Više puta sam čuo da je Vukova reforma loša usluga srpskom jeziku. Nikada nisam čuo obrazloženje zašto? Čime je to Vuk naudio jeziku?
Čak sam postavljao i tu temu ali je ostala bez odgpvora.
Pošto smo tu blizu, možeš li da objasniš u čemi je to Vukov zločin?
Сам Вук каже, и поноси се тиме да је језик, тачније говор његове реформе, говор простог народа, дакле то је говор лишен већине сложенијих граматичких облика и израза, језик је постао примитивнији, као код примитивних народа, треба ти гомила речи да би изразио мисао, ево ти неки примери из књиге Милосава Самарџића Тајне Вукове реформе:
Немањин језик: Рождашија
Вуков језик: Она која је родила
Немањин језик: Ваплшташаго се
Вуков језик: Онога који се оваплотио
Немањин језик: Вачловечаше се
Вуков језик: Онога који је постао човек
Немањин језик: Извољшу
Вуков језик: Ономе који је изволео
Има ту још много тога, рецимо језик Вукове реформе је унео велику забуну у множинске падеже, овде имаш нешто о томе:
https://forum.krstarica.com/entry.p...жинских-падежа-у-дѣлах-наших-писаца-и-владара
Савремени пример, игра престола, да ли се односи на игру једног престола или игру више престола.
Примера је много, језик који је имао дуг развојни пут кроз делатности виших слојева друштва Вук је уназадио уз помоћ принципа што простије и што ближе нижим друштвеним слојевима, да ли је то нормално узимати за основу прост језик нижих слојева уместо да нижи слојеви уложе напор за савлађивање сложенијих језичких облика?
Писмо је посебна прича, не треба бити велики стручњак па уочити Вуково настојање да се ћирилица саобрази латиничкој матрици, сво то укидање двослова, укидање меког знака, увођење јоте, цела идеја је уствари прилагођавање писма латиници, а циљ, мада сумњам да га је Вук, онакав какав је био, видео, циљ је био оно што нам се десило данас, избацивање и замена ћирилице латиницом.
И тако добисмо "савршено" "идеално", фонетско по принципу једно слово један глас писмо, а данас више нико скоро да га и не користи, а они који нису имали ту срећу да имају реформатора Вука најнормалније пишу својим ћирилицама, контрадикција, али само док се човек мало не удуби.
Истини за вољу, треба рећи да је Вук био задржао тврди знак (ъ), користио га до краја живота, има га у његовим речницима (умръо), али је то слово после њега на волшебан начин нестало из српске азбуке, волео бих да се јави неко ко зна нешто око тога, ја нисам успео нигде ништа да нађем, али ми је циљ јасан, то несрећно слово је избачено јер није имало никакав латинички пандан и представљало би сметњу латиничењу Срба.
Још ћу само навести да су Румуни прешли на латиницу постепено, у року од мислим 60-так година, и за њих је најпре било састављено писмо које је било нека мешавина ћирилице и латинице, а онда је у другом кораку извршен и потпуни прелазак на латиницу.
Код нас се то ето мало одужило, али нема сумње у то какав ће бити крајњи исход.
Кад се све ово зна, смешно и небулозно делују приче о некаквом богатству два писма и бла бла, али ето, није забрањено бити глуп и ограничен, чак је веома често то и пожељно...
Grci su prešli na dimotiki (narodni jezik), i niko ne drami da su "odsečeni od svoje jezičke baštine" i još koješta, pa ne mogu ni nama smutni istorijski procesi oteti išta što nam pripada.
A ako nije, loše nam se piše.
