Život pisan srcem

Nije smrt ono što je užasno, već životi koje ljudi žive ili ne žive do svoje smrti.
Oni ne poštuju svoje živote, oni pišaju po njima…Ružno izgledaju, ružno govore,
ružno hodaju…Pusti im veliku muziku i oni je neće čuti. Većina ljudskih smrti je
obična prevara. Nista tu nije ostalo da umre.

Carsl Bukovski
 
I tako je počela njihova ljubav... A šta je to – ljubav? Kada gledaš u zvezde bez razloga i kada podeliš žvaku i kada pokloniš cvet... Kada onome koga voliš daš jedan krug i ustupiš ljuljašku u parkiću kada je na tebe red da se ljuljaš! Kad onome koga voliš daš jedan griz i kada podeliš sa njim gumicu za brisanje na dvoje i kada mu daš jedan liz! Kada nacrtaš srce i unutra upišeš vaša dva imena. Ako to nije ljubav, ja onda, stvarno ne znam šta je!
Momo Kapor
 
film3-2.jpg


Kad bih ti rekla da te volim
i da cu zauvijek ostati s tobom,
rekla bih ti istinu.
Takva je moja ljubav;
nikad se nije zacela,
nikad se nije promijenila
i nikad nije nestala.

Kad bih ti rekla da odlazim
i da cu dugo bez tebe putovati,
rekla bih ti istinu.
Takvo je moje srce;
oduvijek zaigrano,
oduvijek nemirno
i u stalnom pokretu.

Ali, kad bih ti rekla tko sam
i pokazala ti svoje lice,
tad bih te slagala!
Jer uloge su moje bezbrojne,
a ni jedna od njih
cijelu me ne otkriva.

Igraj ih samnom, ljubavi!
Igraj ih u novim igrama
i nemoj posustati.
Jer, doista,
ja nemam samo tri lica
- ni deset ih tisuca ne bi dostajalo!

Kad bih ti rekla da te volim
i da cu zauvijek ostati s tobom,
rekla bih ti istinu.
Ali, budi me spreman slijediti.
Svakog jutra.
Svakog dana i svake večeri
budi spreman krenuti
i ponovo traziti moje lice.
Lice Trojedne, Tisucjedne,
nestalne i vjecne,
jedine svoje ljubavi.

(A.P.Kezele
 
Ne pišem zadnjih dana. Nije da nemam o čemu, nego, eto...Neka praznina se stalno obnavlja u meni. Htela bih o nečem lepom ali to bi ličilo da falsifikujem realnost. A trudim se da nadjem smisao lepog u pripremi, recimo, slave moje kume, donedavno visokog rukovodioca jedne firme što jede hleb iz državnih jasli....Uspešna je bila kuma, nego politički neopredeljena i kao takva, bez skuvane kafe pri odlasku, zatvorila vrata za sobom uplakana. Sad ni u boga ne veruje više.
I ova mi jesen nešto čudna; sva ova brda maglom obljubljena što štrče ka nebu kao da hoće da se izdignu negde u beskraj, oboren pogled bivšeg profesora književnosti lokale gimnazije dok se vraća iz narodne kuhinje, nečijim svatovima sviraju trube ispred opštine ..." ....kad ja nisam s onom koju volim". Gospodja u bundi opet šeta svoj statusni simbol - retrivera sa ogrlicom koja se presijava kao od svarovski kamenčića...
Krajem meseca najavljuju snegove. Neka bar oni oboje ovo sivilo i stvore prividan red u mojim mislima. Znam da je i ovaj optimizam na veresiju. Ali nema druge,život nam se, - dogadja.
 
Poslednja izmena:
Pobogu ljudi pustite me više, ili će me ova nemir ubiti.Pustite me, ili ću sagoreti. Pustite me, ili ću se ugušiti od tuđih laži. Ne mogu više mirno da spavam. Ne mogu više da ćutim. Gledam gladne i izgubljene. Na sve stane samo porazi. Plač i očaj. Iluzije, zablude, koješta. Nigde radosti. Nigde smeha. Nigde ljubavi. Samo tuga, jad i nesreća. Samo beda i promašaji. Samo suze – moje, tvoje, svačije…

Tamo gde vi hitate ponosno, ja odatle stidljivo bežim. Tamo gde vi dišete punim plućima, ja se gušim. Tamo gde vi plivate, ja se davim. Gde se vi smejete, ja crvenim. Pomoćićete mi ako mi ne pomažete uopšte. Poguraćete me ako me ne dodirujete. Daćete mi krila ako mi ih ne odsečete…

I sklonite se već jednom. Odlazite. Idite dođavola. Bežite od mene. Zaboravite me. Ne mogu više ovako. Neću više ovako. Samo me pustite ljudi i osluškujte moje poruke. Ili se, jednostavno, borite zajedno sa mnom…

Drugačije ne može…

Stefan Simić
 
Oci mi se sklapaju,a opet mi tesko otici,znajuci da si tu....i kao da si mi blizu,kao da te mogu dodirnuti ako spustim prste na monitor...Kako mi nedostajes u ovom momentu...I sada dok budem tonula u san,kao i svake noci,od prvog dana, sa mnom lecices i ti...u mislima...A onda ujutro kad zazvoni alarm i onako pospana krenem ka kupatilu pomislicu na tebe...I dok budem pila caj na poslu zacuce se zvuk sms,to mi stize izvestaj da si dostupan....i ja te onda zamisljam kako se budis,i pozelim da sam tamo da se zavucem u tvoj topli krevet,da ti ne dam da ustanes, vec samo da se pripijem gola uz tebe i zaspim....I da me ti probudis dodirima....:heart:


Daj mi svoju ruku sad ,
neka ljubav veze nas
nek nas vodi u srecniji svet...:heart::heart::heart:
 
325462-1.jpg


Neka tvoji beli labudi
kristalna jezera sanjaju,
Ali ne veruj moru
koje nas vreba i mami.
Prostore gde nevidljiva snaga sanja
kojoj se Suncokreti klanjaju
Vidiš li okrenuta
zaboravljenim danima u tami?
Tebe tri sveta vole
tri te vatre vatre prže.
A mi Idemo ispred nade
koju lutajuće pustinje proganjaju.
Oni smo sto su sve izmislili
i ostali sami,
Zeno od svetog mermera
bela uteho kojoj se priklanjaju.
Na zvučnim obalama
gde drveno završava more
Kamenim srcem slutiš:
vazduh je veliko čudo.
Nek traje lepota sunca
do poslednjeg sna,
gore Prema vrhovima
koji zagubiše nam trag.
Al ludo Ne veruj tome moru
koje nas vreba i mami.
Kristalna jezera
sanjaj u tami...

(Branko Miljkovic
 
351502-1.jpg


...Između vremena kada su Bogovi prvi put prosuli zvezde, i dok ih ne pokupe opet,
mi smo treptaj jednog zrnca vremena pre nego što nas zauvek više ne bude.
I zato ne želim naše disanje da protraćim na putovanja iza kojih ostaje kilometraža.
Meni je korak s togom večnost. Na druga mesta bih da te vodim. Volim te....


(Ratko Petrovic
 
Tebi

Volela bih sad da mogu,
da ležim kraj tvojih nogu,
Da me po kosi maziš,pričaš lepe reči,
kako ti od mene niko nije preči.
Ja bih ti onda rekla da me tvoja ljubav leči,
ispunjava dušu,srce,i oko puni sjajem,
koliko mi pružaš toliko ti dajem,
Nikad mi niko nije tako prijao,
ali eto peso i ti si dolijao.
Sad si moj i više nemaš kud,
obožavam te do neba iako si lud.
Jer slični se traže,slični se nadju,
kao i za ljubav,par, tako i za svadju,
Ljubim ti lice,vrat, oči i vedje,
usta tvoja slatka, guzu malo redje.
Ipak i to volim, u svemu tvom i s tobom uživam,
Hoću da te mazim,volim.. i da ti do neba prijam.

Eni :zaljubljena:
 
Vi ste svakako bili zaljubljeni , zar ne ? I to više puta , jesam li u pravu ?
Ali još uvek ne znate što je to ljubav . Ne znate , tvrdim Vam !
Desilo Vam se da plačete celu noć ? I da loše spavate celi mesec ?
Možda ste pisali pesme i pomalo se igrali idejom o samoubistvu ?
Naravno , znam kako je to ....Ali , to nije ljubav , ljubav je nešto drugo.
HERMAN HESSE
 
O ljubavi je sve receno. Receno je da je ljubav
ta kojom ljubiš one zbog kojih gladuješ,zbog kojih si zedan,
zbog kojih si gol,bolestan, u tamnici...... One zbog kojih
placeš,one koji te progone,ubijaju........ Sve je o ljubavi
receno...........

I kad bi o svakoj reci pitao ljubav sta je ,rekla bi ti da je to
istina ,ali ljubav se nemože osloniti na reci. Ona se mnogo
bolje sporazumeva sa neizrecivim. I cinimi se da svaka rec o
ljubavi zaklanja nebrojene njezine promasaje,toliko dublje od reci.

Evo, u neko kišno predvecerje vracao sam se s prijateljem
kuci .Neka je djevojcica nezašticena išla kroz kišu...........
Svoju je lutku,jednom rukom cvrsto privila k sebi,dok joj je
drugom rukom zaklanjala glavu od kišnih kapi...........
Covek se može osetiti posve sam i osecati da su ga
svi napustili........ No,ako je samo jednom vidio lik
djevojcice s lutkom na kiši njegova ce duša nikad nece
slomiti i ostati bez nade.............


S ljubavlju je kao s nekom skupocenom kineskom vazom

koju je ubrzo, uprkos silnoj pažnji, neko dete razbilo.
Ukucani su skupili ostatke i ostavili ih u neku kutiju.
I ko god ih vidi, zamišlja vazu na drugaciji nacin........
No, ma kako lepa bila, nijedna zamisao ne obuhvata
svu njezinu ljepotu..............
Covek posle mnogih tišina,boli i blizina nauci
da se ljubav ne izražava ni recima ni mislima ni cutanjem nego covekom...Duše se obracaju jedne drugima i dodiruju na nebrojene i neizrecive nacine....
 
314430-2.jpg


Dok sam te imao

jezik sam ptica razaznavao
i tajne pticije odgonetao
biljke sam razumeo, i u nocima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujuci rukopis vetra
uz more, u noci,u planini
tolike navoljnike saslusati umeo
i ciniti im male radosti
bez napora,bez sebicnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i prevec ostane u meni
san sam s radoscu na oci nanosio
i budjenju se kao drvece radovao
dok sam te imao


(Pero Zubac
 
Ruke mi često preko dana staju nad poslom i veliki deo noći bdim samo da mogu duže misliti o tebi. Pre ptica se budim, pre zore dižem (a kroz sve snove prolaziš ti) u osvit sam naslonjen na prozor kao da te čekam... Lepotu celog sveta kriju u sebi moje misli. Neostvariv san je postao sadržaj mog života. I tako život prolazi, ali u času smrti ja mogu pokazati na svoju čežnju kao na jedino veliko i lepo u svom životu! - Ivo Andrić

58e4bab3e322e336bb0159a7647b8701.jpg
 
U drevnoj Indiji, jedan čovek osuđen je na smrt.
Kada je kazna izrečena,pao je pred noge svog kralja i zatražio milost.
»Gospodaru, ako mi poštedite život«,
rekao je, »u roku od godinu dana naučiću vašeg konja da leti.«

»Privremeno si slobodan«, rekao je kralj.
»Ali ako u roku od godinu dana konj ne poleti, presuda će biti izvršena.«

Kada su ga kasnije članovi porodice zabrinuto pitali kako misli da ostvari
svoje obećanje, čovek je spokojno odgovorio: »Za godinu dana može da umre kralj,
ili da umre konj, ili da umrem ja, a na kraju krajeva, možda taj konj stvarno i poleti!«
 
BRANKO MILJKOVIĆ - Pismo prijatelju

Dragi prijatelju,

ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu. Ta Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. Bez Nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pevanja. Sad moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeći od onoga što sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me reč može ubiti. Ja sam najveći deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik, to jest onaj koji nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašćen položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednosti i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta divna Žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće. Sećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih "Jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik". Tek sada vidim koliko je to tačno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da ću je nadživeti.

Želi ti sve najbolje Branko

P.S
Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o njoj počeću da mislim o smrti.
Ponoć je. Dovidjenja.
Branko
Bjankinijeva 11
Zagreb
 
Jos jedan prodje dan,ni suncan,ni tmuran...dan kao dan.Ne mogu reci ni da mi je lep a ni bezvezan.Ustvari nije prosao,prosto je projurio pored mene.Pokusala sam u jednom trenutku da ga zaustavim,i mogu vam reci da sam uspeala.U tim sekundama koje drzite svu tu lepotu radujete se,srecni ste,smejete se.I shvatate u stvari koliko je zivot lep.Shvatate da ste uhvatili neciju misao,da vas neko u toj jedinoj misli toliko voli i toliko zeli da od toga posle zivite satima.Da od toga se hranite danima.Vise nista mi nije bitno nemir cekanja me polako prikriva u ovoj hladnoj noci.
Beskraj

190743_147297185334029_100001612441575_299916_4612429_n.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top