Život pisan srcem

Krugovi
Sedela je na pesku, noge skupljene, lice na kolena i pevusila je neku stvar koja joj se motala po glavi, gledala je mirnu povrsinu jezera, tako smirujuce je to bilo, ona, jezero i ptice, bez ljudi koji danom okupiraju i bore se za parce mesta da uhvate sunce, to carobno, mocno, sunce koje daje zivot, svako zeli da zadrzi na sebi, da uhvati deo njega, ali ona je volela vece, mir koji dolazi sa njime. Uzela je jedan kamencic i bacila ga u daljinu, stvorio se krug, ovo sam ja -pomislila je, uzela je jos jedan kamencic i bacila ga opet, opet se mirna povrsina poigrala i dala joj novi krug, -ovo je moj zivot, nasmesila se i pomislila - sto ce biti dalje, ako bacim dva kamencica odjednom, bacila ih je jedan za drugim, krugovi su se pojavili dotaknuli i smirili, ovo je susret, pomislila je, tako je i u zivotu, ljudi se srecu dotaknu i nastavljaju dalje, kako je cudno, ali zivot nam je jezero, mirno, zamreskano, talasavo, uzburkano, bacaju kamencice u nasem zivotu, neki krug nam ostavi tragove, drugi se zauvek izgubi, ali kamencici se taloze u nama, svaki sa svojom tezinom, imamo ih bele, sjajne one posebno drage, ali bace i tamne, teske one koje leze na dnu duse i osetimo ih, kad ih neko pomeri da su tu, da ih imamo u sebi, ali sve je deo zivota.
 
Velika srca vole...mala traze da budu voljena.
Zlatar je sedeo za stolom i kroz izlog svoje otmene radnje posmatrao prolaznike.
Jedan mladic se priblizio radnji i gledao je kroz izlog.Njegove oci radosno zasijase kad ugleda jedan predivan komad nakita.

Usao je odlucno i prstom pokazao ogrlicu od safira.
"To je za moju ljubav. Spakujte je molim Vas...to je poklon"
Trgovac s nevericom pogleda mladica i upita: "Koliko novca imas?"

On izvadi iz dzepa jednu kutiju...otvori je i isprazni.U njoj je bilo nekoliko manjih novcanica...saka sitnisa...i nekoliko skoljki.

"Hoce li biti dovoljno?" upita ponosno jer je to bilo sve sto je imao.
"Zelim voljenoj zeni da poklonim bas to. Otkad sam je upoznao...ona je meni sve i poklanja mi sebe svaki dan. Danas joj je rodjendan. Uveren sam da ce je poklon veoma obradovati. Njene oci su iste boje kao taj dragi kamen."

Zlatar je otisao u malu prostoriju i u zlatnocrven papir zapakovao kutijicu.
"Uzmi i pazljivo ponesi", rece mladicu.
On uze paketic kao pobednicki pehar i ponosno izadje iz zlatare.

Sat vremena kasnije u zlataru udje prekrasna devojka s kosom boje meda i divnim ocima boje safira. Stavi na sto kutijicu koju je zlatar pazljivo upakovao i upita:
"Ova je ogrlica kupljena u vasoj zlatari?"
"Da, gospodjice."
"Koliko je kostala?"
"U mojoj zlatari cene su stvar poverenja, ticu se samo mene i mojih kupaca."
"Moj mladic je imao nesto sitnisa...sigurno nije mogao platiti ovako vrednu ogrlicu!"

Zlatar zatvori kutiju...slozi omot i vrati je devojci.
"Vas mladic je platio najvisu cenu...dao je sve sto je imao".
 
Govorio joj je, u sali,da moze promeniti frizuru, ofarbati se, maskirati, da moze uciniti sta god joj je volja,ali da ce je on ipak prepoznati medju hiljadama.Tog dana zustro je diskutovao sa drugom dok je pored njega prolazila reka ljudi, i jedan sesir nista drugaciji od mnogih tog dana u ulici, natuknut na glavu do nosa a ispod njega ogromne naocare za sunce koje su skrivale oci.I ne videvsi ih kroz tamne naocare bio je siguran da su to one. Zastao je u pola recenice i pratio je pogledom, dok se udaljavala, ne progovorivsi vise ni rec. Lagani okret glave ka njemu, koji je tako uporno i napadno gleda, a onda je i ona usporila korak, uzvratila pogled, napravila jos jedan korak, i jos jedan i u pola sledeceg koraka zastala, okrenula se i stajala tako duze nego sto je potrebno da skine naocare, otkrivajuci oci, oci boje meda. Nasmejala se,potrcala i skocila mu u zagrljaj grleci ga snazno kao da zeli da ga zauvek utisne u sebe..
 
NESPORAZUM​
Jednom je jedna engleska porodica provela svoj letnji odmor u Nemačkoj. Za vreme čestih izleta u okolinu, članovi porodice primetili su kućicu koja im se činila pogodnom za provodjenje letnjeg odmora.Kada su se raspitali za vlasnika, saznali su da je vlasnik protestantski pastor i pitali su ga da im pokaze kućicu. S obzirom da im se kućica svidela, tražili su od pastora da im je iznajmi za sledeću sezonu.Kada su se vratili u Englesku, kod pregleda plana i rasporeda prostorija, gospodja se setila da nije videla WC u toj kućici i odlučili su da odmah napišu pismo vlasniku radi objašnjenja.
"Poštovani gospodine Pastore, naša porodica je posetila vašu kućicu pre nekoliko dana i sklopili smo ugovor o najamnini. Medjutim, zaboravili smo da vas pitamo za jedan sitan detalj. Molimo vas da nam javite gde se u kućici nalazi WC."
Pastor nije shvatio tačno značenje skraćenice WC i smatrajući da se klijenti raspituju za crkvu anglikanske sekte "Wladez Chapel" odgovorio je sledeće:
"Poštovana gospodo, cenim vaše interesovanje i drago mi je obavestiti vas da mesto o kome govorite nalazi se 12 km daleko od kućice. Naravno, ovo je malo nezgodno, pogotovo ako imate običaj da ga češće posećujete. U tom slučaju najbolje je da ponesete sa sobom suvu hranu i tamo ostanete ceo dan. Neki idu pešice, a ostali biciklom. Mesta za sedenje ima 400 plus 100 mesta za stajanje. Prostorije imaju er-kondišn radi prijatnije atmosfere i obezbedjenja svežeg vazduha. Sedišta su tapacirana velurom. Preporučuje se da se dodje što ranije radi rezervisanja mesta za sedenje. Odrasli i deca sede zajedno i pevaju u horu pesme za spasenje duše i tela. Na ulazu svako dobija po jedan list koji se na izlazu mora vratiti, kako bi se mogao upotrebljavati ceo mesec. Lokalni fotografi slikaju svakog posetioca za gradske novine, tako da svako može videti ljude na vršenju svete i uzvišene dužnosti."
 
RECEPT - Dejan Tofčević
Ako imate malo mašte možete lagano pripremiti veoma ukusan obrok. Potrebni su vam: dva živa jastoga., so, voda, 1/8 kašišice kajenskog bibera, 175 g maslaca, 3dl vina „šeri“, 3 dl jaceg ribljeg bujona, 3 dl bešamel sosa, 4 dl pavlake.

Ukoliko imate problema sa nabavkom namirnica, zbog cene ili nekog drugog razloga, vi kao iskusan kulinar je možete izostaviti a da se to ne primeti. Prvo necete moci da nadete jastoge, pa još žive! Ko zna koliko koštaju! Kajenski biber i šeri ste culi da postoji, samo ih ne možete nabaviti sve i da imate novca. Ni ostali sastojci nisu jednostavni za nabavku. Znate li koji je danas datum!

Sada kada ste iskljucili sve namirnice do kojih ne možete doci ostali su vam: so koju ste zgrebali sa dna slanika, pun lonac vode i prilicno veliki komad mašte. Ocigledno je da se sa tim ne može spremiti jastog na njuburški nacin. Ali nije sve izgubljeno, sa ovim materijalom se može otici na more, narocito ako ne štedite na mašti.
 
"Na početku... pre nego što je početak počeo, mnogo pre toga, kada je svemir smatran samo snom ludog čoveka... postojao je samo Devojčin glas. Niko nije mogao da čuje Glas jer niko nije postojao. Trebalo je da se pojavi neki čovek, neko, ko će prvo otkriti svemir. Kada je najzad taj dan došao, kada je Devojčin Glas postao umoran od dozivanja, Jedan Čovek ga je čuo... To je bilo na samom početku. Išao je prema glasu, mada nije znao kome taj glas pripada, nije znao ni da postoji Devojka, neko ko se razlikovao od njega... I Čovek i Glas su se podjednako umarali. Niko ne zna koliko je godina moralo da prođe, dok se Jedan Čovek i Devojčin Glas nisu susreli. "
 
Celog zivota su me ucili,pocevsi od roditelja,pa dalje,svi autoriteti,koji u to vreme jesu bili zaista autoritativni,bez ikakve potrebe da budu i autoritarni a da bi se njihova postovala,da u zivotu postoje neke prirodne,neko bi voleo reci Bozanske,i ljudske zakonitosti,ili zakoni koji se moraju postovati.Volja nekog autoriteta,ma koliko bio mali.ili veliki,nevidljiv ili prisutan,virtuelan ili stvaran,se po nekom ustaljenom ritualu,ili mehanizmu,prihvata i uvazava,nemo i bez pogovora...naravno,ako se o autoritetu radi,ili ga bar,kao takvog dozivljavamo.Ako je u pitanju zakon,ili zakonitost,identicno se ponasam i u tom slucaju,jer je to elementarni uslov redu i poretku,a o zakonima se ne raspravlja.Ucili su me da svaki postujem i uvazavam i onda kada se sa njegovim odredbama ne slazem.Vaspitavali su me da volju svaciju postujem i uvazavam ,i onda,kada se sa posledicama sprovodjenja te volje ne slazem.Jer,i pred Bogom i pred zakonom smo svi isti....ili bi bar tako trebalo biti.Pred voljom autoriteta,ukoliko nije autoritarna,smo svi isti,ili bi bar tako trebalo biti.Da li je nauk naopak,ili se svet izopacio ne znam,ali ono sto za sigurno znam,i zbog cega i pisem ove retke,to je da,striktna primena svakog pravila,zakonitosti ili zakona,nije dozivljena od strane svih isto....kao u ostalom i postojanje istih,ako se uopste ne primenjuju,ali ono sto najvise zaboli i zasmeta je selektivna primena pravila,zakonitosti ili zakona.....na neke,ne i na sve.
*Izopsten* iz pravila se tada oseca ,ili mu se zeli nametnuti osecaj manje vrednosti,ili ga se zeli povrediti,ili mu staviti do znanja da nije ravnopravan i da hteo on to ili ne,ipak u krajnjem ishodu zavisi od volje autoriteta....Naravno,to da u ovakvim slucajevima autoritet gubi na tezini,nije nikakva novina,ali isto tako ni cinjenica,da se to autoriteta ni ne dotice,ili ga je bas briga.Tako se potvrdjuje,stara pravnicka izreka,da je zakon isti za sve,ali ga ipak razliciti ljudi tumace.Po tome ,kako ga tumace prema svima koji tumacenje konzumiraju,ogleda se i sirina i dubina ljudskosti onog ko ga tumaci....
Moze biti......a ne mora......mada....biva da je tako !!
 
Cemu ne mogu odoleti
Ne mogu odoleti ovim divnim ocima koje me gledaju, ne mogu odoleti mirisu koji upijam kad me zagrle te divne predivne rucice, ne mogu bez njihovog glasa, dodira, ne bih preziveo da nisu tu uz mene, bar za sada dok su kao mali nejaki pilici jos, ne mogu odoleti onoj jedinstvenoj molbi u ocima kada te nesto zamole da ucinis za njih, a tako umeju da te nezno pogledaju, opija me ovo osecanje srece sto ih imam pored mene, poljubac za laku noc, ceskanje ledja, pricanje prica kada sedimo leti u tami u mirisnoj noci, ne mogu odoleti jedino njima, mojim najsladjim sinovima.
 
Spinozu su podvrgli pritisku,bezuspesno nagovarali na popustanje,a onda ga konacno ekskomunicirali iz jevrejske verske opstine,sto znaci i iz zivotne zajednice.Niko nije smeo s njim odrzavati nikakve veze,boraviti pod istim krovom ili ga pomagati,cak mu se ni pribliziti ne smede na manje od cetiri lakta.....
"Neka je proklet danju i neka je proklet nocu !"
"Neka je proklet kad leze,i neka je proklet kad ustaje !"
"Neka je proklet kad odlazi,i neka je proklet kad dolazi !"
"Neka mu Gospod nikad ne oprosti ! "......
Spinoza je tako bio izvrgnut najtezem bojkotu i kusnji osamljenosti,ali je svemu uspio odoleti,zahvaljujuci svojoj moralnoj cvrstini,kao i podrsci nekih od prijatelja,Holandjana.
Svoju doslednost je skupo platio,ali je sacuvao slobodu uverenja.
 
Ljubavna pesma

Kako da dusu sputam
da se tvoje takne?
Kako, mimo tebe,
da njom da grlim
druge stvari i daljine?
Ali, rado bih je sklonio
na neko zaboravljeno mesto
usred tmine
u neki izgubljen kut,
u kom nece je tvoje
njihati daljine.

Ali, ipak, sve sto dodirne
nas dvoje
ko gudalo nas
nekako spaja
koje iz dveju struna
jedan mami glas.

Na kom smo instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirac drzi nas?
O, pesmo slatka.
R.M. Rilke
 
Sonata od sna


Od čega žive oči tvoje
Kad stalno iz njih isijava san?
O što bi dragulj dragane moje
dao da tako bar načas sja.

Tvoje su oči u meni zasle.
Taj sjaj nije od ljudi.
Svakoga jutra moje se lice
s tvojim očima budi.

Ko snijeg si koji pao nije,
satkana sva si od sna,
latico sniježna zgusnuta svjetla,
sva si ko cvijeta prah.

- Ne sklanjaj pogled. Čega se bojiš?
Ljubavi, zar te je strah?
Zacijeli riječi cjelovima,
s usana strgni mi dah.

Čemu se smiješiš?
Obujmi me jače,
sva krvi nek mi utrne!

Kad zagrlim te ovako,
znaš što ja vidim:
Dva križa koja se grle.

A međ' njima diše
još nerođen Bog,
prikovan poljupcima...

A što ako boginja neka
pod mojom usnom sniva?

Pod tvojom usnom sni violina,
u violini pjesma, u pjesmi plod.
O kad me dodirnu usta tvoja:
harfa se boja prospe u svod.

Prsti su tvoji vidre vedre
što se u igri tope.
A ćutiš li kako iz moga struka
iskaču antilope.

O kad bi moglo uho čuti
tvoj dodir, glazbo nijema,
napisao bih ti od sna sonatu,
al klavir tih dirki nema.

Povedi me u kut svijeta
neki tih.
Da te ćutim. Da te dišem.
Da te snim.

Što je život? Oka treptaj.
Tajna tajne.
Između dva otkucaja
srca stane.

Enes Kisevic
 
PISMO JEDNE ZENE

"Koracam bosa tvojim tragom.
Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu.
U tvom odelu trazim odlutalu toplotu.
Pogledom doticem sve sto si ti gledao.
Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho.
Blagosiljem dane kad cuvas svoje zdravlje.
Ponavljam sve mazne reci koje smo ikad rekli.
Secam se zaveta tvojih ociju.
Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene.
Sa svakim danom se suocavam umorna,
srca tromih nogu.
To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage.
A ostatak mi treba da bi te sacekala."


Kerolin Ris
 
20090209153314.jpg
 
Funeral Blues

" Stop all the clocks, cut off the telephone,
Prevent the dog from barking with a juicy bone,
Silence the pianos and with muffled drum
Bring out the coffin, let the mourners come.


Let aeroplanes circle moaning overhead
Scribbling on the sky the message He is Dead.
Put crepe bows round the white necks of the public doves,
Let the traffic policemen wear black cotton gloves.


He was my North, my South, my East and West,
My working week and my Sunday rest,
My noon, my midnight, my talk, my song;
I thought that love would last forever: I was wrong.




The stars are not wanted now; put out every one,
Pack up the moon and dismantle the sun,
Pour away the ocean and sweep up the wood;
For nothing now can ever come to any good. "



W.H. Auden
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top