Злочини партизана над српским народом

Године 1968, пошто је окончана мисија Апола 8, репортери државне телевизије посетили су Мрчајевце. У разговору са сељацима, покушали су да кроз наводно суочавање са технологијом извргну руглу њихову веру у Бога. Међутим, бистри Моравци и Шумадинци су својим одговорима постигли сасвим супротан ефекат. Уследиле су жестоке последице: телевизија је морала да припрема нови прилог, власт је приводила сељаке, а локални свештеник, који је највише пркосио комунистима, ускоро је и убијен од агената Удбе...

Пола века касније, РТС је опет у Мрчајевцима, "на месту злочина"..

 
REVOLUCIONARNI TEROR U NOVOVAROŠKOM, PRIJEPOLJSKOM I PLJEVALJSKOM SREZU OKTOBAR 1941–MAJ 1942

http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2019/01/2019_1_04_ziv_75-92.pdf

одлично аргументовану штиво о терору комунистичких терориста над српским народом...с тога ћемо цитирате главне делове..
 
Ево како један партизан описује боравак партизана по селима и однос народа према њима

Velisav Stanković, intendant Užičkog bataljona, sećao se posle rata da mu je izuzetno teško padao ceo proces prikupljanja hrane od seljaka, pogotovo što je na prostoru Crne Gore i Starog Rasa u to vreme već uveliko vladala glad.

Stanković slikovito opisuje odnos naroda prema partizanima: „Kad intendanti dođu u selo, onda nastane jedno veće plakanje ko će koliko dati od seljaka, ali kad mi polazimo iz sela svi od radosti plaču“.
IAU, MG, d. 90, 28–29.

слика и прилика партизана!
 
Само напред! Свака част за историчаре и Историјски Архив Чачка! :ok:

Александар Милошевић (1910-2009), мајор ЈВУО и командант Шумадијског корпуса, а после 1945. истакнути политички емигрант, оставио је иза себе мемоаре који су једно од најбољих сведочанстава о "карактеру и менталитету" другог, постсолунског поколења српских официра. Без мржње и пристрасности, један од најодговорнијих у операцији Халиард и један од најближих сарадника Драже Михаиловића посебно је детаљно описао Босанску голготу Равногорског покрета. Оставио је и значајно сведочанство о ратним злочинима комуниста над заробљеницима, на Зеленгори маја 1945. године.

Сутра у 19 часова, књига "Српска прича" ће бити представљена у Историјском архиву у Чачку. Говоре: др Милош Тимотијевић, Горан Давидовић, др Владимир Димитријевић и Немања Девић (приређивач књиге).

53257561_2190494167655884_9045026955862212608_n.jpg
 
Poslednja izmena:
ГОЊЕН ОД НАЦИСТА СТРЕЉАН ОД КОМУНИСТА! - Поједине припаднике покрета ЈВуО и њихове симпатизере и породице које су Немци током рата стрељали, прогонили и логорисали, победничка страна је под овом или оном оптужбом ликвидирала због политичке или класне припадности оптужујући их за колаборацију.Славко Петровић из Орљева (Петровац на Млави) командант локалног ЈВуО одреда којем је августа 1943. целокупна покретна имовина конфисковна од Немаца и кућа спаљена, породица прогнана због антифашитичког деловања ликвидиран са најмање још 274 лица према списку ОЗН-е углавном на брду Чачалица код Пожаревца почетком децембра 1944 године.



54224949_2195500403821927_9117110401308295168_o.jpg
 
Траг у Црквеној књизи умрлих при Храму Свете Тројице у Крагујевцу, о смрти адвоката Драгослава Станимировића. Станимировић је, као и многи други адвокати оног времена, био на удару режима јер је ревносно изводио одбрану својих клијената, које су комунисти окарактерисали као народне непријатеље. Међутим, сматра се да му је главе дошла реченица коју је једном изговорио у одбрани: "Како ви судите, тако ће се и вама судити!" Већ после неколико дана, "непозната лица" упуцала су га усред дана, испред суда у Крагујевцу, 23. марта 1946. Истог дана подлегао је повредама, а за његову смрт није одговарао нико. Званична верзија била је да га је стражар случајно упуцао...

Једина утеха породици била је та што је бар добила беживотно тело Драгослава Станимировића, па је за разлику од других жртава, које су укопане у масовној гробници, он сахрањен на крагујевачком гробљу.

53155842_2196950933676874_8083732473797672960_n.jpg
 
Bio je slikar srpske vojske u Velikom ratu, streljan jer nije hteo u partizane, a njegov dom je sada SABLASNI PRIZOR


Ubijen je jer nije hteo pod petokraku, istina o njemu je decenijama skrivana, a država koju je zadužio umetničkim delima dozvolila je i da deo njegove zaostavštine oglođe zub vremena, toliko da joj obnove nema.


Septembra 1941, po ulasku partizana u Užice, Milovanović je pao u nemilost Titove vojske. Uhapšen je pod optužbom da je engleski špijun i sa grupom Užičana streljan i pokopan u masovnu grobnicu 28. novembra, dan pred pad Užičke republike.

Prvom akademskom slikaru podignuta je spomen-bista u centru Užica, a muzej mu je posvetio legat.


X68k9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvT1RZN01EQV8vYmJiMmI5N2M3MjFlOGNhMzcxYThjY2E5MGJiMGE0NjMuanBlZ5GTAs0CQgCBAAE


Sud ga rehabilitovao
Mihailo Milovanović rehabilitovan je posle skoro šest decenija od streljanja.

- Mihailo Milovanović nije bio ni narodni neprijatelj ni petokolonaš, a streljan je zato što nije hteo da pristupi komunistima i materijalno ih pomaže iz političkih i ideoloških razloga - obrazložio je sud.

https://www.blic.rs/riznica/bio-je-...FKk4U4m78Cadnf9YPcryUQPSWWvwhXJlMRdDpNRE3znag
 
Смањи мало ту иронију. Није ово забавни део форума.

Да се вратим на први проблем. Ако посебно наглашаваш да је неко конзумент гибанице, онда мораш да имаш разлог за то, иначе само уносиш забуну на форум . Тако ће неко сутра почети да назива партизане сероњама јер су сваки дан ишли у тоалет, а тебе четкарем јер двапут дневно переш зубе, итд. Зато или мало озбиљности или ће читаоци помислити да си обична будала због оваквог писања.
 
Схваташ ли да звучиш као бесно и недоказано дериште које нема друге аргументе сем етикетирања? Да не помињем да то није ниво разговора који се очекује на овом подфоруму.

Мислиш ли да ти то то што је Андрић некога негде тамо некада етикетирао на неки начин, дозвољава да сада ту етикету користиш свуда у разговору уместо исправне терминологије? Треба ли онда људи да траже шта су све светски мислиоци писали лоше о комунистима или о Србима па да крену да ти убацују то у одговоре???
 
Jel ste utvrdili koliko je Srba pobijeno posle rata u Titovoj Jugoslaviji...

Cifra varira od par hiljada do milion i nešto zavisno kada se piše , godišnje doba [emoji1787]
Samo jedno treba da vas brine...
Srba ovde bilo krajem 80ih preko 8 miliona a danas 6 ...
Eto ne znam zaista u kom periodu su tačnije bila stradanja...ja BiH rekao od kad su nacionalisti zajasili onako liberalno.
 
cronnin:
Схваташ ли да звучиш као бесно и недоказано дериште које нема друге аргументе сем етикетирања? Да не помињем да то није ниво разговора који се очекује на овом подфоруму.

Мислиш ли да ти то то што је Андрић некога негде тамо некада етикетирао на неки начин, дозвољава да сада ту етикету користиш свуда у разговору уместо исправне терминологије? Треба ли онда људи да траже шта су све светски мислиоци писали лоше о комунистима или о Србима па да крену да ти убацују то у одговоре???
Kliknite za proširenje...


Jesi me fino, ja ti odgovorio. Sta si hteo da kazem, gibanicari po Melu Gibsonu.:D
 
Deki1987:
Jel ste utvrdili koliko je Srba pobijeno posle rata u Titovoj Jugoslaviji...

Cifra varira od par hiljada do milion i nešto zavisno kada se piše , godišnje doba [emoji1787]
Samo jedno treba da vas brine...
Srba ovde bilo krajem 80ih preko 8 miliona a danas 6 ...
Eto ne znam zaista u kom periodu su tačnije bila stradanja...ja BiH rekao od kad su nacionalisti zajasili onako liberalno.
Kliknite za proširenje...

Ако не знаш Деки пробај да сазнаш , није то тако тешко.
Али ти би хтео да и овде протуриш своје политичке идеје, не иде то Деки овде се говори о историји.
 
APSTRAKT: Članak razmatra uzroke i stepen revolucionarnog nasilja
koji su jugoslovenski komunisti vršili krajem 1941. i tokom prve polovine 1942.
godine u Starom Rasu, kao i njegove posledice po lokalno stanovništvo i samu
Partiju. Posebna pažnja je posvećena utvrđivanju vremenskog okvira unutar
kojeg je vršena tortura, oblicima koje je poprimila, broju žrtava koje je odnela i
terminologiji kojom se ima označit

http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2019/01/2019_1_04_ziv_75-92.pdf

Dr MILUTIN ŽIVKOVIĆ, naučni saradnik
Institut za srpsku kulturu
Priština – Leposavić, Republika Srbija
REVOLUCIONARNI TEROR U NOVOVAROŠKOM,
PRIJEPOLJSKOM I PLJEVALJSKOM SREZU
OKTOBAR 1941–MAJ 1942

http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2019/01/2019_1_04_ziv_75-92.pdf
 
Deki1987:
Jel ste utvrdili koliko je Srba pobijeno posle rata u Titovoj Jugoslaviji...
Kliknite za proširenje...
pa da nije bilo titove jugoslavije najverovatnije da bi se pobrojale sve zrtve od jasenovca pa na dalje ,
sto ratne sto mirnodobske.
ali kako je u vreme tita bilo zabranjeno pominjati srpsle zrtve tako nije doslo ni do tacne cifre.
a danas 70 godina kasnije jako je tesko naci precizno te brojke.
 
Борба комунистичких терориста за "ослобођење" српских села од стоке...партизани пљачкају српска села, отимају говеда, овце, убијају сељаке који им се нађу на путу...читаво село бежи са преосталом стоком од партизанских злотвора

Lokalno stanovništvo je na komunističku torturu ubrzo počelo da
uzvraća istom merom. Prilikom pokušaja jedne partizanske patrole da razoruža
Vojina Cmiljanića iz Brda, ovaj je pružio otpor. Usled puškaranja Cmiljanić je
ubijen na stratištu Šopot kod Nove Varoši (19. januara).30 Kada su, dalje, partizani došli u Aljinoviće da rekviriraju stoku, seljaci su se usprotivili, razoružali
ih i proterali nazad u grad. Milovan Đilas je zatim sa par stotina boraca opkolio
selo i zarobio nekoliko lica koja su napala njegove ljude. Među njima su streljani: Milan Cuparić, Jevđem Ravić i Jaćin Dragutinović. U selu je opljačkano 80
goveda i 380 ovaca.31 Međutim, kada su partizani produžili u obližnje selo Akmačiće da pokupe hranu, ali i nove regrute, zateklo ih je gotovo prazno naselje.
Većina meštana je sa stokom pobegla u obližnje četničko selo Lopiže. Tamo se
zadržala sve do odlaska snaga KPJ iz Nove Varoši.32

Dr MILUTIN ŽIVKOVIĆ, naučni saradnik
Institut za srpsku kulturu
Priština – Leposavić, Republika Srbija
REVOLUCIONARNI TEROR U NOVOVAROŠKOM,
PRIJEPOLJSKOM I PLJEVALJSKOM SREZU
OKTOBAR 1941–MAJ 1942∗

29 Златарске новости, 13. 7. 2001.
30 Исто, 9. 11. 2001.
31 AUSSME, Divisione„Pusteria“, bus. N–4/657, Bollettino informazioni nr. 168, 17. 1. 1942, 1;
IAK, fond 420, NOB, kut. 14, Referat S. Čekanovića, Hronika Sjenice, 233b; M. Djilas,
Wartime, 129–130.
32 Златарске новости, 11. 4. 2002; Исто, 29. 4. 2002; Исто, 31. 5. 2002.
 
Poslednja izmena:
Стеван Зец, избеглица из Личког Петровог села, настањен од 1941. у селу Башин код Смедеревске Паланке. Када је дошло ослобођење од Немаца октобра 1944, пошао је у варош, радујући се, и понео српску тробојку. Комунисти су га, испровоцирани тиме, ухапсили и спровели у затвор. Стрељан је већ после неколико дана на стратишту на Рудинама.

Преживео је терор у НДХ, али не и слободу под комунистима.

54202400_2206475622724405_4978333095720648704_n.jpg


Извор: Пројекат У ИМЕ НАРОДА! је наставак изложбе о жртвама комунистичког режима у Србији.
 
стравични злочини комунистичких терориста из њихових сведочења...наставак

U međuvremenu su u partizanskoj komandi u gradu svakodnevno sprovođena saslušanja i suđenja osoba sumnjivih komunistima. O tome je svedočanstvo posle rata ostavilo nekoliko članova KPJ. Đilas je pisao da je u Novoj Varoši bilo puno egzekucija nad „neprijateljima“ i „špijunima“ obe veroispovesti.33

Jasniju sliku daje sećanje Spasenije Babović, koja je prisustvovala većini isledničkih procesa. Ona je svedočila da ih je vodio upravo Đilas u školi, gde mu je bila kancelarija, i opisala ih rečima: „Najviše se bavio istragom... Znao je da uzme grupu ljudi, da ode u Raniloviće i da pobije čitavu porodicu... Ubije nekoliko ljudi i dođe, takve stvari je radio... Đilas je svašta radio, to je bilo nemoguće“ .34 Sveto Milutinović, tada na mestu stražara u partizanskoj komandi u Novoj Varoši, donosi slična tmurna sećanja. On, između ostalog, kaže: „Obično su dovodili četnike, zarobljene oko Kokinog Broda, tamo prema Negbini. Dovodili su i žandarme neke... Do kasno u noć su ih saslušavali, do 12 sati noću. Nisu ih tukli, već su ih ubijali. Samo su dvojica ostali koji nisu ubijeni“.35

Pored četnika i žandarma, u arhivskoj građi smo pronašli i imena nekoliko ubijenih civila, kao i kratke primedbe zbog čega su zaslužili takvu kaznu.

Ovom spisku treba dodati i: Đorđa Despića iz Orašca, koji je 25. decembra streljan nedaleko od svoje kuće, Đorđa Anočića iz Nove Varoši (nosilac Karađorđeve zvezde), ubijenog krajem 1941. godine u Negbini, Milana Jadžića iz Kućana, koga je partizanska patrola streljala 15. januara, bivšeg graničara Rada Pušičića iz Drmanovića (ubijen 18. januara u Novoj Varoši), „solunca“ Jevrema Popovića iz Bele Reke, itd.338

33 M. Djilas, Wartime, 124.
34 V. Dedijer, Veliki buntovnik, 264–265. Đilas je kasnije, pod eufemizmom da nije uspeo da sprovede „pravilnu linju CK“, pozvan na odgovornost. Na kraju, ipak, niko nije odgovarao za revolucionarni teror u Crnoj Gori i Starom Rasu. Б. Петрановић, „О левим скретањима КПЈ“, 69–70.
35 Milutinović je dodao da je Đilas „upropastio mnoge ljude“. IAU, MG, d. 1471, 14–15. Stevica Kosanović je o njemu svedočio u istom kontekstu, uz žargonsku opasku da je bio „lak na obaraču“. Prema izjavi Steva Kosanovića-Jabučara iz Detroita, datoj autoru 29. marta 2013.
38 Златарске новости, 31. 5. 2001;
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Sensei
Da li je istina da su komunisti spalili biblioteku manastira Morače 1952. godine?
2 3
Odgovora
66
Pregleda
1.338
Dragon~Reborn
D
БелиВук
Запад највећи савезник турцима кроз историју и у геноциду над хришћанима
Odgovora
0
Pregleda
161
БелиВук
БелиВук
KPCTAHK
Najveći zločinci u istoriji ljudske civilizacije
2
Odgovora
47
Pregleda
839
KPCTAHK
KPCTAHK

Back
Top