Život pisan srcem

Srce moze da ti se slomi ako se nadmeces sa andjelima.
Kome je bolje..
Onima koji su voleli dovoljno dugo da bi videli kako ljubav neumitno bledi..
ili onima koji su svoju ljubav izgubili dok je jos bila potpuno cista.
Mislim da i jedno i drugo znaci usamljenost na svoj nacin..
Ali ako izgubis svoju ljubav dok je jos savrsena..
onda barem mozes jasno da razumes bol koji osecas..uzasnu bol..

 
15 KORISNIH I MUDRIH MISLI, ISTINA I SAVETA (iz ženskog ugla)

1. Nemoj se zanositi da nešto možeš promeniti na muškarcu, osim ako nosi pelene. : - )

2. Što trebaš napraviti kad ti muškarac zalupi vrata s spoljašnje strane? Zaključaj ih iznutra.

3. Ako su već jednog muškarca poslali na Mesec, trebalo bi biti izvedivo da ih sve pošalju!

4. Ne dopusti da misli tvog muškarca lutaju. Premale su da bi bile same napolju.

5. Uvek izaberi mlađeg muškarca. Ionako nikad ne sazru.

6. Muškarci su svi isti - imaju različite face samo da bismo ih mogle raspoznati.

7. Definicija neženje: muškarac koji je propustio priliku da unesreći neku ženu.

8. Nije istina da žene prave kretene od muškaraca. Većina muškaraca se diči motom "Uradi sam!"

9. Jedini način da muškarca navedeš da nešto uradi je da mu kažeš da je prestar za to.

10. Ljubav je slepa, ali brak je iskustvo koje otvara oči.

11. Ako baš želiš muškarca koji će biti vezan za tebe, potraži ga u bolnici za duševne bolesti.

12. Sinovi Izraela lutali su pustinjom 40 godina. Eto, i u drevna vremena je muškarcima bilo ispod časti putovati putem.

13. Ako te pita voliš li kartanje, reci "da, ali samo kreditnim karticama".

14. Zapamti da imati smisao za humor njemu ne znači pričati viceve, nego se smejati njegovim.

15. Svi su ljudi stvoreni jednaki. Na nesreću, to se odnosi i na muškarce.
 
IGRA

Srušit će te vjetar
i prekriti vode.
Stani ! reče netko,
ali ona ode.

Z.Golob

ibx387.gif
 
Bodler:

"Stojimo na ivici provalije. Zavirujemo u ponor-hvata nas muka i
vrtoglavica. Prvi nam je impuls da ustuknemo pred opasnoscu.
Neshvatljivo zasto-ostajemo. Malo-pomalo nasa muka, i vrtoglavica, i
uzas tonu u oblak nekog osecanja koje nema imena. Postupno, neprimetno,
taj oblak dobija oblike, kao ona para iz boce sto se pretvara u duh u
prici iz Hiljadu i jedne noci. Ali iz naseg oblaka na ivici pravalije
izraste i postaje opipljiv jedan oblik, mnogo strasniji od svakog duha
ili bilo kog demona iz price, pa ipak je to samo jedna misao, uzasna
misao koja nam ledi i samu srz u kostima zestinom slasti njene grozote.
To je samo pomisao na ono sto bismo osetili pri strmoglavom padu s takve
visine. A taj pad, to srljanje u propast-upravo zbog toga sto je spojen
sa najgroznijom i najodvratnijom od svih najgroznijih i najodvratnijih
slika smrti i stradanja koje su se ikad rodile u nasoj masti-upravo zbog
toga sad ga silno prizeljkujemo. I posto nas nas razum snazno odvraca
od ivice provalije, zato se mi utoliko plahovitije primicemo njoj. Nema u
prirodi tako demonski nestrpljive strasti kao sto je strast coveka koji
drscuci na ivici provalije sanja o vratolomnom skoku. Prepustiti se za
trenutak nekom pokusaju razmisljanja, znaci biti neminovno izgubljen;
jer premisljanje nas samo tera na uzdrzavanje i zato je to, kazem, bas
ono sto mi ne mozemo. Ako se ne nadje prijateljska ruka da nas zaustavi,
ili ako ne uspemo da se naglim naporom bacimo nicice na zemlju,
okrenuvsi ledja provaliji, mi cemo skociti u nju i poginuti. "
 
Ima ljudi kojima je staza posuta cvijećem, dok drugi moraju gaziti po čičku i trnju. Oni prvi imaju vedar pogled i nedužno im se lice smiješi od sreće i blaženstva što ga udišu; drugi se muče pod žestokim suncem na pustopoljini i mršte čelo, uvijek spremni da se brane, baš kao zvijeri. Jedno je ukrašavati tijelo purpurom i mirisnom vodicom, a sasvim drugo nagrđivati se tetoviranjem koje se poslije ničim ne da istrti... "


Camilo Jose Cela, "Pascual Duarte i njegovi zločini"
 
Cuvajte se laznih proroka, koji vam dolaze u odelu ovcijem,
a iznutra su vuci grabljivi. Po plodovima njihovim poznacete ih. E da
li se bere sa trnja groždje, ili sa chichka smokve? Tako svako dobro
drvo plodove dobre radja, a zlo drvo, plodove zle radja. Ne moze drvo
dobro plodove zle radjati, ni drvo zlo, plodove dobre radjati. Svako
drvo koje ne radja dobra ploda seche se i u oganj baca. I tako, dakle,
po plodovima njihovim poznacete ih.

(Isus po Mateji 7, 15-20; 12, 33-37)
 
Tužan sam.
Toliko sam tužan da mislim da ću sutra umreti kada te napustim.
Ali kada pomislim šta bi se moralo dogoditi da ne budem žalostan, onda postoji samo jedno - da te nikada nisam ni sreo.
Tada ne bih bio tužan, već prazan i ravnodušan, a kada na to pomislim, onda ova tuga nije više tuga.
Ona je crna odeća.
druga strana sreće.
Jer hteo sam imati nešto što bi me održalo u životu, ali nisam znao da ću postati dvostruko ranjivim ako to dobijem...
Mudrost ipak dolazi u pogrešan čas: kad mladost prodje, bura se stiša i devojke odu kući...

Remark
 
Bora Stankovic-Neobjavljene beleske

Svako mora da ima upaljen fenjer u glavi. Da mu svetli danju i nocu.
Jer, ko ne svetli iznutra, taj ne zivi;fenjer pomaze da bolje vidimo
lica, predmete, sta se dogadja. On pomaze da odaberemo, nanizemo i svaku
sitnicu povezemo u sliku, u pletivo; da u jednom zivotu otkrijemo sto
drugih. Bez upaljenog fenjera nema ni reci;nema price u kojoj zivot
dise, jeca ili se razliva od miline
 
Sve drugo moram zaustaviti

Kad zelim do Tebe stici, sve drugo moram zaustaviti. Moje oci ne vide svetlost sunca i slep sam za boje svetla. Usi su moje gluhe i prsti ne osecaju nista. Postojis samo Ti.Tvoj je dom tih i miran. Ispunila si ga prozirnim mehuricima blazenstva. U njima se odmaras. Ali kad Te ugledam, u oku tvom nazirem igru. Znam da ove tisine ne bi bile kad bi tvoje vatre ugasle. Celi svet samo je Tvoja sena,samo san kog si sanjala radi mene i moje ljubavi.

Pokrenula si zvezde i galaksije, pokrenula si svetove da bi ih meni pokazala. Ti jesi taj pokret, ta silina i snaga onog sto postoji i onog sto je zamisljeno. To je izraz Tvoje ljubavi.Stvaras usporene krugove obesene poput lampiona na nebu plave vecnosti. Nemoj zastati. Nemoj nikad stati - moja ljubav od toga zavisi.
Kad zelim do Tebe stici, sve drugo moram zaustaviti. Celi svet. Moje oci ne vide svetlost sunca i slep sam za treptaje zvezda. Prsti ne osecaju nista, a zvuk u mojim usima nista vise ne znaci. Tamo,gde svaki pokret staje, gde prestaju slike i reci, gde utihnu cak i misli, tamo si Ti, moja ljubavi. Tamo postojis samo TI.
 
"Želim da rasteš i da se razvijaš radi sebe samog, i na svoj način, a ne
da bi meni služio. Jer volim te i osećam da sam jedno s tobom, ali s
tobom takvim kakav jesi, a ne kakav bi meni odgovarao kao objekat koji
bi ja koristila..."

Erich Fromm-Umeće ljubavi
 
Patnja je stanje izolovanosti; tvoj doživljaj i tvoj centar univerzuma; empatija i saosećanje najpre se troše i ne treba druge stavljati na probu, iznova ponavljati iste, zamorne, zamorne, tako zamorne i drugome tako dosadne detalje koje vrtiš po glavi, ista pitanja, koja te progone, a na koja ni sam ne nalaziš odgovora. Činilo mi se da će mi se kosti lobanje rastočiti, da će mi pući grudni koš u kome se valjao mutljag, dignut sa samog dna duše. Stomak mi se pretvorio u doboš veš-mašine u kome su se tumbala creva, želudac, bubrezi i džigerice. Umesto praška za pranje i ''veniša'' za izbeljivanje mrlja sipala bih po jednu mericu gorčine, besa, stida, očajanja, kajanja i poniženja. Onda bi program krenuo. Pet okreta ulevo. Stanka. Tri okreta udesno. Metodično, polako, dok neko posebno bolno sećanje ne bi poslužilo kao okidač da se uključi centrifuga, posle koje sam bivala izmoždena do te mere da sam mislila, dobro je, kraj je, ne može se više. Đavola. Program se automatski nastavlja, idemo u novi ciklus, tri okreta ulevo, pet udesno, nema predaha. Držala sam se one izlizane izreke kako ''vreme sve leči'', čekala ga, to jebeno vreme, čekala da ga dovoljno najagmim, čekala da se mašina pokvari, da se zupčanik zaglavi, da sve već jednom prestane. Ne mogu prepričati kroz šta sam, zapravo, prolazila. Mogu samo da kažem - patila sam. Bezmerno. Tačka.
 
Sa jednim necujno prosaptanim stihom
samoca mi cvate u srcu
s bljeskom jednoga sna
moj svet nestaje
secanjem na jednu neznost
ljubavna zaoka budi mi rane
u trenutku kad kane suza
sva mrznja nestaje u izmaglici
mogu te voleti celim bicem
ali ni to te nece vratiti
od sada cu ziveti poput senke
zauvek zarobljen u proslosti.....


moje srce zivi radi tvojega
ali ti me ni ne vidis......



nnnnv.jpg
 
Prošla si kradom kroz život moj
ko sena mutnog oblaka
što juri nebom i žednoj zemlji
daruje kišu proletnju

Ne žuri srećo, ne sklapaj krila
večno ću biti rob tvoj
zašto si tako varljiva bila
i kradom prodje kroz život moj

Prošla si kradom kroz život moj
kao sjaj jutra prolećnog
kad crnoj noći oduzme tamu
svelošću sunca istočnog

Prošla si kradom kroz život moj
i srećne čase odnela
sad s tobom negde
kroz pusto vreme
a srce osta čemerno
 
Zasto
je toliko vazno dopustiti nekim stvarima da odu, da nestanu. Pustiti
ili resiti ih se. Ne ocekujte da vam vrate, da vam priznaju napore,
otkriju da ste genijalac i shvate vasu ljubav. Zatvarajte krugove. Ne
zbog ponosa ili oholosti, vec zato sto se to vise naprosto ne uklapa u
vas zivot. Zatvorite vrata, promenit...e plocu, pometite kucu, obrisite prasinu. Prestanite biti ono sto ste bili i postanite ono sto jeste." ...
( Paolo Coelho )
 
Iz inata
Mrzim kada mi neko govori šta da mislim, kažem, radim. Hajde ljudi gledajte svoja posla! Zar ne vidite da se od takvih gadim? Mrzim kada mi naređuju kada da plačem, smijem se, dišem. Zato ću iz inata tim pustim dušama najljepše stihove da pišem. Mrzim kada pokušavaju da sputaju mi snove, da unište mi želje. Sanjaću (iz inata) još lepše, nove.Jer moji su prijatelji: ljubav, sreća i veselje! Jelena Djuric Andric
 
AQUARlUS:
TAJNA MOJE PRINCEZE

Dolazi zima u zemlju nicijeg kraljevstva. Vetrovi nanose gomile snega i zatrpavaju ulaze u medvedje pecine. Vise se ni pecina ne razlikuje od planine, niti se planina razlikuje od vetra. Sve je belo. Kao platno, kao krzno najlepseg vuka...Bela noc na belom nebu iza belog dana...
Ledenice vise na trepavicama princeze bele pustosi. Dolazi i zove me. Ispruzene ruke i cvrstog pogleda autoritativno se namece praznini moje samoce. Ona zeli da sledi moje srce. Ona zeli da ukrade moje misli. Snezna princeza. U belo obucena prelepa zena.Velica beskraj ukocenom lepotom, princeza snega.Kruna su joj ledeni kristali. Ogrlice, pojas - kristali su od leda. Taj nakit sto majka materija je u cvrstoj svojoj formi, jos hladnijom i ukocenijom cini princezom - princeza polova. Kao statua je obuzeta cvrstocom ledene ukocenosti i pitam se kad ce se slomiti i rasprsiti poput iluzija, koje stvara um. Neko je umro postavivsi pitanje na koje odgovor zna. Ali ne. Ona se ne lomi. Vizija je fiksna.Princeza me zove,princeza me treba. Snezna princeza od plavokosog decaka zeli izvajati statuu za centar svog ledenog parka ispred svog ledenog zamka.Nisam siguran hocu li je pratiti, iako mi srce daje takav savet. Nisam siguran hocu li je pratiti, iako mi impuls nagona govori da nema opasnosti a u isto vreme - kontradiktorno podize mi adrenalin. Nisam siguran hocu li je pratiti, iako prikriveno tezim ka sjedinjenju s njenim postojanjem.Nesigurnost je dokaz egzistencije decaka u muskarcu.
Prepustanje, prepustanje, prepustanje je osnova za izvlacenje pouke iz vizije, savetuje me moje drugo ja, i zato rekoh :
Snezna princezo, ti vladas ledenim bespucima, reci mi nesto. Moja samosvest, vodjena raciom, usmerava me u smeru suprotnom od onog kojim mi nalaze da krenem srce. Otkrij mi tajnu tvoje uzvisenosti; istinski, iskreno, hocu da je cujem.
-Propast mnogih ekscentricnosti je ponos i nestrpljenje .
I gle, dobih odgovor koji mi telepatski, propracen zvizdukom vetra, odjeknu u malim sivim celijama.
- Hladnoca je samo ono sto ti vidi oko, i samo informacija koju ono prenosi umu. Um, kao vladar, prenosi poruku telu, koje pocinje da radi onako kako je informisano. Iskljuci svoj um, i moci ces ziveti sa mnom, u ledenim beskrajima, bez straha po stradanje tvog ljudskog tela.
Iskljuciti um... doziveti to... mogu i vukovi...
Kliknite za proširenje...

Au,odlican tekst. :) Jel iz neke knjige citat,ili tvojih ruku delo ili pak nesto trece?!
 
Dasty:
Iz inata
Mrzim kada mi neko govori šta da mislim, kažem, radim. Hajde ljudi gledajte svoja posla! Zar ne vidite da se od takvih gadim? Mrzim kada mi naređuju kada da plačem, smijem se, dišem. Zato ću iz inata tim pustim dušama najljepše stihove da pišem. Mrzim kada pokušavaju da sputaju mi snove, da unište mi želje. Sanjaću (iz inata) još lepše, nove.Jer moji su prijatelji: ljubav, sreća i veselje! Jelena Djuric Andric
Kliknite za proširenje...

:)Fino,fino... :)
 
... Sačuvaj me od onoga koji istinu ne može reći, a da ne ubode;
od onog čoveka s dobrim izražavanjem ali lošim namerama i od
onog koji samopoštovanje stiče pronalazeći pogreške u drugih.

Kahlil Gibran


 
Postoje tri budistička načina da se gleda televizor. U suštini, to je isti način, ali u raznim fazama treninga izgleda drugačije.Najpre gledaš televiziju sa isključenim tonom. Otprilike pola sata dnevno, svoje omiljene emisije. Kada se pojavio misao da na televiziji govore nešto važno i zanimljivo, ti je postaješ svestan u trenutku kada se ta misao pojavi, i samim tim je neutralizuješ. Prvo ćeš popuštati i uključivati ton, ali ćeš se postepeno navići. Najvažnije je da nema osećaja krivice kada ne možeš da se obuzdaš. Na početku je tako sa svima, čak i sa lamama. Zatim počinješ da gledaš televiziju sa uključenim tonom, ali isključenom slikom. I na kraju počinješ da gledaš isključen televizor. To je zapravo glavna tehnika, a ostale dve su pripremne. Gledaš sve vesti, ali televizor ne uključuješ. Veoma je važno da su ti za to vreme leđa ispravljena, a ruke je najbolje držati na stomaku - desni dlan odozdo, levi odozgo. To je za muškarce, a za žene obrnuto. I ni na trenutak ne skreći pažnju. Ako tako gledaš televiziju deset godina, barem jedan sat dnevno, možeš da shvatiš prirodu televizije. A isto tako i svega ostalog.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top