Evo kako ja nekako gledam na sve ovo...
Postoji ta neka energija koja je izvor svega i zivog i mrtvog kako ga zovemo bog...
To nesto mrtvo ta zivotna energija dusa pokrece spoji se oba u jedno i onda dobijamo nesto sasvim posebno zivo bice...
Ta zivotna energija je dusa to smo mi ta energija koja potice od boga koja od pocetka kad je odvojena od izvora ostaje zauvek posebno ali ipak deo tog izvora koji nas privlaci da budemo sto blizi njemu...
Zivotna energija, ili dusa od samog pocetka kad je stvorena, iz jednog zivota prelazi u drugi i sve tako putuje dok se taj proces ne zaustavi i ostanemo u taj neki duhovni svet gde se taj put opet ne zavrsava nego jos traje dok se ne nadjemo konacno blizu tog izvora, dok ne nadjemo svoje mesto pored njega...
Posle svakog zivota provedenog na zemlji mi se vracamo u taj duhovni svet na jedan mislim veoma dug vremenski period, u kome se verovatno sagledavaju svi prosli zivoti, koliko smo toga naucili, zgresili, koliko smo se duhovno razvili, i jos mnogo toga, to cemo tek da saznamo kad odemo tamo...
Dusa od pocetka stvaranja se razvija uci jer tako zauvek odvojena od izvora mora da dodje do taj neki odredjeni nivo da bi nasla svoje mesto pored boga...
Svaka dusa u pocetku je mlada gde gresi i nagomilava pozitivnu i negativnu karmu i posle tek pocne da napreduje da cisti tu negativnu karmu u svaki sledeci zivot...Isto tako mislim kao sto dusa moze da napreduje moze i da ide umesto napred i nazad, da je ta negativna energija, otdjenost nas vuce nazad i tu onda nastupa verovatno ono sto mi nazivamo pakao...
Stalna negativna karma koja se nagomilava, stvara taj neki mali pakao a i tako ako predje tu neku granicu taj dozvoljeni na primer minus onda dusa odlazi konacno u taj neki svet gde ne moze da oseti prisustvo, energiju boga i to je vec onaj klasicni pakao gde dusa skroz sama treba da nadje svoj put da krene opet ispocetka i to stanje traje citavu skoro vecnost...
Onako kad dusa napreduje dolazi u taj duhovni svet pravi planove za sledeci zivot odmara se od onaj predhodni, vidja se sa dragim ljudima iz predhodng zivota a i iz onih ostalih koliko je covek imao i posle svega toga opet krece novi zivot...
Mislim da nas posle svakog zivota docekuje neko nama drag da nas odvede tj da mozemo lakse da odemo gore u taj duhovni svet i napustimo ovaj i one koje volimo...Ta neka pauza izmedju zivota to je kao neki mali raj o kome pricaju a onaj pravi za njega niko i ne zna jer do njega ko se bar malo priblizi ostaje zauvek u taj duhovni svet pa i verovatno i ne moze lepo da se nasluti zamisli kako bas izgleda i tako isto ne moze da se nasluti kako izgleda i taj pravi pakao...
Mislim da visa duhovna bica mogu da se svojom voljom vrate i prozive bilo kada neki zivot (ako imaju dobar razlog za to) ovde dok ona niza jos su obavezna da ispune taj neki broj zivota da bi mogli da stignu, razviju se do tog nivoa gde vise nema potrebe da za reinkrenacijom...
Nasa secanja iz predhodnih zivota su tu u nama sve to dusa pamti ali iz dosta opravdanih razloga nije nam dozvoljeno da se lako secamo njih, ta secanja su duboko ukopana u nasu podsvest i veoma tesko se dolazi do njih...
Znaci zivot posle smrti za mene je neko putovanje do te pocetne energije boga a usput se prave pauze, kao neka odmaralista plan za dalji napredak put ili ne daj boze vracanje nazad i skretanje sa tog puta...
Ovo sam napisao ukratko koliko sam mogo a opet kadse pogleda dugo a to je zato sto je tema jako zahtevna i opsirna...
I evo skoro sam imao jedno neobicno iskustvo gde sam sanjao svog pokojnog dedu koji je umro jos pre 16 godina, sanjao sam neka velika groblja i slave i razne strasne, jezive dogadjaje i sve su to ustvari bili dobri znaci na koji nisam bas dobro obratio paznju...Ubrzo se moj deda od majke razboleo i bas se dobro namucio dok nije umro, a i postoje opravdane sumnje da su doktori napravili gresku i iskomplikovali stvar da nije vise moglo nista da se ucini, zamislite samo doktor samo sto nije jasno i direktno trazio novac i rekao cime ste me vi zaduzili da me zovete svaki dan?I zalupio slusalicu
Da ne gnjavim vise posle svega umro je sad devetog u isti dan kad i onaj moj deda pre 16 godina od oca...Sve to me je navelo da malo vise poverujem i razmisljam sta nas ceka iza...
