Наутилус
Domaćin
- Poruka
- 4.691
А и ти иди к њему.
-
- Popularno:
- Kako sam pobedio obojenu revoluciju
- "Kulturo, eve me!"
- Skandalozan skup u Zagrebu: "U...
- Zašto nas zanima život slavnih ličnosti?
- Odlazak Kristijana Šmita
- Mentalna kastracija
- Kupujem prodajem sajt prestaje sa radom...
- Protest ispred Vlade, okupljeni...
- Slučajnost? „Putevi Srbije“ objavili...
- Vučić zamolio SAD da ne uvode...
Званично писмо државе
- Začetnik teme Romøren
- Datum pokretanja
Жељко Филиповић
Aktivan član
- Poruka
- 1.124
КАСНИТЕ, КАСНИТЕ!
У НАЗОЧНОСТИ РЕДАРСТВЕНИКА И ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ
Борово. Држава јутрос поставила двојезичне табле, у подне истог дана грађани их разбили и скинули.
Срби у Србији су то урадили још у другој половини прошлога века. Без чекића, без гужве, без разбијања. Једноставно – загрљајима и пољупцима братства и јединства и невидљивим чекићем – Новосадским договором.
[url=https://flic.kr/p/GHBZUr]
У НАЗОЧНОСТИ РЕДАРСТВЕНИКА И ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ
Борово. Држава јутрос поставила двојезичне табле, у подне истог дана грађани их разбили и скинули.
Срби у Србији су то урадили још у другој половини прошлога века. Без чекића, без гужве, без разбијања. Једноставно – загрљајима и пољупцима братства и јединства и невидљивим чекићем – Новосадским договором.
[url=https://flic.kr/p/GHBZUr]
Жељко Филиповић
Aktivan član
- Poruka
- 1.124
ШТА СТВАРНО ЗНАЧИ ВУКОВО „Serb. graek“ и „Serb. lat“?
Сазнао сам за постојање форумске теме „Храм Светог Саве...“ и први пут сам је посетио.
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1706549&page=12
Тамо сам видео нешто што не могу да оћутим. Један учесник је чак два пута помињао „Вукову улогу у уређењу српске латинице“. Поуздано знам да је у питању – просветни радник! Просветни радник који ђацима, студентима и народу проповеда „Вукову српску латиницу“ је пошаст равна полицајцу-кријумчару, ватрогасцу-пироману или лекару сејачу заразе. Изнећу своје мишљење о томе како је у народ ушла та пошаст „српска латиница коју је уредио Вук“.
Године 1978. поводом 150-тогодишњице објављивања Вуковог „Првог српског буквара“ из 1827. године (о томе колико је то заиста био „први српски буквар“ нешто касније!) објављено је „репринт“ (!) издање те књиге. „Саветник“ тог издања је био Голуб Добрашиновић, тада директор Вуковог и Доситејевог музеја у Београду. У том „репринт“ издању објављена је и једна авет – непостојећа Вукова табела „Alphabeti serbici cum viciorum popularium et aliis cultioris Europae alphabetis“:
Народна библиотека Србије чува оригинално издање тог буквара, које је дигитализовано и доступно народу. Ту се лепо види да оригинални Вуков буквар ту табелу – није имао:
http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Stara...tefanovica_Karadzica/S-I-0198#page/0/mode/1up
а објављена авет-табела из „репринт издања из 1827.“ је преузета табела из Вуковог „Новог завјета“ који ће бити објављен тек 20 година касније, 1847. г!
Зашто би неко измишљао садржај „репринт“ издања Вуковог буквара осим због смишљене, планиране, организоване, финансиране и контролисане намере Новосадског договира да се у циљу пресловљавања нашег народа ту нешто...плете!
У тој табели Вук јасно прави разлику између српског писма ћирилице и „илирског“, хрватског писма латинице! Ту нема никакве „српске латинице“, коју је касније посејао паор лингвиста Петар Милосављевић у свом делу „Српска писма“ јер је накарадно протумачио оно Вуково „serb. graek“ и „serb. lat“. Па да покажемо и ту „српску латиницу коју је уредио Вук“!
Године 1964. поводом стогодишњице смрти Вука Караџића објављена су репринт издања његових сабраних дела. И данас имам такав „Српски рјечник“ из 1818. године. У њему је заиста Вук објавио табелу „Alphabeti serborum cum viciorum popularium et aliis cultioris Europae alphabetis“. У тој табели Вук наводи два српска писма – „serb. graek“ на ћирилици и „serb. lat“ на тадашњој дубровачкој латиници, а даље и хрватску латиницу:
Е, овде почиње кухиња и плетење! Овде ће 150 година касније бити рођена „српска латиница“! Вук је у почетку свог реформаторског рада на српској ћирилици сматрао да српски језик користи 28 гласова. Није унео слова за гласове „ф“ и „х“. Приликом свог боравка међу Дубровчанима, које је он – и не само он него и сами Дубровчани – сматрао Србима, чуо је гласове „ф“ и „х“ и видео тадашњу дубровачку латиницу (после вишевековне употребе западне верзије јужнословенске ћирилице, „босанчице, хрватице“, што Вуку није било познато!) – па је у своју азбуку унео и слова „ф“ и „х“ и тадашњу дубровачку латиницу приписао Србима католицима! Зато је ћирилицу сматрао за писмо „serb. graek“ – Срба грчког обреда, православаца – а латиницу за „serb. lat“ – Срба латинског обреда, католика! Ако би оно „serb.lat“ заиста значило „српска латиница“, онда би оно „serb. graek“ морало да значи некаква „српска грковица“! А није то значило, него „Срби православци“ и „Срби католици“, „Срби православци“ и „Дубровчани Срби католици“! А сви ви добро знате да одавно не постоје католици и муслимани који себе сматрају за Србе. Са Дубровчанима Србима католицима исцурила је и дубровачка српска латиница!
А што се тиче „првог српског буквара“, и Вук се овде истрчао и себи приписао „први српски буквар“, што му не можемо замерити, јер у његово време није било Интернета и људи нису знали оно што данас знају. Слагао је Вук, али данас још масније лажу они који му приписују оно што човек једноставно није урадио. Ватикан је Дубровчане, али и све јужнословенске католике српског језика приморао да временом напусте глагољицу и ћирилицу као „ђавоља дела“ и прихвате латиницу, али им је и „објаснио“ да они по народности нису више Срби, него – Хрвати! Дубровчани су подлегли присили својих вероучитеља и прешли на латиницу и без Вука! Вук ту није „ни лук јео, ни лук мирисао“. Ево како су се рађали „први српски буквари“:
1- Први српски буквар инока Саве из манастира Дечани 20.5.1597. Венеција:
http://www.in4s.net/prvi-srpski-bukvar-inoka-save-iz-1597-godine-foto/
http://klubglasnik.net/c797d7dd-d48...3cf/ПРВИ-СРПСКИ-БУКВАР-ИНОКА-САВЕ-(1597).aspx
2- Рукописни први српски буквар Гаврила Стефановића Венцловића 1717.
3- 1724. г. у Москви Прокопович на рускословенском језику штампа 400 примерака буквара „Началное учение человеком, хотјашчим учитисја книг божественаго писанија“. Из овог буквара су Срби у Аустрији учили читање и писање када је Српска црква од 1726. г. српскословенски језик заменила рускословенским да би православне Србе заштитила од насилног унијаћења и притиска католичке цркве да Србе одвоји од православне Русије. Убрзо су изашла још два српска издања овог рускословенског буквара.
Сазнао сам за постојање форумске теме „Храм Светог Саве...“ и први пут сам је посетио.
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1706549&page=12
Тамо сам видео нешто што не могу да оћутим. Један учесник је чак два пута помињао „Вукову улогу у уређењу српске латинице“. Поуздано знам да је у питању – просветни радник! Просветни радник који ђацима, студентима и народу проповеда „Вукову српску латиницу“ је пошаст равна полицајцу-кријумчару, ватрогасцу-пироману или лекару сејачу заразе. Изнећу своје мишљење о томе како је у народ ушла та пошаст „српска латиница коју је уредио Вук“.
Године 1978. поводом 150-тогодишњице објављивања Вуковог „Првог српског буквара“ из 1827. године (о томе колико је то заиста био „први српски буквар“ нешто касније!) објављено је „репринт“ (!) издање те књиге. „Саветник“ тог издања је био Голуб Добрашиновић, тада директор Вуковог и Доситејевог музеја у Београду. У том „репринт“ издању објављена је и једна авет – непостојећа Вукова табела „Alphabeti serbici cum viciorum popularium et aliis cultioris Europae alphabetis“:
Народна библиотека Србије чува оригинално издање тог буквара, које је дигитализовано и доступно народу. Ту се лепо види да оригинални Вуков буквар ту табелу – није имао:
http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Stara...tefanovica_Karadzica/S-I-0198#page/0/mode/1up
а објављена авет-табела из „репринт издања из 1827.“ је преузета табела из Вуковог „Новог завјета“ који ће бити објављен тек 20 година касније, 1847. г!
Зашто би неко измишљао садржај „репринт“ издања Вуковог буквара осим због смишљене, планиране, организоване, финансиране и контролисане намере Новосадског договира да се у циљу пресловљавања нашег народа ту нешто...плете!
У тој табели Вук јасно прави разлику између српског писма ћирилице и „илирског“, хрватског писма латинице! Ту нема никакве „српске латинице“, коју је касније посејао паор лингвиста Петар Милосављевић у свом делу „Српска писма“ јер је накарадно протумачио оно Вуково „serb. graek“ и „serb. lat“. Па да покажемо и ту „српску латиницу коју је уредио Вук“!
Године 1964. поводом стогодишњице смрти Вука Караџића објављена су репринт издања његових сабраних дела. И данас имам такав „Српски рјечник“ из 1818. године. У њему је заиста Вук објавио табелу „Alphabeti serborum cum viciorum popularium et aliis cultioris Europae alphabetis“. У тој табели Вук наводи два српска писма – „serb. graek“ на ћирилици и „serb. lat“ на тадашњој дубровачкој латиници, а даље и хрватску латиницу:
Е, овде почиње кухиња и плетење! Овде ће 150 година касније бити рођена „српска латиница“! Вук је у почетку свог реформаторског рада на српској ћирилици сматрао да српски језик користи 28 гласова. Није унео слова за гласове „ф“ и „х“. Приликом свог боравка међу Дубровчанима, које је он – и не само он него и сами Дубровчани – сматрао Србима, чуо је гласове „ф“ и „х“ и видео тадашњу дубровачку латиницу (после вишевековне употребе западне верзије јужнословенске ћирилице, „босанчице, хрватице“, што Вуку није било познато!) – па је у своју азбуку унео и слова „ф“ и „х“ и тадашњу дубровачку латиницу приписао Србима католицима! Зато је ћирилицу сматрао за писмо „serb. graek“ – Срба грчког обреда, православаца – а латиницу за „serb. lat“ – Срба латинског обреда, католика! Ако би оно „serb.lat“ заиста значило „српска латиница“, онда би оно „serb. graek“ морало да значи некаква „српска грковица“! А није то значило, него „Срби православци“ и „Срби католици“, „Срби православци“ и „Дубровчани Срби католици“! А сви ви добро знате да одавно не постоје католици и муслимани који себе сматрају за Србе. Са Дубровчанима Србима католицима исцурила је и дубровачка српска латиница!
А што се тиче „првог српског буквара“, и Вук се овде истрчао и себи приписао „први српски буквар“, што му не можемо замерити, јер у његово време није било Интернета и људи нису знали оно што данас знају. Слагао је Вук, али данас још масније лажу они који му приписују оно што човек једноставно није урадио. Ватикан је Дубровчане, али и све јужнословенске католике српског језика приморао да временом напусте глагољицу и ћирилицу као „ђавоља дела“ и прихвате латиницу, али им је и „објаснио“ да они по народности нису више Срби, него – Хрвати! Дубровчани су подлегли присили својих вероучитеља и прешли на латиницу и без Вука! Вук ту није „ни лук јео, ни лук мирисао“. Ево како су се рађали „први српски буквари“:
1- Први српски буквар инока Саве из манастира Дечани 20.5.1597. Венеција:
http://www.in4s.net/prvi-srpski-bukvar-inoka-save-iz-1597-godine-foto/
http://klubglasnik.net/c797d7dd-d48...3cf/ПРВИ-СРПСКИ-БУКВАР-ИНОКА-САВЕ-(1597).aspx
2- Рукописни први српски буквар Гаврила Стефановића Венцловића 1717.
3- 1724. г. у Москви Прокопович на рускословенском језику штампа 400 примерака буквара „Началное учение человеком, хотјашчим учитисја книг божественаго писанија“. Из овог буквара су Срби у Аустрији учили читање и писање када је Српска црква од 1726. г. српскословенски језик заменила рускословенским да би православне Србе заштитила од насилног унијаћења и притиска католичке цркве да Србе одвоји од православне Русије. Убрзо су изашла још два српска издања овог рускословенског буквара.
Жељко Филиповић
Aktivan član
- Poruka
- 1.124
„ОТВОРИ ОЧИ У НОЋИ“ (У МРАКУ!)
У Србији се 21.5.2016. г. одржава по тринаести пут „Ноћ музеја“, манифестација која је преузета из иностранства и већ је узела замах и укоренила се и код нас. Сад је називају и „прави српски успешни бренд“! Који уз то и „негује културну баштину“!
Да упамтимо актере (преносим у њиховој верзији):
“Noć muzeja je pravi srpski uspešni brend. Ova manifestacija je među prvim ozbiljno radila na ideji decentralizacije kulture pa se odlični programi u jednoj noći mogu videti širom Srbije. Zbog toga je ova noć podjednako važna za velike gradove kao i za najmanja i najudaljenija mesta u našoj zemlji.
Ove godine ćemo imati manifestaciju koja je redak primer komercijalno održivog kulturnog projekta. To znači da Noć muzeja ima minimalnu finansijsku pomoć države, dok ostatak neophodnih sredstava dobija od sponzora i prodatih karata”, rekla je Ana Jovanović, direktorka i osnivač Noći muzeja. Nacionalna Noć muzeja predstavlja primer dobre prakse, koja prati evropske trendove uspešnih privatnih inicijativa. Noć muzeja će nastaviti da približava muzejske sadržaje svakodnevnoj nemuzejskoj publici, unapređuje kulturnu scenu Srbije i neguje kulturnu baštinu.
Programski savet 13. Noći muzeja koga čine arhitekta i akademik Brana Mitrović, reditelj i gl. i od. urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a Nebojša Bradić, vajar prof. Mrđan Bajić, istoričarka umetnosti prof. dr Lidija Merenik i istoričar Milan Tlačinac usvojio je koncept i odredio akcente ovogodišnje manifestacije.
Noć muzeja, koja se održava pod pokroviteljstvom Delegacije Evropske unije u Srbiji, predstavlja jedinstven kulturni spektakl u više od 120 gradova širom sveta, među kojima je od 2005. godine i Beograd. Prva Noć muzeja, održana u 5 beogradskih muzeja i galerija, uspela je da animira više od 4.000 posetilaca, dok je za deset godina taj broj narastao na neverovatnih 500.000 ulazaka u muzeje na skoro 200 lokacija u više od 60 gradova i mesta širom Srbije. U Evropskoj Noći muzeja prošle godine, učestvovalo je više od 1.900 muzeja u 45 država.
Манифестација преузета из иностранства назива се „прави српски успешни бренд“, а башка што „негује културну баштину“! Од 2005. године до данас ни један једини пут није имала лого на ћирилици. Ама ни да се спотакну и оклизну. Чврсто држе затворене очи и будно пазе да све буде „разумљиво странцима“!
Небојша Брадић је у историји нашег народа остао упамћен по томе што је као министар културе открио први споменик у Србији са латиничним натписом – бисту Фредерика Шопена, поклон Пољске Србији. Странци заиста неће имати никаквих тешкоћа да сазнају кога та биста представља.
„Под покровитељством Делегације Европске Уније“ или по диктату Европске Уније?
У Србији се 21.5.2016. г. одржава по тринаести пут „Ноћ музеја“, манифестација која је преузета из иностранства и већ је узела замах и укоренила се и код нас. Сад је називају и „прави српски успешни бренд“! Који уз то и „негује културну баштину“!
Да упамтимо актере (преносим у њиховој верзији):
“Noć muzeja je pravi srpski uspešni brend. Ova manifestacija je među prvim ozbiljno radila na ideji decentralizacije kulture pa se odlični programi u jednoj noći mogu videti širom Srbije. Zbog toga je ova noć podjednako važna za velike gradove kao i za najmanja i najudaljenija mesta u našoj zemlji.
Ove godine ćemo imati manifestaciju koja je redak primer komercijalno održivog kulturnog projekta. To znači da Noć muzeja ima minimalnu finansijsku pomoć države, dok ostatak neophodnih sredstava dobija od sponzora i prodatih karata”, rekla je Ana Jovanović, direktorka i osnivač Noći muzeja. Nacionalna Noć muzeja predstavlja primer dobre prakse, koja prati evropske trendove uspešnih privatnih inicijativa. Noć muzeja će nastaviti da približava muzejske sadržaje svakodnevnoj nemuzejskoj publici, unapređuje kulturnu scenu Srbije i neguje kulturnu baštinu.
Programski savet 13. Noći muzeja koga čine arhitekta i akademik Brana Mitrović, reditelj i gl. i od. urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a Nebojša Bradić, vajar prof. Mrđan Bajić, istoričarka umetnosti prof. dr Lidija Merenik i istoričar Milan Tlačinac usvojio je koncept i odredio akcente ovogodišnje manifestacije.
Noć muzeja, koja se održava pod pokroviteljstvom Delegacije Evropske unije u Srbiji, predstavlja jedinstven kulturni spektakl u više od 120 gradova širom sveta, među kojima je od 2005. godine i Beograd. Prva Noć muzeja, održana u 5 beogradskih muzeja i galerija, uspela je da animira više od 4.000 posetilaca, dok je za deset godina taj broj narastao na neverovatnih 500.000 ulazaka u muzeje na skoro 200 lokacija u više od 60 gradova i mesta širom Srbije. U Evropskoj Noći muzeja prošle godine, učestvovalo je više od 1.900 muzeja u 45 država.
Манифестација преузета из иностранства назива се „прави српски успешни бренд“, а башка што „негује културну баштину“! Од 2005. године до данас ни један једини пут није имала лого на ћирилици. Ама ни да се спотакну и оклизну. Чврсто држе затворене очи и будно пазе да све буде „разумљиво странцима“!
Небојша Брадић је у историји нашег народа остао упамћен по томе што је као министар културе открио први споменик у Србији са латиничним натписом – бисту Фредерика Шопена, поклон Пољске Србији. Странци заиста неће имати никаквих тешкоћа да сазнају кога та биста представља.
„Под покровитељством Делегације Европске Уније“ или по диктату Европске Уније?
Наутилус
Domaćin
- Poruka
- 4.691
Жељко, а ти претпостављаш да сви знамо латиницу па ниси поставио текст упоредно и на ћирилици.
......................................................................................................................................................
Срећан празник Свети Ћирило и Методије!
......................................................................................................................................................
Срећан празник Свети Ћирило и Методије!
Жељко Филиповић
Aktivan član
- Poruka
- 1.124
Указујем на њихов однос према ћирилици од увођења те манифестације код нас па до данас. Очекујем да бар у неком од музеја које ће нам понудити следеће године буде као експонат - баш ћирилица. То је место које су јој доделили.
Жељко Филиповић
Aktivan član
- Poruka
- 1.124
Електронско издање "Политике"
ИМА ЛИ СМИСЛА ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ СЛАВИТИ ЋИРИЛИЦУ?
Јуче у САНУ обележен Дан Св. Ћирила и Методија. Празник словенске писмености био је прилика да се размисли о потискивању ћирилице и уништавању књига у нововековној историји
Са чиме ми данас излазимо пред Св. Ћирила и Методија и колико смо достојни њиховог рада. Има ли смисла једном годишње славити ћирилицу, а затим писати углавном латиницом, занемаривати писмену баштину, препуштати је пропадању и отимању, више пажње посвећивати учењу страног језика, него језику свог народа, злоупотребљавати и скрнавити језик на стотине начина – истакао је академик Предраг Пипер у свом поздравном говору, одржаном у Српској академији наука и уметности, где је јуче обележен Дан Св. Ћирила и Методија.
Овај празник словенске писмености и културе био је прилика да се са више пажње него обично размисли о делу Солунске браће у њиховом и у нашем времену. Присутни су чули реферате Јасмине Грковић Мејџор, Ирене Шпадијер и Виктора Савића; представљен је и зборник радова са научног скупа о Ћирилу и Методију, у издању Института за српски језик САНУ, чији су уредници Јованка Радић и Виктор Савић.
Према речима Предрага Пипера, незнање или недовољно познавање онога што смо баштинили од Ћирила и Методија простире се и тамо где га не би смело бити, имајући у виду да данас „много више Словена зна арапска, јапанска или кинеска слова, него што има оних Словена који знају неупоредиво лакша слова глагољице”.
– Солунску браћу и њихове сараднике и ученике, поред оспоравања која су долазила од франачког свештенства пратиле су денунцијације, сплетке и клевете, фалсификати, хапшења, прогонства, убиства, и уништавање књига написаних словенским писмом. Добро је знано да су се испаштања због одбране вере, уверења, језика или писма наставила кроз све потоње векове до нашег времена, до страшних затвора и логора 20. века, све до систематског затирања споменика и гробова због ћириличких слова на њима и све до рушења православних крстова и храмова у овом делу Европе у освит трећег миленијума од рођења Христовог, и то под прећутним покровитељством и пред телевизијским камерама света који себе сматра врхом данашње цивилизације – рекао је Предраг Пипер.
А да ли данас можемо рећи да је уништавање словенске књиге давна, ружна прошлост? – Нажалост, не можемо – сматра овај академик.
– Као што је знано, после утамничења, убистава и прогона ученика Солунске браће, у Великој Моравској је словенско писмо сразмерно брзо замењено латинским. Међутим, покушаји потискивања ћириличког словенског писма у корист латинице на делу су и у наше време. Поред низа других примера уништавања књига и у нововековној историји, у српско културно памћење је утиснуто, поред осталог, не само масовно страдање српских и словенских књига у оба светска рата, када је са умишљајем уништено огромно културно благо српске и словенске писане и штампане речи. Стотине хиљада примерака књига штампаних ћирилицом уништене су у рату деведесетих година 20. века, највише у Хрватској и на Косову и Метохији, али и другде, нпр. у Немачкој – истакао је Пипер.
За њега је и свођење дела Солунске браће на стереотип о словенским просветитељима једностран и непотпун.
– Они су делали, пре свега, као светитељи па стога и просветитељи и то, разуме се, не у смислу нововековног просветитељства. Када се у светлу те чињенице погледа на то колико је данашња словенска, и не само словенска, просвета заиста просветљена, колико васпитање претходи образовању и прожима га, не можемо рећи да се сада широко остварују благородни циљеви Светих Ћирила и Методија. Данас и у словенском свету постоји инфлација писане речи и пошаст празнословља и сваковрсних других скрнављења и злоупотребе речи – рекао је Пипер и додао да би имало, и требало би, и много лепога да се каже о словенској писмености на почетку 21. века.
У свом говору академик је подсетио да се на свим словенским језицима сваке године објављују стотине хиљаде предивних књига поезије и прозе, енциклопедистике и лексикографије, научних истраживања и одличне публицистике, све је више духовне литературе, и изворне и преведене, словенско писмо је на интернету; на сајмовима књига, који нису само вашари таштине.
Аутор: М. Сретеновић среда, 25.05.2016. у 09:19
ИМА ЛИ СМИСЛА ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ СЛАВИТИ ЋИРИЛИЦУ?
Јуче у САНУ обележен Дан Св. Ћирила и Методија. Празник словенске писмености био је прилика да се размисли о потискивању ћирилице и уништавању књига у нововековној историји
Са чиме ми данас излазимо пред Св. Ћирила и Методија и колико смо достојни њиховог рада. Има ли смисла једном годишње славити ћирилицу, а затим писати углавном латиницом, занемаривати писмену баштину, препуштати је пропадању и отимању, више пажње посвећивати учењу страног језика, него језику свог народа, злоупотребљавати и скрнавити језик на стотине начина – истакао је академик Предраг Пипер у свом поздравном говору, одржаном у Српској академији наука и уметности, где је јуче обележен Дан Св. Ћирила и Методија.
Овај празник словенске писмености и културе био је прилика да се са више пажње него обично размисли о делу Солунске браће у њиховом и у нашем времену. Присутни су чули реферате Јасмине Грковић Мејџор, Ирене Шпадијер и Виктора Савића; представљен је и зборник радова са научног скупа о Ћирилу и Методију, у издању Института за српски језик САНУ, чији су уредници Јованка Радић и Виктор Савић.
Према речима Предрага Пипера, незнање или недовољно познавање онога што смо баштинили од Ћирила и Методија простире се и тамо где га не би смело бити, имајући у виду да данас „много више Словена зна арапска, јапанска или кинеска слова, него што има оних Словена који знају неупоредиво лакша слова глагољице”.
– Солунску браћу и њихове сараднике и ученике, поред оспоравања која су долазила од франачког свештенства пратиле су денунцијације, сплетке и клевете, фалсификати, хапшења, прогонства, убиства, и уништавање књига написаних словенским писмом. Добро је знано да су се испаштања због одбране вере, уверења, језика или писма наставила кроз све потоње векове до нашег времена, до страшних затвора и логора 20. века, све до систематског затирања споменика и гробова због ћириличких слова на њима и све до рушења православних крстова и храмова у овом делу Европе у освит трећег миленијума од рођења Христовог, и то под прећутним покровитељством и пред телевизијским камерама света који себе сматра врхом данашње цивилизације – рекао је Предраг Пипер.
А да ли данас можемо рећи да је уништавање словенске књиге давна, ружна прошлост? – Нажалост, не можемо – сматра овај академик.
– Као што је знано, после утамничења, убистава и прогона ученика Солунске браће, у Великој Моравској је словенско писмо сразмерно брзо замењено латинским. Међутим, покушаји потискивања ћириличког словенског писма у корист латинице на делу су и у наше време. Поред низа других примера уништавања књига и у нововековној историји, у српско културно памћење је утиснуто, поред осталог, не само масовно страдање српских и словенских књига у оба светска рата, када је са умишљајем уништено огромно културно благо српске и словенске писане и штампане речи. Стотине хиљада примерака књига штампаних ћирилицом уништене су у рату деведесетих година 20. века, највише у Хрватској и на Косову и Метохији, али и другде, нпр. у Немачкој – истакао је Пипер.
За њега је и свођење дела Солунске браће на стереотип о словенским просветитељима једностран и непотпун.
– Они су делали, пре свега, као светитељи па стога и просветитељи и то, разуме се, не у смислу нововековног просветитељства. Када се у светлу те чињенице погледа на то колико је данашња словенска, и не само словенска, просвета заиста просветљена, колико васпитање претходи образовању и прожима га, не можемо рећи да се сада широко остварују благородни циљеви Светих Ћирила и Методија. Данас и у словенском свету постоји инфлација писане речи и пошаст празнословља и сваковрсних других скрнављења и злоупотребе речи – рекао је Пипер и додао да би имало, и требало би, и много лепога да се каже о словенској писмености на почетку 21. века.
У свом говору академик је подсетио да се на свим словенским језицима сваке године објављују стотине хиљаде предивних књига поезије и прозе, енциклопедистике и лексикографије, научних истраживања и одличне публицистике, све је више духовне литературе, и изворне и преведене, словенско писмо је на интернету; на сајмовима књига, који нису само вашари таштине.
Аутор: М. Сретеновић среда, 25.05.2016. у 09:19
Жељко Филиповић
Aktivan član
- Poruka
- 1.124
Пошто се у горњем прилогу помиње „Велика Моравска“ то ме је подсетило на епизоду из моје службе у ЈНА.
„СРПСКИ КНЕЗ РАСТИСЛАВ“!
„Велика Моравска“!
Треба знати шта је то, што није увек случај. У време када сам ја 1984. г. покренуо питање непостојеће „равноправне“ ћирилице у ЈНА, из команде армије су нам послали пуковнике Илић Видака и Илић Михаила да старешинама „објасне“ мој подривачки рад на „поткопавању борбене готовости ЈНА“. Пуковник Илић Михаило је тада имао једну објављену књигу, па су га сматрали за књижевника способног да људима помогне да схвате о чему се ту ради. Пуковник Видак као политички орган је рекао да ја „скрнавим успомену на 1.706.000 жртава НОР-а“, а пуковник Михаило као књижевник је почео објашњавање да је „српски кнез Растислав позвао солунску браћу да му помогну“... Пошто је тада моја глава била на пању а пуковници су у рукама држали секиру, морао сам да реагујем и да непристојно прекинем књижевника да није у питању „српски кнез Растислав“ него моравски кнез Растислав! Да би људи видели колико су „секираши“ потковани и колико се „секирају“ за познавање прилика о којима су дошли да пресуђују!
Књижевник је негде чуо за „моравског кнеза Растислава“, па не знајући о чему се ту ради закључио је да би то морао бити неки „кнез са Мораве“, а пошто је Морава у Србији, онда би то „ваљда“ морао да буде неки „српски кнез“.
Али док волу објасниш да ниси зец, одоше јајца, фике-фике!
„СРПСКИ КНЕЗ РАСТИСЛАВ“!
„Велика Моравска“!
Треба знати шта је то, што није увек случај. У време када сам ја 1984. г. покренуо питање непостојеће „равноправне“ ћирилице у ЈНА, из команде армије су нам послали пуковнике Илић Видака и Илић Михаила да старешинама „објасне“ мој подривачки рад на „поткопавању борбене готовости ЈНА“. Пуковник Илић Михаило је тада имао једну објављену књигу, па су га сматрали за књижевника способног да људима помогне да схвате о чему се ту ради. Пуковник Видак као политички орган је рекао да ја „скрнавим успомену на 1.706.000 жртава НОР-а“, а пуковник Михаило као књижевник је почео објашњавање да је „српски кнез Растислав позвао солунску браћу да му помогну“... Пошто је тада моја глава била на пању а пуковници су у рукама држали секиру, морао сам да реагујем и да непристојно прекинем књижевника да није у питању „српски кнез Растислав“ него моравски кнез Растислав! Да би људи видели колико су „секираши“ потковани и колико се „секирају“ за познавање прилика о којима су дошли да пресуђују!
Књижевник је негде чуо за „моравског кнеза Растислава“, па не знајући о чему се ту ради закључио је да би то морао бити неки „кнез са Мораве“, а пошто је Морава у Србији, онда би то „ваљда“ морао да буде неки „српски кнез“.
Али док волу објасниш да ниси зец, одоше јајца, фике-фике!
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.662
Херцеговачка Грачаница. Пример како Црква комбинује традиционалну и савремену графију.
Да се мање мучимо, пише: Благовољењем отца и садејством Сина совершењем Светог Духа подиже се свети храм Благовештења Пресвете Богородице г(одине) 2000 хришћанства жељом пјесника Јована Дучића при епископу Григорију ктитору Бранку Ђурићу.
Наутилус
Domaćin
- Poruka
- 4.691
Послао ја Идеји у Загреб образац за њихову картицу попуњен ћирилицом. Рачунао да неће прихватити и већ размишљао како да их позовем и да им накршим, кад – они прихватили!
Наутилус
Domaćin
- Poruka
- 4.691
Они којима су ћирилица и латиница у српском језику ''свеједно'' пишу српски језик редовно - туђим писмом.
Српски језичко-правописни приручник, Збиљић
Српски језичко-правописни приручник, Збиљић
MidHealer
Aktivan član
- Poruka
- 1.194
Problem je, ovo nije ni crkvenoslovenski, ni srpski jezik. Strogo gledano, to je nekakav delimično-srpski sa gramatičkim i pravopisnim greškama, odnosno srpski sa par izmišljenih reči u stilu "da eto malo liči na neki crkveno/staroslovenski".
Poslednja izmena:
Наутилус
Domaćin
- Poruka
- 4.691
У србском народу је бројна пета колона, па се више ничему не чудим. 
MidHealer
Aktivan član
- Poruka
- 1.194
У србском народу је бројна пета колона, па се више ничему не чудим.
Jel' to bilo meni upućeno?
Наутилус
Domaćin
- Poruka
- 4.691
Нисам мислио конкретно на тебе. Мада ми је чудно што пишеш на страном писму.
MidHealer
Aktivan član
- Poruka
- 1.194
Iz praktičnih razloga - nemam ćiriličnu tastaturu, a nije baš ugodno imati US fizički raspored na tastaturi, a kucati sa ćiriličnim soft layoutom. I ova latinica koju koristim je povuci potegni na US tastaturi, ali bar ima manje slova i ostalih znakova kojima moram da pamtim raspored nego ćirilična.
Наутилус
Domaćin
- Poruka
- 4.691
Ја их кажњавам, продавце, тако што им никад не дајем ситан новац. Дам хиљадарку за нешто што кошта педесетак динара, па зар немате ништа ситније, кажу. Немам, немам, одговарам а претходно их упитам зашто не пишу ћирилицом, па нека повезују ако су паметни.
Наутилус
Domaćin
- Poruka
- 4.691
О ћирилици у Срба у Великој Британији:
Радио Београд2
Бескрајни плави круг (10.00 ч)
http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=68&Itemid=68
http://www.radiobeograd.rs/download/mp3s/radiobeograd2.asx
Радио Београд2
Бескрајни плави круг (10.00 ч)
http://www.radiobeograd.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=68&Itemid=68
http://www.radiobeograd.rs/download/mp3s/radiobeograd2.asx
Наутилус
Domaćin
- Poruka
- 4.691
Још једном о предности два писма у србском језику.
Може ли неко да одгонетне шта овде пише:
ВNНО
То сам видео на једној тезги на пијацу.
Може ли неко да одгонетне шта овде пише:
ВNНО
То сам видео на једној тезги на пијацу.
Жељко Филиповић
Aktivan član
- Poruka
- 1.124
ИЗЛОГ У НИШУ – ТРОСТРУКО САМОПОНИЖЕЊЕ
Два писма су само пут до опет само једног писма, али измењеног:
Редослед језика, величина слова, избор писама – троструко самопонижење.
Два писма су само пут до опет само једног писма, али измењеног:
Редослед језика, величина слова, избор писама – троструко самопонижење.
Жељко Филиповић
Aktivan član
- Poruka
- 1.124
ЈУГОСЛАВИЈА – УЗОР И ЗА НОВУ ДРЖАВУ!
Нова држава у Призрену наставља праксу још из времена Југославије – сви народи су равноправни осим једног. Погодили сте, јесте – тог!
Називи улица на шиптарском, српском и турском језику. Шиптарски и турски имају своја писама, а српски...ћути, бре, може Европа да те чује!
Доскора је у Кикинди на Народном музеју била табла:
У чему је разлика? Па Срби...море, ћути, може Европа да те чује!
Нова држава у Призрену наставља праксу још из времена Југославије – сви народи су равноправни осим једног. Погодили сте, јесте – тог!
Називи улица на шиптарском, српском и турском језику. Шиптарски и турски имају своја писама, а српски...ћути, бре, може Европа да те чује!
Доскора је у Кикинди на Народном музеју била табла:
У чему је разлика? Па Срби...море, ћути, може Европа да те чује!
Наутилус
Domaćin
- Poruka
- 4.691
Нико се није јавио, а тако је једноставно. Особа на пијацу је у ствари написала ћирилицом ВИНО, али како је одувек писала само латиницом, ето како је испало - ВNНО (а баш је хтела да послуша једног ћириличара). Сад видим да се вратила на латинцу јер стоји LjUTA (не она већ паприка), али нећу да се мешам.Још једном о предности два писма у србском језику.
Може ли неко да одгонетне шта овде пише:
ВNНО
То сам видео на једној тезги на пијацу.
Да додам да је средњих година, да је додуше са села али да већ дуго живи у Нишу, и да је врло отресита особа. Правда се да је тако учила у школи и да никад није писала ћирилицом.
Али што рекао Тито (по Жељковом тврђењу), да ће Србе тако да среди да се никад не опораве.
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Zar se ne kaze tezCi?Још једном о предности два писма у србском језику.
Може ли неко да одгонетне шта овде пише:
ВNНО
То сам видео на једној тезги на пијацу.
Ja sam iz prve razumela da je vino, ali eto, nisam posecivala ovaj deo foruma.
A i sta ima tu da se razume, valjda i vidis da je vino.
Slavan
ne i poznat
- Poruka
- 10.403
Нема то везе с Европом, већ с нама самима.
Жељко Филиповић
Aktivan član
- Poruka
- 1.124
Наравно. Али навикли смо да Европу доживљавамо као "бабарогу", па је користимо као изговор кад занемарујемо ћирилицу. Ја се овде помињањем Европе ругам онима који је користе као изговор.
Наравно да Европа ћирилично писмо доживљава као добродошлу европску разноликост. Само ми је доживљавамо као бабарогу. Погледајте новчанице евра после пријема Бугарске у ЕУ. Прво што су Бугари поручили Европи после ступања у чланство било је:
Ми смо вас украсили доношењем ћириличног писма!
А ми? Прво што бисмо помислили ако би нас примили било би како да се отарасимо ћирилице да нас "не брука пред Европом"...
Међутим, ни Европа није баш цвећка и без путера на глави! Срби у тој новој држави - творевини и Европске Уније! - немају никакав утицај на свој положај, и Европа то сасвим добро види и зна, али се... прави невешта! Дупли аршини на све стране, пљуште ли пљуште. Мислите ли да Европа није на називима улица видела оно на шта ја указујем? Али злочин према Србину није злочин, него "одбрана слободе". Да су, штогод, шиптарски или турски назив написани ћирилицом, Европа би још како скочила на ноге лагане и вриснула на Србе као дежурне кривце. Оних 14 Срба цивила жетелаца који су првог дана присуства "Европе" на Космету побијени на пшеничном пољу нису ни жртве, ни злочин, они су једноставно - Срби.
Тачно је да што се тиче ћирилице ми волимо да сами себи пуцамо у ногу, али и Европа па и цела "међународна заједница" нам у томе - здушно помажу! Бар тиме што ће зажмурити кад процене да су жртве Срби и да је то "политички коректно".
Poslednja izmena: