. ovo je sad zadano stanje u jeziku. Suvišno je trošiti energiju na to što je bilo pred 150-200 godina, plusevi i munusevi Karadžića, ponašanje crkvenjaka,... Nego, što da se radi sada ?
Мислим да би расветљавање догађаја из прошлости помогло у одређивању шта радити даље...
Мени је нпр. фрапантна сличност између ситуације у којој је 1868. скинута забрана са Вукове графије, и ситуације у Србији данас.
До 1868. била је на снази забрана печаћења књига Вуковом графијом у Србији, забрану је увео још књаз Милош. Међутим, Вукова графија је до те 1868. већ широко коришћена у српским крајевима Аустро-угарске (Војводина), а приватно се користила и у Србији, све под патронатом монархије.
Данас је аналогна ситуација са ћирилицом и латиницом, имамо Устав и службено писмо ћирилицу, али нас на разне начине преплављује латиница. Остало је још само да неки нови кнез Михаило то и озваничи, и Вукова ћирилица ће, као и она гражданска пре 150 год ишчезнути, Војводина опет предњачи у причи, овај пут са статутом...
tu je politika otezanja normalnije profilacije hrvatskog, srpskog,..., koja ako i ide, ide sve preko qrtza (primjer je američka kongresna knjižnica). Tu ima i inercije, ali i plana. A plan je da se uvali neki- nazovimo ga jednostavnosti radi- jugoslavenski jezik (Brozović ga je na genetskolingvističkoj razini zvao srednjojužnoslavenski) i jugoslavensko pismo. Jugoslavensko pismo bi bila gajeva latinica, a profil jezika bi ostao fluidan- može ekavski i jekavski, može srpska i hrvatska i bošnjačka frazeologija i terminologija,....
Identično jezičnoj politici Haaga- latinica i gulaš među prevoditeljima (tko je gledao koji prijenos, zna da prevoditelji nekad govore srpski, nekad bošnjački, nekad hrvatski..).
Изгледа да је нажалост тако, и да рачунају на наше кратко памћење. Па нема ни 20 год. како су регистровали хрватски језик као посебан, а сад покрећу иницијативу да се језик третира као један. У Хагу већ одавно праве спрдњу од БХС-а, суд не поштује право странке на свој језик и писмо у поступку, већ су они узели себи за право да одређују име језика мимо међународних каталогизација (не верујем да је то случајно).
4. meni se odavno postavljalo pitanje- a što će im to ? Nisu blesavi, znaju da su to stabilni jezici, znaju da n.pr. geopolitičko/ekonomsko/kulturalno zajedništvo Srbije i Albanije nije ostvarivo. Zašto sprječavaju ove narode iz ex-Yu da se potpuno emancipiraju, da se jasnije individualiziraju- a time i u budućnosti bolje surađuju, jer su čisti računi ?
Када им је одговарало да потпире ватру и продубе кризу 90-тих, дували су у једра хрватског као посебног језика, а данас када је процес раздвајања два народа окончан и када су се стекли услови за коначан дужи мир, састављају језике и праве поново ршум..
Rekao bih da je uzrok tomu kolonijalno gledanje tipa- ajdemo mi to zamutiti, pa kad je mutno, onda uvijek možemo ponuditi usluge i na neki način intervenirati ili bar biti faktor. Ako se ovi ex-Yugovići jasnije odrede, onda će se i sami moći dogovoriti i bez nas, a to ne želimo. Želimo stanje trajne nestabilnosti.
Из мог угла гледано, време је да почнемо да се понашамо као зрели људи који су у стању да реше проблеме и својој деци оставе у наслеђе чисте, а не несведене рачуне. После трауматичног готово стогодишњег искуства заједничке државе и језика, време је да се Срби и Хрвати раздвоје, како територијално (то су већ учинили, не улазим у то ко је добио а ко изгубио), и језички и духовно. То је и предуслов трајног мира.
Из српског угла гледано, мислим да Срби треба најпре културно и језички да омеђе своју територију (не говорим о државним границама), а ћирилица је један од најбољих начина да се то уради, а притом није ништа ново ни ексклузивно, многи народи писмо користе као духовну вертикалу, стожер идентитета. Ово би омогућило коначно раздвајање бивших југо народа, формирање чврстих одвојених идентитета, што би наравно било препрека разним "душебрижницима" и мешетарима разних врста да нам овде кроје капу, сукобљавају нас, и управљају нашим судбинама.
Додуше, да не испадне да су нам други криви, а ми анђели, ништа од свега што нам се десило не би било могуће да нисмо овакви какви смо, а ми најбоље знамо свој карактер...
Али, ајде да се коначно раздвојимо и идентификујемо, све друго је остављање тешког наслеђа нашој деци и унуцима.