Zlatni Retriver

On je i ostao beba :lol:
Secam se kad je prvi put te zime '04. pao sneg, i ja sam morala da ga izvedem iako sam bila prehladjena i sa temperaturom, nisam dala nikom drugom jer sam htela da vidim njegovu reakciju. Bio je malo iznenadjen, ali se za minut navikao, i tako mali je mogao na snegu da presedi sat vremena pre nego sto mu postane hladno.
 
Nas prijatelj ima PET SHOP,i cudi me da su nam je preporucili a da je opasna po zdravlje.Radnja im je odlicna i super snadbevena i dugo rade.Mada je samo prvih dana nosio stalno,inace je stavljamo samo kad izlazi napolje,a izvodimo ga ujtru i uvece .U svakom slucaju hvala na savjetu .Nadam se da mu nismo naskodili,sad sam se bas zabrinula.Inace mu dosta toga kupujemo i stvarno nam je mezimce
 
Mozete da mu stavite tu ogrlicu u prolece, tada krpelji navale kao blesavi, a ima ih dosta koji su zarazeni, pa je bolje u tom periodu da nosi ogrlicu nego da se razboli zbog krpelja. Ta najezda krpelja obicno traje oko dva meseca.
 
Evo i nas dve da upadnemo, ovako preko reda :-D

Prvo naravno da se pozdravimo



i predstavimo Ja sam Lidija, ona je Belfi (u rodovniku Belissima)


prvi dan kod nas

jako malo štete je napravila kao štene... ovo samo uživa u miomirisima :)



evo je sa 3-4 meseca



a onda je porasla i nismo umeli da se izborimo s vučenjem povoca, pa smo krenuli u školucu, koju je obožavala



imala je puno drugara



i obožavala dresera, koji uglavnom nije radio sa psima, već je samo govorio nama šta treba da radimo



na kraju je položila ispit, s malim problemčićem - dobila je prvo teranje (sa 11 meseci)

Sada ima 13,5 meseci i pokazuje blage naznake da će jednom postati ozbiljan pas :-D



mada obožava da pravi balončiće u vodi



i povremeno nam se penje na glavu :roll:



Verovatno sam preopširna za prvi put, ali valjda vam je sve jasno! 8)
 
Mi smo Belfi uzeli kad je imala mesec i po dana, jer su vlasnici njene majke išli na more, pa su štenci s majkom išli u pansion. Smatrali smo da će joj biti bolje s nama nego u pansionu... Kad sam spremala sličice koje sam postavila gore, još jednom sam se iznenadila kolicna je bila pre godinu dana!

ps. sličice se uveličaju ako se klikne na njih.

Prvi mi je pas, pa smo prošli mnogo stvari koje nismo trebali... eh da je bilo nekoga da meni kaže ono što sada znam, pa prenosim drugim vlasnicima štenaca...
 
*TASKA*:
A Soni je li zivi vani ili je u kuci-stanu?
Kliknite za proširenje...

Soni živi u stanu kao i Hogar pretpostavljam ;) i uživa u tom okruženju :D jer su mu svi ''na dohvat ruke''. Izvini ako sam te uplašio zbog ogrlice, kažem, samo sam čitao komentare i možda shvatio preozbiljno :roll:
Moram da kažem da većina beba retrivera liči jedna na drugu.. :p definitivno su najslađi! :D
 
LidijaM:
Mi smo Belfi uzeli kad je imala mesec i po dana, jer su vlasnici njene majke išli na more, pa su štenci s majkom išli u pansion. Smatrali smo da će joj biti bolje s nama nego u pansionu... Kad sam spremala sličice koje sam postavila gore, još jednom sam se iznenadila kolicna je bila pre godinu dana!

ps. sličice se uveličaju ako se klikne na njih.

Prvi mi je pas, pa smo prošli mnogo stvari koje nismo trebali... eh da je bilo nekoga da meni kaže ono što sada znam, pa prenosim drugim vlasnicima štenaca...
Kliknite za proširenje...

Belfi je zaista prelep pas :D Sličice su super, naročito mi se sviđa ona kada se ''penje na glavu'' zato što i Soni to pokušava :D
 
svi mi po nesto znamo,ali dosta toga ne znamo...mislim da je glavna poenta u ljubavi ..psi to toliko osjecaju da mi nismo svjesni koliko...mi smo njemu sve,i tako mi je tuzno kad pomislim koliko ima tuznih kuca,a nas Hogar je stvarno sretan,vidi se to...a mi smo jos sretniji sto imamo njega... :-D
 
Jeste najvažnija ljubav, ali su isto tako važne još neke stvari... Ja ne tražim od Belfi da bude poslušna zato da bih pokazivala ljudima "šta zna", već iz jednog jedinog razloga - da bi preživela i što manje se povređivala. A imali smo par događaja koje smo mogli da izbegnemo, samo da sam ja imala više znanja... Sa 4,5 meseca, blesava i razigrana kakva je bila, skočila je unazad, izvukla glavu iz povoca i odletela pravo pod kola... ustala, potrčala pod druga kola... i onda tako isprepadana pobegla sa Trgovačke ulice gde smo se nalazili, dole prema Julinom brdu. A to je bio jedini maglovit dan prošle jeseni. Tražila sam je pola sata dok nisam uspela da dozovem muža telefonom, onda smo je zajedno tražili još dva sata. Samo sam zamišljala kako se zavukla u neki žbun da ugine, jer nisam znala koliko je povređena. Posle 2,5 - 3 sata obilaska Žarkova i Julinog brda i besomučnog dozivanja, krenuli smo kući. I kad smo bili 200 m od kuće zove me gazda (podstanari smo) na mobilni i pita zašto smo ostavili Belfi ispred vrata?! Ko zna kada se ona vratila (preko iste ulice sa 2 x 2 trake) i koliko nas je čekala ispred vrata. Na glavi je imala duboku posekotinu od par cm i jedva je hodala od udarca u zadnje noge... koje su se prilično brzo sredile, ali je rana na glavi zarastala preko mesec dana, dok konačno nismo krenuli s Panklavom... Posle tog događaja sam od puno vlasnika pasa u komšiluku čula kako su se i njima psi oslobodili ogrlice... da sam znala da to može da izvede, verovatno se to nebi dogodilo. Da sam znala kako se pas doziva, ne bih mesecima trčala za njom da joj vadim đubre iz usta, već bih trčala unazad na suprotnu stranu od nje... Da sam znala kako se koriste davilica i poludavilica ne bih onoliko puta pala na strmini kad je porasla i otežala toliko da može da me cimne... A nije da nisam pokušavala da saznam, obila sam sve forume i sajtove o zlatnim ritriverima!
 
I da odvojim ovaj post, jer nema veze s prethodnim.

U školicu je nismo upisali da bi položila ispit i da joj to bude upisano u knjižicu, već da bi nešto naučili (više mi nego ona). Negde pred kraj smo tek saznali (jer smo se upisali sa 20 dana zakašnjenja, pa nismo bili na početnom upoznavanju) da se na kraju polaže ispit i dovodi sudija da oceni pse. Dreser (koji između ostalog gaji zlatne ritrivere) je pogledao Belfi i rekao da je sve ok, samo joj nisu izrasla 3 treća kutnjaka. I da sudije za zlatne ritrivere različito tumače engleski pravilnik o ocenjivanju, pa neki to tretiraju kao manu, a neki ne. Jer u originalnom pravilniku piše da pas mora da ima "kompletam makazasti zagriz" - pa neki gledaju celo zubalo, a neki samo zagriz prednjih zuba i očnjaka. I među sudijama se tačno zna koji se čega pridržava, tako da smo našli sudiju koji "ne broji zube" :-) Nju smo uzeli kao ljubimca, ne psa za izložbe, ali bih volela da je parimo kad bude imala 2 - 2,5 godine, da bar jednom ili dva puta ima štence, a izabrali smo je kao najživlje i najnestašnije štene u leglu od njih 10 (+ jedno koje je uginulo sledećeg dana po rođenju). Imate li vi takva iskustva sa nedoslednošću sudija po pitanju zlatnih ritrivera?

ps. sigurno ćemo je u narednih godinu dana voditi na snimanje kukova i laktova, jer želim da znam šta mogu kod nje da očekujem i kako da se odnosim u pogledu toga.
 
Na dresuru smo išli u policijsku školicu, nalazi se na Bežanijskoj kosi (blizu rasadnika Gradskog zelenila). Ja sam jako zadovoljna onim što se tamo dobije za 200 e koliko košta tromesečni kurs (2 x nedeljno po 2 - 2,5 sati). Dreser je odličan, psi ga vole i da ne kažem da kad on vodi bilo kog psa, slušaju ga mnogo bolje nego vlasnike :-) U početku smo imale problem što - kad on izgovori komandu koju mi treba da damo psima, psi odmah poslušaju njega, ne čekaju da im se mi obratimo :-) A čas se sastojao od vežbi hodanja na povocu, komandi sedi, lezi, dođi... ostavljanja na mestu i čekanje na povratak vlasnika, ostavljanja na mestu i dozivanja... na kraju to sve samo bez povoca. Drugi deo časa je bio na preponama, čisto da psi ojačaju i postanu spretniji. Bila je živa smejurija kad 90% pasa nije smela da prođe kroz veliki polu-ukopani tunel, pa su mnogi vlasnici morali da se provlače sa njima :-) Jedino što mi se ne sviđa na kraju je što mešanci ne mogu da dobiju potvrdu da su položili ispit, zato što nemaju knjižicu, pa nema gde da se upiše ocena, a po priči dresera vrlo često se pokažu bolji od rasnih pasa...

U početku ih je bilo mnogo više, do kraja je ostalo 10ak pasa sa vlasnicima



A uz razgovore sa dreserom na klupici naučili smno mnogo više nego na bilo kom sajtu ili igde drugde



Inače, isti dreser radi i privatno i uči psa ono što vi želite da nauči i to ne znam koliko naplaćuje, ali imam njegov telefon, pa ako nekoga zanima - tu sam!
 
Super su slike, Belfi je bas prelepa! :D

Dobro je sto ste je vodili u skolicu, retriveri stvarno brzo uce nove komande i sto ih vlasnici pre "vaspitaju" to je bolje i za njih i za vlasnike.
Mada moj Tedi bi napravio haos u toj skoli, jer bi prvo hteo da se bije sa ovim ovcarima a onda bi presao na onog stafa sto stoji poslednji. :roll:
 
Lidija vjerujem da ste se i ti i Belfi istraumirale tada.Forum je svaki dan bogatiji savjetima,i ja mnogo naucim.Vec sam upozorena da su retriveri veliki nestasci,i da od prvog dana moraju da se uce.Mi smo Hogara uzeli kada je imao 1 mjesec,i mislila sam da je jos mali...onda je poceo da glodje sta stigne,i da radi razne druge nestasluke,bio je pravi svojeglavi razmazenko...prljao je po stanu,mislila sam da ga nikad necemo nauciti gdje da vrsi nuzdu...A sve nam je to sada smijesno,tj.mi smo smijesni,cim vidimo da njuska po stanu ,a mi brzo stavljamo novinu pod guzu ,jer nikad nije htio tamo gdje vec ima novina :lol: :lol: :lol: ...ma o tome moze dugo da se pise...Sada kad vidi povodac on zna da izlazi ,na komandu sjedne ,nestrpljiv,i ceka.Kad kazemo NE,istog momenta slusa.Vani zna gdje ga pustimo,i tamo se on istrci i izigra sa drugim psima.Kad dodje kuci on je tako umoran da odmah spava.Za sada je vrlo poslusan,ali jedina vaspitna mjera je bio 1listic novine...a SAVJETE rado slusam.Hogar 10.og septembra puni 4 mes. :grin:
 
Mackic:
...
Mada moj Tedi bi napravio haos u toj skoli, jer bi prvo hteo da se bije sa ovim ovcarima a onda bi presao na onog stafa sto stoji poslednji. :roll:
Kliknite za proširenje...

Nije bilo puno tuča u školici, najgori su bili jedan mužjak lajke (koji je na svakom času ugrizao i svoju gazdaricu, koja je odgovarala da ne sme da ga kazni za to, jer će ovaj da joj vrati :confused: ) i šar-pei. A mislim da se Tedi ne bi tukao s onim poslednjim, jer je to ženka dogo-argentino. :D Doduše, ona je moju Belfi jednom zaista iz čista mira napala - pokidala je polu-davilicu i ugrizla Belfi za sapi... Ova je jadnica urlala... dok nije videla da nema kud, pa se okrenula i izujedala argentinku po njušci... suma-sumare, argentinka je mnogo gore prošla :shock: na sledeći čas je došla sa tragovima Belfini zuba oko očiju...

NatasaNatasa:
Hvala na odgovorima ... a reci mi jel ima neka starosna granica kada treba psa odvesti ili ne .... moja mešanka Sunčica ima godinu i nešto dana ... doduše, ja sam je uzela sa 7 meseci
Kliknite za proširenje...

Najbolje je voditi psa na dresuru negde od 7-8 meseci, pa do godinu i po. Međutim, bilo je tu dosta starijih pasa i nije ih nemoguće naučiti. Najstrija je bila baš argentinka, imala je pune 3 godine i u početku joj je išlo teže, ali je na kraju bila bolja od mnogih.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top