знаци, као што је у латиници многих европских језика.

Љ – као Л са надредним знаком као код латиничког ћ.
Њ – као Н са истим надредним знаком.
Ћ – као Ч са истим надредним знаком.
Ђ – као Д са истим надредним знаком.
Џ – као Д са надредним знаком као код латиничког ч.
Ј – као И са надредним знаком, као што је раније и било - Й.
 
Poslednja izmena:
ДИСКУСИЈА НА ФЕЈСБУКУ:

МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ:

http://www.vijestio.com/kultura-2/kovacevic-polozaj-srpskog-jezika-nikad-gori/


Natalija Djordjevic: ко је за то крив..па ми сами, ко други


Жељко Филиповић: Кћери Наталија, Ви и ја сигурно не можемо бити криви. Ми смо само - жртве! Крив је баш онај чију слику гледате док читате овај текст; тај који виче "Дрш'те лопова"! Он и све његове колеге лингвисти србохрватисти! Њихово "чување ћирилице" се састојало само од "и ћирилица и латиница". Ћирилицу су "чували" до њеног - НЕСТАНКА! То Вам је као кад би лекар рекао за болесника од заразне болести: "И пацијент, И ВИРУСИ"! Политичари су одавно НЕУПОТРЕБЉИВИ за очување ћирилице, јер су и они ђаци Новосадског "договора" из 1954. године. Цео народ је ђак Новосадског ДОМУНЂАВАЊА (договора иза леђа народа!), а учитељи су му били баш лингвисти србохрватисти, па поступно и КОМПЛЕТАН КАДАР ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА НА СВИМ НИВОИМА ШКОЛОВАЊА! Ко је од учитеља, наставника и професора умео и СМЕО да каже деци и студентима зашто Срби - и ЈЕДИНО ШУГАВЕ ОВЦЕ И БЕЛЕ ВРАНЕ СРБИ! - УЧЕ ЗА СВОЈ ЈЕЗИК ДВА ПИСМА? У почетку то нису СМЕЛИ да кажу, јер су се бојали за своја радна места, а касније, генерацију по генерацију, то више нису НИ ЗНАЛИ да кажу, јер су и сами одрасли на подвали о "равноправности писама и богатству двоазбучја" и стасали на заблуди о томе шта је наше писмо, па се данас и просветни радници, и политичари, и цео народ ТУКУ ЗА ТУЂЕ У УВЕРЕЊУ ДА БРАНЕ СВОЈЕ! Жртва је - ЋИРИЛИЦА! Само појединци у народу - чланови више удружења за очување ћирилице и ми нишки чувари ћирилице - смо стали пред лингвисте, просветне раднике, политичаре и цео народ, и гласно им поручили: ПОДВАЉУЈЕТЕ! "Српска латиница" је зубна протеза уграђена Србима после НАСИЛНОГ ИЗБИЈАЊА ЗДРАВИХ ЗУБА!
 
Poslednja izmena:
ОДГОВОР ИНЖЕЊЕРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ

Од господина Немање Видића електронском поштом добио сам следећу поруку уз молбу да је објавим на разним местима на Интернету:

Можда се назире победа
Patent Invest
7.11.2013. г. 13.37 ч.


Поштовани Жељко,

Много пута си ме обрадовао својим писањем , па си ти сада први Србин којем шаљем одговор Инжењерске коморе Србије.

Обраћао сам се свом инжењерском еснафу и раније, и то много пута, али није помогло док је био председник „жутић“ проф. др. Драгослав Шумарац. Једном сам га тражио у Комори и сретнем га у ходнику. Каже ми да сам много упоран, па да видимо шта није у реду са ћирилицом. Онако стојећи, у ходнику. Одговорим му да је ћирилица толико величанствена тема да се о њој не може расправљати стојећи у ходнику, и одем . Каже ми : „Немој тако, журим у Краљево (био земљотрес). Кад се вратим.“ Једна инжењерка у Комори се раније сукобила са њиме, па ми је открила да је једна правница поводом мојих писања рекла :“Ма има неки дркаџија који се ухватио ћирилице.“

Мислим да сада сви требамо ширити овај допис путем Интернета и на друге начине. Ово треба да служи као доказ како држава мора да поступа у вези са ћирилицом.

С поздравом, Немања.
-------------------------------------------


ИНЖЕЊЕРСКА КОМОРА СРБИЈЕ
Булевар војводе Мишића 37, П. ФАХ 32, Београд.

Број 2490
Датум: 20.9.2013. г.
Београд

Српско национално удружење
СРПСКА АЗБУКА
Ул. Недељка Гвозденовића бр. 10
11076 Београд

Поштовани,

Поводом вашег дописа упућеног Инжењерској комори Србије дана 02.9.2013. године, а примљеног 11.9.2013. године и заведеног под бр. 2369, као и дописа од 25.6.2013. године и заведеног под бр. 1519, а у вези сугестија које сте нам поднели у вези коришћења латиничног писма при представљању Коморе на Интернету, слања обавештења чланству путем Интернета и оглашавања латиничних реклама у ћириличном Гласнику, обавештавамо вас да смо сагласни са вашим наводима, као и да су стручне службе Секретаријата Коморе предузеле мере на изменама целокупне базе података која је енкодована у латиничном фонту, те је за промену исте потребан одређени временски период.

Свакако захваљујемо на изнетим сугестијама.

С поштовањем,

ПРЕДСЕДНИК ИНЖЕЊЕРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ
Милован Главоњић, дипл. инж. ел.
 
НОВА ПОБЕДА ХРВАТА НАД СРБИМА: УНЕСКО – Српске књиге на латиници су хрватска књижевност
недеља 03 новембар 2013. 20:50

Народна библиотека Србије покренула 2008. године иницијативу за измену језичких кодова ИСО 639-2 (Б) за српки и хрватски језик. Иницијатива је прихваћена у Институту за стандардизацију Србије, у Националној и свеучилишној књижници у Загребу и у Хрватском институту за стандарде.

Током посете стручњака НБС Националној и свеучилишној књижници у Загребу у марту 2008. године, састављен је заједнички захтев четири институције. Директори четири наведене институције потписали су овај заједнички захтев. Управник НБС је током своје посете Конгресној библиотеци у Вашингтону у априлу 2008, предао званично захтев у Регистрациону агенцију за ИСО 639-2.

У јуну 2008. године стиже званичан допис од Регистрационе агенције за ИСО 639-2 којим се потврђује да је захтев прихваћен. То значи да ће убудуће у библиографским базама података у целом свету, према прихваћеним изменама ИСО 639-2(Б), код за српски језик бити срп (уместо досадашњег сцц), а код за хрватски језик хрв (уместо досадашњег сцр). Нови кодови за језике неће се у библиографске базе уносити ретроспективно, већ само од датума измена и убудуће. Стари кодови сцц за српски језик и сцр за хрватски језик неће се више уносити у библиографске базе података, али ће бити пуноважни за прошлост. Овај резултат је од изузетног значаја и за Србију и за Хрватску, јер је њиме Међународна организација за стандарде (ИСО – Интернатионал Стандардс Организатион) коначно признала постојање одвојених језика – српског и хрватског. То је нарочито важно због великих светских база података у којима убудуће неће бити мешања српских и хрватских књига и аутора. Ови подаци су доступни на страницама Народне библиотеке Србије.

http://www.cirilica-beograd.org.rs/%D0%9E%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%9F%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B0/120609_323/cirilica-latinica.jpg
Шта то конкретно значи за српске издаваче, за Србију и њену културу? Уствари, право је питање за све нас, колико нових књига виђате да су одштампане на нашем писму, ћирилици? Претпостављам да и сами знате да је ћирилица апсолутно занемарана код издавача, е па сад замислите штету коју ће српска баштина због овог новог стандарда претрпети за нпр. 50 година. Значи ли ово да ће све публикације које се у Србији одштампају на латиници бити део хрватске културне баштине?

Конкретно, да ли сте негде чули да је Народна библиотека Србије саветовала издавачима да своја издања раде на ћирилићном писму, да ли сте чули да је неко од државних функционера или културних радника указао на ову промену и јасно ставио до знања зашто је битно да се публикације и књиге штампају на ћирилићном писму?

Наравно, нема јавне расправе, нема саветодавца који је важност овог проблема представио издавачима, једном речју, као у свему до сада, Србија ћути и препушта своје неким другим народима. Најтрагичније је што ћути и стручна јавност, издавачи, управо ону који су свесни штете коју српски народ и његово стваралаштво трпи.

Овакве катастрофалне ствари су могуће у Србији и никог није брига, и нико не одговара, уосталом, шта очекивати од Владе Србије која просвети и школарцима намеће „сексулано образовање“ у којима их учи да је педерастија нешто што је у реду, и да је иста болест настала међу ловцима?! Какав „стручан“ кадар, такви и уџбеници, политичари, држава. Спавај Србијо, други ће преузети све твоје док ти спаваш мртвијем сном…

Извор : србин.инфо
 
МОЈЕ ПИСМО ЋИРИЛИЦА - КОРАК ИСПРЕД ВРЕМЕНА


Удружење "Сабор Срба и пријатеља Срба" је у септембру 2013. интензивно започело реализацију свог пројекта "МОЈЕ ПИСМО ЋИРИЛИЦА - КОРАК ИСПРЕД ВРЕМЕНА" на подручју Републике Србије, са намером да ту реализацију прошири и на територију Републике Српске, као и у европским и свим другим земљама, у којима живе и раде Срби.

Основе карактеристике овог пројекта су практичност и инвентивност.

Пројекат се неће бавити теоријским, него практичним аспектима везаним за проблем недовољног коришћења (фонетске) ћирилице настале у процесу Вукове реформе.

На разне маштовите, занимљиве и естетски и дизајнерски привлачне начине настојаћемо, што већ и чинимо, да ћирилица постане не само званично и обавезно него и драго писмо, чак и онима који не пишу, нити су икада писали њоме.

Намера нам је да на један нормалан и инвентиван начин пренесемо Србима и осталим држављанима Републике Србије да је фонетска ћирилица настала у доба Вукове реформе и по Уставу (члан 10.), али и по УНЕСКО-у и по ЕУ и по Гуглу њихово једино званично писмо.

Фонетска ћирилица, која је настала у процесу Вукове реформе, није само званично писмо Републике Србије , него, што је тврдио и чувени писац Бернард Шо, досад најпрогресивније светско писмо, које је због своје једноставности и правила ЈЕДАН ГЛАС – ЈЕДАН ЗНАК изузетно погодно за савремене облике комуникације, укључујући и интернет.
Ово су признали и многи интернет-стручњаци из Европе и света.

Фонетизација писама, односно примена принципа који важи у модерној ћирилици, је нешто што доноси будућност.
Зато је смешно када неко ћирилицу, као писмо које је својом прогресивношћу ишло и испред свог времена, назива „заосталом“, „делом прошлости“ итд.

Ћирилица, оваква каквом данас пишу Срби,бар они који пишу, је пионир модернизације и фонетизације, односно усавршавања писама.

Колико је фонетско писмо, какво је већ више од 150 година наша ћирилица, прогресивно и пожељно за писање сведочи и то што је чувени британски драмски писац ирског порекла и нобеловац Џорџ Бернард Шо (1856-1950) сматрао је да је модерна ћирилица најсавршеније писмо на свету и један заокружен и логичан систем.
У свом тестаменту оставио је новчани износ (£367,233 13s) Енглезу који успе да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на Вукову ћирилицу (једно слово - један глас).


ЦИЉ ПРОЈЕКТА


Основни циљ Пројекта „МОЈЕ ПИСМО ЋИРИЛИЦА“ је да се, како у земљи, тако и у иностранству, континуирано врши промовисање и популаризација фонетске ћирилице (један глас – један знак), као српског писма и српске, односно светске културне баштине, будући да је то једино фонетско писмо на свету са таквим начином и правилом писања.


ЦИЉНА ГРУПА

Држављани Србије, Републике Српске, као и Срби у Дијаспори и припадници других народа који су према Србима и Србији пријатељски настројени


ВРЕМЕ И МЕСТО РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА

Пројекат „ МОЈЕ ПИСМО ЋИРИЛИЦА“, који се пре свега заснива на практичном деловању, није ни просторно ни временски ограничен и трајаће док фонетска ћирилица не само у Уставу, него и у стварности не добије место које, као део српске и светске културне баштине, и заслужује.


ОПИС ПРОБЛЕМА И РЕШЕЊА

Иако је Устав Републике Србије прецизан у дефинисању значаја и положаја ћирилице као званичног писма Републике Србије, у пракси се јављају бројна одступања од тога.

Највидљивије одступање је то што многе фирме, институције, па и неке јавне личности према ћирилици имају став занемаривања, који сматрамо не само неодговрајућим,него и незаслуженим.

Чак и ако бисмо пошли од у неким лингвистичким круговима присутних тврдњи да су и ћирилица, она настала Вуковом реформом, и латиница, какву је срочио Гај, равноправна или за писање српског језика једнако употребљива и важна писма, (што ми не тврдимо, нити себе сматрамо по том питању меродавнима, јер то питање ће решавати Држава и стручњаци за лингвистику), голим оком је видљиво да то у пракси није тако.

Латиница је неупоредиво присутнија и „популарнија“, односно више у употреби.
Сматрамо да је један од кључних разлога за такав, у суштини изразито неповољан третман ћирилице, пре свега садржан у недовољном и неадекватном промовисању и популаризацији ћирилице, односно у нехајном односу према њој.

Зато смо не само као поштоваоци Устава, него и као љубитељи ћирилице као свог писма решили да, уз помоћ једног броја стручних лица, као и симпатизера, односно активиста нашег Удружења, интензивно покренемо и реализујемо пројекат „МОЈЕ ПИСМО ЋИРИЛИЦА“, чија је главна сврха, као што је већ напоменуто, промовисање и популаризација (фонетске) ћирилице међу свим, а нарочито млађим генерацијама, како у Србији, тако и у свим другим земљама где живе и раде Срби, којима је ћирилица вековима била, а и остала писмо, односно азбука.

Уверени смо да ће то промовисање и популаризација уродити плодом, те да ће (фонетска) ћирилица временом постати бар једнако присутна и популарна као и тзв. Гајева латиница.

За остваривање тог циља је потребно доста времена, али битно је да се започне на прави начин и устраје у томе, што смо ми и вољни и спремни, и што већ и чинимо на начине на које смо својим скромним материјалним средствима могли.

Између осталог смо покренули и одржали ћириличну друштвену мрежу „Сабор“, као и, такође ћирилични, сајт „Српско благо“.


ОЧЕКИВАНИ УТИЦАЈ ПРОЈЕКТА

Пројекат «МОЈЕ ПИСМО ЋИРИЛИЦА», односно акције које ће се изводити у току његове реализације ће сасвим сигурно допринети популаризацији (фонетске) ћирилице бар до степена да ће бити коришћена као и тзв. Гајева латиница, која није сасвим адекватно писмо за писање српског језика, већ и зато што није фонетско, односно има двознаке, па и не може да се држи правописног правила «Пиши као што говориш, читај како је написано», а ми верујемо да ћемо постићи и више, а нарочито ако у томе будемо имали одговарајућу како моралну, тако и финансијску подршку.
Свет, па и Европска Унија, нашим писмом сматра ћирилицу и не уважава код нас присутни дуоалфабетизам, односно двоазбучје.

Латиница са три двознака је од стране ЕУ и УНЕСКО-а учитана као хрватско писмо и све што је на њему написано и одштампано се рачуна као хрватска литертура. Као што се и сајтови на латиници, а поготово ако немају и ћириличну опцију или им је на другом, а не на првом месту, по дифолту сматрају сајтовима са хрватским писмом, односно на хрватском језику.

Верујемо да ће реализација појекта «МОЈЕ ПИСМО ЋИРИЛИЦА» и на том плану довести до промене уобичајеног стања и понашања, чије последице су нежељене и онима који се тако понашају.



ПЛАНИРАНЕ АКТИВНОСТИ ВЕЗАНЕ ЗА ПРОЈЕКАТ

Пројекат садржи низ практичних акција, међу којима су:

-јавно писање ћирилице на пунктовима који ће бити организовани на територији општина Републике Србије, као и територији Републике Српске и у иностранству, а на пунктовима ће се налазити и књиге штампане ћирилицом, као и разни употребни и украсни предмети, који на себи садрже ћириличне натписе,


-штампање и распарчавање пропагандног материјала у облику лепо дизајнираних и маштовитих флајера у минималном тиражу од 100.000 на којем ће бити представљене све предности фонетске ћирилице,


-поклањање основним школама широм Србије, Републике Српске, као и у Дијаспори урамљеног флорала А3 формата, који израђује Удружење и на којем се уз натпис "МОЈЕ ПИСМО ЋИРИЛИЦА" налази и ручно урађен уметнички аранжман или добро одрађена репродукција , а ученицима по беџ са натписом „МОЈЕ ПИСМО ЋИРИЛИЦА“,

-подизање спомен обележја ћирилици, као и отварање музеја ћирилице, најпре у Крушевцу, а онда и по другим местима и општинама у Србији и Републици Српској, као и у Дијаспори,

-покретање едиције "МОЈЕ ПИСМО ЋИРИЛИЦА", унутар које би на ћирилици биле објављиване књиге домаћих и страних аутора,

-опремање канцеларија у Републичкој и Покрајинској влади, као и канцеларија по Општинама и Месним заједницама Републике Србије урамљеним флоралима А 6 и А 3 формата, на којима се налази натпис "МОЈЕ ПИСМО ЋИРИЛИЦА" и ручно урађен леп уметнички аранжман од трајног материјала или добро одрађена репродукција,

-подстицање домаћих медија, као и оператера и већих увозника мобилних уређаја и рачунара да користе ћирилицу,

-промовисање и популаризација срб-домена,

-израда и уручивање честитки свим правним лицима, привредним субјектима, као и појединцима, који за обележавање својих фирми и за своје сајтове на интернету користе ћирилицу,

-подстицање „ћирилизовања“ профила на Фејсбуку, које су отворили грађани Србије и, уопште, Срби,

-организовање манифестација (продајних изложби) у Београду и другим местима Србије, као и ван Србије. под називом „МОЈЕ ПИСМО ЋИРИЛИЦА“, на којима би се продавале књиге и друге врсте публикација, објављених на ћирилици, као и разни други украсни и употребни предмети и ручни радови са ћириличним натписима и слично,

-и друге акције, укључујући и оне које ће тек настајати на основу искуства са терена.

Све ове акције биће праћене одговарајућом медијском пажњом.

Са пројектом «МОЈЕ ПИСМО ЋИРИЛИЦА» је 24. септембра 2013. године званично је упознато и Министарство културе и информисања, које је и раније подржавало пројекте везане за ћирилицу, а ту праксу ће, по извештају који смо добили из Министарства, наставити и даље.

Координатори реализације пројекта: Светлана Петровић и Зоран Аксић
Идеја и консалтинг: Драган Атанацковић
Извршилац: Удружење „Сабор Срба и пријатеља Срба“
Промотери пројекта: Дарко Вукотић, Бранка Јевтић (медији), Зоран Грозданић (интернет), Стево Џуџелија, Бранко Поповић (привреда)

Удружење «Сабор Срба и пријатеља Срба»
Association «Community of Serbs and friends of Serbs»


Имејл kontakt@saborsrba.com
Тел (0)11 272 13 40 Mob +381 (0)69 184 55 01
 
@Жељко Филиповић

Леп пројекат. Али нисам оптимист јер, како видим, влада тј. државни органи раде против ћирилице а већина људи нарочито млади не осећа је као једино своје писмо, па се појединци такмиче ко ће исписе да истакне пре свега на енглеком језику, што обично испадне неки хибридни језик. Тако можемо на улазу код Калче, у башти кафића, да видимо таблу овако исписану кредом:

barcaffe
Promo Kokteli
Sex en the beach
Blue lagoon
Tequila Sunrise
 
ФИРМЕ НА СТРАНИМ ЈЕЗИЦИМА

Један Нишлија је имао чак три локала са фирмом на француском језику "Mon amie", што значи "Мој пријатељица"! Он, сиромах, не зна француски, не зна га ни фирмописац који му је исписивао фирму, али желео је да се "упише", да покаже да "спада", да "није изостао".

Ако је "mon" (мој), онда је требало "ami" (без "е" на крају, "пријатељ"), а ако је баш требало "пријатељица", онда је присвојни придев (код нас заменица!) требало да буде "ma" - моја.

Да се свом народу обратио на језику и писму свог народа, не би од себе направио...
 
ФИРМЕ НА СТРАНИМ ЈЕЗИЦИМА

Један Нишлија је имао чак три локала са фирмом на француском језику "Mon amie", што значи "Мој пријатељица"! Он, сиромах, не зна француски, не зна га ни фирмописац који му је исписивао фирму, али желео је да се "упише", да покаже да "спада", да "није изостао".

Ако је "mon" (мој), онда је требало "ami" (без "е" на крају, "пријатељ"), а ако је баш требало "пријатељица", онда је присвојни придев (код нас заменица!) требало да буде "ma" - моја.

Да се свом народу обратио на језику и писму свог народа, не би од себе направио...
Можда је геј-кафе. :kafa:
 

Back
Top