Poslednja izmena:
-
- Popularno:
- Legalizacija prostitucije
- Niko ne zna gde su Kosovski šetači!!!
- Koji električni i plug - in hibridi...
- Многи кажу једном "радикал" увек...
- (FOTO) "Velika ratna sala" skriveni...
- U Srbiji se u poslednjih 50 godina...
- Blumberg: Rio Tinto konzervira projekat...
- Gardijan objavio mapu Srbije bez...
- Macut: Srbija veoma blizu članstva u EU
- Srbija može bez ruskog gasa – i to uz...
Život pisan srcem
- Začetnik teme AQUARlUS
- Datum pokretanja
- Poruka
- 36.307
Napiši mi pesmu.
Običnu.
Neprimetnu.
Ne stvaraj najbolju.
Ne ludi sa rečima.
Običnu.
Napiši mi pesmu
Koja se smeje,
Koja govori.
Napiši mi pesmu
Koja plače,
koja ljubi.
Napiši mi pesmu
koja će da me grli
u zimskim noćima,
Koja će da me vrti
do oblaka.
Običnu.
Udeni života u nju
i pusti je
k' meni.
KDK
Poslednja izmena:
- Poruka
- 36.307
Ne razmišljaj.
Nije bitno gde :
Odvedi me.
Zgužvaj plan,
Baci sve.
Odvedi me.
Šuma, polje , grad
Ne misli se.
Odvedi me.
Pruži ruku,
Nemam strah.
Samo kreni ovaj čas.
KDK
- Poruka
- 401.292
Blaze Koneski - Majska noc
Svu noc je sanjam.
Budim se povremeno tek koliko da osetim da je zapravo nema,
da je realnost nemilosrdno prosta i jasna.
Nezasticeno je moje srce u ovakvoj noci,razgoljeno za patnju.
U snu ja s njom razgovaram,prilazim joj, ne mogu da savladam prokletu granicu izmedju nas.
Budim se i osecam neizmernu tugu tesko mi se svila na levoj strani grudi.
Ovo je majska,kisna noc. Sada se cuje glas ptice iz baste.
Poput suzakaplje ta pesma.
Sapucem njeno ime, sam iznenadjen koliko sam zanesen.
Ali me samo uzasna, potpuna samoca svojim bestelesnim dlanom dodiruje ove noci.
Svu noc je sanjam.
Budim se povremeno tek koliko da osetim da je zapravo nema,
da je realnost nemilosrdno prosta i jasna.
Nezasticeno je moje srce u ovakvoj noci,razgoljeno za patnju.
U snu ja s njom razgovaram,prilazim joj, ne mogu da savladam prokletu granicu izmedju nas.
Budim se i osecam neizmernu tugu tesko mi se svila na levoj strani grudi.
Ovo je majska,kisna noc. Sada se cuje glas ptice iz baste.
Poput suzakaplje ta pesma.
Sapucem njeno ime, sam iznenadjen koliko sam zanesen.
Ali me samo uzasna, potpuna samoca svojim bestelesnim dlanom dodiruje ove noci.
Još po danu,... nekako i mogu,..
ii sakriti, bez zamerke Bogu,..
Al' po noći, kada sve utiša,..
od sećanja, san na oči nećee,..
Eej, kakve sam konje im'o,... konje vile, konje vrane,.
i žerave,.. razigrane,...
Neka u njem' gore uspomene,..
...
na ljubavi,... na minule dane,.. ej, kakve sam konje im'oo
Poslednja izmena:
- Poruka
- 36.307
Goodbye my friend,
It's hard to die
When all the birds are singing in the sky
Now that the spring is in the air
Pretty girls are everywhere
Think of me and I'll be there
It's hard to die
When all the birds are singing in the sky
Now that the spring is in the air
Pretty girls are everywhere
Think of me and I'll be there
Još po danu,... nekako i mogu,..
ii sakriti, bez zamerke Bogu,..
Al' po noći, kada sve utiša,..
od sećanja, san na oči nećee,..
Eej, kakve sam konje im'o,... konje vile, konje vrane,.
i žerave,.. razigrane,...
Pogledajte prilog 1397959
Neka u njem' gore uspomene,..
...
na ljubavi,... na minule dane,.. ej, kakve sam konje im'oo
ii, žerave,..razigrane,..
Sve sam spisko, rastepo imanje,.
što ga za mee, stari dido smogo,..
da bi' mogo platit lumpovanje,..
ne bil'
pijan, pomoć mog'o
ej, kakve sam konje imoo
..
. neka u njem gore uspomene,...
na ljubavi,... na minule dane,
ej, kakve sam konje imoo,..
..
Sve sam spisko, rastepo imanje,.
što ga za mee, stari dido smogo,..
da bi' mogo platit lumpovanje,..
ne bil'
pijan, pomoć mog'oej, kakve sam konje imoo
..
na ljubavi,... na minule dane,
ej, kakve sam konje imoo,..
..
Poslednja izmena:
,
,
sludila me jedna lepa Smiljana
gospojica Esekerka
jedina u majke ćerka
...
Hajdučica i princeza
...
Bilo je to vreme oko blagdana,
Bela šlinga od pahulja satkana,
I praporac na toj šlingi,
Za zornicu „čingi-lingi“,
a za fruštuk srk čobanca.
Znaš, lega, malo mi je dosta svega,...
Jedino mi nikad dosta nje.
sludila me jedna lepa Smiljana
gospojica Esekerka
jedina u majke ćerka
...
Hajdučica i princeza
...
Bilo je to vreme oko blagdana,
Bela šlinga od pahulja satkana,
I praporac na toj šlingi,
Za zornicu „čingi-lingi“,
a za fruštuk srk čobanca.
Znaš, lega, malo mi je dosta svega,...
Jedino mi nikad dosta nje.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 401.292
Piter Trektenberg: KAZANOVIN KOMPLEKS
Bio sam istovremeno sa dve žene, ali, bez obzira na svu ljubav i seksualnu pažnju koju su mi pružale, sa obe sam se osećao neispunjeno, kao da je neki suštinski deo mene ostajao skriven i netaknut. Nije mi padalo na pamet da bih ja mogao da imam neke veze sa tim. Umesto toga tražio sam ispunjenje kroz još više seksa, još više laži i više emocionalnih sukoba i varnica…Provodio sam se i pre sa ženama čija imena bih zaboravljao čim bi napustile moju sobu. Moj život je varirao od pikarske pustolovine do sapunske opere. Kad bolje razmislim, nije broj ljubavnica to što je upadljivo, jer živimo u vreme emotivne neobaveznosti, nego taj uvek isti ciklus osećanja. U početku bi me u susretu sa novom ženom preplavila nesavladiva želja za njom i ta čežnja je činila od mene izgladnelo siroče. Kada bi pristala da spava sa mnom, osećao sam trijumf koji je bio tako grandiozan, lepši od samog seksa. Ali trijumf se brzo preobražavao u sumnju u taj odnos. Koliko god da je trajalo viđanje sa svakom ženom, trijumf je prerastao u iscešđenost i prezasićenost. Šta te žene hoće od mene? Nemam ništa da im dam. Iskradao bih se iz kreveta sa osećajem prevarenosti. Tako je izgledao moj erotski život: smena želje, trijumfa i užasa… a kako je vreme odmicalo ja sam tu vrtešku vrteo sve brže i sa sve više žena paralelno…
Bio sam istovremeno sa dve žene, ali, bez obzira na svu ljubav i seksualnu pažnju koju su mi pružale, sa obe sam se osećao neispunjeno, kao da je neki suštinski deo mene ostajao skriven i netaknut. Nije mi padalo na pamet da bih ja mogao da imam neke veze sa tim. Umesto toga tražio sam ispunjenje kroz još više seksa, još više laži i više emocionalnih sukoba i varnica…Provodio sam se i pre sa ženama čija imena bih zaboravljao čim bi napustile moju sobu. Moj život je varirao od pikarske pustolovine do sapunske opere. Kad bolje razmislim, nije broj ljubavnica to što je upadljivo, jer živimo u vreme emotivne neobaveznosti, nego taj uvek isti ciklus osećanja. U početku bi me u susretu sa novom ženom preplavila nesavladiva želja za njom i ta čežnja je činila od mene izgladnelo siroče. Kada bi pristala da spava sa mnom, osećao sam trijumf koji je bio tako grandiozan, lepši od samog seksa. Ali trijumf se brzo preobražavao u sumnju u taj odnos. Koliko god da je trajalo viđanje sa svakom ženom, trijumf je prerastao u iscešđenost i prezasićenost. Šta te žene hoće od mene? Nemam ništa da im dam. Iskradao bih se iz kreveta sa osećajem prevarenosti. Tako je izgledao moj erotski život: smena želje, trijumfa i užasa… a kako je vreme odmicalo ja sam tu vrtešku vrteo sve brže i sa sve više žena paralelno…
Poslednja izmena:
Tea
Veoma poznat
- Poruka
- 13.080
Uprkos onome kroz šta sam prošao.
Uprkos svemu i svakome.
Moja jedina sigurnost je uvijek bila ovo.
Kada nisam znao odakle da počnem ponovo.
Kada nisam znao kako da sastavim svoje dijelove izgubio sam na ulici.
Kada mi je ponestalo ičega za što bih se mogao držati.
Čak sam se i ja čvrsto držao.
Kako da nastavim dalje?
Kako zaboraviti bol, ljude, prekršena obećanja, riječi koje su nam učinile izuzetno dobro i one koje su nas obilježile, vjerovatno, zauvijek?
Kako da ispravim svoje srce, tijelo i dušu?
Jer bilo je dana kada ne mogu vidjeti svjetlo.
Nisam vidio nikoga pored sebe.
Praznina iznutra i izvana.
Nisam mogao vidjeti ni put kojim sam morao ići da bih se izvukao.
U tim danima, da bih našao snagu, uvijek sam sebi govorio: "Još uvijek dišem. ""
Zatvorio sam oči, čvrsto se zagrlio, izdahnuo i duboko disao.
Još uvijek dišem i tako ništa nije izgubljeno.
Još uvijek dišem i tako sve može početi ispočetka.
Još uvijek dišem i tako mogu još jednom prebroditi ono što je u meni.
Još uvijek dišem kroz sve to.
Uprkos svima ostalima.
Moja jedina sigurnost je uvijek bila ovo: dok god dišem, još uvijek mogu sve promijeniti.
Uvijek ću se izvući s tim.
M. Boselli
Uprkos svemu i svakome.
Moja jedina sigurnost je uvijek bila ovo.
Kada nisam znao odakle da počnem ponovo.
Kada nisam znao kako da sastavim svoje dijelove izgubio sam na ulici.
Kada mi je ponestalo ičega za što bih se mogao držati.
Čak sam se i ja čvrsto držao.
Kako da nastavim dalje?
Kako zaboraviti bol, ljude, prekršena obećanja, riječi koje su nam učinile izuzetno dobro i one koje su nas obilježile, vjerovatno, zauvijek?
Kako da ispravim svoje srce, tijelo i dušu?
Jer bilo je dana kada ne mogu vidjeti svjetlo.
Nisam vidio nikoga pored sebe.
Praznina iznutra i izvana.
Nisam mogao vidjeti ni put kojim sam morao ići da bih se izvukao.
U tim danima, da bih našao snagu, uvijek sam sebi govorio: "Još uvijek dišem. ""
Zatvorio sam oči, čvrsto se zagrlio, izdahnuo i duboko disao.
Još uvijek dišem i tako ništa nije izgubljeno.
Još uvijek dišem i tako sve može početi ispočetka.
Još uvijek dišem i tako mogu još jednom prebroditi ono što je u meni.
Još uvijek dišem kroz sve to.
Uprkos svima ostalima.
Moja jedina sigurnost je uvijek bila ovo: dok god dišem, još uvijek mogu sve promijeniti.
Uvijek ću se izvući s tim.
M. Boselli
- Poruka
- 401.292
U nekoj sasvim pogrešnoj galaksiji,sasvim tuđoj galaksiji,ja tražim za sebe zrnca svetlosti i topline.
- Poruka
- 401.292
Okamenjeni cvet
Godine prolaze umornim korakom. Ne pada im na pamet da me pitaju žure li i želim li da uspore. I baš njih briga što mi se oko očiju pojavljuju bore, što mi je krv sve otrovnija od ljudskih reči i dela, što svakim danom sve više žalim pred činjenicom ko se sve usuđuje da se nazove Čovekom..
I neka bora, neka se gomilaju po licu, ja, ipak, neću odrasti. U inat godinama, u inat svemu oko mene što nosi počasno ime Čovečanstvo - ja nikad neću odrasti. Samo ću se jednog dana pretvoriti u neku zelenu reku.
Godine prolaze umornim korakom. Ne pada im na pamet da me pitaju žure li i želim li da uspore. I baš njih briga što mi se oko očiju pojavljuju bore, što mi je krv sve otrovnija od ljudskih reči i dela, što svakim danom sve više žalim pred činjenicom ko se sve usuđuje da se nazove Čovekom..
I neka bora, neka se gomilaju po licu, ja, ipak, neću odrasti. U inat godinama, u inat svemu oko mene što nosi počasno ime Čovečanstvo - ja nikad neću odrasti. Samo ću se jednog dana pretvoriti u neku zelenu reku.
- Poruka
- 401.292
Artur Šopenhauer: Parerga i paralipomena
Jednog hladnog zimskog dana nekoliko ježeva zbilo se na gomilu kako bi se uzajamno grejali i tako izbegli smrzavanje. Ali uskoro su osetili uzajamno bockanje, što ih je nateralo da se ponovo odvoje. Kada ih je potreba za toplotom opet okupila, ubodi su se ponovili: bacani su između dva zla sve dok nisu otkrili pravo rastojanje sa kog su mogli da se uzajamno tolerišu. Tako isto potreba za društvom, potekla iz praznine i monotonije njihovih života, ljude vuče jedne ka drugima, ali ih brojne neprijatne i odbojne osobine opet razdvajaju.
I baš zato je mogućnost uzajamnog pozleđivanja među ljudima umnogome veća kada ljudi postanu uzajamno bliski, negoli onda kada se oni ne poznaju. Blizinu treba stoga tolerisati samo onda kada je to neophodno za preživljavanje i izbegavati kad god je to moguće. U protivnom uzajamno pozleđivanje i sledstveni bol biće neminovni.
Jednog hladnog zimskog dana nekoliko ježeva zbilo se na gomilu kako bi se uzajamno grejali i tako izbegli smrzavanje. Ali uskoro su osetili uzajamno bockanje, što ih je nateralo da se ponovo odvoje. Kada ih je potreba za toplotom opet okupila, ubodi su se ponovili: bacani su između dva zla sve dok nisu otkrili pravo rastojanje sa kog su mogli da se uzajamno tolerišu. Tako isto potreba za društvom, potekla iz praznine i monotonije njihovih života, ljude vuče jedne ka drugima, ali ih brojne neprijatne i odbojne osobine opet razdvajaju.
I baš zato je mogućnost uzajamnog pozleđivanja među ljudima umnogome veća kada ljudi postanu uzajamno bliski, negoli onda kada se oni ne poznaju. Blizinu treba stoga tolerisati samo onda kada je to neophodno za preživljavanje i izbegavati kad god je to moguće. U protivnom uzajamno pozleđivanje i sledstveni bol biće neminovni.
- Poruka
- 401.292
Momo Kapor: Una
Je li to sve što ostaje od ljubavi? I šta uopšte ostaje posle nje?
Telefonski broj koji lagano bledi u sećanju. Čaše sa ugraviranim monogramima ukradene u "Tri lađara". Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u dve čaše i da crte budu na istoj visini. Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod "Znaka?" I začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.
Posle ljubavi ostaje rečenica: "Divno izgledaš, nisi se ništa promenila..." i "Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona".
I neki brojevi studentskih soba u kojima smo spavali ostaju posle ljubavi.
Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode. Ostaju znaci ljubavne šifre: "Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena". Ušao je u amfiteatar i rekao: "U našoj avangardi..." Poslala mu je poljubac.
Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak - spuštena slušalica kada se javi tuđi glas. Hiljadu i jedna laž.
Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: "Ja ću prva u kupatilo!" - i pitanje: "Zar nećemo zajedno?"
Ovaj put ne.
Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne. Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikoga u blizini. Fotografije snimljene u automatu, taksisti koji nas nikada nisu voleli.
Posle ljubavi ostaje povređena sujeta. Metalni ukus promašenosti na usnama.
Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene.
Posle ljubavi ne ostaje ništa.
Je li to sve što ostaje od ljubavi? I šta uopšte ostaje posle nje?
Telefonski broj koji lagano bledi u sećanju. Čaše sa ugraviranim monogramima ukradene u "Tri lađara". Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u dve čaše i da crte budu na istoj visini. Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod "Znaka?" I začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.
Posle ljubavi ostaje rečenica: "Divno izgledaš, nisi se ništa promenila..." i "Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona".
I neki brojevi studentskih soba u kojima smo spavali ostaju posle ljubavi.
Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode. Ostaju znaci ljubavne šifre: "Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena". Ušao je u amfiteatar i rekao: "U našoj avangardi..." Poslala mu je poljubac.
Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak - spuštena slušalica kada se javi tuđi glas. Hiljadu i jedna laž.
Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: "Ja ću prva u kupatilo!" - i pitanje: "Zar nećemo zajedno?"
Ovaj put ne.
Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne. Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikoga u blizini. Fotografije snimljene u automatu, taksisti koji nas nikada nisu voleli.
Posle ljubavi ostaje povređena sujeta. Metalni ukus promašenosti na usnama.
Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene.
Posle ljubavi ne ostaje ništa.
- Poruka
- 401.292
Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
„Zašto ljudi viču kad su ljuti?“
Učenici su razmišljali neko vreme:
„Zato što izgubimo strpljenje – zato vičemo“ – reče jedan
“ Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?“ – pita učitelj
„Zar nije moguće govoriti tiho i lagano?“
Učenici su davali neke odgovore, ali ni jedan nije zadovoljavao učitelja.
Na posletku je objasnio:
„Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova srca se jako udalje.
Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti.
Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća.“
„Šta se dogodi kada se dve osobe zavole?
Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.
„A šta se dogodi kada se još više zavole?
Ne govore. Samo šapuću i još više se zbližuju u svojoj ljubavi.. Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve.
Takve su dve duše koje se vole.“
Onda je rekao:
„Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti,
jer će doće dan kad će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad“.
hoću tvoju bednu romansu
hoću tvoje Gadosti..
hoću tvoje Bolesti
hoću tvoje sve
Samo ako je Besplatno
hoću tvoju ljubav
hoću tvoju ljubav
hoću tvoju dramu
dodir tvoje ruke
hocu tvoj lažni poljubac
Zato sam kriminalac - dok sam tvoj
Hoću Tvoju LjubavI hoću tvoju osvetu
Ti i ja možemo da (na)pišemo lošu Ljubav
hoću tvoju ljubav i osvetu od svih tvojih ljubavnica
Ti I ja možemo da (na)pišemo lošu ljubav
*** Loš je prevod,.. a romansa baš i nije 
Poslednja izmena:
- Poruka
- 401.292
- Poruka
- 401.292
Jastuci.Ima ih svih velicina i boja i svaki ima neku svoju pricu i glavu koja na njemu spava.Najvise se secam jastuka detinjstvau kuci u kojoj sam odrasla i u kojoj je ljubav bila istinska.Tamo su bili veliki,cetvrtasti napunjeni perjem koje se menjalo po potrebi kao i angin. Navlake su bile bele sa vezom i uvek ustirkane.Bakine posebno.Bila sam sva vazna kada sam od nje dobila svoj jastuk i jastucnicu sa monogramom..spustim glavu na njih,ustirkane i mirisljave,zazmurim,umeskoljim se i ne znam ni kada je san dosao.Onaj detinji bez nemira,osim po nekada kada sanjam nesto ruzno i zaplacem a nezni dodir ruke moje majke i umirujuce reci vrate me u svet mojih snova i spokojaPoskle detinjeg dosao je jastuk odrastanja,koji je bio pun, snova na javi i mastanja,a najvise ceznji za nekim ko je najcesce pripadao nekom drugom ili nekom za koga sam mislila da je za ceo zivot i volela vise nego sebe a posle natapala suzama razocaranja i emotivnog odrastanja.Bude u nasim zivotima i onih drugih jastuka, tudjih,hotelskih, sa tudjim mirisima i nemirima ali ni jedan nije kao sto je jastuk ljubavi i neznosti na kome dvoje leze i misle isto.
U istom trenu sklapaju oci i tonu u isti san,uznemiren tek blagim dodirom noge ili tela prilikom okretanja ili vodjenja ljubavi.Na takvom jastuku spavate srecni i spokojni,ususkani, sigurni sve dok se ne pretvori u mesto gde dvoje cute,ne prepoznaju se vise,nemaju sta jedno drugom da kazu.Leze ledja uz ledja i “umiru” trazeci izlaz iz svega toga, svesni da sa strancem mozes piti ,cak i rucati ali ne mozes da delis jastuk.I onda jednog dana ostanete sami i jastuk bude samo vas.Radujete se tome ali ubrzo shvatite da je prevelik samo za vas.Prihvatate tu cinjenicu i nastavljate da spavate,nekad bolje, nekad losije ali spavate.Trenutno spavam na jednom takvom,ustvari na dva.Volim kada ih ima dva i visoko su.Legnem na bok,dvucem ruku ispod jastuka,taman tamo gde mi je obraz.Grlim ga zmureci sve dok ne zaspim sa zadnjom mislju o njemu,sapucuci mu u sebi besmislice i sve one neznosti.A onda vise ne znam sta se desava ni ni sa mojim jastucima..samo znam da su snovi u boji jer ja sam dreamer
U istom trenu sklapaju oci i tonu u isti san,uznemiren tek blagim dodirom noge ili tela prilikom okretanja ili vodjenja ljubavi.Na takvom jastuku spavate srecni i spokojni,ususkani, sigurni sve dok se ne pretvori u mesto gde dvoje cute,ne prepoznaju se vise,nemaju sta jedno drugom da kazu.Leze ledja uz ledja i “umiru” trazeci izlaz iz svega toga, svesni da sa strancem mozes piti ,cak i rucati ali ne mozes da delis jastuk.I onda jednog dana ostanete sami i jastuk bude samo vas.Radujete se tome ali ubrzo shvatite da je prevelik samo za vas.Prihvatate tu cinjenicu i nastavljate da spavate,nekad bolje, nekad losije ali spavate.Trenutno spavam na jednom takvom,ustvari na dva.Volim kada ih ima dva i visoko su.Legnem na bok,dvucem ruku ispod jastuka,taman tamo gde mi je obraz.Grlim ga zmureci sve dok ne zaspim sa zadnjom mislju o njemu,sapucuci mu u sebi besmislice i sve one neznosti.A onda vise ne znam sta se desava ni ni sa mojim jastucima..samo znam da su snovi u boji jer ja sam dreamer
.
.
Svako ima neku tajnu:
šu – šu – šu…
Neko lepu i beskrajnu,
neko tužnu ili smešnu,
neko zlu.
Neko svoju tajnu slaže.
Neko odmah mami kaže.
Neko svoju tajnu ne bi
ispričao ni u snu.
Neko šapne samo tebi…
kao drugu – šu – šu – šu
Svako ima neku tajnu:
šu – šu – šu…
Neko lepu i beskrajnu,
neko tužnu ili smešnu,
neko zlu.
Neko svoju tajnu slaže.
Neko odmah mami kaže.
Neko svoju tajnu ne bi
ispričao ni u snu.
Neko šapne samo tebi…
kao drugu – šu – šu – šu
[.......
*** nee, nije nepristojno,.. sem na prvi (varljiv) utisak
Stvarno se ovde krije jedna sitna tajna,.. lepa i beskrajna
inače, tajni ima raznih,.. ali onu najtajnu,.. što je najskrivenija,.. tuu, baš, tu,.. ako je otkriješ,.. tada smeš da je lajkuješ,..
Poslednja izmena:
- Poruka
- 401.292
Ima ljudi koji nam govore ali ih ne slušamo;
Ima ljudi koji nas povrede i ne ostavljaju traga,
Ali ima ljudi koji se jednostavno pojave u
našem životu i ostave trag zauvek.
Cecillia Merieles
Ima ljudi koji nas povrede i ne ostavljaju traga,
Ali ima ljudi koji se jednostavno pojave u
našem životu i ostave trag zauvek.
Cecillia Merieles
- Poruka
- 42.511
Nežnosti
Smisao reci meri se
veštinom prećutkivanja
lepotom neizgovorenog .
Suština kazivanja samo je Tišina
onog najglasnijeg u nama
jedina prava večnost
samo veličina prolaznosti .
Da li je važnije kako To reći ili kako prećutati ?!
Uvek smo samo ono što nam nedostaje
ali
moze li išta tako da se razlikuje od nas
kao mi sami ?
Nismo li samo neka granica
suštine i smisla
ono malo beskraja izmedju nenadjenog i traženog ,
neka najčudnija pogodba Uzroka i Posledice
u izazivanju postojanja ,
da li je neizvesnost - mogućnost izvesnog
da li je sreća - ne znati mnogo ....
Nista nije slučajno Ili je slučajno Sve ,
čovek je ono što čini
(dosada je najgluplji prigovor postojanju)
da li je jednostavnije biti izuzetak ili pravilo ?
Umetnost vode nije u izvoru ,
već u žedji
mudrost hleba nije u pšenici ,
nego u gladi .
(lepota razumevanja počiva u sumnji)
Opravdanje prolaznosti je u stvaranju
u gradjenju nečega što je najvise Ti
Da li je sposobnost da osmislis
najlepsa umetnost postojanja ?
Da li je važnije - nadvladati daljine ili značenja ?
Ono najveće što se može doživeti nije večnost
već Trenutak !
Lepota beskonačnosti - mudrost je konačnog .
Najveće zadovoljstvo nije u posedovanju već davanju
Da li je sramota biti nesrećan ?
Znam:
najepše Ja nikada neće biti i jedino ja
najlepše Ovde nikada neće biti
i jedino ovde
i Tamo je ovde
sve
samo po sebi ponavljajući se
ostaje neponovljeno ...
Da li je postojanje - mudrost mogućeg ?
Da li je sreća - voleti mnogo ?
Mita Golić
Smisao reci meri se
veštinom prećutkivanja
lepotom neizgovorenog .
Suština kazivanja samo je Tišina
onog najglasnijeg u nama
jedina prava večnost
samo veličina prolaznosti .
Da li je važnije kako To reći ili kako prećutati ?!
Uvek smo samo ono što nam nedostaje
ali
moze li išta tako da se razlikuje od nas
kao mi sami ?
Nismo li samo neka granica
suštine i smisla
ono malo beskraja izmedju nenadjenog i traženog ,
neka najčudnija pogodba Uzroka i Posledice
u izazivanju postojanja ,
da li je neizvesnost - mogućnost izvesnog
da li je sreća - ne znati mnogo ....
Nista nije slučajno Ili je slučajno Sve ,
čovek je ono što čini
(dosada je najgluplji prigovor postojanju)
da li je jednostavnije biti izuzetak ili pravilo ?
Umetnost vode nije u izvoru ,
već u žedji
mudrost hleba nije u pšenici ,
nego u gladi .
(lepota razumevanja počiva u sumnji)
Opravdanje prolaznosti je u stvaranju
u gradjenju nečega što je najvise Ti
Da li je sposobnost da osmislis
najlepsa umetnost postojanja ?
Da li je važnije - nadvladati daljine ili značenja ?
Ono najveće što se može doživeti nije večnost
već Trenutak !
Lepota beskonačnosti - mudrost je konačnog .
Najveće zadovoljstvo nije u posedovanju već davanju
Da li je sramota biti nesrećan ?
Znam:
najepše Ja nikada neće biti i jedino ja
najlepše Ovde nikada neće biti
i jedino ovde
i Tamo je ovde
sve
samo po sebi ponavljajući se
ostaje neponovljeno ...
Da li je postojanje - mudrost mogućeg ?
Da li je sreća - voleti mnogo ?
Mita Golić