Званично писмо државе

Које писмо по вама треба да буде званично у Србији ?

  • ћирилица

  • latinica

  • neko treće pismo...


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Не морамо ни да комуницирамо, ак овећ не дајеш никаква образложења ни аргументацију...

Majstore, ja sam dovoljno mator, ali molim te, zbog dečice koja čitaju, napravi jednu sintezu:
a) svojih argumenata, za koje sam već tri puta rekao da do sada nisu nijednom dati (onako pregledno, kako ti to umeš); citiraj samog sebe ako želiš da me demantuješ, nije zabranjeno;
b) svojih rešenja problema koje sam taksativno naveo da proizlaze iz vaših ideja.

Hvala, u ime dečice.
 
Nisi ti odgovorio, ti si šatro-odgovorio. Ti na deset realnih problema koji proističu iz vaše agitacije ni jedno rěšenje nisi ponudio. Ponudio si samo sarkazam, doskočičarstvo i retoričko běkstvo od pitanja.

Добро, ако ти не прија мој досадашњи стил, могу и да користим просту, челично-хладну реторику

Ponašanje i stavove koje nudiš Srbija će moći da sprovodi kada postane světska sila.

Да ли су Македонци светска сила? Како то они могу да се држе ћириличког писма (а имају латиничку мањину која чини 30% популације). Зашто ми морамо да будемо светска сила ако желимо да као нормални људи користимо своје писмо за свој језик? Шта нам то смета?

Sada, mi smo bačeni na kolena, zahvaljujući osionom diletantizmu "narodnih vođa" i "stratega" iz 1990-tih, osionom diletantizmu kojeg ste vi ovdě reprezenti. Ja sam za to da cěo svět uvede ćirilicu i srpski jezik, ali me niko ne shvata ozbiljno, šta ćeš.

Прву реченицу бих коментарисао, али сам обећао да ћу променити стил.
Ја мислим да је свет велико место, и да никако није унисон ни униформан, и да у том великом свету има једно мало место и за наш језик и писмо, осим наравно ако ми не одлучимо супротно, а нико други не може да одлучи осим нас самих, могу само да сугеришу, а то раде врло подмукло и тајно.

Samo glup čověk želi u svojoj slabosti svět da prilagodi sebi, a ne sebe světu. To je ono što vi želite, i to je ono što na kraju tunela ima kartu Evrope bez Srbije.

О ком ти то свету причаш, појасни, за мене су и Срби и њихов језик и писмо део света. Моја идеја никако није да било кога у свету прилагођавам било чему, далеко од тога.
О којој Европи причаш, о ЕУ можда? Реци ми јасно и гласно, да ли је одрицање од ћирилице услов за улазак Србије у ЕУ?
 
Majstore, ja sam dovoljno mator, ali molim te, zbog děčice koja čitaju, napravi jednu sintezu:
a) svojih argumenata, za koje sam već tri puta rekao da do sada nisu nijednom dati (onako pregledno, kako ti to uměš); citiraj samog sebe ako želiš da me demantuješ, nije zabranjeno;
b) svojih rěšenja problema koje sam taksativno naveo da proizlaze iz vaših ideja.

Hvala, u imě děčice.
Морам да признам да мени још није најјасније за шта се ти залажеш, за двоазбучје, гајевицу, или за ово твоје решење за обједињавање екавице и ијекавице, гајевица са ě тамо где је некад био стари јат?
 
Majstore, ja sam dovoljno mator, ali molim te, zbog dečice koja čitaju, napravi jednu sintezu:
a) svojih argumenata, za koje sam već tri puta rekao da do sada nisu nijednom dati (onako pregledno, kako ti to umeš); citiraj samog sebe ako želiš da me demantuješ, nije zabranjeno;
b) svojih rešenja problema koje sam taksativno naveo da proizlaze iz vaših ideja.

Hvala, u ime dečice.

Dakle?
 
Ја сам своје аргументе изнео, сматрам да као сав нормалан свет треба да имамо једно писмо за српски језик.
Како ствари стоје, етнички, историјски, традиционално, културолошки, а и према већинском расположењу Срба, писмо српског језика треба да буде ћирилица.
О писму свог језика одлучујемо ми, не никакви странци, ЕУ, "свет", итд., и имамо одличне примере како су се нације и језици који не користе латиницу уклопили у информатику, нове технологије, трговину, комуникације, итд. чак и преузели примат...

Да чујем какве су твоје идеје и залагања?
 
Да, заборавио сам да наведем која решења треба применити, иак осам горе писао о томе:

1. Увести у ову земљу коначно поштовање закона, тиме би били решени многи проблеми, не само питање писма. Дакле, не може се некажњено красти, као што се не може писати како се коме ћефне

2. Ако Црну Гору и Црногорце нисмо успели да задржимо ни после 80 год. заједничке државе, илузорно је мислити да ћемо то успети сада, и то нашим даљим еродирањем свог идентитета. Па др. Миленко Перовић, председник комисије за стандардизацију црногоског језика је декан филозофског факултета у Новом Саду, куд ћеш већег понижења и клечања, тог човека Србија плаћа!
Паметније би било да се решимо таквих, а да подржимо оних 33% Срба, тако што ћемо инсистирати на поштовању српског језика и писма, у супротном ћемо и даље бити материјал за производњу других народа. Али да бисмо то урадили, мора матица најпре да поштује свој језик и писмо.

3. Питање Војводине је питање нашег клечања и попуштања пред разним условима за улазак у ЕУ, нема разлога за аутономију подручја које је са двотрећинском српском већином, чак и да није, таквих решења нема нигде у свету, поготово оних са 6 службених језика, зашто Немци онда не уведу турски језик?
Знам, рећи ћеш да смо мали и слаби, али бићем још мањи и слабији ако се не усправимо, сад бар не ризикујемо бомбе, само ризикујемо да не добијемо кредите којим ћемо нашој деци намаћи омчу на врат (говорио си о деци).

4. Ћирилица није никаква препрека технолошком развоју и комуникацији са било ким, ваљда је пример Бугара који су у ЕУ, Руса, Кинеза, Јермена, Грузина, и толиких других довољан...


Ето, то би било то...
 
Реци ми најпре да ли је истина да се данас у школама у Хрватској у 2. основне учи глагољица, и то и словни и бројевни систем?

Koliko znam-ne. Spominje se kasnije u pismenosti, ima i tabela, ali to nitko ne zna.
Jedan kolega u kasnijim 20-ima sada uči, entuzijastički, glagoljicu u nekoj večernjoj školi. To je sve.
Uostalom, lako se nađe na googlu ispit iz hrvatskoga za maturu, i tamo se spominje glagoljica, no nema nikakvih konkretnih pitanja.

А што се тиче тога шта радити, ствар је јасна, најпре посветити више јавне и медијске пажње овој теми, данас то у Србији није случај, напротив, иако су овакве теме по online новинама редовно са убедљиво највећим бројем коментара (што сведочи о томе да је јавност итекако заинтересована за ове ствари), влада потпуни медијски мрак, о кршењу Устава и закона о службеној употреби језика и писма нећу ни да говорим.

Toga ima po novinama, no to nije dosta. Medijska halabuka ne daje rezultate-ni okrugli stolovi- osim ako se školstvo i ostalo ne ustroje tako da se situacija jasnije profilira.

Једино ме занима како то ја за прелазак улице ван пешачког прелаза морам да платим 5000 динара ако ме ухвате, а органи који су задужени за старање над применом закона и Устава га ноншалатно крше без да их ико и прозове...

Dakle, to, kao i sve, stvar je društvenog pritiska. Ovdje bi to bila neka stručna i kulturna udruženja. Ako toga nema, onda nema ni rezultata.
Pojeo vuk magare.
 
Toga ima po novinama, no to nije dosta. Medijska halabuka ne daje rezultate-ni okrugli stolovi- osim ako se školstvo i ostalo ne ustroje tako da se situacija jasnije profilira.
Прави медијски приступ,тј, објективни би итекако дао резултате, али могу да ти дам свеж пример, наслов текста у новинама гласи:

"Срби (не) могу без латинице"

Остатак није тешко замислити, закључује се ово што Мркаљ закључује, како ћемо да пишемо програмске језике ћирилицом, како ћемо да путујемо ако нам пасоши буду на ћирилици, како ћемо са ћириличким рег. таблицама да се возимо по ЕУ, како ћемо да учимо престжне стране језике који се не пишу ћирилицом.
Једноставно, у старту се направи замена теза, и то смишљено.
Уместо да наслов текста гласи :
"српски језик (не) може без латинице"
помешају се бабе и жабе у старту, мени просто буде смешно и тужно, па зар су Грци, Руси, Бугари, Македонци, зар су они хендикепирани, малоуомни...

И то је принцип, сви текстови су тог типа, интервјуи академика (Клајна) су по тој матрици, срачунати на обмане и полуистине, удружење за заштиту ћирилице се представља као неко КУД, ћирилица као део фолклора, као шајкача, гуњ..

Наравно, нема конткат емисија, дуела, сучељавања између нпр. председника удружења ћирилица Драгољуба Збиљића и Ивана Клајна, Ранка Бугарског или неког из гарнитуре сербокроатиста...

Dakle, to, kao i sve, stvar je društvenog pritiska. Ovdje bi to bila neka stručna i kulturna udruženja. Ako toga nema, onda nema ni rezultata.
Pojeo vuk magare.
Друштвени притисак између осталог не постоји јер друштво и народ имају много веће проблеме, како преживети, како сачувати посао, итд... Али то и јесте идеалан амбијент за све врсте мутних послова, од крађа, па до промене културног обрасца..
 
Poslednja izmena:
Прави медијски приступ,тј, објективни би итекако дао резултате, али могу да ти дам свеж пример, наслов текста у новинама гласи:

"Срби (не) могу без латинице"

Остатак није тешко замислити, закључује се ово што Мркаљ закључује, како ћемо да пишемо програмске језике ћирилицом, како ћемо да путујемо ако нам пасоши буду на ћирилици, како ћемо са ћириличким рег. таблицама да се возимо по ЕУ, како ћемо да учимо престжне стране језике који се не пишу ћирилицом.
Једноставно, у старту се направи замена теза, и то смишљено.
Уместо да наслов текста гласи :
"српски језик (не) може без латинице"
помешају се бабе и жабе у старту, мени просто буде смешно и тужно, па зар су Грци, Руси, Бугари, Македонци, зар су они хендикепирани, малоуомни...

И то је принцип, сви текстови су тог типа, интервјуи академика (Клајна) су по тој матрици, срачунати на обмане и полуистине, удружење за заштиту ћирилице се представља као неко КУД, ћирилица као део фолклора, као шајкача, гуњ..

Наравно, нема конткат емисија, дуела, сучељавања између нпр. председника удружења ћирилица Драгољуба Збиљића и Ивана Клајна, Ранка Бугарског или неког из гарнитуре сербокроатиста...


Друштвени присак између осталог не постоји јер друштво и народ имају много веће проблеме, како преживети, како сачувати посао, итд...

Dobro, meni kod tih problema nikad nije jasno: a zašto bi se pitali samo lingvisti, ma da su i 100% OK ? Kao da za problematiku bića "čovjek" pitamo samo antropologe, a ne i fiziologe, genetičare, pedijatre, povjesničare, jezikoslovce, ekonomiste, sociologe, psihologe, ...

Zašto se za pitanje tipa "jezik i pismo" ne bi jače priupitali i "obični ljudi", i pisci, i kemičari, i građevinari, i povjesničari umjetnosti, i matematičari, i kulturolozi,...
Nego samo lingvisti i političari, i eventualno koji književnik.

To nije korektno, kao da su samo oni pismeni.
 
Dobro, meni kod tih problema nikad nije jasno: a zašto bi se pitali samo lingvisti, ma da su i 100% OK ? Kao da za problematiku bića "čovjek" pitamo samo antropologe, a ne i fiziologe, genetičare, pedijatre, povjesničare, jezikoslovce, ekonomiste, sociologe, psihologe, ...

Zašto se za pitanje tipa "jezik i pismo" ne bi jače priupitali i "obični ljudi", i pisci, i kemičari, i građevinari, i povjesničari umjetnosti, i matematičari, i kulturolozi,...
Nego samo lingvisti i političari, i eventualno koji književnik.

To nije korektno, kao da su samo oni pismeni.

Нисам сигуран да знам прави одговор, а чини ми се да си ти дуже у проблематици, и да знаш више од мене, а да не износиш овде све што знаш о овим стварима...
У сваком случају, видиш резултате анкете, није репрезентативан узорак, али свака анкета и сви коментари на текстове са овом проблематиком јасно указују на расположење људи, упркос маниулацијама и медијској блокади...
 
Majstore, ja sam dovoljno mator, ali molim te, zbog děčice koja čitaju, napravi jednu sintezu:
a) svojih argumenata, za koje sam već tri puta rekao da do sada nisu nijednom dati (onako pregledno, kako ti to uměš); citiraj samog sebe ako želiš da me demantuješ, nije zabranjeno;
b) svojih rěšenja problema koje sam taksativno naveo da proizlaze iz vaših ideja.

Hvala, u imě děčice.

Нема ту много филозофије. Једноставно Министарство просвете требало би да направи Закон или Уредбу о томе да се СВИ УЏБЕНИЦИ ИМАЈУ ШТАМПАТИ ЋИРИЛИЧНИМ ПИСМОМ. И за 5 година би ствар била решена. Овако је по систему Мек Доналдса, Најк патика и биг-мек хамбургера ПОСТАВЉЕНА ЛАТИНИЦА КАО МОДНИ ТРЕНД, као нешто "ИН". Мудрији народи као што су
Руси су такве покушаје одмах сасекли у корену и нису дозволили такву
изопаченост и језика и писма.

Осим тога треба добро погледати и прегледати КО ДАНАС ИМА ДОЗВОЛУ ЗА
ШТАМПАЊЕ УЏБЕНИКА... одакле су те фирме... и све ће бити јасно.:cool:

Такође Законом или Уредбом треба уредити исписивање фирми, установа и улица.
Уколико нека страна фирма жели свој оригинални назив - може ситнијим словима али крупнијим мора бити или преведена реч на српски или транскрипт... а за установе и улице исто крупнијим словима ћириличним писмом а ситнијим латиничним писмом.

И наравно средити да имамо све компјутерске програме и домене ћирилицом.
 
Нема ту много филозофије. Једноставно Министарство просвете требало би да направи Закон или Уредбу о томе да се СВИ УЏБЕНИЦИ ИМАЈУ ШТАМПАТИ ЋИРИЛИЧНИМ ПИСМОМ. И за 5 година би ствар била решена. Овако је по систему Мек Доналдса, Најк патика и биг-мек хамбургера ПОСТАВЉЕНА ЛАТИНИЦА КАО МОДНИ ТРЕНД, као нешто "ИН". Мудрији народи као што су
Руси су такве покушаје одмах сасекли у корену и нису дозволили такву
изопаченост и језика и писма.

Осим тога треба добро погледати и прегледати КО ДАНАС ИМА ДОЗВОЛУ ЗА
ШТАМПАЊЕ УЏБЕНИКА... одакле су те фирме... и све ће бити јасно.

Такође Законом или Уредбом треба уредити исписивање фирми, установа и улица.
Уколико нека страна фирма жели свој оригинални назив - може ситнијим словима али крупнијим мора бити или преведена реч на српски или транскрипт... а за установе и улице исто крупнијим словима ћириличним писмом а ситнијим латиничним писмом.

И наравно средити да имамо све компјутерске програме и домене ћирилицом.

Оно што целој причи даје бизаран тон јесте да имамо Устав из 2006., закон о службеној употреби језика и писма из 1991. (у процедури је нови, разводњенији и неодређенији).
Устав и закон су недвосмислено утврдили обавезу државних органа, и органа који врше јавна овлашћења да у поступцима користе српски језик и ћириличко писмо, али се то крши на све стране, у зависности од тога како коме прсне ћеф.
На основу Устава и закона постоје правилници, који још прецизније регулишу ову материју, нпр. правилник РРА о емитерима.
Тамо се децидно наводи обавеза јавних радиодифузних сервиса да преводе, титлове, телетекст и програм емитују на српском језику и ћириличком писму.
Узмите међутим Студио Б, који је градкси јавни радиодифузни сервис. Никакве молбе, обраћања, захтеви, преотести упућени Студију Б и његовом главном уреднику Александру Тимофејеву нису помогли, од стране Тимофејева су стизали округло па на ћоше одговори, практично исмевање закона и грађана Србије и Београда који финансирају ту телевизију, РРА је наравно остала глува и нема и није им пало на памет да раде свој посао, док су за разне глупости типа лаж или истина скакали и реаговали итд...
Ето, то је наша стварност и свакодневица.
О подацима у српским пасошима, о срамном дискриминаторском закону о путним исправама, по коме је једино Србима онемогућено да добију пасош са подацима на свом језику и ћириличком писму (а нпр. Бугарима и Русинима се омогућава) не вреди ни причати, нама ни непријатељи ни тројаски коњи у виду лажних пријатеља нису потребни, довољни смо сами себи...
 
Нисам сигуран да знам прави одговор, а чини ми се да си ти дуже у проблематици, и да знаш више од мене, а да не износиш овде све што знаш о овим стварима...
У сваком случају, видиш резултате анкете, није репрезентативан узорак, али свака анкета и сви коментари на текстове са овом проблематиком јасно указују на расположење људи, упркос маниулацијама и медијској блокади...

Da pokušamo nešto konstruktivno.

1. u Srbiji su za dominirajući status ćirilice (bar) tri zaprjeke:

a) komocija i tromost ljudi

b) "in" latinice kod mladih

c) iluzije većine vladajućih lingvista

plus, dodao bih (to vrijedi za Hrvatsku, ne za pismo, nego za manje pravopisne reforme) inicijative iz EU koje bi najradije da na njeki način opet u jedan lonac uvale sve od Sutle do Đevđelije. To je koncept sličan jezičnoj politici suda u Haagu- bhs esperanto bućkuriš u govoru, pismo latinično.

2. ako se u ustavu bude išlo na razvodnjavanje sadanje definicije, iza toga stoji EU.

3. praktički je pitanje latinice provedivo- i to jednostavno- ako je država uređena. Onda se izdaju osobne isprave, tabele za imena mjesta, školski udžbenici, novine (i na internetu), ...kao u Bugarskoj, ili, za druge nelatinične zemlje, Iranu, Japanu, Kini (koja ima i pinyin, pa svejedno), Pakistanu, Koreji, Rusiji, Armeniji, Grčkoj, ...

Jednostavno se zakon provodi, a nema raspravljanja o tom- kao da se razglaba treba li platiti struju ili osuđeni kriminalci ići u zatvor.
 
Оно што целој причи даје бизаран тон јесте да имамо Устав из 2006., закон о службеној употреби језика и писма из 1991. (у процедури је нови, разводњенији и неодређенији).
Устав и закон су недвосмислено утврдили обавезу државних органа, и органа који врше јавна овлашћења да у поступцима користе српски језик и ћириличко писмо, али се то крши на све стране, у зависности од тога како коме прсне ћеф.
На основу Устава и закона постоје правилници, који још прецизније регулишу ову материју, нпр. правилник РРА о емитерима.
Тамо се децидно наводи обавеза јавних радиодифузних сервиса да преводе, титлове, телетекст и програм емитују на српском језику и ћириличком писму.
Узмите међутим Студио Б, који је градкси јавни радиодифузни сервис. Никакве молбе, обраћања, захтеви, преотести упућени Студију Б и његовом главном уреднику Александру Тимофејеву нису помогли, од стране Тимофејева су стизали округло па на ћоше одговори, практично исмевање закона и грађана Србије и Београда који финансирају ту телевизију, РРА је наравно остала глува и нема и није им пало на памет да раде свој посао, док су за разне глупости типа лаж или истина скакали и реаговали итд...
Ето, то је наша стварност и свакодневица.
О подацима у српским пасошима, о срамном дискриминаторском закону о путним исправама, по коме је једино Србима онемогућено да добију пасош са подацима на свом језику и ћириличком писму (а нпр. Бугарима и Русинима се омогућава) не вреди ни причати, нама ни непријатељи ни тројаски коњи у виду лажних пријатеља нису потребни, довољни смо сами себи...

За тотално и дефинитивно разарање Србије ВЕЛИКА ИМ ЈЕ ПРЕПРЕКА УСТАВ. Зато је жута багра осмислила и већ покренула акцију ЗА ПРОМЕНУ УСТАВА као бајаги због оне бланко оставке коју дају посланици својој Странци - а у ствари то је Тројански коњ ЈЕР ЖЕЛЕ ТОТАЛНО ДА ИЗМЕНЕ УСТАВ да не би после нових избора и евентуалног силаска са власти ишли на по 100 година робије.

Постало је више него упадљиво "пуцање из свих оружја" не само на ћирилицу, него и на језик (постала је тотална болест тај СРБЛИШ), затим на историју, на целокупну културну баштину па и на Цркву - ЈЕДНОМ РЕЧЈУ НА СВЕ ШТО БИ МОГЛО БИТИ ОЗНАЧЕНО КАО СРПСКО.
 
Da pokušamo nešto konstruktivno. ....
Можда превише верујем у теорије завере, али ми се све више чини да иза свега стоји ЕУ, и то се полако открива иницијативом неких посланика ЕУ парламента (ваљда се то тако зове) да се за бившу ЈУ користи једно име језика и наравно једно писмо.
Можда у томе треба тражити и узроке чувања сербокроатистике код наших лингвиста свих ових година (и то мутно, у тајности, готово преваром), рад на речнику српскохрватског језика, потпуно несхватљива пасивност у спровођењу закона у тој сфери, па и директно кршење истих од стране оних који су дужни да их спроводе...

Међутим, има пар ствари које су охрабрујуће. Пре свега је то интернет, који је омогућио велику доступност информација сваке врсте, па се људи, поготово млађи, могу упознати с проблематиком.
Уствари, у удружењу Ћирилица (иначе, има више таквих удружења) су ми рекли да је њима једино остао интернет (и лепљење плаката) као средство за пласирање информација, јер су потпуно блокирани са свих страна.
Као резултат доступности информација, може се видети да све више људи по нету пише ћирилицом, као и повећање броја сајтова на ћирилици. Дакле, латиница није баш тако in код младих и образованих.
Као што је недавно незадовољно приметио Љубиша Рајић (професор на филозофском факултету у Београду, иначе велики "демократа"), "примећујем да све више студената пише ћирилицом у задње време."
Тако да је изгледа интернет по други пут спасао и афирмисао писмо Србима, први пут је то било када су уместо писаћих машина (које су све биле латиничке, од 1950-тих се ћириличке нису наручивале) уведени рачунари, где се ћирилица могла поставити са пар кликова...
Све у свему, монополи на информације и лагања ће бити отежани са овим справицама, а тако и манипулације људима, све остало је на нама, на овај или онај начин...
 
Као што је недавно незадовољно приметио Љубиша Рајић (професор на филозофском факултету у Београду, иначе велики "демократа"), "примећујем да све више студената пише ћирилицом у задње време."
Тако да је изгледа интернет по други пут спасао и афирмисао писмо Србима, први пут је то било када су уместо писаћих машина (које су све биле латиничке, од 1950-тих се ћириличке нису наручивале) уведени рачунари, где се ћирилица могла поставити са пар кликова...
Све у свему, монополи на информације и лагања ће бити отежани са овим справицама, а тако и манипулације људима, све остало је на нама, на овај или онај начин...

Јаојјј.......:hahaha:... где га нађе, само ми тог "витеза Холандије" Љубишу Рајића не помињи - када га угледам, добијем температуру...:lol: штета што је онај "Титов пионир" Сарапа са студија Б уклонио тј. није хтео да постави на јутјубу снимак емисије коју је водио И КОЈУ ЈЕ ОН КАО ВОДИТЕЉ ПРЕКИНУО - ја сам случајно гледао и ударао сам главом о патос од смеха јер је осим "витеза" био још један гост: Небојша Пајкић, професор са ФДУ - е, направо је и од "витеза" и од Сарапе купус-салату...то је било нешто најсмешније што сам гледао последњих неколико година...
 
За тотално и дефинитивно разарање Србије ВЕЛИКА ИМ ЈЕ ПРЕПРЕКА УСТАВ. Зато је жута багра осмислила и већ покренула акцију ЗА ПРОМЕНУ УСТАВА као бајаги због оне бланко оставке коју дају посланици својој Странци - а у ствари то је Тројански коњ ЈЕР ЖЕЛЕ ТОТАЛНО ДА ИЗМЕНЕ УСТАВ да не би после нових избора и евентуалног силаска са власти ишли на по 100 година робије.

Постало је више него упадљиво "пуцање из свих оружја" не само на ћирилицу, него и на језик (постала је тотална болест тај СРБЛИШ), затим на историју, на целокупну културну баштину па и на Цркву - ЈЕДНОМ РЕЧЈУ НА СВЕ ШТО БИ МОГЛО БИТИ ОЗНАЧЕНО КАО СРПСКО.
Слажем се потпуно са свим што си рекао, осим за цркву, али то је друга тема, већ смо о томе причали понегде.
Да не излазим из оквира теме, што се језика и писма тиче, црква не само што је на крају прихватила Вукову реформу, него је пристала да Вук Караџић почива испред саборне цркве, иако је била најжешћи противник његове реформе, иако је он и формално напустио православље пре венчања у римокатоличкој цркви.
Бојим се да би се исто десило и са латиницом, бојим се да је црква (не само српска) само инструмент за остваривање неких циљева које је поставио неко "са стране"...
 
Poslednja izmena:
Слажем се потпуно са свим што си рекао, осим за цркву, али то је друга тема, већ смо о томе причали понегде.
Да не излазим из оквира теме, што се језика и писма тиче, црква не само што је на крају прихватила Вукову реформу, него је пристала да Вук Караџић почива испред саборне цркве, иако је била најжешћи противник његове реформе.
Бојим се да би се исто десило и са латиницом, бојим се да је црква (не само српска) само инструмент за остваривање неких циљева које је поставио неко "са стране"...

Потпуно тачно (и да не ширимо тему) али прегледај само сајтове СПЦ ван Србије и видећеш МНОГЕ САМО НА ЛАТИНИЦИ...:cool:
 
Потпуно тачно (и да не ширимо тему) али прегледај само сајтове СПЦ ван Србије и видећеш МНОГЕ САМО НА ЛАТИНИЦИ...
Опа батооо, нисам то знао, значи већ су почели да се престројавају, уствари ништа ново, као што сам рекао, то је само реприза већ виђеног.
Уствари шта очекивати од институције која пропагира један "Богом изабрани народ", а друге, међу којима и онај где црква делује, сматра прашином...
 
Можда превише верујем у теорије завере, али ми се све више чини да иза свега стоји ЕУ, и то се полако открива иницијативом неких посланика ЕУ парламента (ваљда се то тако зове) да се за бившу ЈУ користи једно име језика и наравно једно писмо.
Можда у томе треба тражити и узроке чувања сербокроатистике код наших лингвиста свих ових година (и то мутно, у тајности, готово преваром), рад на речнику српскохрватског језика, потпуно несхватљива пасивност у спровођењу закона у тој сфери, па и директно кршење истих од стране оних који су дужни да их спроводе...

Међутим, има пар ствари које су охрабрујуће. Пре свега је то интернет, који је омогућио велику доступност информација сваке врсте, па се људи, поготово млађи, могу упознати с проблематиком.
Уствари, у удружењу Ћирилица (иначе, има више таквих удружења) су ми рекли да је њима једино остао интернет (и лепљење плаката) као средство за пласирање информација, јер су потпуно блокирани са свих страна.
Као резултат доступности информација, може се видети да све више људи по нету пише ћирилицом, као и повећање броја сајтова на ћирилици. Дакле, латиница није баш тако in код младих и образованих.
Као што је недавно незадовољно приметио Љубиша Рајић (професор на филозофском факултету у Београду, иначе велики "демократа"), "примећујем да све више студената пише ћирилицом у задње време."
Тако да је изгледа интернет по други пут спасао и афирмисао писмо Србима, први пут је то било када су уместо писаћих машина (које су све биле латиничке, од 1950-тих се ћириличке нису наручивале) уведени рачунари, где се ћирилица могла поставити са пар кликова...
Све у свему, монополи на информације и лагања ће бити отежани са овим справицама, а тако и манипулације људима, све остало је на нама, на овај или онај начин...

Teorije urote stoje- do nekog stupnja. Točno je da psotoje organizirani skriveni napori, nekad ispadne kako su zamislili, a nekad suprotno...

No, da se ne skreće previše s teme:

1. ovo je sad zadano stanje u jeziku. Suvišno je trošiti energiju na to što je bilo pred 150-200 godina, plusevi i munusevi Karadžića, ponašanje crkvenjaka,... Nego, što da se radi sada ?

2. EU, kao prije KuK monarhija, stoji- koliko može- iza projekta da se ovi narodi iz ex-Yu (osim Slovenaca i Makedonaca, a ovi drugi nisu bili individualizirani u izrazitijoj mjeri pred 150 + godina) na neki način strpaju u lonac. Jedino je razlika u tom što su se prije u paketu gledali južni Slaveni (nekad sa, nekad bez Bugara), a sada se pribrajaju Albanci, a "odračunavaju" Slovenci.

3. Albance ne mogu "mijesiti" u kulturno-jezičnom pogledu, no ostale bar mogu pokušati. I tu je politika otezanja normalnije profilacije hrvatskog, srpskog,..., koja ako i ide, ide sve preko qrtza (primjer je američka kongresna knjižnica). Tu ima i inercije, ali i plana. A plan je da se uvali neki- nazovimo ga jednostavnosti radi- jugoslavenski jezik (Brozović ga je na genetskolingvističkoj razini zvao srednjojužnoslavenski) i jugoslavensko pismo. Jugoslavensko pismo bi bila gajeva latinica, a profil jezika bi ostao fluidan- može ekavski i jekavski, može srpska i hrvatska i bošnjačka frazeologija i terminologija,....
Identično jezičnoj politici Haaga- latinica i gulaš među prevoditeljima (tko je gledao koji prijenos, zna da prevoditelji nekad govore srpski, nekad bošnjački, nekad hrvatski..).

4. meni se odavno postavljalo pitanje- a što će im to ? Nisu blesavi, znaju da su to stabilni jezici, znaju da n.pr. geopolitičko/ekonomsko/kulturalno zajedništvo Srbije i Albanije nije ostvarivo. Zašto sprječavaju ove narode iz ex-Yu da se potpuno emancipiraju, da se jasnije individualiziraju- a time i u budućnosti bolje surađuju, jer su čisti računi ?

Rekao bih da je uzrok tomu kolonijalno gledanje tipa- ajdemo mi to zamutiti, pa kad je mutno, onda uvijek možemo ponuditi usluge i na neki način intervenirati ili bar biti faktor. Ako se ovi ex-Yugovići jasnije odrede, onda će se i sami moći dogovoriti i bez nas, a to ne želimo. Želimo stanje trajne nestabilnosti.
 
. ovo je sad zadano stanje u jeziku. Suvišno je trošiti energiju na to što je bilo pred 150-200 godina, plusevi i munusevi Karadžića, ponašanje crkvenjaka,... Nego, što da se radi sada ?

Мислим да би расветљавање догађаја из прошлости помогло у одређивању шта радити даље...
Мени је нпр. фрапантна сличност између ситуације у којој је 1868. скинута забрана са Вукове графије, и ситуације у Србији данас.
До 1868. била је на снази забрана печаћења књига Вуковом графијом у Србији, забрану је увео још књаз Милош. Међутим, Вукова графија је до те 1868. већ широко коришћена у српским крајевима Аустро-угарске (Војводина), а приватно се користила и у Србији, све под патронатом монархије.
Данас је аналогна ситуација са ћирилицом и латиницом, имамо Устав и службено писмо ћирилицу, али нас на разне начине преплављује латиница. Остало је још само да неки нови кнез Михаило то и озваничи, и Вукова ћирилица ће, као и она гражданска пре 150 год ишчезнути, Војводина опет предњачи у причи, овај пут са статутом...

tu je politika otezanja normalnije profilacije hrvatskog, srpskog,..., koja ako i ide, ide sve preko qrtza (primjer je američka kongresna knjižnica). Tu ima i inercije, ali i plana. A plan je da se uvali neki- nazovimo ga jednostavnosti radi- jugoslavenski jezik (Brozović ga je na genetskolingvističkoj razini zvao srednjojužnoslavenski) i jugoslavensko pismo. Jugoslavensko pismo bi bila gajeva latinica, a profil jezika bi ostao fluidan- može ekavski i jekavski, može srpska i hrvatska i bošnjačka frazeologija i terminologija,....
Identično jezičnoj politici Haaga- latinica i gulaš među prevoditeljima (tko je gledao koji prijenos, zna da prevoditelji nekad govore srpski, nekad bošnjački, nekad hrvatski..).

Изгледа да је нажалост тако, и да рачунају на наше кратко памћење. Па нема ни 20 год. како су регистровали хрватски језик као посебан, а сад покрећу иницијативу да се језик третира као један. У Хагу већ одавно праве спрдњу од БХС-а, суд не поштује право странке на свој језик и писмо у поступку, већ су они узели себи за право да одређују име језика мимо међународних каталогизација (не верујем да је то случајно).

4. meni se odavno postavljalo pitanje- a što će im to ? Nisu blesavi, znaju da su to stabilni jezici, znaju da n.pr. geopolitičko/ekonomsko/kulturalno zajedništvo Srbije i Albanije nije ostvarivo. Zašto sprječavaju ove narode iz ex-Yu da se potpuno emancipiraju, da se jasnije individualiziraju- a time i u budućnosti bolje surađuju, jer su čisti računi ?
Када им је одговарало да потпире ватру и продубе кризу 90-тих, дували су у једра хрватског као посебног језика, а данас када је процес раздвајања два народа окончан и када су се стекли услови за коначан дужи мир, састављају језике и праве поново ршум..

Rekao bih da je uzrok tomu kolonijalno gledanje tipa- ajdemo mi to zamutiti, pa kad je mutno, onda uvijek možemo ponuditi usluge i na neki način intervenirati ili bar biti faktor. Ako se ovi ex-Yugovići jasnije odrede, onda će se i sami moći dogovoriti i bez nas, a to ne želimo. Želimo stanje trajne nestabilnosti.
Из мог угла гледано, време је да почнемо да се понашамо као зрели људи који су у стању да реше проблеме и својој деци оставе у наслеђе чисте, а не несведене рачуне. После трауматичног готово стогодишњег искуства заједничке државе и језика, време је да се Срби и Хрвати раздвоје, како територијално (то су већ учинили, не улазим у то ко је добио а ко изгубио), и језички и духовно. То је и предуслов трајног мира.
Из српског угла гледано, мислим да Срби треба најпре културно и језички да омеђе своју територију (не говорим о државним границама), а ћирилица је један од најбољих начина да се то уради, а притом није ништа ново ни ексклузивно, многи народи писмо користе као духовну вертикалу, стожер идентитета. Ово би омогућило коначно раздвајање бивших југо народа, формирање чврстих одвојених идентитета, што би наравно било препрека разним "душебрижницима" и мешетарима разних врста да нам овде кроје капу, сукобљавају нас, и управљају нашим судбинама.
Додуше, да не испадне да су нам други криви, а ми анђели, ништа од свега што нам се десило не би било могуће да нисмо овакви какви смо, а ми најбоље знамо свој карактер...
Али, ајде да се коначно раздвојимо и идентификујемо, све друго је остављање тешког наслеђа нашој деци и унуцима.
 
Poslednja izmena:
Original postavio Mrkalj
Majstore, ja sam dovoljno mator, ali molim te, zbog děčice koja čitaju, napravi jednu sintezu:
a) svojih argumenata, za koje sam već tri puta rekao da do sada nisu nijednom dati (onako pregledno, kako ti to uměš); citiraj samog sebe ako želiš da me demantuješ, nije zabranjeno;
b) svojih rěšenja problema koje sam taksativno naveo da proizlaze iz vaših ideja.

Hvala, u imě děčice.

Ја исписах Рат и мир горе, и онда ћутање, ћутање је одобравање, а можда и недостатак противаргумената...
 
Мислим да би расветљавање догађаја из прошлости помогло у одређивању шта радити даље...
Мени је нпр. фрапантна сличност између ситуације у којој је 1868. скинута забрана са Вукове графије, и ситуације у Србији данас.
До 1868. била је на снази забрана печаћења књига Вуковом графијом у Србији, забрану је увео још књаз Милош. Међутим, Вукова графија је до те 1868. већ широко коришћена у српским крајевима Аустро-угарске (Војводина), а приватно се користила и у Србији, све под патронатом монархије.
Данас је аналогна ситуација са ћирилицом и латиницом, имамо Устав и службено писмо ћирилицу, али нас на разне начине преплављује латиница. Остало је још само да неки нови кнез Михаило то и озваничи, и Вукова ћирилица ће, као и она гражданска пре 150 год ишчезнути, Војводина опет предњачи у причи, овај пут са статутом...

Mmm...da. I meni je čudan taj kvantni skok. Uz to da Karadžić nije bio dominantan u Vojvodini, iako retro mnogi drže da je 1847. (važna godina za Vuka i Daničića) realno godina "pobjede". Nu, zašto se čekalo preko 20 godina ? I zašto je to sve išlo preko volje ? I onda, odjedanput- pljas.

Изгледа да је нажалост тако, и да рачунају на наше кратко памћење. Па нема ни 20 год. како су регистровали хрватски језик као посебан, а сад покрећу иницијативу да се језик третира као један. У Хагу већ одавно праве спрдњу од БХС-а, суд не поштује право странке на свој језик и писмо у поступку, већ су они узели себи за право да одређују име језика мимо међународних каталогизација (не верујем да је то случајно).

Hrvatski je registriran negdje 1970-ih, a ovo skoro je samo odbacivanje oznake sc-r, koja je prije supostojala s onom hr. No, svejedno- zašto se čeka ? Zašto taj Haag uporno vodi takvu politiku i zašto, recimo, Šešelju ne da pisati na ćirilici ?
Kako to da serbokroatisti ustupaju, ali sve nekako nevoljko, a kad ostaju bez argumenta, onda dijele političke lekcije o nacionalizmu. N.pr.- među lingvistima je priznata i obrađena individualnost jezika hrvatskog, srpskog, pa i bošnjačkog. No, ljudi koji pišu o jezičnoj politici-a nisu napisali ništa ozbiljnije o tim jezicima- samo ex-cathedra dreče protiv "nacionalista" koji, eto, upropastiše Titov raj na zemlji.
Mislim.... malo je preblesavo.

Када им је одговарало да потпире ватру и продубе кризу 90-тих, дували су у једра хрватског као посебног језика, а данас када је процес раздвајања два народа окончан и када су се стекли услови за коначан дужи мир, састављају језике и праве поново ршум..

Griješiš, 90-ih nisu puhali ni u što, o hrvatskom su ozbiljniji radovi objavljeni kod stranac tek nakon svršetka rata 95. (Oczkowa, Auburger, Vasiljeva, Rapacka, Bagdasarov, .) O srpskom piše Danac Jakobsen, ali uglavnom u srpskohrvatskom stilu (nješto je pisao i pokojni Tolstoj, no ne baš o standardnom jeziku).

Из мог угла гледано, време је да почнемо да се понашамо као зрели људи који су у стању да реше проблеме и својој деци оставе у наслеђе чисте, а не несведене рачуне. После трауматичног готово стогодишњег искуства заједничке државе и језика, време је да се Срби и Хрвати раздвоје, како територијално (то су већ учинили, не улазим у то ко је добио а ко изгубио), и језички и духовно. То је и предуслов трајног мира.
Из српског угла гледано, мислим да Срби треба најпре културно и језички да омеђе своју територију (не говорим о државним границама), а ћирилица је један од најбољих начина да се то уради, а притом није ништа ново ни ексклузивно, многи народи писмо користе као духовну вертикалу, стожер идентитета. Ово би омогућило коначно раздвајање бивших југо народа, формирање чврстих одвојених идентитета, што би наравно било препрека разним "душебрижницима" и мешетарима разних врста да нам овде кроје капу, сукобљавају нас, и управљају нашим судбинама.
Додуше, да не испадне да су нам други криви, а ми анђели, ништа од свега што нам се десило не би било могуће да нисмо овакви какви смо, а ми најбоље знамо свој карактер...
Али, ајде да се коначно раздвојимо и идентификујемо, све друго је остављање тешког наслеђа нашој деци и унуцима.

Slažem se. No:

a) jake su još jugo sile i u svijetu, i u Srbiji (u Hrvatskoj nisu, ali vlada neka lijenost). Jake su pogotovo među BH Muslimanima, no to je već druga tema.

b) gledajući srpske kulturnjake (lingvisti, literatura, historiografija,...)- tu je i pansrbizam, ali i neka neodređena zbunjenost, kao- ne diraj, ne mijenjaj, drži staro, možda se svi probudimo iz noćne more i nađemo u 1983. (recimo).
I često isti koji se pjene i žele veliku državu do negdje oko Alpa, već sljedeći trenutak grčevito se drže latinice jer pusti, ne zamjeraj se, možda se komšije predomisle....

Kao da treba neki prijelom, ali njega u glavi- nema.
 
Hrvatski je registriran negdje 1970-ih, a ovo skoro je samo odbacivanje ...

Griješiš, 90-ih nisu puhali ni u što, o hrvatskom su ozbiljniji radovi objavljeni kod stranac tek nakon svršetka rata 95. (Oczkowa, Auburger, Vasiljeva, Rapacka, Bagdasarov, .) O srpskom piše Danac Jakobsen, ali uglavnom u srpskohrvatskom stilu (nješto je pisao i pokojni Tolstoj, no ne baš o standardnom jeziku).

Мислио сам на међународну регистрацију. Колико ја знам, хрватски језик се издвојио из дотадашњег српскохрватског језичког стандарда 1991.год., и то је и међународно верификовано.
Наше тада унутрашње мутљавине са најпре новосадским књижевним договором из 1954., па декларација о хрватском књижевном језику већ 1967., па МАСПОК и партијске чисте 1971. су биле само турбуленције које су тек те 1991. довеле до коначне пропасти пројекта заједничког језика (пројекат датира још од прве половине 19. века), а то је ишло упоредо са растурањем Југославије и признавањем хрватске независности, а Уставом РХ из 1990. хрватски језик је прочлашен службеним језиком у Републици Хрватској.
 
ccaterpillar:
Изгледа да је нажалост тако, и да рачунају на наше кратко памћење. Па нема ни 20 год. како су регистровали хрватски језик као посебан, а сад покрећу иницијативу да се језик третира као један. У Хагу већ одавно праве спрдњу од БХС-а, суд не поштује право странке на свој језик и писмо у поступку, већ су они узели себи за право да одређују име језика мимо међународних каталогизација (не верујем да је то случајно).

Увек је лепо имати повесну хронологију догађаја:

1850. (Први) Бечки књижевни договор

1954. Новосадски договор

2002. Други Бечки књижевни договор

Мало о овом последњем договору из 2002. године од када се почиње користити израз "БХС језик": http://amac.hrvati-amac.com/index2.p...e=0&Itemid=192
 
Poslednja izmena:

Back
Top