Život pisan srcem

Kada covek dublje zagleda u dusu sveta
lako shvati da na svetu uvek postoji
jedna osoba koja ceka onu drugu,
bilo to nasred neke pustinje
ili nasred nekog velikog grada...
I kada se te osobe sretnu
i njihovi pogledi se ukrste,
sva proslost i sva buducnost
gube svaki znacaj...
i samo postoji taj trenutak...
 
"Ne odbacujem i ne mrzim sentimente ni sentimentalnost, naprotiv, pitam se: od cega zivimo, gde spoznajemo zivot ako ne u nasim osecanjima? Sta ce mi pun novcanik, solidan racun u banci, lepo ispeglano odelo, jedna lepa devojka, ako nista ne osecam, ako moju dusu nista ne pokrece?Osecajnost, neznost i dusa koja lako vibrira, to je ono cime sam ja obdaren i na tome treba da zasnujem svoj zivot. Ali u poslednje vreme se od pesnika ocekuje, da odbace upravo ono sto ih cini pesnicima: dusu koja ume da se uzbudi, sposobnost da se zaljube, da vole i izgaraju, da sebe poklanjaju i zive u svetu emocija, da dozive neslucena i natprirodna iskustva; treba da omrznu ono sto je najvrednije u njima, bas toga treba da se stide i da se brane od svega sto moze da se nazove ''sentimentalnim''. Pa dobro, neka im bude; ali ja na to ne pristajem, meni su moja osecanja draza od svih cinizama ovoga sveta ...H E S E
 
Ako ti priznam da te volim
Više od života,
Hoceš li doci do mene da me zagrliš?
Ako ti pokažem
Koliko mi znaciš,
Hoceš li na tren pogledat u moje oci?
Ako ti dam
Sve što mogu,
Hoceš li me i dalje voljeti?
izgubim se na onom dijelu gdje misli postaju rijeci,
a osjecaji pokreti.
ili se jednostavno gubim u tebi.
ni sam više ne znam.
nikad necu shvatit šta je to ljubav......


favimcom18634.jpg
 
Umorna od bola i tuge,lutam sama ulicama…Gledam decu..Na njihovim licima smeh,a ja ne mogu da se smejem…Zovu me drugari da izadjem sa njima,ne mogu..Ne zelim nikog da vidim,cujem…Ti n zelis da vidis mene…Kako je svet surov,a i ljudi u njemu pokvareni…Sad sam shvatila da ljubav nije nista..A prijateljstvo mnogo znaci…Prema okolnostima,Ti si,prihvatio da budemo prijatelji..Hvala Ti za to…I Hvala Ti na svemu…Sad znam da je to moja greska..Moja greska je sto sam se zaljubila u tebe…Hvala jos jednom…<3t
 
Neuspjeh ne znači da si neuspješan
- to samo znači da još nisi uspio.

Neuspjeh ne znači da nešto ne možeš imati
- to samo znači da to moraš uraditi na drugačiji način.

Neuspjeh ne znači da si inferioran
- već da niko nije savršen.

Neuspjeh ne znači da si protraćio život
- već da imaš razlog da kreneš ispočetka.

Neuspjeh ne znači da treba da odustaneš
- već da treba još jače da pokušavaš.

Neuspjeh ne znači da nikada nećeš uspjeti
- već da će ti trebati vremena.

Neuspjeh ne znači da si loše postupio
- već da si imao mnogo vjere.

Neuspjeh ne znači da si bio osramoćen
- već da si bio spreman da pokušaš.

Neuspjeh ne znači da nisi ništa postigao
- već da si nešto naučio.
 
Samo da se uz tebe budim,
meni na svetu ne treba više.
Da svaku tvoju mijenu slutim.
Da zrak u tvojoj blizini dišem.

Samo da tiho uz tebe ćutim
prisutan kao svetlo bez glasa.
I da ti oči očima ćutim,
kao da ću te izgubiti,
sad,
ovoga časa.
 
Ljubav je

najznačajniji i najmudriji deo jezika kojim svet govori, i koji svi ljudi na zemlji mogu da razumeju u svojim srcima,
nešto starije i od ljudi, a što ipak svaki put istom snagom izbija bilo gde kad se sretnu dva pogleda.....

(Paulo Koeljo)
 
I nisu moje suze te koje su krive za sve.. Krivo je nebo..
I nisu moji snovi ti koji su zasluzni za moja nadanja.. Kriv je san..
I ako osetim strah necu posustati.. vec nastaviti da sanjam..
I nebo ce se zajedno sa mnom smejati i plakati..
I kad na kraju nebo presusi i sunce ne zasja.. necu odustati..
I ako ikada padnem necu vrisnuti.. Nastavicu dalje..
I kada se jednom probudim.. necu ustati..
I kada ostanem bez snage.. volje i vere.. prestacu i da disem..
Vazduh ce ispariti.. a moje telo nestati..ostace samo ova ljubav u meni
I sve sto ja jesam.. sve je strah i ljubav.. Sve je pepeo nekog boljeg zivota..
 
Poslednja izmena:
„Ne plašim se ja toliko samoće, koliko sebe samog, jer postoji samoća koja spasava i samoća koja zna da smrvi čoveka. Zato treba biti oprezan sa samoćom. Treba prepoznati gde su njene granice i proceniti koliko možeš da primiš samoće, one koja može da te oplemeni i nadogradi, a čuvati se od one koja može da te uništi i slomi, ako nisi dovoljno spreman za nju“ Iguman Amvrosije

samoca12velikayq7.jpg
 
Šta znače asketski ideali? — Kod umetnika ništa ili mnogo šta; kod filozofa i učenih ljudi, nešto kao njuh i instinkt za najpovoljnije preduslove visoke duhovnosti; kod žena, u najboljem slučaju, više ljubaznosti pri zavođenju, malo mekuštva na lepom telu, anđeosku umilnost krasne punačke životinje; kod fiziološki nagrđenih i razdešenih (kod većine smrtnika), pokušaj da sebe vide kao "suviše dobre" za ovaj svet, sveti oblik raspusnosti, njihovo glavno sredstvo u borbi s potajnim bolom i dosadom; kod sveštenika pravu svešteničku veru, njihovo najbolje oruđe moći, kao i "najvišu" dozvolu za moć; kod svetaca, najzad, izgovor za zimski san, njihovu novissima gloriae cupido,* njihov mir u ničemu ("bog"), njihov oblik ludila. A što je asketski ideal čoveku uopšte tako mnogo značio, u tome se izražava osnovna činjenica ljudske volje, njen horror vacui:** njoj je potreban cilj — i ona će radije hteti ništa nego ne hteti.
 
Ako ostavimo asketski ideal po strani, čovek, životinja čovek nije dosad imao nikakvog smisla. Njegovo postojanje na zemlji nije u sebi imalo nikakvog cilja; "čemu čovek uopšte?" — bilo je pitanje bez odgovora; volje za čoveka i zemlju nije bilo; iza svake velike ljudske sudbine odzvanjalo je kao refren još veće "uzalud!" Asketski ideal i znači upravo to da je nešto nedostajalo, da je čovek skružen ogromnom prazninom — on sam sebe nije umeo da opravda, objasni, da potvrdi, on je patio od problema svoga smisla. Patio je i inače, bio je uglavnom bolešljiva životinja; ali njegov problem nije bila samo patnja nego to što nije bilo odgovora na krik pitanja "čemu patiti?" Čovek, najhrabrija i na patnju najnaviknutija životinja, ne odbacuje patnju po sebi: on je hoće, on je sam traži ako mu se za to pokaže neki smisao, neka svrha patnje. Besmislenost patnje, ne patnja, bila je kletva koja je dosad ležala na čovečanstvu — a asketski ideal mu je nudio smisao! Bio je to dosad jedini smisao; bolje bilo kakav smisao nego nikakav; asketski ideal je u svakom pogledu bio "faute de mieux"* par excellence. U njemu je patnja bila protumačena; izgledalo je da je strahovita praznina popunjena; vrata su se zatvorila pred svakim samoubilačkim nihilizmom. Tumačenje je — nesumnjivo — donelo sobom novu patnju, dublju, unutrašnjiju, otrovniju, patnju koja je još više podgrizala život: svu patnju je podvelo pod perspektivu krivice... Ali, uprkos svemu — čovek je time bio spasen, imao je smisao, više nije bio kao list na vetru, igračka nesmisla, "bez-smisla", on je sad mogao nešto hteti, za prvi mah svejedno kuda je hteo, čemu ili čime je hteo: sama volja bila je spasena. Dakako, ne možemo od sebe sakriti šta zapravo izražava sve ono htenje koje je svoj pravac dobilo od asketskog ideala: ta mržnja prema ljudskom, još više prema životinjskom, još više prema materijalnom, ta odvratnost prema čulima, prema samom umu, taj strah od sreće i lepote, ta čežnja da se pobegne od svakog privida, promene, postajanja, smrti, želje, od same čežnje — sve to znači, usudimo se da to shvatimo, volju za onim ništa, zlovolju prema životu, pobunu protiv najosnovnijih pretpostavki života, ali to jeste i ostaje volja!... I, da kažem i na kraju ono što sam rekao na početku: čovek će radije hteti ništa nego ne hteti...

* "U nedostatku boljeg", bolje išta nego ništa.
 
Sve nam je dopušteno i društvena igra pod maskama, i igra otvorena srca, samo biramo pustolovine koje nas oslikavaju.Život je igra onoliko koliko smo spremni da se otvorimo u uđemo u igru života sa sopstvenim detetom u nama, otvorena srca, proširenog uma, sa snovima u javi, koje nismo ni svesni da možemo ostvariti. Slobode su nam date da donosimo svesne odluke, hoćemo li da živimo od svoje nemoći ili uspevanja, ili možemo živeti od sasušenog životnog minimuma duha unutar nas. Možemo li zavrnuti slavine svojih radosti, svojih osećanja, mašte, inicijativa bez odgovora Duši koja nam redovno šalje pisma snova iz naše podsvesti, ne bili shvatili suštinu našeg ličnog sveta? Zbilja, da li možemo opstati od kukavičluka, odlaganja, bežanja, prepuštanja i besomučnog samolaganja da su nam pusti snovi imaginarne laže i paralaže, a dati nam život, jedina opcija sudbine? Da li da osudimo lucidnost zakovitih reči kruga sa četiri ćoška, jer se jedan profesor drznuo da povremeno obitava u svom unutrašnjem svetu um-metn(u)-osti znakova i simbola? Da li na to imamo pravo?

Da li je isplativo čuvati i obnavljati svoj zatvor, jer nam je neko nekad rekao da je sloboda strašna, nezamisliva!? Upustvo za upotrebu života koje nam je utrapio pijani vodič u slučajnom mimohodu svog besmisla, neka nam ne bude biblija kojom ćemo ga slaviti i veličati, već lekcija za usavršavanje tumačenja sopstvenih simboličnih predstava, društvenih igrica, koje smo rado igrali, zavaravajući se da napolju ništa drugo ne postoji osim straha od nepoznatog.
 
Jer, ako se u Postanju govori o padu čoveka, taj pad se ne dešava u priči o jabuci - koja, naprotiv, obeležava uspon, spoznaju dobra i zla - nego baš u rastavljanju prvobitnog Adama,na tri dela, izdvajanje žene iz čoveka, a zatim iz žene deteta, kojim su stvorena tri nesrećnika: dete - večito siroče, žena - usamljena i zastrašena, u večitoj potrazi za zaštitnikom, čovek - lak i pokretan, ali kao kralj kome su oduzeta sva obeležja vlasti.Vratiti se na ishodište, obnoviti praiskonskog Adama, to je valjda jedini smisao braka.Nema li drugog rešenja sem te sprdačine?

Mišel Turnije
 
„Bolje je znati nego verovati, jer verovati znači ne znati.“ Koliko god mudro ova izreka može zvučati, ona je površna i iskrivljuje istinsko značenje „verovanja“ i „znanja“. U ovoj izreci se polazi od toga da „verovati“ jednostavno znači „naslućivati“ ili „nešto slepo smatrati tačnim“.

„Verovati znači ne znati.“ Ovo je tipičan slogan racionalista. I ti isti racionalisti kažu: „Verujem samo u ono što vidim.“ Time odaju da sami takođe veruju i to u svoje opažanje čulima i intelektualni kapacitet. I još više: Oni ne veruju samo u ono što vide. Oni vide samo ono u šta veruju!

„Verovati“ znači: usvojiti jedan određeni pogled na svet, na osnovu koga čovek posmatra i interpretira svet. Verovanje prethodi znanju! Verovanje određuje, šta „znamo“. Verovanje je jedno a priori prihvaćeno usmerenje svesti.
 
I kad budem
samo pesma pustinjski vetrova,
kad budem samo prah
i kap u okeanu vremena,
i tada cu se secati..

Poklonila si mi dve noci,
jednu za sadasnjost,
jednu za buducnost
a obadve za vecnost!
.

Nema te tišine koje može da nadvlada onaj muk
koji zavlada u meni kad ti odeš.
Niti bljeska jačeg od odsjaja mesečine na srebrnastom
jezeru kad se ponovo vratiš..

24zzprs.jpg
 
Mali ljudi, koje mi zovemo deca, imaju svoje velike bolove i druge patnje,
koje posle kao mudri i odrasli ljudi zaboravljaju. Upravo, gube ih iz vida.
A kad bismo mogli da se spustimo natrag u detinjstvo,
kao u klupu osnovne škole iz koje smo davno izišli, mi bismo ih opet ugledali.
Tamo dole, pod tim uglom, ti bolovi i te patnje žive i dalje i postoje kao svaka stvarnost
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top