Život pisan srcem

Vreme, samo vreme i bićemo isti
U mržnji i ljubavi, ja i ti

Zato bez suza polazim
Bar jednom imaj milosti
Ne otežavaj mi stvari
Vreme za ljubav ističe
Nas dvoje više nikada
Ni novi, a ni stari

Ako poželiš da mi se vratiš
Gledaj da to ne bude skoro
Vremena daj mi da te prebolim
Dođi kad prestanem da te volim 🎶
HVALA Plant.gif​
* Marina T. > Oliveru M.​
 
"Ima, dakle, jedan svet u meni koji je posve različit od bilo kog sveta koji ja poznajem. Ne mislim da je on isključivo moja svojina - samo je ugao moga gledanja, isključivo zato što je jedinstven. Ako govorim jezikom moga jezika, jedinstvenog gledanja, niko me ne razume; može se podići i najkolosalnija gradjevina a da ipak ostane nevidljiva. Ta me misao progoni. Kakva korist od nevidljiva hrama?"...

Henri Miler, "Sexus"
 
Želim vam dan pun običnih čuda....
Šoljicu kafe koju niste morali sami da skuvate.
Neočekivani poziv od starog prijatelja.
Dan pun malih stvari u kojima uživate.
Dobre pesme na radiju.
Ključeve baš tamo gde ih tražite.
Dan sreće i sitnica koje vam daju osećaj da se Bog smeši na vas, da vas čuva jer ste posebni.
I da, želim vam mnogo ljubavi.

Duško Radović
 
Pogledaj oko sebe – cveće ne sumnja u dolazak proleća. Uči od njega.
Proleće nije samo u prirodi – ono se rađa i u srcu kad se oslobodiš zime tuge.
Kad osetiš miris proleća u vazduhu, sеti se – svaka tuga ima svoj kraj, a svaka duša svoje novo buđenje.

- Rumi
 
"Slušaj tišinu" – rekla je Margarita Majstoru dok je pesak šuštao pod njenim bosim nogama. "Clušaj i uživaj u onome što ti za života nije bilo dato, u tišini. Gledaj, eno pred nama je tvoja kuća, kojom si nagrađen. Već vidim venecijanski prozor i lozu kako se vije do samog krova. Ovo je tvoja kuća, tvoja večna kuća. Znam da će ti uveče doći oni koje voliš, koji su ti bili uvek verni i koji te neće uznemiriti. Oni će pevati! I kada se upale svećice u odaji, videćeš kakva će biti svetlost oko nas... Zaspaćeš sa svojom izmašćenom kapicom i sa osmehom na licu. San će te okrepiti, počećeš mudro da razmiljaš. A ako me oteraš, ja više neću moći čuvati tvoj san..."

Mihail Afanasijevič Bulgakov– "Majstor i Margarita".
 
Autor skulpture "Majstor i Margarita" je Aleksandar Rukavišnikov. Vajar je uspeo najbolje da prikaže večni zagrljaj Majstora i Margarite.
Ona grli svog Majstora u mantilu, koji pokriva ustreptalo, obnaženo telo, a ruke su beznadežno opuštene .
Zaljubljeni lebde u vazduhu i tlo za njih više ne postoji...
499887339_749035710784416_2680205610073712515_n.jpg
 
"Nije to bila strast, već možda gore od toga: uspomena. Na jednu jedinu ženu u mome životu. Ne znam kako je isplivala ispod naslage godina, nije lijepa kao ova, nije joj ni slična, zašto je jedna dozvala drugu, više me se tiče ona daleka koja ne postoji, dvadeset godina je zaboravljam, i pamtim, dolazi u sjećanje kad neću i kad mi ne treba, gorka kao pelin. Dugo je nije bilo u meni, odakle sad da se javi. Da li zbog ove žene s licem iz griješnih snova, da li zbog brata, da ga zaboravim, da li zbog svega što se desilo, da se prekorim? Da se prekorim što sam ispustio sve mogućnosti, i više ne mogu da ih vratim. Oborio sam pogled, nikad čovjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo. Ali zašto se budi kad mi je najmanje potrebno? Nije ona važna, ta daleka, sjećanje na nju zamjenjuje skrivenu misao da je sve moglo biti drukčije, pa i ovo što me boli. Odlazi, sjenko, ništa nije moglo biti drukčije, i našlo bi se nešto drugo da boli. Ne može biti drukčije pa da bude bolje u ljudskom životu."

Meša Selimović
 
Neki ljudi celog života traže neko "lepo" mesto. A to "lepo" obično ni sebi ni drugima ne mogu da definišu.
I tako im prođe život... u traženju. Dok neki, mesto u kom se nalaze učine lepim. I život im prođe u lepom
494753517_30266832349574567_6027071008873390698_n.jpg
 
Poučna priča

Jedna stara žena je na poklon dobila kutiju punu krušaka. Odlučila je da prvo pojede one natrule kruške, kako joj ne bi propale, pa će onda da jede one zdrave i lepe. Svaki dan je jela po jednu ili dve natrule kruške dok ih nije pojela skroz. Tako da je potrošila sve kruške, ni jednom ne okusivši zdravu i celu krušku.

Ova priča tera nas na razmišljanje o tome šta čekamo i kada cemo sebi ostvariti ono što želimo , dok vreme brzinom svetlosti prolazi
Postoji izreka :"Put nazvan "kasnije" vodi u zemlju koja se zove "nikad".

Zato živite sada. Ne ostavljajte lepe stvari za kasnije, jer će se pokvariti, kao one kruške s početka priče. Obujte omiljene cipele danas. Našminkajte se. Izgledajte onako kako ste oduvek želeli, jer sutra će biti kasno. Ne odlažite život za kasnije. Ako udovoljite sebi bićete srećne, a srećna osoba može sve.
Ovo važi kako za žene tako i za muškarce...Ne idite putem "kasnije" jer cete stici "nikad"
 
“Ponekad, upoznaš nekoga i odmah ti bude jasno da, nekako, pripadate jedno drugom.
Možda kao prijatelji, kao ljubavnici ili na neki potpuno drugačiji i poseban način, nije toliko bitno,
Jednostavno pripadate, prepoznate se, osetite, skladni ste.

Možda je to i u intenzivnom druženju, razumevanju, ljubavi ili u partnerstvu u činjenju neke gluposti...
Pojave se takve osobe tokom tvog života niotkuda. Često pod potpuno uvrnutim i čudnim okolnostima,
ožive te, učine da se osetiš živim više no ikada i pojma nemaš da li da veruješ u slučajnost,
sudbinu ili čistu sreću, ali definitivno te natera da veruješ u nešto…
E upravo u to nešto, nešto neobjašnjivo...”

Charles Bukowski
 
UDVARAČ
Žabac se žabi
uporno udvarao,
a ona je to doživela,
kao da ju je smarao!
Žabac je žabi
poklonio cvet,
i nastavio prema njoj,
svoj ljubavni let.
I na kraju žaba
upornom žabcu reče:
Trenutno mi je od tebe,
kreketanje preče!
Neven Šijakov
 
„Nikada nisam video ovog čoveka, nisam imao direktan odnos sa njim; ali kada je umro, iznenada sam shvatio da mi je on najdragocenije, najdraže i najpotrebnije biće.Bio sam čovek pera, a ljudi pera su često sujetni, ljubomorni - bar sam ja bio takav čovek pera. Ali nikada mi nije palo na pamet da se poredim sa njim, nikada. Sve što je napisao (a sve što je napisao bilo je dobro i istinito) bilo je takvo da što je više stvarao, to sam više rastao.

Umetničko dostignuće i intelekt mogu u meni izazvati zavist, ali rad iz srca - samo radost.
Zato sam ga uvek smatrao svojim prijateljem i sa najvećim poverenjem računao da ćemo se jednog dana sresti.

A onda, za večerom... pročitao sam da je mrtav. I kao da mi je neka vrsta oslonca oduzeta ispod nogu.
Raspao sam se. I u tom trenutku mi je postalo jasno koliko mi je bio drag.“

I plakao sam... i još uvek plačem.

(Tolstoj o Dostojevskom)
 
Vitomir Teofilović - Gde si dosad ?

Ne znam kako se tik pored mene pojavi vrlo privlačna gospođa, noseći prepunu korpu namirnica.Smesta joj pritekoh u pomoć, išli smo u istom pravcu…
Kao usamljene duše proćaskasmo kao da se oduvek znamo, učini mi se da sam joj simpatičan kao i ona meni, predložih da se vidimo.

– Gde si Ti dosad?! – zbuni me dok sam očekivao dogovor gde i kad da se vidimo.
- Pa… pokušah duhovitošću da sakrijem zbunjenost… skupljao sam hrabrost…
– Zar pedeset godina?! – potpuno me dokrajči. – Dobro, – dodade mirnijim tonom, videći da sam zanemeo – bolje ikad nego nikad.
Putujem sutra u Nemačku na godinu-dve kod sina, izmislih, šmugnuvši međutim u Bačku kod ćerke. Javiću se kad se vratim u Beograd.
Mada je bila prelepa za te godine, nisam više nikad otišao na tu pijacu. Pomišljao sam možda me doista poznaje pedeset godina.
Možda smo išli u istu školu, ona, recimo, u prvi, ja u peti razred, mališanke se lako zaljube u veće dečake, koji to i ne primete,ni za pedeset godina.

Dolazilo mi je više puta da je vidim, ali nisam mogao da smislim odgovor na njeno pitanje. Doista, gde sam bio tolike godine?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
"Kad bih ponovo mogla proživeti život"
Odgovora
7
Pregleda
368
bird again
bird again

Back
Top