Званично писмо државе

[Жељко Филиповић]

Море, чекај само кад се ја намрштим на Швабу, има и евре да ми штампа на ћирилици, и још ће да ме пита да ли желим да ми и новчаницу од 1000 евра уведе на ћирилици.

 

[Жељко Филиповић]

Још ће ме неко тужити да се лажно представљам као Жељко Филиповић, а уствари сам Зељко Филиповиц.

 

[Rayela]

Море, чекај само кад се ја намрштим на Швабу, има и евре да ми штампа на ћирилици, и још ће да ме пита да ли желим да ми и новчаницу од 1000 евра уведе на ћирилици.

Pogledajte prilog 303330

 

[Жељко Филиповић]

ЋИРИЛИЧНА ЛАТИНИЦА

Да ли је и код осталих учесника на овом форуму ова реклама (у дну сваке странице) на ћирилици, или то мој рачунар зна моје навике па ме штити од узнемиравања?

 

[Mrkalj]

ЋИРИЛИЧНА ЛАТИНИЦА

Да ли је и код осталих учесника на овом форуму ова реклама (у дну сваке странице) на ћирилици, или то мој рачунар зна моје навике па ме штити од узнемиравања?

Pogledajte prilog 303361

Oglas su napravili Česi pomoću Guglovog prevodila.
https://translate.google.rs/?num=10...-8&hl=en&sa=N&tab=wT#fr/sr/embryoscope clinic

 

[Жељко Филиповић]

"ПОЛИТИКА", "Међу нама"

НЕ БОЈИМ СЕ ВРАЖИЈЕГА КОТА...

Хистерија која траје ових дана поводом двојезичних натписа, и „злог, мањинског писма“, у оним деловима где још неким чудом живе Срби (остатак закланог народа, М. Бећковић), из овдашње перспективе једва да је разумљива, па и никога нарочито не погађа, будући да је већ сама престоница Србије скоро па очишћена од „ћирилског смрада“ (Анте Павелић). Нису ли Срби јединствен народ и по томе, што, имају – као – два писма!?! У то нас већ деценијама убеђују наши лингвисти, а држава Србија српско писмо једва да толерише (уз силне уздахе, и врдања). Сви уџбеници, примера ради, на Медицинском и Стоматолошком факултету у Београду, већ годинама се штампају на хрватској гајевици (јер је Илирац Људевит Гај латинично писмо прилагодио Вуковој азбуци). И шта сад остаци остатака Срба у Хрватској хоће?!? Да их ми овдашњи, као, разумемо? Заштитимо? Дигнемо џеву? Или да мирно сачекамо да једино српско писмо заштити, нико други него Европа, Брисел!?! А ми га сами не сачувасмо! Да казни Хрватску, за непоштовање овога и онога. Лепо Његош написа: Не бојим се вражијега кота/ Нека га је к'о у гори листа, Већ се бојим од зла домаћега. Више од половине Србије (такозваних интелектуалаца барем) „не види“ зашто би се такозвана Европа у све то умешала. И неће.


Проф. др Брана Димитријевић
Председник секције за историју медицине
Српског лекарског друштва

(Објављено под насловом Не чувамо ћирилицу ни у Србији; Политика, Међу нама 6.09.2013)

 

[Наутилус]

Гледајући сајт који си поставио, наишао сам на један твој коментар (''Чувари ћирилице''):

Жељко Филиповић Заиста постоје разлози да најозбиљније преиспитамо неке "чињенице" у вези са Вуком којима су нас учили у комунистичким школама. На пример, "бранећи Вука", они су нам, уствари, оговарали митрополита Стратимировића, па и целу СПЦ, па и православље! А Вука су "бранили" док се наш народ није - одрекао ћирилице!

Занимљиво.

 

[Жељко Филиповић]

Драга Rayela,

Кад Вам буде могуће скокните до центра Франкфурта и у улици Цајл потражите ову таблу Ирине Гореликове. Ово је тек руска претходница, а кад крену Срби, има да пљушти - латиница!

 

[Rayela]

Драга Rayela,

Кад Вам буде могуће скокните до центра Франкфурта и у улици Цајл потражите ову таблу Ирине Гореликове. Ово је тек руска претходница, а кад крену Срби, има да пљушти - латиница!

Pogledajte prilog 303452

Pa ima tabli i na turskiom, arapskom, zasto ne i na ruskom. Oni su advokati za ljude koji ne razumeju nemacki. Vidis sta je demokratija i tolerancija zapadnog tipa?

 

[Жељко Филиповић]

ЗАПИС ИЗ ВРЕМЕНА ОКУПАЦИЈЕ

У току окупације 1915 - 1918. г. ћирилица је била забрањена у Србији и на целој територији хабсбуршке монархије. Ево записа из тог времена:

"И ТО ЋЕ ПРОЋИ

Ћирилица се нигде више не сме видети. Латиница је замењује свуда. Скидају се старе и намештају нове фирме. Стружу се емајлирана слова са излога и скидају фирме са зидова. Емајлиране табле које носе имена улица лупају се и бацају, а на њихова места намештају се латиницом писане. Млекаџије и ћевабџије закречавају своје мале фирме на зиду уздишући. На великој радњи у улици Краља Милана фирма је „Стовариште собног намештаја“. На лествицама некакав младић препокрива целу фирму црним сатеном, као одар милог покојника.

Па ипак, срце ми заигра од радости на помисао да и саме окупаторске власти признају само привремену моћ и важност латинице. Крпа је то, лако ће се здерати са фирме, кад затрешти српска труба која ће нам донети слободу".

 

[Жељко Филиповић]

Iz časopisa „Nedeljnik“ od 12 – 19.9.2013. g. (Časopis izlazi na latinici)

Mihailo Medenica:

ĆIRILICA I POSLEDNJI DANI

Čemu povika na Hrvate – ćirilica se ne brani u Vukovaru, već u Beogradu! Njihovo je evoluciono pravo da budu horda vođena patološkom mržnjom i bezumljem, ali šta nama daje za pravo da se ponašamo kao davno izgubljeno pleme, besno što niko za njim ne traga?!

Doktrina da se Beograd brani u Kninu dovela je leta '95. Knin u Beograd, baš kao što će uverenje da ćirilica ne sme pasti u Vukovaru naterati azbuku u zbegove iz Srbije. Nelogično? Ni malo. Da pismo u koje se kunemo ima korena u Srbiji, teško da bi ga iko igde mogao raskoreniti! Teško da bi se usudio i da proba. Teško da bi popreko pogledao uradak Vuka Karadžića, samo da ćirilica ima doma, kao što je imala kolevke.

Ali nema, naravno! U Srbiji je već godinama kao ilegalac u studentskom domu – ozbiljan balast neozbiljne države. Mi smo ćirilicu učinili petokolonašem, a očekujemo da je drugde dočekuju k'o kuma na slavi. Srbija je Goli otok svoje azbuke, Hrvatska je tek mizerni „topli zec“, ništa drugo.

Njihova frustracija je njihovo pravo, ali naše licemerje je gore i pogubnije od tog masovnog ludila žalosne nacije koja od nepatvorene mržnje neće ni primetiti da je pojela samu sebe. Nije li licemerno što na današnji dan imamo bezmalo milion što nepismenih ili polupismenih, a kukamo nad hrvatskom nepravdom, k'o Kosara na Petru Božoviću u „Lepoti poroka“…

Od toga što nam je pismeno, kladim se u tih 30 predivnih slova, da najmanje polovina ćirilicom ne piše ni o crvenom slovu.

Koliko je među onima što bi valjalo da nas opismenjuju i oplemenjuju njih koji se stide ćirilice, koji je otvoreno preziru, kojisu se i nebu i zemlji izvinili što su morali da se rode baš kao Srbi?

Nacija „Farme“, „Velikog brata“, idolopoklonstva napolaevoluiranim pevaljkama, kojima je „Tršić“ diminutiv od „Trst“, s punim pravom očekuje da neko u njeno ime baštini duhovno i kulturno blago, kao da ga je dala u hraniteljsku porodicu, pa će se možda popišmaniti kad joj proradi majčinski instinkt i presuše kamiondžije što se na prašnjavom drumu istresaju na nju.

Nacija zbog koje se Emir Kusturica vratio veri i slovu pradedova ne bi li joj pokazao koliko je velika, ne može biti manja nego što jeste! Sreća da nam je rakije, trezni ne bi znali jesmo li došli ili pošli na ovaj lakat grobne, preosvećene, preplaćene i podcenjene zemlje. Pijani smo, nažalost, daleko bliži suštini svoga bića, zaostavštine i nepreglednog duhovnog imanja, taman koliko smo trezni k'o bogalji pored obe noge – vere i jezika.

Sve u svemu, žalosna je Hrvatska ako joj je ćirilica jedini i najveći problem! Jame su, izgleda, zatravile, pune do vrha, pa nemaju kud s njom osim preko Save, ljutitom plemenu za kojim niko ne traga. No, žalosnija je Srbija što joj ćirilica zaista jeste problem, daleko veći nego sinovima jasenovačke „demokracije“! Tako ona ne zna kud će i šta sa njom, osim na krstače i spomenike.

Da hoće onaj Vuk Karadžić da vaskrsne samo na pet minuta, koliko da mu prebijemo i drugu nogu, kud se petlja gde mu mesto nije, dokona budala! I Njegoš uz Dositeja pride, za narušavanje duševnog mira hrvatske nacije i bespotrebnog komplikovanja života Srblja, koji ni sa nepismenima ne znaju šta će, a kamoli sa pismenima koji se o ćirilicu sapliću k'o Vuk Drašković o nekadašnje srbovanje, koje se čitako kao što piše i govorilo kao što je napisano.

Nije li paradoks i što, evo, ćirilicu branim na latinici? Čemu onda povika na Hrvate, kad samo prilježno dovršavaju ono što je započeto daleko odatle – ovde!

Ministarstvo inostranih poslova uputilo je prekornu notu hrvatskim vlastima – na latinici! Da se ne muče sa prevođenjem i ne gube dragoceno vreme, preko potrebno za rasrbljivanje Hrvatske. S rasrbljivanjem Srbije se ne žuri – ne fušerišemo mi kao oni, pa da nam se za koju generaciju povampire aveti prošlosti, udarajući bukvarima na preplašene potomke…

Da se Knin branio u Kninu, Beograd na svojim rekama, a ćirilica u glavama umesto barjacima avetnih novoravnogoraca i pod šatrama Guče, u Vukovaru bi danas glupost ostala nebranjena. Ovako, pametniji još jedared mora da popusti – sirote table pod naletom bezumnika tamo, i hropcem ovdašnjih krstaša ćirilice, k'o Kosare na Petru Božoviću; „Ku-ku, da me sada vidi moja mila majka“…

 

[Наутилус]

Iz časopisa „Nedeljnik“ od 12 – 19.9.2013. g. (Časopis izlazi na latinici)

Mihailo Medenica:

ĆIRILICA I POSLEDNJI DANI

Čemu povika na Hrvate – ćirilica se ne brani u Vukovaru, već u Beogradu! Njihovo je evoluciono pravo da budu horda vođena patološkom mržnjom i bezumljem, ali šta nama daje za pravo da se ponašamo kao davno izgubljeno pleme, besno što niko za njim ne traga?!
[...]

Могао си то да посрбиш:

Михаило Меденица:

ЋИРИЛИЦА И ПОСЛЕДЊИ ДАНИ

Чему повика на Хрвате – ћирилица се не брани у Вуковару, већ у Београду! Њихово је еволуционо право да буду хорда вођена патолошком мржњом и безумљем, али шта нама даје за право да се понашамо као давно изгубљено племе, бесно што нико за њим не трага?!

Доктрина да се Београд брани у Книну довела је лета '95. Книн у Београд, баш као што ће уверење да ћирилица не сме пасти у Вуковару натерати азбуку у збегове из Србије. Нелогично? Ни мало. Да писмо у које се кунемо има корена у Србији, тешко да би га ико игде могао раскоренити! Тешко да би се усудио и да проба. Тешко да би попреко погледао урадак Вука Караџића, само да ћирилица има дома, као што је имала колевке.

Али нема, наравно! У Србији је већ годинама као илегалац у студентском дому – озбиљан баласт неозбиљне државе. Ми смо ћирилицу учинили петоколонашем, а очекујемо да је другде дочекују к'о кума на слави. Србија је Голи оток своје азбуке, Хрватска је тек мизерни „топли зец“, ништа друго.

Њихова фрустрација је њихово право, али наше лицемерје је горе и погубније од тог масовног лудила жалосне нације која од непатворене мржње неће ни приметити да је појела саму себе. Није ли лицемерно што на данашњи дан имамо безмало милион што неписмених или полуписмених, а кукамо над хрватском неправдом, к'о Косара на Петру Божовићу у „Лепоти порока“…

Од тога што нам је писмено, кладим се у тих 30 предивних слова, да најмање половина ћирилицом не пише ни о црвеном слову.

Колико је међу онима што би ваљало да нас описмењују и оплемењују њих који се стиде ћирилице, који је отворено презиру, којису се и небу и земљи извинили што су морали да се роде баш као Срби?

Нација „Фарме“, „Великог брата“, идолопоклонства наполаеволуираним певаљкама, којима је „Тршић“ диминутив од „Трст“, с пуним правом очекује да неко у њено име баштини духовно и културно благо, као да га је дала у хранитељску породицу, па ће се можда попишманити кад јој проради мајчински инстинкт и пресуше камионџије што се на прашњавом друму истресају на њу.

Нација због које се Емир Кустурица вратио вери и слову прадедова не би ли јој показао колико је велика, не може бити мања него што јесте! Срећа да нам је ракије, трезни не би знали јесмо ли дошли или пошли на овај лакат гробне, преосвећене, преплаћене и подцењене земље. Пијани смо, нажалост, далеко ближи суштини свога бића, заоставштине и непрегледног духовног имања, таман колико смо трезни к'о богаљи поред обе ноге – вере и језика.

Све у свему, жалосна је Хрватска ако јој је ћирилица једини и највећи проблем! Јаме су, изгледа, затравиле, пуне до врха, па немају куд с њом осим преко Саве, љутитом племену за којим нико не трага. Но, жалоснија је Србија што јој ћирилица заиста јесте проблем, далеко већи него синовима јасеновачке „демокрације“! Тако она не зна куд ће и шта са њом, осим на крстаче и споменике.

Да хоће онај Вук Караџић да васкрсне само на пет минута, колико да му пребијемо и другу ногу, куд се петља где му место није, докона будала! И Његош уз Доситеја приде, за нарушавање душевног мира хрватске нације и беспотребног компликовања живота Србља, који ни са неписменима не знају шта ће, а камоли са писменима који се о ћирилицу саплићу к'о Вук Драшковић о некадашње србовање, које се читако као што пише и говорило као што је написано.

Није ли парадокс и што, ево, ћирилицу браним на латиници? Чему онда повика на Хрвате, кад само приљежно довршавају оно што је започето далеко одатле – овде!

Министарство иностраних послова упутило је прекорну ноту хрватским властима – на латиници! Да се не муче са превођењем и не губе драгоцено време, преко потребно за расрбљивање Хрватске. С расрбљивањем Србије се не жури – не фушеришемо ми као они, па да нам се за коју генерацију повампире авети прошлости, ударајући букварима на преплашене потомке…

Да се Книн бранио у Книну, Београд на својим рекама, а ћирилица у главама уместо барјацима аветних новоравногораца и под шатрама Гуче, у Вуковару би данас глупост остала небрањена. Овако, паметнији још једаред мора да попусти – сироте табле под налетом безумника тамо, и хропцем овдашњих крсташа ћирилице, к'о Косаре на Петру Божовићу; „Ку-ку, да ме сада види моја мила мајка“…

Да не буљимо у латиницу.

 

[Rayela]

Samo da se nadovezem na Zeljkov i tvoj clanak u nadi da ce Zeljko shvatiti da patriotskih buadletina ima i tamo i ovamo.
Ali ima i ljudi koji to sve malo i drugacije vide.


Gdje je tu ‘državotvorstvo’? Puno je razloga zašto postavljanje tih ploča treba podržati. Prvi od njih je načelo čiste pravednosti. U tom gradu, naime, naprosto živi mnogo ljudi kojima je to pismo materinje pismo, oni u ovoj zemlji žive, plaćaju porez i školuju djecu, te ne smiju imati manje prava nego Talijani u Brtonigli i Vodnjanu, ili Srbi koji kilometar dalje, u Erdutu ili Borovu.

Drugi je razlog načelo zakonitosti. Postavljanje dvojezičnih tabli, naime, posljedica je i statuta grada Vukovara i zakona o pravima manjina koji je donio Sabor. Oba su ta zakona konsenzualno izglasale i ljevica i desnica, za oba je ruku digao i HDZ, jedan od njih ugrađen je u naše pregovore s EU-om. Kao što prometni propisi ne mogu vrijediti u Ogulinu a ne vrijediti u Đakovu, tako ni pitanje službenih jezika ne može vrijediti u Bujama ili Erdutu, a ne vrijediti u Vukovaru, jer to znači da ono što je država prestaje biti država i postaje metež, leopardova koža provizorija, bezakonja i feudalnih tapija.

Postoji - na koncu - i treći razlog zašto treba podržati ćirilicu, razlog koji po ljudskoj hijerarhiji važnosti nije najvažniji, ali bi trebao biti najvažniji onima koji se obično nazivaju “državotvorcima“. Naime, natpis “Republika Hrvatska“ na ćirilici u Slavoniji stvarni je i konačni kraj Domovinskog rata, točka na “i” kojom se potvrđuje da ono što se dogodilo mirnom integracijom nije neki časoviti obrat ratne sreće, trenutni “vakat“ u kojem su “naši potisnuli vaše“ do prvog obrata vojne sreće, nego je ta država sada tu da tu i ostane, pravedna i nijemo indiferentna, svima ista, ćiriličarima i latiničarima, onako kako država ima biti. U tom smislu, ćirilični natpis
“Republika Hrvatska“ konačna je i potpuna pobjeda hrvatske državnosti.

I zato ima puno gorke ironije da su tu tablu - tu službenu ispravu s državnim grbom – razbili čekićem oni koji se drže patriotima i borcima za državu. U povijesti Hrvatske puno je bilo političkom semantikom nabijenih ataka na natpise. Mladi su studenti u vrijeme Novog kursa napadali željezničke table na mađarskom. Mladi su splitski ilegalci bojom napadali nazive ulica na talijanskom.

U svakom od tih slučajeva mladi buntovnici napadali su natpis: ali, ono što su oni zapravo napadali bila je - država koja je te natpise postavila, a koju su smatrali neprijateljskom i tuđom. Iz te perspektive, niz ružnih ekscesa koji su se dogodili u Vukovaru mora izgledati gorko ironičnim. Naime, ljudi koji drže da brane hrvatsku državu napali su hrvatske policajce s hrvatskim grbom na šapki, smrvili su čekićem službenu tablu s hrvatskim grbom i natpisom, te pozvali na neprovođenje hrvatskog zakona koji je izglasao hrvatski suvereni Sabor. Možda sam se ja malo pogubio, ali objasnite mi gdje je tu točno “državotvorstvo“?
Pleme važnije od države I tu – nažalost- dolazimo do onoga što je, čini mi se, bio i ostao ključni problem cijele hrvatske nacionalne ideologije. Naime, iako ta ideologija sebe rado zove “državotvornom“, ona zapravo nikada nije voljela i razumjela, niti danas voli i razumije, državu, ako državu shvatimo kao ono što ona jest: zakonitost, red, građanska samosvijest, procedura, plaćanje poreza i poštovanje propisa.

Za hrvatske “patriote“ ne postoji identifikacija s državom, postoji samo identifikacija s plemenom, rodom i krvnim bratstvom. Zato oni mogu pjevati patriotske napitnice, a sutra graditi bespravno u nacionalnom parku. Zato mogu izderat branče mašući trobojnicom na utakmici, a sutra iskipati šutu na zavoju ceste. Zato mogu (poput Keruma) pjevat “zovi, samo zovi“, a sutra parkirati ferrarija u pješačkoj zoni. Zato mogu (poput Thompsona) pjevat Metafizičkoj Nebeskoj Hrvatskoj, a ovoj konkretnoj, postojećoj, zatajiti porezni prihod. Zato mogu mahati trobojnicama, a pozivati na kršenje zakona i razbijati službene ploče.

I stoga se nemojmo lagati: ta vrsta patriotizma - dakle, patriotizma koja Hrvatsku poima kao nebesko krvno bratstvo, a ne političku zajednicu građana – nas je i dovela ovamo kamo smo dospjeli. Taj “patriotizam“ nas je i doveo do disfunkcionalnog društva u kojem je bezakonje prihvaćeno, korupcija normalna, neravnopravnost samorazumljiva, metež navika, a plaćanje poreza iznimka.

Taj nacionalizam koji prezire državu, patriotizam koji ne shvaća ideju građanina a shvaća samo ideju sunarodnjaka, učinio je u četvrt stoljeća od Hrvatske kaljužu, nemoguće mjesto s kojim se ne da upravljati i na kojem se ne da zavesti reda. Jer naše “državotvorstvo“ nije ni jednog časa gradilo državu: ono je gradilo plemensko bratstvo, a državu samo i jedino izjedalo i razgrađivalo.

I zato je pogrešno misliti da ono što se prekjučer dogodilo u Vukovaru ima veze samo s Vukovarom, samo s manjinskim pravima, ćirilicom i ratom. Vukovarski čekić u tablu samo je metafora, metafora koja bljeskom blica rasvjetljuje trajno stanje u kojem živimo. Stanja u kojem već četvrt stoljeća nejaka građanska Hrvatska brani državu – dakle, stvarnu državu, njen budžet, njen prostor, njeno kulturno blago, njene zakone i njen građanski etos. Brani ona tu državu, teško i mukotrpno, a brani je često i prečesto od onih koji se u državu inače kunu.

JURICA PAVIČIĆ

 

[Sojo]

Samo da se nadovezem na Zeljkov i tvoj clanak u nadi da ce Zeljko shvatiti da patriotskih buadletina ima i tamo i ovamo.
Ali ima i ljudi koji to sve malo i drugacije vide.


Gdje je tu ‘državotvorstvo’? Puno je razloga zašto postavljanje tih ploča treba podržati. Prvi od njih je načelo čiste pravednosti. U tom gradu, naime, naprosto živi mnogo ljudi kojima je to pismo materinje pismo, oni u ovoj zemlji žive, plaćaju porez i školuju djecu, te ne smiju imati manje prava nego Talijani u Brtonigli i Vodnjanu, ili Srbi koji kilometar dalje, u Erdutu ili Borovu.

Drugi je razlog načelo zakonitosti. Postavljanje dvojezičnih tabli, naime, posljedica je i statuta grada Vukovara i zakona o pravima manjina koji je donio Sabor. Oba su ta zakona konsenzualno izglasale i ljevica i desnica, za oba je ruku digao i HDZ, jedan od njih ugrađen je u naše pregovore s EU-om. Kao što prometni propisi ne mogu vrijediti u Ogulinu a ne vrijediti u Đakovu, tako ni pitanje službenih jezika ne može vrijediti u Bujama ili Erdutu, a ne vrijediti u Vukovaru, jer to znači da ono što je država prestaje biti država i postaje metež, leopardova koža provizorija, bezakonja i feudalnih tapija.

Postoji - na koncu - i treći razlog zašto treba podržati ćirilicu, razlog koji po ljudskoj hijerarhiji važnosti nije najvažniji, ali bi trebao biti najvažniji onima koji se obično nazivaju “državotvorcima“. Naime, natpis “Republika Hrvatska“ na ćirilici u Slavoniji stvarni je i konačni kraj Domovinskog rata, točka na “i” kojom se potvrđuje da ono što se dogodilo mirnom integracijom nije neki časoviti obrat ratne sreće, trenutni “vakat“ u kojem su “naši potisnuli vaše“ do prvog obrata vojne sreće, nego je ta država sada tu da tu i ostane, pravedna i nijemo indiferentna, svima ista, ćiriličarima i latiničarima, onako kako država ima biti. U tom smislu, ćirilični natpis
“Republika Hrvatska“ konačna je i potpuna pobjeda hrvatske državnosti.

I zato ima puno gorke ironije da su tu tablu - tu službenu ispravu s državnim grbom – razbili čekićem oni koji se drže patriotima i borcima za državu. U povijesti Hrvatske puno je bilo političkom semantikom nabijenih ataka na natpise. Mladi su studenti u vrijeme Novog kursa napadali željezničke table na mađarskom. Mladi su splitski ilegalci bojom napadali nazive ulica na talijanskom.

U svakom od tih slučajeva mladi buntovnici napadali su natpis: ali, ono što su oni zapravo napadali bila je - država koja je te natpise postavila, a koju su smatrali neprijateljskom i tuđom. Iz te perspektive, niz ružnih ekscesa koji su se dogodili u Vukovaru mora izgledati gorko ironičnim. Naime, ljudi koji drže da brane hrvatsku državu napali su hrvatske policajce s hrvatskim grbom na šapki, smrvili su čekićem službenu tablu s hrvatskim grbom i natpisom, te pozvali na neprovođenje hrvatskog zakona koji je izglasao hrvatski suvereni Sabor. Možda sam se ja malo pogubio, ali objasnite mi gdje je tu točno “državotvorstvo“?
Pleme važnije od države I tu – nažalost- dolazimo do onoga što je, čini mi se, bio i ostao ključni problem cijele hrvatske nacionalne ideologije. Naime, iako ta ideologija sebe rado zove “državotvornom“, ona zapravo nikada nije voljela i razumjela, niti danas voli i razumije, državu, ako državu shvatimo kao ono što ona jest: zakonitost, red, građanska samosvijest, procedura, plaćanje poreza i poštovanje propisa.

Za hrvatske “patriote“ ne postoji identifikacija s državom, postoji samo identifikacija s plemenom, rodom i krvnim bratstvom. Zato oni mogu pjevati patriotske napitnice, a sutra graditi bespravno u nacionalnom parku. Zato mogu izderat branče mašući trobojnicom na utakmici, a sutra iskipati šutu na zavoju ceste. Zato mogu (poput Keruma) pjevat “zovi, samo zovi“, a sutra parkirati ferrarija u pješačkoj zoni. Zato mogu (poput Thompsona) pjevat Metafizičkoj Nebeskoj Hrvatskoj, a ovoj konkretnoj, postojećoj, zatajiti porezni prihod. Zato mogu mahati trobojnicama, a pozivati na kršenje zakona i razbijati službene ploče.

I stoga se nemojmo lagati: ta vrsta patriotizma - dakle, patriotizma koja Hrvatsku poima kao nebesko krvno bratstvo, a ne političku zajednicu građana – nas je i dovela ovamo kamo smo dospjeli. Taj “patriotizam“ nas je i doveo do disfunkcionalnog društva u kojem je bezakonje prihvaćeno, korupcija normalna, neravnopravnost samorazumljiva, metež navika, a plaćanje poreza iznimka.

Taj nacionalizam koji prezire državu, patriotizam koji ne shvaća ideju građanina a shvaća samo ideju sunarodnjaka, učinio je u četvrt stoljeća od Hrvatske kaljužu, nemoguće mjesto s kojim se ne da upravljati i na kojem se ne da zavesti reda. Jer naše “državotvorstvo“ nije ni jednog časa gradilo državu: ono je gradilo plemensko bratstvo, a državu samo i jedino izjedalo i razgrađivalo.

I zato je pogrešno misliti da ono što se prekjučer dogodilo u Vukovaru ima veze samo s Vukovarom, samo s manjinskim pravima, ćirilicom i ratom. Vukovarski čekić u tablu samo je metafora, metafora koja bljeskom blica rasvjetljuje trajno stanje u kojem živimo. Stanja u kojem već četvrt stoljeća nejaka građanska Hrvatska brani državu – dakle, stvarnu državu, njen budžet, njen prostor, njeno kulturno blago, njene zakone i njen građanski etos. Brani ona tu državu, teško i mukotrpno, a brani je često i prečesto od onih koji se u državu inače kunu.

JURICA PAVIČIĆ

Koje "patriotske budaletine (ovamo)" koga Ti braniš, upoređuješ aaa ?
I ti ga ponekad lupaš da ni sama ne znaš šta si napisala...

Као прво, ако већ пишеш о ћирилици, зар није срамно писати тим шатровачким писмом .

И ја живим у тој швабији, али мало дуже од тебе, и ако не пишем ћирилицом,
барем пребацим на латиницу, зар је то тешко, ниси научила, чудно ?
Ако не умијеш радо ћу ти помоћи или питај неког како се то ради, стварно, ово шатровачко личи на аналфабета...

Samo da se nadovezem na Zeljkov i tvoj clanak u nadi da ce Zeljko shvatiti da patriotskih buadletina ima i tamo i ovamo.
Ali ima i ljudi koji to sve malo i drugacije vide.

 

[Жељко Филиповић]

Могао си то да посрбиш: Да не буљимо у латиницу.

У почетку сам и мислио да тако урадим, али одустао сам због става аутора:

"Nije li paradoks i što, evo, ćirilicu branim na latinici?"

Пустио сам аутора да сам себи упути моју примедбу!

А имам још једну примедбу:

Аутор сам каже да "постоје Срби који се стиде што су Срби".

Ово је тачно, али и он сам спада у такве који се стиде што су Срби!

Његов став:

"Да се Книн бранио у Книну, Београд на својим рекама, а ћирилица у главама уместо барјацима аветних новоравногораца и под шатрама Гуче"...

Има Срба који се стиде ракије од шљиве, ајвара, сарме, наше народне музике, прасећег печења, па и гучанских шатри!

У томе виде "заосталост, простаклук"... чега се треба стидети, јер "други то немају".

Ја се са "другима" не бих мењао. Нека им је са срећом "Мек Доналд"!

 

[quentin]

Molim vas, držite se teme.

 

[Жељко Филиповић]

ЋИРИЛИЦА КАО ИЗГОВОР ЗА ПОНИШТАВАЊЕ НЕПОВОЉНОГ РЕЗУЛТАТА

Загреб – Фудбалски меч између екипа Петрова Гора и Крњак прекинут је у 53. минуту због транспарента исписаног на ћирилици!

Главни судија меча Дамир Брцковић, при вођству Петрове Горе 5:0, прекинуо је меч у тренутку када су домаћи навијачи окачили ћирични транспарент којим су поздравили свог пријатеља.

Судија је затражио да се спорни транспарент одмах скине, што је и учињено, али гости нису хтели да наставе меч.

Овај случај је одмах добио и националну позадину пошто је већина играча из Петрове Горе српске националности, док су играчи из Крњака хрватске националности.

На транспаренту је написано: „Зелена 9-ка у овај град вратиће се кад-тад.“ Реч је о поруци која је упућена Николи Шимулији, играчу Петрове Горе који се ускоро жени и одлази из клуба, а самим тим затвара и кафић који је држао у Војнићу.

„Женим се и одлазим мало у Немачку, мало у Аустралију, биће ме свуда по мало. Овиме су другари желели да се опросте од мене и кафића који затварам. Нема ту национализма, и није га у Војнићу никада ни било“, рекао је је Шимулија.

Да цео случај добије и комичну страну показује чињеница да гости, чији клуб већином чине Хрвати, долазе из места где је на власти српска странка СДСС, док са друге стране у војнићком клубу играју углавном Срби, а на власти у месту је ХДЗ.

 

[Жељко Филиповић]

ВАТИКАН ИСКОРЕЊИВАЧ СВИХ НЕЛАТИНСКИХ АЗБУКА У ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИ И СВЕТУ!

Ја сам у мојим текстовима безброј пута писао:

Свештенство Римске патријаршије је хришћанску веру преносило другим народима под геслом да су "само јеврејски, грчки и латински језик достојни "Бибиблије" и хришћанске вере, а да су сва остала писма - ђавоља дела". Коме год је Ватикан у Европи и свету пренео хришћанску веру, у пакету му је наметнуо и латинско писмо, а затечено писмо искоренио. Остваривање тог циља је осетила и српска ћирилица.

Ево шта "Омниглот" (нису га писали Срби, поготово не "ћириличари"!) пише о преношењу хришћанства Ирцима и судбини тада затеченог ирског писма "огам":

 

[quentin]

ВАТИКАН ИСКОРЕЊИВАЧ СВИХ НЕЛАТИНСКИХ АЗБУКА У ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИ И СВЕТУ!

Ја сам у мојим текстовима безброј пута писао:

Свештенство Римске патријаршије је хришћанску веру преносило другим народима под геслом да су "само јеврејски, грчки и латински језик достојни "Бибиблије" и хришћанске вере, а да су сва остала писма - ђавоља дела". Коме год је Ватикан у Европи и свету пренео хришћанску веру, у пакету му је наметнуо и латинско писмо, а затечено писмо искоренио. Остваривање тог циља је осетила и српска ћирилица.

Ево шта "Омниглот" (нису га писали Срби, поготово не "ћириличари"!) пише о преношењу хришћанства Ирцима и судбини тада затеченог ирског писма "огам":

Pogledajte prilog 305308

Naravno da je katoličko misionarstvo dovodilo do širenja upotrebe latinskog jezika, pa time i njegovog alfabeta, ali misliš li da će onda aktuelna upotreba latinice u Srbiji dovesti do pokatoličenja Srba?

 

[Наутилус]

Прво ће преименовати језик, у хрватски.

 

[Жељко Филиповић]

... ali misliš li da će onda aktuelna upotreba latinice u Srbiji dovesti do pokatoličenja Srba?

Најмање три милиона Срба су већ покатоличени и исламизовани. Такви више не користе ћирилицу.

 

[quentin]

Најмање три милиона Срба су већ покатоличени и исламизовани. Такви више не користе ћирилицу.

Dobro, ali jesu li pokatoličeni i islamizovani zato što su počeli pisati latinicom? Ili su latinicu počeli koristiti nakon što su promijenili vjeru?
Mada je vjerovatno najlakše bilo pokrstiti one kojima je svako pismo nepoznato bilo.

 

[Жељко Филиповић]

Dobro, ali jesu li pokatoličeni i islamizovani zato što su počeli pisati latinicom? Ili su latinicu počeli koristiti nakon što su promijenili vjeru?
Mada je vjerovatno najlakše bilo pokrstiti one kojima je svako pismo nepoznato bilo.

Цела западна Европа је у претхришћанско време већ имала писмо - руне, које су настале од етрурског писма. На британским острвима су пре руна имали и огам - Ирци и Енглези. Пријемом хришћанства цела западна Европа, а са њом и азијски и латиноамерички простори којима су Шпанци и Португалци донели хришћанство, су очишћени од нелатинских писама.

У оквиру хришћанства, западноевропски народи су касније подељени на католике и протестанте, који су латиницу већ усвојили као неспорно писмо.

Специфичност Срба је трорелигијска подела на православце, католике и муслимане, што код западних Европљана, па и Турака, није случај. У западној Европи верска подела је извршена у оквиру јединственог азбучног подручја, па промена вере није доводила и до поделе по азбукама. Код трорелигијских Срба подела по верама јесте доводила до поделе по азбукама.

Данас више нема Срба католика и Срба муслимана. Њихови преци су сами одлучили да више нису Срби, нису их православци на то "присилили". Турци и Румуни променом писма - Турци са арабице на латиницу а Румуни са ћирилице на латиницу - заиста нису престали да буду Турци и Румуни, јер међу њима није било вишерелигијске поделе, док Срби променом вере јесу променили и народност. Промена вере променила им је и писмо и народност, а промена писма олакшава каснију промену вере и народности!

Ватикан своје циљеве планира за више векова унапред, па су данас многе бивше православне цркве постале католичке, а многи Срби постали - Хрвати.

 

[Жељко Филиповић]

БАНКА "ИНТЕЗА" И ОСТАЛЕ БАНКЕ У СРБИЈИ НЕ ДОЗВОЉАВАЈУ ЋИРИЛИЦУ

Аутор: Марко Чавић

Уколико преко Андроид апликације Банке Интеса покушате да користите ћирилицу направићете озбиљан проблем банци.

Поменута Банка корисницима нуди Андроид апликацију за онлајн плаћање и проверу стања на рачунима регистрованог корисника, која, како се испоставило, функционише само на латиничном писму.

Новинар МОНДО портала не знајући за ово "ограничење" апликације, покушао је да пребаци одређени износ са свог на други рачун и том приликом име примаоца и сврху уплате попунио користећи ћирилично писмо.

Након неколико сати од момента уплате нашег новинара је позвала љубазна службеница из Службе за рекламације Банке и замолила га да више онлајн трансакције не попуњава на ћирилици!

Наиме, систем Банке није препознао основне информације о сврси уплате и другим генералијама попуњаваним на ћирилици, што је довело до загушења на систему, али је уплата на крају, захваљујући броју рачуна који је правилно попуњен, ипак стигла на жељени рачун.

Како су нам навели у Служби за рекламације, апликација није направљена да ради са ћириличним писмом и корисници се најљубазније моле да то писмо не користе приликом попуњавања онлајн захтева за уплату и трансфер новца у апликацији.
--------------------------------------------------------
Ми „Чувари ћирилице“ смо већ објавили чланак „Неуки информатичари – гробари ћирилице“:

http://чуварићирилице.срб/свитак_2.Срб

 

[Rayela]

Zeljko, a sto pises Banka Inteza, Ta banka se i pise i cita kao sto je Vuk odredio Znaci , nema Z, nego S( svejedno kojim je pismom pisano).

Usput, sto si se zaglibio u ovo bankarsko blato i mulj, ako znamo da u bankama samo brojevi ( arapske cifre) imaju nekakvu tezin, vaznost, razumljivost.
Ne moras ti u doznaci nista da pisesa sto ima bilo kakve veze sa slovima. Samo iznosi broj racuna na koji i sa koga placas.

Ako berza u Izraelu koristi latinicu, onda ce to morati i beogradska ( koja i ne postoji)