Život pisan srcem

Odsad pa nadalje, i tokom narednih nekoli-
ko stotina godina - Vaseljena će pomaga-
ti ratnicima svetlosti, i bojkotovati sve one
koji robuju predrasudama.
Energiju Zemlje treba obnoviti.
Novim idejama potreban je prostor. Telu i duši
potrebni su novi izazovi.
Budućnost je postala sadašnjost, i svi snovi -
izuzev onih koji se zasnivaju na predrasudama -
i mace prilike da se ispolje.
Ono što bude bilo važno, ostade; ono što se po-
kaže kao izlišno, nestaće. Ratnik, međutim, nije za-
dužen da prosuđuje o snovima svojih bližnjih, i ne
gubi vreme kritikujući tuđe odluke.
Da bi verovao u svoj vlastiti put, nema potrebe
da dokazuje kako je tudji put pogrešan.
 
Ratnik svetlosti uvek sluša reci pojedinih
starih propovednika, poput ovih koje je
izrekao T. H. Haksli:
"Posledice naših dela predstavljaju strašila za
kukavice, i zrake sunca za mudre.
"Svet je šahovska tabla. Potezi su postupci ko-
je činimo u svakodnevnom životu; pravila igre su ta-
kozvani prirodni zakoni. Mi ne možemo videti Igra-
ča koji se nalazi na drugom kraju table, ali znamo da
je On pravedan, pošten i strpljiv."
Ratniku svetlosti sleduje da prihvati izazov
On zna da Bog ne dopušta da se onima koje voli
omakne ijedna greška, niti dozvoljava da se njegovj
miljenici pretvaraju da ne poznaju pravila igre.
 
Mudri Lao Ce tumači put Ratnika svetlosti:
"Put podrazumeva poštovanje prema svemu
što je sićušno i krhko. Poznaje uvek pravi trenutak
kada treba zauzeti potrebne stavove.
"Čak i ako si nebrojeno puta odapeo luk,
nastavi da vodiš računa o načinu na koji nameštaš
strelu i kako zatežeš tetivu.
"Početnik koji je svestan svojih potreba,
postaje oštroumniji od rasejanog mudraca.
"Gomilati ljubav znači sreću, gomilati mržnju
znači nesreću. Ko ne prepoznaje probleme, ostavlja
otvorena vrata i iskrsavaju nedaće.
"Borba nema nikakve veze sa svađom."
 
Ratniku svetlosti potrebna je ljubav.
Naklonost i nežnost čine deo njegove prirode -
isto koliko i potreba za hranom, pićem i žudnja za
Dobrom Borbom. Kad Ratnik nije srećan pred prizo-
rom zalaska sunca, znači da nešto nije u redu.
Tog trenutka, prekida borbu i kreće da traži
društvo, da bi zajedno posmatrali smiraj dana.
Ako ima teškoća da ga nađe, postavlja sebi pi-
tanje: "Da me nije možda bilo strah nekome da pri
đem? Da li mi je neko ukazao naklonost, a da te
nisam shvatio?"
Ratnik svetlosti koristit samokritiku, ali ona
iskorišćava njega.
 
Nekad čuje Ratnik kako neko kaže. "Moram
sve da razumem, pre no što donesem bilo
kakvu odluku. Hoću da imam slobodu da
se predomislim, ako treba."
Ratnik s nepoverenjem gleda na ovu izjavu. I
on takođe može imati istu slobodu, ali ga to ne spre-
čava da preuzme određenu obavezu, čak i ako mu
nije baš sasvim jasno zašto to čini.
Ratnik svetlosti donosi odluke. Duša mu je slo-
bodna kao oblaci na nebu, ali on je obavezan prema
svome snu. Na svome putu, slobodno izabranom,
mora da se budi u doba koje mu nije po volji, da slu-
ša ljude koji mu ne kazuju ništa, da podnosi određe-
ne žrtve.
Prijatelji prigovaraju: "Ti nisi slobodan."
Ratnik jeste slobodan. Ali zna da otvorena
furuna ne peče hleb.
 
Za Ratnika ne postoji nemoguća ljubav.On ne dopušta da ga obeshrabre ćutanje, ravnodušnost ili odbijanje. Zna da se - iza ledene maske koju ljudi nose krije vatreno srce.I zato, Ratnik stavlja na kocku više nego drugi.
On neumorno traži nečiju ljubav...
čak i ako zna daće vrlo često čuti reč "NE", da će se vraćati kući poražen, s osećanjem odbačenosti u telu i duši.
Ratnik se ne da zastrašiti kad traži ono što
mu treba. Bez ljubavi, on je ništa.

 
Isus je govorio: "Neka tvoje da bude da, i
nek tvoje ne bude ne". Kad Ratnik preuz-
me neku odgovornost, drži svoju reč.
Oni koji obećavaju - a ne ispunjavaju obećanja
- gube samopoštovanje i stide se svojih postupaka.
Život takvih osoba sastoji se u neprestanom bežanju;
oni troše znatno više energije da iznađu opravdanja
kojima bi omalovažili ono što su rekli, nego što rat-
nik koristi da bi ispunio preuzete obaveze.
Ponekad se i njemu desi da preuzme odgovo-
rnost za neku glupost, iz čega će se izroditi šteta. Ne-
će ponoviti tu grešku - ali, iako zna da je pogrešio,
poštuje ono što je rekao i plaća cenu svoje ishitre-
nosti.
 
rosebc.jpg

 
Ponekad upoznamo neke ljude kojima nekako od samog početka verujemo...i one druge koji nikada ne steknu naše poverenje.Da li pravilno procenimo?Upoznala sam ga i verovala mu , a da ništa o njemu nisam znala. Osećala sam da mogu da mu verujem.Uvek...Moj osećaj me nije prevario...Nekako sam od samog početka, od prvih izgovorenih rečenica znala da ima veliko srce i poverila mu sve svoje tajne, brige, radosti, tuge....Ima predivne ruke. Kada vidim nečije ruke, ja znam da li taj neko zaslužuje da bude moj prijatelj ili ne.A njegove su prelepe.Znam da se nisam prevarila, znam da je on divno biće....a ipak sam ga svojim postupcima oterala od sebe. Nije mi to bila namera, želela sam takvog prijatelja.Ali splet nekih okolnosti, licemerje i laž nekih ljudi, dvoličnost, spletkarenje, obmane...dovele su me do toga da ishitreno reagujem.Ne jednom.Mnogo puta.Svaki put njega sam krivila i terala od sebe a nisam to želela.Najmanje sam to želela.Sve što drugima nisam mogla, govorila sam njemu, svađala se..pretila...plakala....vređala.I svaki put on me je razumeo, smirivao....Sada više neće...znam to...sada sam uspela da ga oteram od sebe....a toliko sam želela da mi bude što bliže....toliko mi je potreban...toliko želim da podelim sa njim sve ono što sa drugima ne mogu...da se požalim...da se pohvalim...da ga poljubim...da ga mazim i budem uz njega..
 
Poslednja izmena:
Ti da bas ti...
ti koji dodjes pa nestanes
ti koji volis pa prestanes
ti sto me dizes visoko
pa spustis do dna
hei ti, bas tebe volim ja
Hej, ti..
tebi ovo pisem
tebi zbog koga zivim i disem
tebi koji dodjes pa odes opet
tebi koji si sav moj svet....
Hej okreni se i cuj me sad
odes li ne vracaj se vise nikad
jer vreme nase polako istice
daj pusti vise te prazne price

rakel
 
Ratnik svetlosti usredsređuje svoju pažnju
na mala čuda svakodnevnog života.
Ako je u stanju da prepozna šta je lepo, to je
zato što nosi lepotu u sebi - jer svet je ogledalo, i
svakom čoveku vraća odraz njegovog vlastitog lica.
Iako poznaje svoje mane i ograničenja, Ratnik svetlo-
sti čini sve što je u njegovoj modi da očuva dobro
raspoloženje u trenucima krize.
Jer, u suštini, svet ulaže sve napore da mu po-
mogne, čak i kada izgleda da sve uokolo govori su-
protno.
 
Postoji nešto što bi se moglo nazvati emoci-
onalnim smećem: ono se stvara u fabrika-
ma misli. To su bolovi koji su već minuli
i sada nemaju nikakve svrhe. To su predo-
strožnosti koje su bile značajne u prošlosti
- ali sada više ničemu ne služe.
I Ratnik takođe ima svoje uspomene, ali uspeva
da razdvoji ono što je korisno od onog što je izlišno:
on baca svoje emocionalno smeće.
Jedan prijatelj kaže: "Ali to je deo moje priče.
Zašto bih morao da odbacim osecanja koja su obe-
ležila moj život?"
Ratnik se smeška, ali ne pokušava da oseti
stvari koje više ne oseća. On se menja - i želi da ga
njegova osecanja u tome prate.
 
Protivnik je mudar.
Kad god može pušta u dejstvo svoje najlakše i
najubojitije oružje: spletku. Da bi ga koristio nije mu
potreban veliki napor - jer drugi rade za njega. Zlo-
namerno usmerenim recima uništeni su meseci oda-
nosti, godine traganja za harmonijom.
Vrlo često Ratnik svetlosti postaje žrtva ove
zamke. Ne zna odakle dolazi udarac, i nema čime da
dokaže da je spletka lažna. Spletka ne dozvoljava
pravo na odbranu: okrivljuje bez suđenja.
Tada on podnosi posledice i nezaslužene kazne
- jer reč ima moć, i on to zna. Ali pati u tišini, i nikad
ne koristi isto oružje da bi napao svog protivnika.
Ratnik svetlosti nije kukavica.
 
...Rekoh da je to zivotinjsko postupanje. "Ne, to je ljudsko. Ne treba da vredjas zivotinje zloupotrebom te reci; one to ne zasluzuju. Takva je ta tvoja jadna rasa- uvek laze,uvek prisvaja vrline koje nema, uvek ih osporava visim zivotinjama, koje ih jedine poseduju. Nijedna zivotinja nikada ne cini nista svirepo- to je monopol onih sa Osecanjem morala. Kada neka zivotinja nanosi bol, ona to cini nevino; to nije zlo; ona i ne zna za zlo. I, ona ne nanosi bol samo zato da bi uzivala sto ga nanosi- to cini samo covek. Nadahnut tim svojim prljavim Osecanjem morala. Osecanjem ciji je zadatak da razazna dobro od zla, sa mogucnoscu da bira sta ce od to dvoje da ucini. Pa, kakvu prednost moze on iz toga da izvuce? Stalno bira, i u devet od deset slucajeva opredeljuje se za zlo. Zlo ne bi trebalo da postoji, i da nema Osecanja morala, ono ne bi moglo da postoji. A covek je ipak tako nerazumno stvorenje da nije u stanju da shvati da ga Osecanje morala svrstava na samo dno lestvice zivih bica, i da je to veoma sramotna osobina...
 
Brine me podsvest jer je to kutija u kojoj je sve lepo slozeno i koja se sama otvara i kada treba i kada ne treba. A kada se otvori onda secanja izlecu bez ikakvog reda.. srama.. udaraju te na sve strane.. ne znas ni ko je..ni sta je.. ni kako da se boris.

Tuga je nesto drugo.Ona ubija osmeh.. vraca boru izmedu ociju.. ne da knedli u grlu da prode.. ona senci sve i ako joj dozvolis postaje tvoja senka. Sa njom se treba boriti jer ona unistava. Ljubav ne unistava.. ona je stvaralacka.. a njena moc je gotovo natprirodna.
 
Ja ne mogu,
ne mogu da se odreknem
svih sećanja duboko zakopanih
negde u sebi!
Hoće li ovako biti
kad prestane sve ovo
i ostane poneki ožiljak
da me podseća kad sam
pripadala tebi.
Hoće, znam da hoće,
znam dobro kakva sam ja
"za ljubav, ne za mržnju rodjena
kao Antigona".

blowinginthewindtoril.gif
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Džudi S
Zašto je pisanje pisama izašlo iz mode?
Odgovora
15
Pregleda
425
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност

Back
Top