Из Ваших уста у божије уши! Све што предлажете да држава уради прихватам и подржавам. Када би се то спровело у дело ја бих први као ћириличар бацио копље у трње и посветио се само унуцима (и баби!). Без акције државе ћирилици нема спаса. Желим да образложим мој став о посебној одговорности информатичара, програмера, систем-администратора који по разним јавним установама уређују рачунарске мреже.
(...)
Могућност или немогућност коришћења ћирилице није „приватно власништво“ и „ствар ћефа“ таквих програмера! Такве ствари првенствено зависе баш од тих „правилно распоређених“ џелата ћирилице. Да ли сте икад размишљали о томе да у целој Србији на поштама није могуће предавати телеграме на службеном писму – ћирилици?! А то је заиста наша стварност! У ХХI веку!
(...)
Кривац за ову нечувену бруку је првенствено онај чији посао је био да оспособи рачунаре да користе службено писмо. Признајем да сам на њих посебно киван.
Желио сам само да вашу разумљиву и оправдану љутњу и озлојеђеност усмјерим на право мјесто тј. да нагласим да то НИСУ програмери, систем-администратори и сл. Заиста није (и не треба да буде) у њиховој надлежности да бирају писмо које ће користити установа у којој раде.
Није чистачица крива што се у Дом здравља не може ући од смећа, крив је онај ко је није натјерао да то очисти. Не може се од сваке чистачице очекивати да се, сама од себе, брине о томе. Кад не ради како треба, опомене се, казни или на крају замијени оном која ће стварно очистити како треба. Дакле, да је нпр. министар телекомуникација назвао директора Поште и наложио да се ријеши слање ћириличних телеграма, онда би директор Поште то и тражио од својих „рачунараца” па, ако они то нису у стању, нашао би друге који то могу урадити. Познајем доста људи који и знају и хоће, али им „они одозго” то не дозвољавају, зато и наглашавам да се то „гробари ћирилице” заиста не може упућивати њима. Надам се да сам сад био потпуно јасан.
Узгред, ево један лични примјер (допашће вам се, знам).
Својевремено сам позван да урадим једну заједничку базу података за неко струковно удружење у СРЈ. Питао сам власника да ли жели ћириличну или латиничну базу (или обе). Он ме зачуђено питао зар може ћирилица. Наравно да може, рекох, могу сва европска писма (и многа ваневропска). Одушевио се јер је иначе љубитељ ћирилице, али ето, ко зна зашто, мислио је да то не може. Е сад, да је он изричито тражио латиничку базу, ко би ту био „крив”, он или ја?
Но, добро, одлучено је (на моје задовољство) да база буде ћирилична (уносили су се само основни подаци као нпр. име и презиме, адреса, телефон и сл.) с циљем да се та база може претраживати по подспецијалностима, градовима и сл. Пред крај посла, зове ме и каже да имамо проблем са неколико тврдоглавих. Колико се сјећам, пар Мађара и један Хрват из Београда и Новог Сада и 4-5 Шиптара из Црне Горе су изричито захтијевали да им подаци буду латинични, Шиптари су чак инсистирали на свом писму, дакле не чак ни латиница српског језика него њихова јер, Боже мој, само тако написано су они, кад се то напише ћирилицом то више није њихово име и сл. будалаштине. Он им је рекао да је база замишљена као ћирилична и та ће једино ћирилична и бити, али запријетили су му тужбама због угрожавања шта знам више чега, а њему се није заоштравало. Био је видно љут, испсовао се и питао ме шта ћемо с њима. Сјетих се у трену и рекох да их замоли да свој образложени захтјев пошаљу писмено, а ми ћемо удовољити њиховој жељи. Погледао ме је разочарано јер је очекивао да можда ипак постоји неко њему милије рјешење, а онда сам ја само додао да ћу све њихове податке унијети латиницом, а претрага ће бити искључиво ћирилична. Тако ће они добити своје писмо на ком су толико закерали, али их нико жив у бази неће моћи наћи као да и не постоје. Кад схвате да их у бази пректички нема, имамо писмено да су обавијештени да је база ћирилична, а ипак су захтијевали латиницу па су је на властити изричит захтјев и добили. Упитао ме је само: „Виски или домаћа?”. Наравно, одабрао сам домаћу.
Nedma ih mnogo, al "razbijaju" lepotom.
