Život pisan srcem

ljubav, sa svim svojim licima i oblicima uvijek jest savršena. ljubav jest Bog, a mi smo djeca Božja. djelovi smo savršene cjeline i samim tim savršeni. ono najljepše što nam Bog dade, jest različitost. kako različitost među nama, tako i sve ostale različitosti koje možete zamisliti na ovom svijetu. prema teoriji o dualnosti, sve ima svoj komplement, jer jedno bez drugog ne može egzistirati. muškarac je potpun uz ženu i vice versa. da bismo znali da postoji dan, moramo znati za noć. kako da znamo šta je toplo, ako nam nije bilo hladno? prema tome, kako da znamo išta o zadovoljstvu, ako nismo iskusili patnju istog intenziteta? i sad ono što je za ovu našu priču interesantno: patnja u ljubavi proporcionalna je intenzitetu ljubavi, a naše ekstatične trenutke balansiramo deprom.
naše se vizije o ljubavi, uglavnom, poistovjećuju sa osjećajem zadovoljstva i ispunjenosti. ako ne dobijemo isto, osjećamo se prevareno, iznevjereno, a u nutrini počinje kopati crv sumnje. i eto, imamo problem. postavlja se pitanje: kako se nositi s time? a odgovor je: svatko na svoj način! nema univerzalnog recepta. razgovarao sam, na ovu temu, sa ženama i muškarcima. najčešći odgovor podjednako zastupljen bio je: nedaj da te zajebava! nema tu filozofije! ili jesi ili nisi! kreni dalje!
ne sjećam se da mi je itko rekao: poslušaj svoje srce...
za sve što je vrijedno treba se boriti i ako ti je toliko vrijedno, bori se!
onda se postavlja pitanje smisla..
 
"patnja u ljubavi" znaci da to nije ljubav nego patnja... vec i prije smo sumnjali da nismo ipak nasli ono sto smo trazili, a patnja to i potvrdjuje ...

sve nas boli dok patimo, znaci nesto nije u redu... osoba pokusava dati ljubav, ali nesto nedostaje... oboje imaju dusu, oboje zele ljubav, vidljivo je da pokusavaju voljeti... ali nesto opet nedostaje...

nisu dve polovice... priroda je takva kakva je... nema duhovnog i tjelesnog zivota... ima samo zivot i srce koje kuca samo od sebe... mozak koji shvaca i zna sve jos odavno prije... ali ne moze vjerovati u najjednostavniju pricu od svih... i onda vrti milione kombinacija, ali ni jedna ne zadovoljava... sta je bilo prije ne znam, sta ce biti kasnije ne znam... znam samo da trazim svoju drugu polovicu :) ...

oči koje stalno traže jedne oči... i uši koje uvijek osluškuju da čuju jednu odavno poznatu frekvenciju... i srce koje čeka da dodje doma i da sve bude savršeno...

sve se teorije i nauke na kraju sljevaju u jednu... nijedna teorija nije dovršena kao ni nauka... u svima nedostaje nešto... nedostaju dve polovice, muškarac i žena koji su stvoreni jedno za drugoga...

ljubav iz naše mašte je ono sto zelimo istinski... to je ono "kako bi bilo super da je tako" ... pa tako je... tako kako bi svima bilo super to je istina... to trazimo...

svejedno bilo kako bilo, nebo ti se otvorilo... znaci da ti ono moze reci sve :) ...
mislim da samo trebas nastaviti gledati u nebo i razmisljati o ljubavi...
 
Novi početak
...
Šta je to bilo?
To?
O, to je bio tvoj život, drugar.
To je bio moj život?
Mogu li da uložim reklamaciju? Kome mogu da se žalim?
Mogu li da probam još jednom?

Izvini drugar, nema reklamacija, nema žalbi, nema drugog pokušaja.

Tony Parsons
 
Zdrav čovek ima hiljadu briga. Bolestan samo jednu: da ozdravi.
Usput čujem ovu rečenicu sa upaljenog tv-a i stalno mi se mota po glavi; istinita je da istinitija ne može da bude.
Inače, tv i ne palim već poodavno. Šta da gledam? Kad su nas poslednji put obradovali nekom lepom vešću, nečim što bi nas probudilo iz sivila, ulilo neku malu dozu optimizma; štrajkovi, prevare oko privatizacije, legalizacije, sednice Skupštine.....sve ista meta, isto rastojanje. Godinama. Sad još Libija, Japan.....
Ili ova najezda rijaliti emisija sa licencom i bez, gde gledamo kako naše "selebriti" face podriguju, štucaju, spavaju, jedu.....E, kad smo kod jela! U zemlji gde je više gladnih nego sitih, gde su narodne kuhinje podrazumevajuća stvarnost, gde još postoje kolektivni smeštaji za izbeglice....oni jedu. I sve to uživo. A narod, taj isti što posti i kad nije post....uživa. Posle toga idu španske serije. Tamo svi lepi, zaljubljeni, pa malo nesrećni, jedno dve-tri epizode, pa opet srećni....Slušam komšinicu onomad, žuri kući zbog serije, bila na Birou da se prijavi, još dva meseca ima pravo na nadoknadu...ali žuri, gleda dvor, kaže, će bude interesantno...
Cvili Srbijo..
 
Poslednja izmena:
Junački jezik

Iz kojeg razloga Slovenski jezik nikada neće biti epski, poput recimo Crnogorskog?

Uzmimo na primjer završetak jednog epa, napisan junačkim crnogorskim:

"...i onda mu je s prokletim kopljem skroz-naskroz probo prsa junačka!"

A prevedimo sada istu tu rečenicu na slovenski:
"...in potem mu je z prekletimi palčkami črez na črez prepičil cicke junačke!"
 
meteor-shower-450x250.jpg
 
Potreban mi je tek jedan oslobadjajući korak
da odem, da se istrgnem iz zagrljaja uspomena, od ovog
proleća što me samo podseća da se nešto novo radja dok
moje umire.....Jedan jedini korak da krenem tražeći sklonište
za one kao ja: umorne od snova, želja, nadanja, čekanja...
Mora da postoji takvo sklonište za takve poput mene;kažnjene
jer su voleli....

2mpfw5t.jpg
 
Potreban mi je tek jedan oslobadjajući korak
da odem, da se istrgnem iz zagrljaja uspomena, od ovog
proleća što me samo podseća da se nešto novo radja dok
moje umire.....Jedan jedini korak da krenem tražeći sklonište
za one kao ja: umorne od snova, želja, nadanja, čekanja...
Mora da postoji takvo sklonište za takve poput mene;kažnjene
jer su voleli....
Kliknite za proširenje...

Nabavi psa. Ili još bolje kokošku. Koke su jako osećajne i zaboravićeš na sva razočaranja iz prošlosti. :)

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?nav_id=500697&fs=1
 
Jer koliko bi suma doživljaja, ekstaza, drhtave radosti i zanesene posvećenosti bila manja, koliko bi upravo ljudi izgubili na količini realizovane osećajnosti, da je Štit od Zlata odmah, s početka, bio uklonjen i stavljen van domašaja usana i dlanova!? Koliko hiljada poljubaca, koliko hiljada radosnih ljudi ulazi u iščeznuće jednog jedinog grama zlata!? Koja bi to bila mera za ljubav i strast? Recimo, ako bi prosečan poljubac bio dovoljan za brisanje jednog miligrama zlata, čiji bi poljubac mogao stopiti čitav gram? Kao što je Helena Trojanska svojom lepotom pomerila hiljadu brodova, pa je mera za vrhunsku lepotu posle nje, jedan “mili-Helen” - lepota dovoljna da pokrene jedan brod! Ko to može? I opet: ko to ne može, ako je na brodu posasda koja je zaljubljena, ili čak, samo jedan jedini zaljubljeni mornar!?
Zato i jeste jedini pravi gubitak kada neki čovek ode mlad: to je otišao Štit od Zlata, još težak i jedar, to su otišle bezbrojne čestice što su, kroz radost, kroz dodire sa svetom, mogle preći u sjaj. A kada ode neko u dubokoj starosti, sprečen, umanjen, neko ko je, na kraju krajeva, koliko god živeo, bio na dohvatu svim usnama što su žudele da ga ljube, uvek nas obuzme neka smirena, skoro vedra zamišljenost; to smo baš videli poslednji poljubac kojim se rastočilo poslednje što je preostalo od lepog i slavnog Štita od Zlata.
 
"Kada jednom odlučite
biti par, trebate služiti
onoga koga volite, kojeg ste odabrali.
Vaš je zadatak pružati ljubav svom
ljubavniku, služiti jedno drugome.
U svakom poljupcu, u svakom dodiru
oboje ćete osjećati
da postojite samo zato da ugodite
onom kojeg volite, ne očekujući
ništa zauzvrat.
Nije tu riječ samo o seksu,
nego o zajedništvu.
I seks postaje prekrasan,
ali potpuno različit.
Seks postaje zajedništvo;
postaje potpuna predaja,
ples, umjetnost, vrhunski
izražaj unutrašnljje ljepote...
Više ne vodite rat za prevlast,
nego služite jedno drugom.
Ali to možete učiniti onda
kad je ljubav koju osjećate
prema samoj sebi vrlo snažna. "

Don Miguel Ruiz
 
Na ledjima Pegaza
preko pescanih dina stigoh na horizont.
Nagnuh se
i zapahnu me memljivi miris praznine
Osvrnuh se
i ugledah na oblaku krilima ispisane necije reci.
I bi mi na cas jasna
Mnozina i jednina, lakoca i tezina, slast i gorcina.
I odlucih brzopleto:
Biram reci mnozine, reci lakoce i reci slasti.

I gle?!
Razboleh se od neizlečive dobrote.
 
Svestan sam da je za nas ljubavni čin bio samo mali deo celovite slike koju
je projektovala duševna prisnost što je svakodnevno bujala i granala oko nas.
Dok smo razgovarali neosetno bismo se približili jedno drugom sve dok se ne
bismo uhvatili za ruke, ili skoro pali jedno drugom u zagrljaj: ne iz uobičajene
čulnosti koja muči ljubavnike, nego kao da je telesni dodir mogao da ublaži
bol istraživanja po sopstvenoj duši

Lorens Darel

strast-zagrljaj-erotske-slike.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
426
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top