Званично писмо државе

Које писмо по вама треба да буде званично у Србији ?

  • ћирилица

  • latinica

  • neko treće pismo...


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Срби су друго писмо учили у другом разреду, а Хрвати у трећем!
Друго писмо су учили у трећем разреду и Хрвати и Срби (и остали) у СР Хрватској, а у другом и Срби и Хрвати (и остали) у СР Србији.
Подразумијевање да су сви житељи Хрватске Хрвати и свођење Срба искључиво на Србију је само још једна од подвала из богатог арсенала „хрватске агенде”.
 
Друго писмо су учили у трећем разреду и Хрвати и Срби (и остали) у СР Хрватској, а у другом и Срби и Хрвати (и остали) у СР Србији.
Подразумијевање да су сви житељи Хрватске Хрвати и свођење Срба искључиво на Србију је само још једна од подвала из богатог арсенала „хрватске агенде”.

Ова примедба је оправдана. Под "Срби" сам мислио на Србију (све ђаке у њој), а под "Хрвати" сам мислио на Хрватску (све ђаке у њој). Ја се одлично сећам тренутка увођења Новосадског договора у школе. У први основне сам пошао 1.9.1953. 10. децембра 1954. обзнањује се Новосадски договор, дакле већ је било касно да се уведе у школе те 1954/55 године кад сам ја био у другом разреду. Наредне школске године 1955/56 ја у трећем разреду (и сви ђаци у Србији од другог до осмог разреда да не би нека генерација остала "полуписмена) учим латиницу као друго писмо српскохрватског језика, а сва деца у Хрватској такође. Међутим, наредне године, 1956/57 у Србији се наставља пракса да други разред учи друго писмо, а у Хрватској се наставља пракса да ђаци у трећем разреду уче друго писмо. И тако до распада Југославије. Да ђаци добро укорене шта је "њихово" а шта "туђе". Родитељи у Србији су својој деци говорили "Ћирилица и латиница су наша два ока", а родитељи Хрвати у Хрватској су деци говорили "Ово је наше а оно - њихово"!
 
Ова примедба је оправдана. Под "Срби" сам мислио на Србију (све ђаке у њој), а под "Хрвати" сам мислио на Хрватску (све ђаке у њој). Ја се одлично сећам тренутка увођења Новосадског договора у школе. У први основне сам пошао 1.9.1953. 10. децембра 1954. обзнањује се Новосадски договор, дакле већ је било касно да се уведе у школе те 1954/55 године кад сам ја био у другом разреду. Наредне школске године 1955/56 ја у трећем разреду (и сви ђаци у Србији од другог до осмог разреда да не би нека генерација остала "полуписмена) учим латиницу као друго писмо српскохрватског језика, а сва деца у Хрватској такође. Међутим, наредне године, 1956/57 у Србији се наставља пракса да други разред учи друго писмо, а у Хрватској се наставља пракса да ђаци у трећем разреду уче друго писмо. И тако до распада Југославије. Да ђаци добро укорене шта је "њихово" а шта "туђе". Родитељи у Србији су својој деци говорили "Ћирилица и латиница су наша два ока", а родитељи Хрвати у Хрватској су деци говорили "Ово је наше а оно - њихово"!

Браво Жељко! Прво, драго ми је да вас видим на форуму, то значи да са здрављем нисте лоше.
Искрено, паде ми камен са срца. Написах ту опаску јер ми је важна, а све се мешкољећи да то не започне неку беспотребну свађу каквих је знало раније бити.
Што се мене тиче, није ми толико важно да ли се друго писмо учило у другом или у трећем, много важније ми је то што се тога у Србији придржавало у много већој мјери него у Хрватској. Сем што се у Хрватској „протрчало” кроз ћирилицу у трећем, веома често јој се никад касније није враћало. То правило да се школске задаће пишу наизмјенично (једна латиницом па друга ћирилицом и тако редом) било је у Хрватској не правило него риједак изузетак од правила, тако су радили тек понеки наставници. Дакле, то се масовно кршило, а да нико ништа није приговарао. Знам за многе разреде и то у средњим школама (и то добре разреде, са високим просјеком оцјена) у којима је тек гдјекоји ученик био у стању течно прочитати ћирилични текст из читанке. О писању да и не говорим. Таквим приступом се латиница добрано проширила по Србији док је ћирилица у Хрватској остала затворена у српским подручјима, уз ријетке изузетке.
 
Јер да је то паметно и да је то богатство, други би имали и по много више писама.
Zašto imam utisak da je ova izjava protivrečna?

S jedne strane treba da se izdvajamo i pišemo ćirilicom a da potpuno odbacimo latinicu iako je mnogo rasprostranjenija.

Znači treba da idemo mimo većine. U redu neka je to tačno. Složimo se da treba da idemo mimo većine.

S druge strane, ne treba da se izdvajamo i zadržimo samo jedno jedino pismo (iako nam se nude dva!) jer tako čine i ostali!

Znači treba da smo saglasni s većinom.

Ako je prva pretpostavka tačna, lova druga ne može biti - i obrnuto. Očigledno, ipak nisu u pitanju neki racionalni razlozi nego nešto što se, u suštini, svodi na inat.
 
Zašto imam utisak da je ova izjava protivrečna?

S jedne strane treba da se izdvajamo i pišemo ćirilicom a da potpuno odbacimo latinicu iako je mnogo rasprostranjenija.

Znači treba da idemo mimo većine. U redu neka je to tačno. Složimo se da treba da idemo mimo većine.

S druge strane, ne treba da se izdvajamo i zadržimo samo jedno jedino pismo (iako nam se nude dva!) jer tako čine i ostali!

Znači treba da smo saglasni s većinom.

Ako je prva pretpostavka tačna, lova druga ne može biti - i obrnuto. Očigledno, ipak nisu u pitanju neki racionalni razlozi nego nešto što se, u suštini, svodi na inat.

Једино по чему се и издвајамо и по чему смо потпуно мимо света, толико да је чак некоме са стране тешко и објаснити који мој нам служи друго писмо у језику, дакле једино по чему се издвајамо то је да смо озваничили будалаштину звану коришћење два писма за свој језик.

Дакле, коришћење свог хиљаду година старог писма за свој језик не може бити никакво издвајање, напротив, сви народи који имају дугу традицију и држе до ње веома љубоморно чувају писмо и не пада им на памет ни да уводе друго нити да прелазе на друго писмо.

Примера је колико хоћеш, Немци, Руси, Грци; Грузијци, Јермени, Кинези, итд..
 
Једино по чему се и издвајамо и по чему смо потпуно мимо света, толико да је чак некоме са стране тешко и објаснити који мој нам служи друго писмо у језику, дакле једино по чему се издвајамо то је да смо озваничили будалаштину звану коришћење два писма за свој језик.

Ако је то једино по чему се издвајамо, баш ме занима гдје се то још користи један те исти језик у 4 различите државе и то под 5 различитих назива тог, једног те истог, језика?
 
...S jedne strane treba da se izdvajamo i pišemo ćirilicom a da potpuno odbacimo latinicu iako je mnogo rasprostranjenija. Znači treba da idemo mimo većine. U redu neka je to tačno. Složimo se da treba da idemo mimo većine. S druge strane, ne treba da se izdvajamo i zadržimo samo jedno jedino pismo (iako nam se nude dva!) jer tako čine i ostali! Znači treba da smo saglasni s većinom.
Ako je prva pretpostavka tačna, lova druga ne može biti - i obrnuto. Očigledno, ipak nisu u pitanju neki racionalni razlozi nego nešto što se, u suštini, svodi na inat.

О ВЕЋИНИ И МАЊИНИ

Анкете на ћириличарским форумима "Крстарица" и "Град облакодера".

333333333333.jpg
 
Други део емисије је управо почео (Радио Београд 2).

Полемике око ћириличног писма биле су у фокусу наше пажње. Печат су им дале расправе вођене између двојице професора Филолошког факултета у Београду, али лингвистичке теме често су попримале печат личног што је са становишта струке у неким ситуацијама деловало непримерено.


У данашњој емисији ми ћемо наставити тему прошлог петка започету о језику и писму и чути тумачења проф. др Ранка Бугарског о кључним питањима у овом спору. На чему поједини србисти замерају професору опште лингвистике, ангистике и социолингвистике када је реч о тумачењу Предлога о изменама и допунама Закона о језику и писму, службеној и јавној употреби српског језика и ћириличког писма и виђењу, ако поменути Закон буде усвојен, његове примене у пракси?

Тему ћемо проширити и на језик и говорити о томе како би српски требало да се брани од прекомерних туђица, посебно англицизама, које су наш језик "окупирале".

Гости ауторке и уреднице Мелихе Правдић су проф. др Ранко Бугарски, редовни професор Филолошког факултета у пензији, и књижевник и публициста Миодраг Илић.
 
О ВЕЋИНИ И МАЊИНИ

Анкете на ћириличарским форумима "Крстарица" и "Град облакодера".
Bilo bi odlično poređenje da su ponuđeni isti odgovori.

Na Krstarici je ponuđeno isključivo jedno jedino pismo a na "Gradu oblakodera" jedno ili dva.

Očigledno je da autor ponuđenih odgovora na Krstarici unapred odbija dva pisma kao mogućnost. Samim tim prećutno favorizuje ćirilicu.
 
Ако је то једино по чему се издвајамо, баш ме занима гдје се то још користи један те исти језик у 4 различите државе и то под 5 различитих назива тог, једног те истог, језика?

Питање језика је великој мери политичко питање, на нама је да језик бранимо свим средствима, па и политичким.

- - - - - - - - - -

О ВЕЋИНИ И МАЊИНИ

Анкете на ћириличарским форумима "Крстарица" и "Град облакодера".

Pogledajte prilog 508325

Пусти анкете, Србадија ти је превртљива, примитивна и проста, говорим у просеку наравно.

- - - - - - - - - -

Други део емисије је управо почео (Радио Београд 2).

Полемике око ћириличног писма биле су у фокусу наше пажње. Печат су им дале расправе вођене између двојице професора Филолошког факултета у Београду, али лингвистичке теме често су попримале печат личног што је са становишта струке у неким ситуацијама деловало непримерено.


У данашњој емисији ми ћемо наставити тему прошлог петка започету о језику и писму и чути тумачења проф. др Ранка Бугарског о кључним питањима у овом спору. На чему поједини србисти замерају професору опште лингвистике, ангистике и социолингвистике када је реч о тумачењу Предлога о изменама и допунама Закона о језику и писму, службеној и јавној употреби српског језика и ћириличког писма и виђењу, ако поменути Закон буде усвојен, његове примене у пракси?

Тему ћемо проширити и на језик и говорити о томе како би српски требало да се брани од прекомерних туђица, посебно англицизама, које су наш језик "окупирале".

Гости ауторке и уреднице Мелихе Правдић су проф. др Ранко Бугарски, редовни професор Филолошког факултета у пензији, и књижевник и публициста Миодраг Илић.

Тај Бугарски у својим иступима потпуно негира право Србима и држави Србији да нормира језик и да брани своје језичке принципе, његова прича је таква као да смо у 1975-ој години, и не само његова.

И није проблем то што он прича, него што и њега и целу ту булументу плаћа држава Србија да овде проводе принципе покојне Југославије.
 
...Na Krstarici je ponuđeno isključivo jedno jedino pismo a na "Gradu oblakodera" jedno ili dva. Očigledno je da autor ponuđenih odgovora na Krstarici unapred odbija dva pisma kao mogućnost. Samim tim prećutno favorizuje ćirilicu.

Мој пропуст је што сам приликом израде снимка екрана (да не употребим енглески термин) изоставио леву половину "Крстаричине" анкете, јер је превелика у ширину да би се читљиво цела сместила. Погледајте заглавље сваке од страница ове теме. "Крстарица" је била каваљер па је понудила чак три могућа одговора, а два писма се помињу поименце.
 
Тај Бугарски у својим иступима потпуно негира право Србима и држави Србији да нормира језик и да брани своје језичке принципе, његова прича је таква као да смо у 1975-ој години, и не само његова.

И није проблем то што он прича, него што и њега и целу ту булументу плаћа држава Србија да овде проводе принципе покојне Југославије.
Слажем се, а ево и емисије:
http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/sporovi/sporovi0709.mp3
 
Ако ти тврдиш да два писма (иначе глупост) иду у корист латинице, онда се и ја с тим тврђењем слажем. У ствари, два писма углавном заговарају они који неће отворено да кажу да су за латиницу (јер барем у подсвести имају да је то хрватско писмо). По мом личном мишљењу они немају у себи много србског генетског материјала.
 
Ако ти тврдиш да два писма (иначе глупост) иду у корист латинице, онда се и ја с тим тврђењем слажем. У ствари, два писма углавном заговарају они који неће отворено да кажу да су за латиницу (јер барем у подсвести имају да је то хрватско писмо). По мом личном мишљењу они немају у себи много србског генетског материјала.
Да би се дошло до свог личног мишљења, треба прво штошта прочитати, штошта научити... па тек онда из тога може произаћи лично мишљење. Кад се све то прескочи и кад се не зна ништа, а има се „лично мишљење” о томе о чему се не зна ништа, ту ни Бог не помаже.

Подржавам и подстичем колико могу (и то дјелима, а не само шупљом причом) да се ћирилица врати из запећка у који је гурнута на мјесто које јој припада, залажем се да се обавезност службене употребе писма поштује (подржавам и драконске казне), одавно тупим да се у АПР-у свако предузеће мора уписати ћирилицом, да се пише нпр. неки салон љепоте – Бјути ворлд, па ако је то власнику дебилно и „сељачки”, нек мијења име, а не писмо. Дозволио бих упис и као Beauty World (уз обавезно додано Бјути ворлд, да се зна), али уз дуплиране пореске ставке. Оћеш „свјетско” име шупе у којој имаш два половна соларијума – може – али онда плати и „свјетски” порез. Подстицао бих смањеним порезима штампу ћириличних издања (а и телевизија и других електронских медија), једино што не бих је да се латиница српског језика потпуно укине.
Е, управо то „једино” ме у очима оних који „мисле”, а притом ништа не знају, одмах сврстава у „латиничаре”. А суштина је тако једноставна... Наиме, све да се, под пријетњом јавних погубљења на трговима, у Србији укине свако латинично словце, српски језик ће се и даље писати двама писмима, писаће се, дакле, и латиницом. И шта сад? Треба да се борим да моји потомци не буду у стањи прочитати оно што је писано њиховим матерњим српским језиком? Дивота.
Дакле, сваки писмени Србин треба да зна и латиницу како би своју писменост могао потврдити способношћу да прочита сваки текст писан српским језиком, ма ко га и ма гдје објављивао. „Србенде” које нису у стању прочитати сваки текст писан српским језиком (дакле полуписмени) могу и даље да „мисле” умјесто да се барем описмене, ионако се, по правилу, најгласније бусају у груди управо – полуписмени.
 
Да би се дошло до свог личног мишљења, треба прво штошта прочитати, штошта научити... па тек онда из тога може произаћи лично мишљење. Кад се све то прескочи и кад се не зна ништа, а има се „лично мишљење” о томе о чему се не зна ништа, ту ни Бог не помаже.

Подржавам и подстичем колико могу (и то дјелима, а не само шупљом причом) да се ћирилица врати из запећка у који је гурнута на мјесто које јој припада, залажем се да се обавезност службене употребе писма поштује (подржавам и драконске казне), одавно тупим да се у АПР-у свако предузеће мора уписати ћирилицом, да се пише нпр. неки салон љепоте – Бјути ворлд, па ако је то власнику дебилно и „сељачки”, нек мијења име, а не писмо. Дозволио бих упис и као Beauty World (уз обавезно додано Бјути ворлд, да се зна), али уз дуплиране пореске ставке. Оћеш „свјетско” име шупе у којој имаш два половна соларијума – може – али онда плати и „свјетски” порез. Подстицао бих смањеним порезима штампу ћириличних издања (а и телевизија и других електронских медија), једино што не бих је да се латиница српског језика потпуно укине.
Е, управо то „једино” ме у очима оних који „мисле”, а притом ништа не знају, одмах сврстава у „латиничаре”. А суштина је тако једноставна... Наиме, све да се, под пријетњом јавних погубљења на трговима, у Србији укине свако латинично словце, српски језик ће се и даље писати двама писмима, писаће се, дакле, и латиницом. И шта сад? Треба да се борим да моји потомци не буду у стањи прочитати оно што је писано њиховим матерњим српским језиком? Дивота.
Дакле, сваки писмени Србин треба да зна и латиницу како би своју писменост могао потврдити способношћу да прочита сваки текст писан српским језиком, ма ко га и ма гдје објављивао. „Србенде” које нису у стању прочитати сваки текст писан српским језиком (дакле полуписмени) могу и даље да „мисле” умјесто да се барем описмене, ионако се, по правилу, најгласније бусају у груди управо – полуписмени.

Колико Срба је у стању да прочита оно што је писано на српском језику пре само 200 година?

Колико Срба је у стању да прочита оно што је пре само стотинак година писано на српском језику, арапским писмом?

Ако ти тврдиш да ће се српски језик свакако писати латиницом, онда нема шта да млатимо с тобом празну сламу даље, у једном језику два или веше писама су сувишна, то је показала пракса свугде, па и код нас, остаће само једно, свако ко се у ма ком облику залаже да латиница остане нормирана се, свесно или не залаже за прелазак на њу.
 
Slažem se od reči do reči!

Dok sam radio bio sam jedini koji je službene akte (na računaru) pisao ćirilicom.

Poznata je priča kada se dvojica pobiše zbog ćirilice i latinice a kada su ih izveli pred sudiju - potpisaše se palcem.

Pismenost je uopšte mnogo širi pojam od poznavanja slova i jednog, dva ili više pisama.

Naša se nepismenost najbolje vidi na tzv. "pisa testovima". To su veoma jednostavni testovi gde treba pokazati razumevanje napisanog. 2013. smo zauzeli 43. mesto od 65 država. Na testiranju čiji su rezultati objavljeni 2016. nismo ni učestvovali. Da li su nadležni unapred ocenili da smo autsajderi?

Nažalost, ni mnogi forumaši ne bi prošli na pisa testu.
 
Slažem se od reči do reči!

Dok sam radio bio sam jedini koji je službene akte (na računaru) pisao ćirilicom.

Poznata je priča kada se dvojica pobiše zbog ćirilice i latinice a kada su ih izveli pred sudiju - potpisaše se palcem.

Pismenost je uopšte mnogo širi pojam od poznavanja slova i jednog, dva ili više pisama.

Naša se nepismenost najbolje vidi na tzv. "pisa testovima". To su veoma jednostavni testovi gde treba pokazati razumevanje napisanog. 2013. smo zauzeli 43. mesto od 65 država. Na testiranju čiji su rezultati objavljeni 2016. nismo ni učestvovali. Da li su nadležni unapred ocenili da smo autsajderi?

Nažalost, ni mnogi forumaši ne bi prošli na pisa testu.

Јел теби познат појам језичке норме и да ли у још неком народу може да се деси да се двојица побију због ћирилице и латинице?

- - - - - - - - - -

Мислим оно, пробај да испричаш тај виц о ћирилици и латиници неком странцу...
 

Back
Top