Život pisan srcem

Ti živiš
gde zvezde tkaju sag od srebra ..
I nevinošću sja
tvoje lice ..
Dok nedostižan kao sena
nastavljaš svoj let ..
1690132241844.png

Negde skriven tvoj je svet
( moj svet si ti )
večnom ljubavlju dodirni me
i ostani uz mene …
1690131605927.png

Jer, ti si princeza ..
Nekog drugog sveta,
tvoja reč stvara čuda ..
Budi iskrena uputi mi ..
osmeh tek da znam,
postojiš, nisam sam ..

Negde izvan planeta …

Još ne znam
da l’ si zvjezda ili žena ..
I samo jedan tren
da postojiš ..
K’o ružišasta morska pjena
na žalu stojim sam ..
.....1690132073703.png......
Galebova stope briše val
( ali samo )
vječnom ljubavlju dodirni me
i ostani uz mene …​
 
Poslednja izmena:
Kad je TV došao u moju kuću, zaboravio sam čitati knjige.
Kad je auto došao pred moj prag, zaboravio sam hodati.
Kad sam uzeo mobilni telefon u ruke, zaboravio sam da pišem slova.
Kad je kompjuter došao u moju kuću, zaboravio sam pravopis.
Kad je klima došla u moju kuću, prestao sam da idem pod drvo zbog hladnog povetarca.
Kad sam ostao u gradu, zaboravio sam miris zemlje.
Baveći se bankama i karticama, zaboravio sam na vrednost novca.
S mirisom parfema zaboravio sam miris svežeg cveća.
Dolaskom brze hrane zaboravio sam da kuvam tradicionalna jela.
Uvek sam trčao okolo, zaboravio sam kako da se zaustavim.
I na kraju kada sam dobio WhatsApp, zaboravio sam kako da razgovaram.

Kad umremo, naš novac ostaje u banci.
Ipak, kad smo živi,nemamo dovoljno novca za trošenje.
U stvarnosti, kad nas više nema, ostaje još mnogo novca koji nije potrošen.

Preminuo je jedan poslovni tajkun u Kini. Njegova udovica ostala je s 1,9 milijardi dolara u banci i udala se za njegovog šofera.
Njegov šofer je rekao:
"Celo vrijeme sam mislio da radim za svog šefa... tek sada shvatam da je moj šef celo vreme radio za mene !!!*"
Okrutna stvarnost je:
Važnije je živeti duže nego imati veće bogatstvo. Dakle, moramo težiti da imamo snažno i zdravo telo, stvarno nije važno ko radi za koga.

U vrhunskom ručnom telefonu, 70% funkcija je beskorisno!
Za skup auto, 70% brzine i gadgeti nisu potrebni.
Ako posedujete luksuznu vilu ili dvorac, 70% prostora obično nije korišćeno ili zauzeto.

Šta je s vašim ormarima s odećom?
70% ih nije nošeno!

Celi život rada i zarade...
70% je za druge ljude da troše.
Dakle, moramo zaštititi i u potpunosti iskoristiti svojih 30%.

Idite na lekarske preglede (ili.deuhe preglede) čak i ako niste bolesni. (samo za proveru zdravlja)
Pijte više vode, čak i ako niste žedni.
Naučite se opustiti, čak i ako ste suočeni s ozbiljnim problemima.
Nastojte popustiti, čak i ako ste u pravu.
Ostanite skromni, čak i ako ste vrlo bogati i moćni.
Naučite biti zadovoljni, čak i ako niste bogati.
Vežbajte svoj um i telo, čak i ako ste jako zaposleni.
Odvojite vreme za ljude do kojih vam je stalo.
 
Cak i sa daljine,oduzimas mi svu snagu i noc i trezvenost i guras me u ludilo.Iznenadjuje me snaga takve emocije sa obe strane.iznenadjuje me moja sposobnost da te po nekada izbacim iz takta i tvoja nejasna potreba da me drmusas za ramena sve dok mi ne nateras suze na oci..logican nastavak bi bio da se zatim volimo divlje,neobuzdano da se grizemo i prodiremo jedno u drugo sve dok poslednja snaga ne iscili iz nas...nije to nadrkavanje,to je smesan strah ..a glupava elektronska dilizansa je most kojim hodam do tebe,kao po zici,sa srcem u grlu
 
Ne možete pronaci sebe odlaskom u prošlost.
Naci cete se dolazeci u sadašnjost.

To je dragocenost

Ono što doživljavate kao dragoceno nije vreme, jer je vreme iluzija
vec samo jedan trenutak u vremenu a to je sada.
Što ste više fokusirani na prošlost i buducnost...
to vam više nedostaje sada,najdragocenija stvar koja postoji.
 
Poslednja izmena:
Nisam sigurna čiju priču vam pričam.
Nisam sigurna da li je moja ili je od nekih likova koje još uvek nisam upoznala.
Nisam sigurna ni u šta.
Sve što znam je,da ocekujem da će me život iznenaditi.
Oboriće me na kolena.
I kada to učini,podsetiću sebe, da sam ja moj otac i moj deda
Da sam moja majka i moja baba.Da sam ja moji pretci.
Podseticu sebe da ako ustanem, kao sto su oni radili,
I ako nastavim priču još malo dalje,ako odem dovoljno daleko, tamo je ljubav.
 
Mi smo, zaista, genijalan narod!
Zaustavite prvog slučajnog Beogradjanina na ulici i pitajte ga hoće li da bude gradonačelnik, upravnik Narodnog pozorišta ili direktor nuklearnog instituta; pristaće istog časa bez razmišljanja, čak će biti pomalo uvredjen što ga tek sada zovete da vam bude šef, a tolike godine nije radio ništa, niti se ičim bavio.
Na prste bi se mogli izbrojati oni koji ne bi pristali da budu selektori fudbalske reprezentacije, ambasadori ili predsednici Srpske akademije nauka.
Čak i oni bez završene srednje škole pristajali su da budu urednici najpoznatijim srpskim piscima i da im popravljaju stil i misli.
Pola Beograda je duboko uvredjeno što im još niko nije ponudio da srede saobraćaj ili urbanizam. Svako bi napravio bolju kuću u kojoj stanuje od arhitekte;
zbog toga ni u jednom gradu na svetu nema toliko zastakljenih terasa, zazidanih vrata ili prometnutih soba u kuhinje.

Čuvena beogradska rečenica "Da mi je samo pet minuta da budem na vlasti... " najrečitije govori o njihovoj urodjenoj žudnji za vladanjem nad drugima.
Svi znaju, bolje od vas, šta je za vas bolje!
Svi bi da vas menjaju i da vam komanduju.

Momo Kapor, 100 nedelja blokade
 
  • Podržavam
Reactions: Tea
Imala sam los dan. Koliko god se trudim da budem pozitivna, nekada me zivot natera da se preispitam.Prosla noc je bila losa,bez sna.I kada sam na kraju zaspala bio je to san kao da su neki demoni usli u mene i nisu mi dali mira. Jutro ili bolje receno skoro podne, bilo je pomalo napeto bez da sam znala zasto. Zeludac mi se stegao.Pokusala sam da radim.Nije mi islo.Uhvatila me nekakva nervoza koja je verovatno posledica moje urodjene preosetljivosti.
Sama svest o tome da je kraj cinila me je takvom..Bila sam suvise napeta, sto je rezultiralo mini nesporazumom.Glupost, zbog koje mi je sada zao.
Treba da vezbam da mi suze ne krecu tako lako.Smetaju mi.
 
Ponekad, da bi se krenulo napred, treba se prosto umiriti i smiriti se. Često se samo u spokoju nalazi ispravno rešenje i pravac za dalji put.
Često, u trci za nekim ciljem, dajemo sami sebe, borimo se, jurišamo, a na kraju sagorimo, fizički i emotivno, ne postignuvši čak ni stoti deo onoga što smo želeli.
Ne može se postići sve i uvek.
 
Oni te vide,znaju koliko si visok, koliko si tezak, kakve su ti boje oci, sta si obukao, kako mirises, cuju ti glas, vide ti osmeh. I nista ne znaju o tebi. Ja znam: satkan si od neba u sebi, od vode, od traganja, satkan si od slobode. Kao lopatom sneg, tako si od sebe razbacao sopstvene strahove. Jedino cega se jos plasis je da ti neces biti ti, ono sto jesi. Jos si vitez, u sjajnom oklopu, macem branis svoj otpor sivilu, besmislenom sarenilu, lagarijama, izgovorima-zaklonima podignutim da bi se opravdalo delo, sebe seces kad si sa drugima, da njima bude jasno ko si ti u odnosu na njih. Sa ivice planine uzleces kao orao i klikces: slobodo,spontanosti, nesputanosti. Ne cuju te, ne naslucuju da ne treba da ti se pravdaju, samo da budu to sto jesu, kakvi god da jesu.
 
Otkriću ti jednu tajnu.
Poznajem tajni prolaz u svet snova.

Odvescu te na mesto gde vreme stoji,
na drugoj strani sna.

Pricacu ti o muzici koju jos nisi slusao,
o prirodi kakvu jos nisi video,
zatvorenih ociju sve jasno ces videti,

Pusticu te da zaviris u moje misli.
Izmamicu osmeh na tvojim usnama,

Ne boj se, tamo bola nema
samo cemo biti milion svetlosnih
godina izvan ovog dana.
 
Ne,nisam pesnik ni zaljubljena zena sto zapisuje ove zbrkane reci koje mi salje srce dok razmisljam o tebi.Ja sam sareni papirnati zmaj sto lebdi nosen vetrom i zavisi od kanapa koji je kao nit sakriven u tvom dlanu. Ako me ostavis vetru da me kida i baca, slomicu se i nestati u nepreglednim prostranstvima neba i ostavicu za sobom samo trag jednog secanja i jednog cudesnog i cudnog ljeta gospodnjeg.Ako me naglo privuces sebi,bojim se da cu slomiti krila pri dodiru s tobom.Uzeo si mi moc.Imam samo proslost i sadasnjost u svojoj izvesnosti, a buducnost gledam kao trag u pesku, kao saru sto menja oblike kojima se zrnca tog peska slazu i rasipaju, sa sudbinom da ostanu zauvek samo zrnca sto klize kroz prste, bez nade da postanu grumen, da ikada dostignu cvrstinu kamena.
 
Nina:
Otkriću ti jednu tajnu.
Poznajem tajni prolaz u svet snova.

Odvescu te na mesto gde vreme stoji,
na drugoj strani sna.

Pricacu ti o muzici koju jos nisi slusao,
o prirodi kakvu jos nisi video,
zatvorenih ociju sve jasno ces videti,

Pusticu te da zaviris u moje misli.
Izmamicu osmeh na tvojim usnama,

Ne boj se, tamo bola nema
samo cemo biti milion svetlosnih
godina izvan ovog dana.
Kliknite za proširenje...
Ovo mi se sviđa 💛
 
Postoji jedno mesto sakriveno.Neko bi rekao..sasvim obicno.Ali nije.Moje je..Ja sam ga izmislila..Proplanak,drvena kucica sa tremom,travnjak sa zutim cveticima i lesnicima.Nedaleko od kucice dva izvora iz kojih se radja potocic,plavo nebo iznad planina,po neki beli oblak kao pamucne loptice, i glasanje sokola koji prelecu..Toplina tog mesta u predvecerje kada sunce u zalasku obasjava drvene prozore pokusavajuci da svojim zracima prodre u prijatnu hladovinu sobe stvaraju u meni osecaj spokojstva..

Tamo sam sve.Ona prava i iskonska.Uzivam u setnjama,pletenju vencica od cveca i umivanju na izvorima.Stvaranju pejsaza toga predela u zavisnosti od doba dana ili noci.Tamo sam nista..u trenucima nesigurnosti,kolebanja i zurenja u mrak neuspevajuci da prizovem tvoje ohrabrujuce i obecavajuce reci..
 
  • Voli
Reactions: Tea
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top