Званично писмо државе

[Владан]

 

[Жељко Филиповић]

ВЕЖБА "ШТИТ 2015"

 

[Жељко Филиповић]

 

[Жељко Филиповић]

КОРАК НАПРЕД, КОРАК НАЗАД

Док у неким областима ћирилица осваја просторе у којима доскора није била присутна – тастатуре, мобилни телефони, фискални рачуни – на „српској“ кабловској телевизији SBB 28.11.2015. још увек се филмови титлују ошишаном, ћелавом, скалпираном латиницом, као у време почетака примене рачунара код нас. Та фирма је покренута Шорошевим новцем, а газда је под видом „техничког напретка“ желео да постигне и конкретне културолошке циљеве – мењање свести једног народа. Покретањем фирме, газда је њеним информатичарима закуцао ексер у главу и бетонирао им свест.

Времена су се променила, али елита из SBB-а је задржала „стечени рефлекс“. За њу је време стало.

Док за једне време тече:




За друге је време стало:

 

[Жељко Филиповић]

ЧУВАРИ ЋИРИЛИЦЕ
• 12. новембар •

ИГРАЛЕ СЕ ДЕЛИЈЕ НА ШАЛТЕРУ

ПРЕКО НОЋИ ЗАБОРАВИЛИ ДА ЧИТАЈУ СРПСКО ПИСМО

Црногорци не признају ћирилицу

Поп певач Владо Георгиев нашао се пре неки дан у небраном у грожђу.

Наиме, у намери да заврши папирологију у родној Црној Гори, службеница га је запрепастила захтевом да најпре препише документ са ћирилице на латиницу! Георгиев је тако са шалтера отишао незавршена посла, зачуђен чињеницом да су Црногорци преко ноћи заборавили да читају српско писмо.

- Донео сам неки документ из Београда на ћирилици и госпођа ме уредно послала да га препишем и оверим. Верујете ли ви у ово - и јавно се пожалио Георгиев на свом Твитер налогу.

 

[Sizif]

Мрзело некога да клине alt tab.

Али ак оможе српски латиницом, што не може енглески ћирилицом?

Misliš Alt-Shift?

End ofkors ju ken juz serbian latin skript tu rajt in ingliš.
ју кен олсо јуз сирилик!

 

[Жељко Филиповић]

ПРОВЕРА ИНДОКТРИНИРАНОСТИ ГРАЂАНА

СВЕ ЈЕ ИСТО, А СМЕЈЕМО СЕ САМО ЈЕДНОМ ПРИМЕРУ!


Почиње се од малих ногу:




Братство и јединство важи за све генерације:




Чак и ови су ћутали. Данас сигурно не би:




А ови су морали да слушају музику и кад им није било до музике:




Једино овакве ствари сместа исмевамо. У чему је разлика кад исто то имамо у свом дворишту већ 60 година?

 

[Sizif]

Željko ne razume razliku između engleskog i srpsko(hrvatsko)g....

 

[Жељко Филиповић]

Željko ne razume razliku između engleskog i srpsko(hrvatsko)g....

Овакав начин размишљања је тај "стечени рефлекс", "условни рефлекс" којим је наш народ окован, а према коме ми увек имамо неку "обавезу" према другима и не треба да мислимо на себе него "на странце", "на националне мањине", "на Хрвате" ...

Жртвовање ћирилице је монета којом наш народ плаћа тај дуг. Сви имају права на потраживање, а само ми имамо дуг да плаћамо, плаћамо, плаћамо...

И код Срба и код Македонаца ћирилица је део националног ткива баш као и народна музика, а погледајте оне грамофонске плоче из времена Југославије: и код Срба и код Македонаца народна - НАРОДНА - НАРОДНА!!! музика се издаје на латиници. Да ли је ико тада смео томе да се подсмехне као што се данас као из топа подсмевамо оном енглеском на ћирилици.А у чему је разлика?

Ако су Срби смишљено доведени у положај да буду таоци српскохрватског језика иако су Хрвати знали само за хрватски, какве су "обавезе" према Хрватима, националним мањинама и странцима имали Македонци?

И једни и други су кажњавани због ћирилице.

 

[Жељко Филиповић]

ДРЖАВНА УПРАВА И ИНФОРМАТИЧАРИ ИЗ МАГАРЕЋЕ КЛУПЕ

Данас као и пре шест година.

2009. година:




2015. година:




Заиста, ЦУВАЈМО НАСЕ ПИСМО!

 

[Жељко Филиповић]

НИ У БАНКАМА НИЈЕ БОЉЕ

Ћирилица и наш народ имају несрећу да су информатичари из магареће клупе „правилно распоређени“ по већини државних и приватних установа, одакле својом лењошћу – ипак се надам да незнање не сме бити у питању – доприносе истребљењу ћирилице. Млади нараштаји који одрастају у оваквом окружењу неприметно стичу „условни рефлекс“ о „нашем писму“, па кад виде ћирилицу претрну:

- Нееееее! Видеће нас Европа!




Ја кажем „Интеза“. Пар пута сам добио примедбу од људи зашто тако кажем кад „лепо пише 'Интеса'“.

Све би било свима јасно кад би се Срби међусобно „дописивали“ ћирилицом, као у време предјугословенске Србије. Али, Срби воле да „личе“, да покажу да „спадају“, да „нису изостали“.

Жртве су ћирилица и – разумљивост.

 

[Жељко Филиповић]

ПРИВАТИЗАЦИЈА, СРБИ И ТУРЦИ

Друмови ће пожелети Срба, али Срба више бити неће.






Додуше, у овој работи Турци нам и нису неопходни. Ми смо сами себи Турци.

 

[Жељко Филиповић]

ЕВО ШТА СРБИ НЕ ВИДЕ КРОЗ КЉУЧАОНИЦУ

Новосадски договор из 1954. г. је Србе стрпао у подрум из кога могу да вире само кроз кључаоницу, што сужава видике и диктира ширину видокруга. Ево шта Срби не смеју јер и не знају шта други народи могу и смеју – да називе познатих светских фирми пишу једноставно својим писмима.

Мекдоналд. Русија, Индија, Израел, Кина, Дубаи, Јапан, Грузија, Сауди Арабија, Јужна Кореја:






Банка Сосиете женерал. Грузија, Мароко, Русија, Бугарска:




Банка Интеза. Русија:



Код нас постоје дискусије да ли се каже „Интеза“ или „Интеса“ („Па видиш да лепо пише „Интеса“). Да су се Срби запослени у нашој „Интези“ свом народу представили на писму свог народа, ове дилеме не би било.

Рајфајзен банка. Симферопољ Крим, Украјина; Русија. Јуни кредит банка:




Кока кола:




Карлсберг:




Наравно да се из подрума не види оно што се види са улице. У Москви, Минску и Кијеву пише овако:




А у београдском подруму овако:

 

[Rayela]

Sve je to lepo i krasno, ali je katastrofa kada omladina vise ne zna da li pise cirilicu ili latinicu.

 

[Жељко Филиповић]

Sve je to lepo i krasno, ali je katastrofa kada omladina vise ne zna da li pise cirilicu ili latinicu.

Кад еврићи ударе у главу забораве се динарчићи!

А може и овако: Припремамо се за Европску Унију. Прихватићемо евро, али се ни динара нећемо одрећи. Па зар нисмо "империјални народ"? Зато и имамо два писма, а имаћемо и две валуте.

 

[Жељко Филиповић]

ЋИРИЛИЧНА ГОТИЦА

 

[Жељко Филиповић]

БУГАРКЕ – КАВАЉЕРКЕ

Српкиње, све и кад би хтеле, немају шта да покажу од својих лепих гуза. Остаје нам да виримо под сукњу комшиницама преко плота. Да бар код њих, кад већ не можемо код нас, видимо и то чудо како изгледа.

Да нас жеља мине.

 

[Жељко Филиповић]

ДЕДА ЖЕЉКОВ ТЕСТАМЕНТ

Мој пензионерски период живота је био посвећен подизању унучића у кући и ћириличарењу ван куће. Ја са мојих 70 година, два инфаркта и једном водом у плућима вероватно нећу још дуго, па желим да оставим опоруку мојим сународницима.

КАД ЗНАЊЕ ЗАВИСИ ОД ГОДИНЕ РОЂЕЊА

Покретач искорењивања ћирилице је свој циљ планирао за више векова унапред. У партизанској Југославији настављачи „покретачевог дела“ (тројац без кормилара Броз-Кардељ-Бакарић) су исти циљ планирали за више деценија унапред, и досетили се Новосадског договора из 1954. године. Тада посејана подвала је касније никла, развила се и пустила дубоке корене. Али баш дубооооке. Бројне генерације нашег народа рођене су и одрасле на подвали о „равноправности писама и богатству двоазбучја“, па не знају о чему се овде заиста ради. Дириговано и инсценирано окружење превласти латинице у коме су рођени и у њему одрастали сматрају да је одувек било такво, и у њиховој свести је бетонирана заблуда – „српска латиница“. Ја сам у свом ћириличарењу имао за циљ да младим генерацијама нашег народа речју и фотографијом покажем да у вишевековном предјугословенском периоду прилике са ћирилицом нису биле као данас, какав трновит пут је прошла наша ћирилица у просторима хабсбуршког царства, и какве муке су претрпели наши дедови у својим настојањима да ћирилици обезбеде ваздух за дисање и да је одрже у животу. Заблуде данашњих генерација наших сународника прихватио је и свет! Ево како тај „учени свет“ на Интернету гледа на питање „српског писма“. „Википедија“ и „Омниглот“:








Ове текстове су могли писати или Срби, или Хрвати, или странци, који су само приказали наше садашње прилике. Ако су их писали странци, виде се и утицаји одавде. Наравно, у тим „утицајима“ Хрвати су увек били гласнији од Срба: хиљаду пута поновљена лаж... У „Википедији“ се јасно наглашава да је српски народ „једини у Европи са два писма“. То је оно што они данас виде, а како је до тога дошло и шта је био стварни циљ Новосадског договора, нису спремни за напор да то сазнају. Даље, јасно кажу да је ту „српску латиницу“ створио „хрватски лингвиста Људевит Гај“, што наши млађани сународничићи неће ни приметити, јер су одрасли на веровању у „српску латиницу коју је уредио Вук“! То „јело“ је из „кухиње“ Петра Милосављевића и других лингвиста забринутих због „угрожености – латинице“ (Ранко Бугарски)!

Ако на „Гуглу“ унесете, упишете захтев (нисам рекао „укуцате“, укуцавају се ексери) на енглеском језику „omniglot croatian language“, добићете на првом месту српски језик, на другом месту српски, на трећем српско-хрватски, и тек на четвртом месту се помиње оно што сте и тражили – хрватски језик, али не као име језика него само као преглед литературе за учење хрватског:




Тражите хрватски, а добијете – српски! Овде се Хрвати нису баш прославили са „утицајем на иностранство“: Србима су увалили своју латиницу, а странцима нису успели да увале да хрватски није српски! Овај пример показује да и „странци“ прећутно подразумевају да Хрвати говоре – српски!

Ако „Гуглу“ затражите „omniglot hrvatski jezik“, добићете под један српски, а тек под три оно што сте и тражили – хрватски језик:




Опет тражите хрватски, а добијете српски. Хрвати баш немају среће са Србима. Протерали су их из Хрватске, затрли су трагове ћирилице, и опет се нису смирили. Жуља их и сама помисао на Србе. Ако би Срби потпуно нестали са планете Земље и преселили се на Марс, опет би Хрвати били несрећни – ждерало би их и само сећање да су некада постојали неки Срби. Хрвати Европи могу да служе за пример и дику како изгледа одличан ђак својих вероучитеља! Мислим да и једнима и другима ми ту више не можемо помоћи.

И кад нам „Омниглот“ покаже хрватски језик, тамо нас чека нешто што је прави подвиг – ни мањи чланак ни више лажи и подвала! Дакле, нешто у чему су Хрвати докторирали:




Погледајте онај уоквирени пасус са три реченице. Све што у њему пише је истинито. Тачно је да први хрватски записи потичу из XI века и да су на глагољици; тачно је да први хрватски латинични записи потичу из XIV века; тачно је да је „на крају“ глагољица замењена латиницом. Али! АЛИ! АЛИ! Хрвати као велемајстори и доктори подваљивања знају да се подваљивање може вршити и оним што није речено, оним што је – прећутано!

Ех, то „српско али“! Да видимо сада шта је прећутано! Тачан им је „почетак“ и „крај“, а шта је било вековима између тог „почетка“ и „краја“? Е, то се данашњим генерацијама Хрвата ни мало не допада, а богами ни неким Србима! Овде се данашњи Хрвати у јаничарском маниру боје својих дедова и своје ћириличне прошлости баш као што се јаничари боје хришћанске прошлости својих дедова! А неки неупућени и преплашени Срби чак говоре да им „Хрвати краду ћирилицу“! То је као кад бисте неког честитог искреног и доследног муслиманског или јеврејског верника оптужили за – крађу чварака! Могу вас све затрпати и угушити бројним факсимилима хрватских ћириличних записа све до XIX века. А наводе их баш историчари и лингвисти Хрвати. Чак и текстова искључиво верске – католичке природе! Фрањевци су били „загуљенији ћириличари“ него што сам ја данас!

У овом чланку „Омниглота“ о хрватском језику даје се и преглед хрватске латинице, хрватске абецеде:




Млађани Срби! Да вас видим! Јесу ли вам нешто позната ова слова? Каква је ово „једна земља а два господара“? Сећате ли се другог разреда основне школе када сте учили „друго српско писмо“? Ево вам правог имена тих слова – хрватска латиница! А ви сте допустили да вам подвале – овога пута не Хрвати, него баш Срби лингвисти и политичари! – да је то „српска латиница“! Одатле сам ја „загуљени ћириличар“, одатле је „ћирилица – писмо за сиротињу и полусвет“, одатле и Теофил Панчић, Србин ишутиран из Хрватске, за ћирилицу каже да је „фашистичко писмо“! Заиста, фашисти су у историји човечанства упамћени баш по томе што су – писали ћирилицом! Ово је наш усуд. Неки Срби протерани из Хрватске овде настављају недело својих прогонитеља - сами прогоне ћирилицу!

Човек јутром погледа кроз прозор и види Сунце на одређеном месту на истоку; погледа у подне, Сунце у зениту; погледа поподне, Сунце на западу. Убеђен да га очи не варају закључи да се „Сунце окреће око Земље“. То што неко није видео Јупитерове сателите не даје му „право“ да закључи да Јупитерови сателити – не постоје! Свака генерација људског рода, па и моја и ја лично, се по дефиницији рађа са једним недостатком – не зна шта је било у прошлости пре њеног рођења. Од воље, спремности и личне одлуке сваког од нас зависи да ли ћемо се упознати са прошлошћу и сазнати истину, или ћемо веровати да су свет, народи, државе, језици и писма настали у тренутку нашег рођења, и да пре нас није било света, народа, држава, језика и писама. У последњих 60 година од Новосадског договора бројне генерације нашег народа су рођене и одрасле у планираној, диригованој и инсценираној превласти па и искључивости латинице, па одатле и веровање у заблуду о „српској латиници“. Те генерације нису „кривци“, него жртве „тројца без кормилара“ и њихове лукаве и подмукле досетке – Новосадског договора.

Деда Жељко.

 

[Urvan Hroboatos]

Žao mi je što komentator Željko Filipović ima zdravstvenih problema i želim mu oporavak i sve najbolje u novoj godini.

No, rapisao je niz neistina ili poluistina o hrvatskom, pa jednostavno moram na to odgovoriti.

1. Wikipedija na engleskom je, u pogledu "ovih jezika", u rukama neke serbokroatističke unitarne klike na koju je bilo dosta povika iz hrvatske wikipedije, pa i medija- no radi se o organiziranom specijalnome ratu od kojeg sam odustao već ima njekoliko godina. To nije nikakva "znanost", nego serbokroatistička ideologija iz 19. st. i dviju Jugoslavija.

2. upis omniglot hrvatski ili omniglot croatian vjerojatno daje takve rezultate- no u Srbiji. Ja sam to utipkao u google.hr i google.ca i dobio referencije samo na hrvatski jezik.

3. neistina je da je Novosadski "dogovor" bio nješto "antisrpski". Ako bi se već išlo na "anti-" priču- bio je protuhrvatski. Do 1954. Hrvatsko filološko društvo je napravilo solidan nacrt posla, izdalo rječnike pod hrvatskim imenom, a spremali su se pravopisi i gramatike. No, baš u Letopisu Matice srpske došlo je, pod dirigentskom palicom Broza i Rankovića, do pokušaja ujednačavanja jezika, što su nadglasani Hrvati protiv svoje volje prihvatili, a neki uz jasne ograde, kao Stjepan Ivšić. Pojedinci poput Julija Benešića odbili su u tom sudjelovati prijezirno opisavši taj cirkus kao neshvatljivu jugounitarističku rabotu.
Najvjerojatnije je želja većine glavešina bila stvaranje jednoga jezika- u biti, srpskog ekavskoga na latinici. Srpski se kulturni djelatnici- pisci, filolozi, ...nisu uopće tom odupirali i smatrali su da je to dobar posao za srpski jezik. Hrvatski pak kulturnjaci su od početka nevoljko u tom sudjelovali i jasno su se odupirali- Tomislav Ladan, Dalibor Brozović, Krunoslav Pranjić, Radoslav Katičić, Stjepan Babić, Bratoljub Klaić,.. dok se Ljudevit Jonke našao u nebranom grožđu, prisiljen da brani nešto u što zapravo i nije vjerovao. Sporazum, oktroiran 1954., Hrvati su javno odbacili u Deklaraciji o položaju hrvatskoga jezika 1967., i tu je bio kraj toga nametanja, bar u nezanemarivom dijelu. Srpsku su ga filolozi i kulturnjaci branili- Mihailo Stevanović, Đorđe Kostić, Mitar Pešikan, ...

https://hr.wikipedia.org/wiki/Novosadski_dogovor

https://hr.wikipedia.org/wiki/Deklaracija_o_nazivu_i_položaju_hrvatskog_književnog_jezika


4. autor piše svašta o povijesti hrvatskoga i srpskoga jezika, a rekao bih da mu je znanje jedino u funkciji srpske jezične ideologije za koju ne haje nitko živ u svijetu. Nu, tu mitomaniju ne kanim sahranjivati, to je jalov posao. Ne mislim ni ostaviti ni kakvu literaturu ni poveznicu, budući da je autor očito uvjeren u bajke o nastajanju jezika koje su ispleli razni propali ideolozi.

 

[Жељко Филиповић]

Žao mi je što komentator Željko Filipović ima zdravstvenih problema i želim mu oporavak i sve najbolje u novoj godini.

No, rapisao je niz neistina ili poluistina o hrvatskom, pa jednostavno moram na to odgovoriti...

Хвала Вам на лепим жељама. И ја Вама желим све најбоље у новој години, а у погледу здравља желим да Вам никад не затребају туђе жеље за добрим здрављем! „Крстарици“ служи на дику што омогућује да и Ви и ја изнесемо своје ставове.

Мене лично радује кад са било које стране видим неприхватање Новосадског договора. И овде су Хрвати „гласнији“ од Срба! Али, жртве тог „договора“ нису Хрвати него баш Срби, које су у Југославији дресирали да „ништа не примећују“. Да би човек могао да расуђује потребно је да има чело и да има прст. Стави прст на чело и размишља. Међутим, Срби имају прст, али немају чело. Нису комплетни!

Не помињете моје запажање шта се у наведеним примерима прећуткује – вишевековно коришћење ћирилице код Хрвата! Доклегод данашње генерације и Хрвата и Срба не знају за то, биће могуће продавање рога за свећу, и код Хрвата неговати и „заливати“ мржњу према ћирилици, а код Срба подваљивати „српску латиницу“. Ја сматрам да је необјављени али прави циљ Новосадског договора и био – баш то! Тако мислим, тако говорим и то поштено признајем.

Онима који ми пребацују да је моје бављење судбином ћирилице "политичка делатност" (Ви помињете "идеолошку"), ја поручујем:

У праву сте! Идеологија и политика су насрнуле на ћирилицу, идеологија и политика ће морати и да је бране. Насртање се служило подвалама, а одбрана мора да се служи - струком. Код Срба струка мртвијем сном спава, а код Хрвата се пуца из свих оружја - и идеологијом, и политиком, и струком.

Хрвати јесу комплетни!

 

[Urvan Hroboatos]

Хвала Вам на лепим жељама. И ја Вама желим све најбоље у новој години, а у погледу здравља желим да Вам никад не затребају туђе жеље за добрим здрављем! „Крстарици“ служи на дику што омогућује да и Ви и ја изнесемо своје ставове.

Мене лично радује кад са било које стране видим неприхватање Новосадског договора. И овде су Хрвати „гласнији“ од Срба! Али, жртве тог „договора“ нису Хрвати него баш Срби, које су у Југославији дресирали да „ништа не примећују“. Да би човек могао да расуђује потребно је да има чело и да има прст. Стави прст на чело и размишља. Међутим, Срби имају прст, али немају чело. Нису комплетни!

Не помињете моје запажање шта се у наведеним примерима прећуткује – вишевековно коришћење ћирилице код Хрвата! Доклегод данашње генерације и Хрвата и Срба не знају за то, биће могуће продавање рога за свећу, и код Хрвата неговати и „заливати“ мржњу према ћирилици, а код Срба подваљивати „српску латиницу“. Ја сматрам да је необјављени али прави циљ Новосадског договора и био – баш то! Тако мислим, тако говорим и то поштено признајем.

Онима који ми пребацују да је моје бављење судбином ћирилице "политичка делатност" (Ви помињете "идеолошку"), ја поручујем:

У праву сте! Идеологија и политика су насрнуле на ћирилицу, идеологија и политика ће морати и да је бране. Насртање се служило подвалама, а одбрана мора да се служи - струком. Код Срба струка мртвијем сном спава, а код Хрвата се пуца из свих оружја - и идеологијом, и политиком, и струком.

Хрвати јесу комплетни!

Ponavljam- sve najbolje i u zdravstvenom, i svakom drugom pogledu.

Što se tiče ćirilice, ona je bila ne toliko potiskivana koliko zanemarivana, no to se mijenja u zadnjih, rekao bih, 10-15 godina. Neki od linkova su na tekstove ili knjige o toj tematici su:

http://www.matica.hr/vijenac/488/Hrvatska ćirilica dio je bogatstva hrvatske povijesne raznolikosti/

http://www.matica.hr/vijenac/520/Najstarija hrvatska ćirilicom tiskana knjiga/

http://www.matica.hr/knjige/85/

http://www.matica.hr/knjige/170/

Usput, ako koga zanima, može vidjeti u pdf-u tekstove sa simpozija o ćirilici u Zagrebu:

http://hrcak.srce.hr/index.php?show=toc&id_broj=11211

http://hrcak.srce.hr/index.php?show=toc&id_broj=11227

 

[Жељко Филиповић]

Ponavljam- sve najbolje i u zdravstvenom, i svakom drugom pogledu.

Što se tiče ćirilice, ona je bila ne toliko potiskivana koliko zanemarivana, no to se mijenja u zadnjih, rekao bih, 10-15 godina...

Заиста се мења, на боље, кад су произвођачи сазнали да постоји и такво писмо, кад су људи видели да ћирилица није никакав "инвалид" и да техника није никаква "бабарога" која "не трпи нелатинична писма".


МОБИЛНИ ТЕЛЕФОНИ, РАЧУНАРИ И ЋИРИЛИЦА

Протицањем времена ћирилица је почела да провирује из катакомби и већ се осмелила да изађе и на корзо!

Мој најстарији унук гимназијалац има телефон који може да преводи писане текстове са задатог језика оригинала на изабрани језик превода. Ја сам претходно на мом рачунару припремио текстове на оригиналу, а дечко их је фотографисао и добио превод, који сам ја касније фотографисао. Ево примера превода са француског и енглеског на српски:










Ово је дедин рачунар на коме су унуци „прорачунарисали“:



А што се тиче "потискивања" и "занемаривања", морам да приметим да су овде постојале три фазе:

У првој фази ћирилица је баш потискивана (од стране једних); у другој фази је занемаривана (од стране других); а у трећој фази и ти "други" су се ухватили под руку са "првима" и сами наставили са - потискивањем.

Надам се да је коначно ступила и четврта фаза - излазак на корзо...

Потајно очекујем да неко од тих "других" за оне незграпне преводе које је урадио комад гвожђа оптуже - ћирилицу!

 

[Наутилус]

Ћирилица је потискивана, још како! Писали смо о томе.

 

[Жељко Филиповић]

ЋИРИЛИЦА КОД ХРВАТА

Ви већ знате да сам ја загуљени ћириличар, али и не сањате колико загуљен! Ја се од осталих колега „тек-тек загуљених ћириличарчића“ разликујем по томе што сматрам да не само да Срби треба да пишу ћирилицом, него и да Хрвати треба да пишу ћирилицом! Надам се да сам овим признањем кривице мојим колегама скинуо са леђа терет неомиљености у народу и на себе преузео бес антићириличара. Већ сам рекао да могу да вас затрпам и угушим небројеним факсимилима хрватских ћириличних докумената од XII до XIX века. Неке сам и објавио овде. Хвала Urbanu Hroboatosu на корисним повезницама ка вредним делима у његовом прилогу #4296 на овом форуму. Ту сам нашао баш оно што ми треба за „ћириличарење“ – бројне примере коришћења ћирилице у просторима западно од Дрине од самих почетака писмености у Јужних Словена. Када би ово знали вуковарски чекићари и Срби и Хрвати муслиманске и католичке вере, вероватно би били мање кивни на ћирилицу, и не би јаукали пред Европом да се „ћирилица њима намеће“. Тамо су доступни примерци часописа „Филологија“ који издаје ХАЗУ, а у којима стручњаци говоре о средњевековним хрватским ћириличним документима. Приказаћу три примера да видите како о хрватској ћирилици говоре људи којима не можете „запушити уста као великосрпским националистима“.






Трећи пример сам одабрао јер је рукописни документ беспрекорне читљивости, па ћу уз њега дати и мој препис, јер сам свестан да данас они који читају овакве текстове баш „не расту на грани“. А и потврђује оно што се помиње у документу бр. 2 – службену преписку на ћирилици између Хрвата и Турака, и то још у XIX веку! У часопису „Филологија“ број 63 Загреб 2014. Светлана Ољеговна Вјалова наводи писмо Хаџи бега Куленовича из 1822. године које се чува у Руској националној библиотеци у Петрограду, где ауторка и ради. У овом документу се лепо види надмоћност фонетског записивања изговора над употребом трозначног „јата“, јер је овде очигледно да је писац говорио икавски, што код писања уз коришћење знака „јат“ оставља недоумицу „може да буде али не мора да значи“! Црвено сам подвукао места где се несумњиво види икавски изговор:




Писмо гласи:

„Драги пријатељу да си здраво. У добри час и добром срећом у нашега цара нашао се син. Па камије (омашка у писању, ваљда „кад ми је“ – ЖФ) заповид дошла да с топови учинимо весеље и дајем ти као мому пријатељу и вридноме комшији на знание да друго не помислиш. А ест ми и од господин оберстара Видмајера дошло писмо да с тобом имадем љубав и липо пријатељство, а ја желим такога вридна пријатеља имати и с тим да си ми здраво а ја твој пријатељ.

Хаџи бег Куленович“.


Занимљивост ове западне јужнословенске ћирилице (неки је зову „босанчица“, неки „хрватица“) је у томе што попут арапског писма нема верзије великих и малих нити штампаних и писаних слова, него једну једину верзију.

 

[Жељко Филиповић]

ОВАЈ ПОЛАЖЕ НА ИЗГЛЕД

НОВА РАДЊА У ПРИПРЕМИ

Пшеница + оклагија + ћирилица = домаћа пита.

Богами, ко изврдава ћирилицу требало би да се замисли над оклагијом...