Život pisan srcem

0.jpg

 
U meni je bio i jeste jedan dragi lik, ljubav koja nije postala ni pomisao na to, možda tek žudnja da uđem u sliku koja bi me preselila u stanje neprolazne selidbe za fantastičnim trijumviratom ukletog Boga, ljubavi, i stvaranja sabranim u neuhvatljivo poroznom ogledalu običnog ljudskog lica. Izvan mene korenje sati i godišnjih doba, sa sakadama pogleda, prečacima i lavirintima koje niko osim mene nije primećivao; pa zamršena dijagnoza sa hronopatijom u zaglavlju; pa skupoceno putovanje i moj beg, usputni susreti, snovi, reka, iscrpljenost i konačno, ti.
Ti si mi nada: evo ti nož, ubij me.
 
A to, uostalom, više i nije tako važno. Bila sam umorna od svega, od ljudi i njihovih hirova. Bila sam umorna od sopstvenih hirova. Možda zbog nedostatka vremena. Možda zbog previše vremena.


Nisam te tad shvatala ozbiljno. Mada, nekako, ne znam ni ja – instinktivno, valjda – znala sam da si dobar. Da si bolji nego što mislim.

Svi su mi ogoljeni, providni, predvidljivi. Kao da davno ustanovljeni princip magije sada funkcioniše na malo izvitoperen način: ljudi su onakvi kakvim ih vidiš samo zato što si ti taj koji ih oblikuje. Od njih skoro ništa ni ne zavisi. Tvoja sopstvena snaga volje čini ih onim što jesu. A kad prestaneš da veruješ, kada uspeju da te razuvere, magija nestaje... A to, uostalom, više i nije tako važno...

Susretali smo se mnogo puta. Tada, mnogo puta, bila sam u nekim drugim vrstama razmišljanja. U nekim drugim usmerenostima. Ne znam kako, ali svesna sam tih susreta, iako mi oni tada nisu imali nikakvo značenje. Ali, opet, sećam se nekog prizvuka vrednosti u njima, nesvesno prisutne sudbinske doktrine u svemu tome.

Glava mi je bila oblivena glupostima. Bila sam umorna od svega, od ljudi i njihovih hirova. Bila sam umorna od sopstvenih hirova...

Zaslepljena tuđom svetlošću. Nesvesna emitovanja ličnog spektra. Neko ga je, međutim, primećivao. Možda, opet, nesvesno. Možda baš kako treba. Možda baš njegovog emitovanja u budućnosti.

U meni su se smenjivale emotivne protuberancije. Svaki put izazvane orbitiranjem neke druge planete.

Nije potreban astronom da otkrije da mi je duša zatrpana sedimentacijom različitih ljubavi. Naravno da nije, jer to uopšte i nije njegov posao. Traži se arheolog na određeno vreme radi pažljivog iskopavanja jednog srca. Ako se pokaže dovoljno umešnim, ako metlicama razgrne prave nanose prašine i zemlje, možda ga i primim za stalno.

Kako te dosad nisam primetila? Možda zbog nedostatka vremena. Možda zbog previše vremena...

Stigosmo do kraja. Daj mi ruku. Idemo da pravimo magiju. Ovaj put: interaktivno, kako i dolikuje jednoj simbiozi.

izvor
net
 
Imaš li vremena, Bože,
za sve molitve moje?
Znam da si Velik, sve možeš,
jer sve i jeste Tvoje.
Znam da smo svi
na Zemlji u prolazu samo
i da ćemo se na kraju puta
opet svi sresti tamo.
Ipak te molim, spasi ga,
velika je moć Tvoja;
samo reci reč,
ozdraviće duša
njegova i moja.

Angel.jpg
 
Poslednja izmena:
Sonja mila,

Znam da ni ovom prilikom nećeš deliti moje mišljenje. Niti insistiram.Stalo mi je samo da me bolje razumeš.Nisam nesvesna osoba kakvom me ti zamišljaš i kažeš kako me ne poznaješ dobro, ustvari. Niti se opravdavam ! Ovoga trenutka to je jednostavno tako; volim ga i ne samo iz razloga koje ti misliš da znaš. Iz sasvim drugih razloga gajim i negujem taj osećaj voljenja; on se jednostavno lepo i dobro ljubi. I voli da se ljubi dugo!
Pitaš, šta ću posle?! Ti o tome razmišljaš - ja ne! Duboko verujem da me neće izdati inteligencija u toj meri da neću znati prepoznati momenat kad više neće biti srećan samnom. Pa naravno, pustiću ga da ode ali ne i sećanja na vreme kad smo se ljubili. Dobro i dugo.
Za tebe, Sonjčika moja, to nisu verovatno dovoljni razlozi da sebi i njemu "zagorčavam život", kako kažeš.
Ne zagorčavamo mi jedno drugom živote; mi se samo ljubimo.

E. Bistrički
 
Poslednja izmena:
U ovom trenutku u svetu je odokativno 6 963 298 800 ljudi. Neki beže uplašeni. Neki se vraćaju kući. Neki lažu da bi progurali dan. Neki se sada suočavaju sa istinom. Neki su zli ljudi u ratu sa dobrim.
Neki su dobri koji se bore sa zlom. Sest, skoro sedam milijardi ljudi u svijetu.
Sedam milijardiiii duša.
Ponekad, sve što vam treba je jedna.
 
"Ko nosi u sebi veliku, istinsku strast, taj je nesrećan i mučen više nego stotina drugih ljudi zajedno,
ali je pošteđen od mnogih sitnih briga i nedaća koje muče većinu ostalih ljudi celog veka i svakog dana pomalo."

Andrić
 
Sanjajte ono sto pozelite da sanjate. Idite kuda pozelite da idete.
Budite ono sto zelite da budete. Jer imate samo jedan zivot .
I samo jednu priliku da uradite sve one stvari koje zelite da uradite. Imajte dovoljno srece da vas ucini blagim. Dovoljno pokusaja da vas ucine snaznim. Dovoljno saosecanja da ostanete humani i dovoljno nad...e da vas ucini srecnim. Ali zapamtite da najsrecniji ljudi ne moraju obavezno da imaju i najbolje od svega. Oni su samo sposobni da iz svega sto naide izvuku najbolje u datom trenutku. Najsvetlija buducnost ce uvek biti zasnovana na zaboravljenoj proslosti. Ne mozete napredovati u zivotu dok se ne oslobodite gresaka i patnje iz proslosti. Kada ste se rodili,plakali ste kao beba. A svi okolo vas su vas gledali i nezno se smesili. Zivite svoj zivot tako da na kraju Vi budete onaj ko se nezno smesi a svi okolo vas placu.Pozelite svima svaku srecu u zivotu i nadajte se sreci svojoj....volite i ljubav delite jer samo se ona deljenjem mnozi...Ne zaboravite da radost davanja je veca od radosti primanja...

4014172455_d79d7e1889.jpg
 
Ponekad mi se čini da nisam rođena ovde....da sam stigla sa neke druge planete...moja razmišljanja, moj način života, ja...nisam ono što se očekuje da budem...prezirem laž, sve što je lažno...lažne osmehe, lažni moral, lažne živote...dvostruka merila......stvari nazivam pravim imenima....i ljude....nikada se nisam uklopila u ono što je uobičajeno...."normalno"...i ko može da donese sud o tome šta jeste a šta nije normalno..... nisam omiljena osoba.....surovo sam iskrena.... ljudi to ne vole....samim tim, ne vole ni mene.... to meni ništa ne znači......vole me oni koje ja volim, a to je jedino što je meni važno
 
Poslednja izmena:
Ne volim ono sto je mnogo doterno, umiveno... Sliku, figuru, pricu.
Sve sami slatkisi... To je zanat, nesto tacno i interesantno skrojeno,
izglacano…… Dobro za oci, ali nema dusu. Hladno i ledeno. Mrtvo.
Pitam ja Evropejca, mog dragog S. Vinareva:
“Dobro, to je lepo, ali gde je tu meso? Gde su koske? Gde je krv?
Gde su osecanja? Gde je, bre, lupanje srca? Gde su oci duse? Nema.”
Glatko, svilasto – da, samo ako je prirodno, zivo. Ako je na primer,
zena. Mlada, brizgava zena... Tu glatkocu, taj preliv snage u pokretu, u
pogledu, u osmehu, ali da je u isto vreme i vatra, ja volim. Pa neka je
malo i divlja i razbludna, samo da je od boga stvprena i onako kako oko
trazi i dusa sanja….. Ono za cime se uzdise i posrce celog zivota... I
zeljan odlazi sa ovog sveta.
 
Ratnik svetlosti veruje.

I zato što veruje u čuda, čuda počinju da se dešavaju. Pošto je uveren da njegova misao može da mu izmeni život, njegov život počinje da se menja. Budući da je ubeđen da će sresti ljubav, ta ljubav se pojavljuje.
S vremena na vreme, doživljava razočaranja. Ponekad se oseća povređenim.
Tada sluša primedbe: „Kako je naivan!“

Ali ratnik svetlosti zna da se to isplati. Na svaki poraz, dolaze dve pobede u njegovu korist.
 
Srela sam jednog coveka i zaljubila se u njega. Zaljubila sam se iz
jednog jedinog razloga: od njega ne ocekujem nista... Znam da cu za tri
meseca biti daleko, on ce biti samo secanje, ali necu uspeti da zivim
bez ljubavi; bila je to moja granica...
Volela bih da za njega uradim ono sto je on uradio za mene. Mnogo sam
razmisljala i otkrila da nisam usla u kafe slucajno; najvaznije
susrete duse dogovaraju mnogo pre nego sto su se tela videla.
Uopste, ti susreti desavaju se kada stignemo do nasih granica, kada
nam je potrebno da emotivno umremo i vaskrsnemo. Susreti nas cekaju –
ali mi u najvecem broju slucajeva izbegavamo da se oni dese.
Medjutim, kada smo ocajni i nista vise ne mozemo izgubiti, ili pak,
kada smo odusevljeni zivotom, tada se nepoznati pojavljuje i kretanje
naseg unutrasnjeg univerzuma menja pravac.
Svi znaju da vole, jer su se rodili s tim darom. Neki to rade
prirodno dobro, ali vecina treba da ponovi gradivo, da se ponovo seti
kako se voli, i svi - bez izuzetka – imaju potrebu da gore u vatri
svojih prozivljenih emocija, da ozive neke radosti i boli, uspone i
padove, sve dok ne postignu onu nit vodilju koja stoji iza svakog novog
susreta; da tamo postoji jedna nit i, dakle, tela uce jezik duse, i to
se zove seks.

Paolo Koeljo
 
Шта можемо да урадимо?


У најбољем случају, у Човечанству има нежности.
Нешто мало разумевања, и повремено,
храбрости.
Али све у свему, то је маса, која нема
бог зна шта.
Оно је као велика животиња у дубоком сну
из којег скоро ништа не може да га пробуди.
Кад се покрене најбоље је у грубости,
себичности, неправди, убиствима.


Шта можемо да урадимо с тим Човечанством?


Ништа.


Избегавајте га колико год је могуће.
Понашајте се према њему као према било чему
што је отровно, зло и безумно.
Али пазите. Оно има законе који га штите
од вас.
Може да вас убије без икаквог разлога.
А да бисте побегли морате бити лукави.
Мало их је побегло.


И морате сами да смислите план.


Нисам упознао никога ко је побегао.


Упознао сам неке велике
и славне али они нису побегли
јер су велики и славни једино
у Човечанству.


Ја нисам побегао
али нисам престао да стално изнова
покушавам.


Надам се да ћу пре смрти успети да набавим
сопствени живот.




Чарлс Буковски
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
425
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top